Одломак из књиге проте Ненада Андрића „У сретање светом Нектарију Егинском Чудотворцу“, Ваљево-Егина 2015. Духовна библиотека „Агиос Нектариос“
Када ме виде у мантији, један руски монах брзо устаде са свог места и са осмехом на лицу рече: „Баћушка, благослови.” – „Благослови ти мене свети човече“, рекох му и братски целивасмо један другог у руку. „Ја сам из Москве, монах Серафим, идем на Егину, са групом верника, тамо је наша монахиња, она служи Светом Нектарију. Хајде седи са нама.”
„Хвала баћушка, радо се придружујем Вашој групи.”
Док сам прилазио његовим сапутницима, сви устадоше и узеше благослов. Помислих: “Ех, свети руски народ, дубоко у својој души воли и поштује свештенство. Такође њихова љубав према нама Србима, што сам давних година уочио при сусрету са Русима, не може се речима описати, једноставно Руси нас Србе воле.” А колико смо блиски и духом и вером и језиком, показује и то да је наш разговор текао тако што сам ја причао на српском, а они на руском и одлично смо се разумели.
Искористих прилику да им испричам о једном јављању Светог Нектарија нашој Српкињи:
У околини древног српског манастира који се зове Миљково, за чији су препород монаштва крајем деветнаестог века били заслужни руски монаси на челу са великим духовником, оцем Амвросијем Кургановом, једна сестра, Славица, сањала је пре неколико година, старог монаха који јој је рекао: „За опстанак Косова и Метохије, молите се Светом Стефану Дечанском, Светом Владици Николају и мени.“
Када га је упитала „ко је он“ – одговорио је: „Нектарије Егински.“
Протојереј-ставрофор Ненад Андрић
Categories: Поново прочитати/погледати
Сад, да ли је овај сан баш јављање светог Нектарија или не, не знам. (Мало ми је чудно да светац препоручује да се неко моли њему. Додуше, читао сам и такве повести, али ретко). У сваком случају, молити се треба. У овако тешким, такорећи безизлазним, ситуацијама једино Бог може помоћи. (Јер за Бога нема безизлазне ситуације, за Њега је сваки земаљски проблем као зрно песка.) Поготову што ми, реално, немамо никакве друге могућности да преокренемо ствари у нашу корист. Све нас тако јасно и очигледно „гура“ у свенародно покајање и молитву Богу за спасење. И то не само када је у питању Косово и Метохија, премда је то у првом плану, нега уопште, за цео наш род и државу коју су нам преци знојем и крвљу стекли. Али, наравно, за такво прегнуће потребни су и вера и љубав и пожртвовање, а већина нас с муком решава и своје личне и породичне проблеме. Како, онда, очекивати да ћемо наћи времена и воље да се бави општенародним проблемима, макар се то тицало и најважнијих питања? Па ипак, за случај да има и таквих, ево адресе, ево неког малог молитвеног олтара где можемо приложити своју молитвену лепту:
https://svetosavlje.org/molitveno-pravilo-za-spas-srpskog-naroda-osobito-na-kosovu-i-metohiji/
Молимо се и за препород Русије, да поново буде царска и наша заштитница. То је битније.