Заштита Великог Рзава директан је допринос државе стратегијама Европске уније, али и Зеленој агенди за Западни Балкан, навели су из организација и еколошких удружења
Корито Великог Рзава код Височке бање (Фото: Завод за заштиту природе Србије)
За последњу планирану малу хидроелектрану (МХЕ) на реци Велики Рзав није поднет захтев за издавање грађевинске дозволе, нити захтев за продужење локацијских услова који су престали да важе у марту ове године, потврдила је управа Општине Ариље, објавила је данас Светска организација за природу (WWF).
Тиме је, како је истакнуто, спашено око 55 километара тока Великог Рзава од изградње МХЕ, све до хидроелектране Сврачково, као и даља деградације ове реке.
Наведено је да ове вести долазе више од годину дана након одлуке Скупштине општине Ариље, којом је заустављено издавање било каквих докумената за изградњу МХЕ на територији општине.
МХЕ Висока је била једини објекат на Великом Рзаву који је био у процедури раније, а који није могао да буде обухваћен овом одлуком из марта 2020. године, па је стога, како је објашњено, Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ), на иницијативу WWF Адрије, поднео Општинској управи захтев за поништење локацијских услова.
„РЕРИ је још 2020. године поднео захтев за поништење локацијских услова, сматрајући их незаконито издатим. Након скоро две године од претходног издавања локацијских услова, добили смо потврду Општинске управе да у међувремену није поднет захтев за издавање грађевинске дозволе, те су по сили закона локацијски услови престали да важе”, објаснили су из организације РЕРИ.
Додаје се да у складу са тим, у случају да инвеститор жели поново да реализује ову инвестицију, било би неопходно да опет прикупи дозволе и сва одобрења надлежних органа, која претходе издавању локацијских услова и да прибави нове локацијске услове.
„У вези са нашим поднетим захтевом за поништавање услова, предмет се налази пред Управним судом, с обзиром на то да надлежно Министарство није поступило по нашем захтеву, јер није у законском року на њега одговорило”, навели су из организације РЕРИ, а преноси Бета.
ЦИНС: Спорна изградња мале хидроелектране на обронцима Копаоника
Подсећа се да је Велики Рзав река од изузетних пејзажних и биодиверзитетских вредности, те да је Завод за заштиту природе Србије такође то препознао, када је 2018. године, на иницијативу Еколошког удружења „Рзав”, уврстио подручје Великог Рзава у Програм заштите природних добара.
Студија заштите требало би да буде завршена до краја ове године, чиме би се река и околно подручје прогласили Специјалним резерватом природе „Велики Рзав”.
Указано је да је изузетна вредност овог подручја разлог зашто је Велики Рзав уврштен и у иницијативу о трајној заштити река коју воде WWF Адриа и TNC (The Nature Conservancy), у сарадњи са Еколошким удружењем „Рзав”.
Током године су за те потребе извршене и детаљне хидробиолошке анализе које су утврдиле присуство ретких и вредних биљних и животињских врста у самој реци, чиме се додатно подстакла потреба заштите.
„Заштита Великог Рзава директан је допринос државе стратегијама Европске уније, али и Зеленој агенди за Западни Балкан којом се наглашава потреба повећања процента заштићених подручја. Истакнута је и важност очувања река и других водних ресурса, како у контексту заштите природе и сигурности грађана, тако и у борби против климатских промена”, навели су из WWF Адрије, TNC-а и Еколошког удружења Рзав.
Они се надају да је Велики Рзав тек прва река у низу у Србији чије ће вредности бити препознате и заштићене од стране релевантних институција.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар