Kад се изгуби мушко начело, кад нестане мушкост, друштво или народ или држава не може да опстане у овом свету, иде ка свом нестанку
Жене у Револуцији
Крајем 19. века у Француској се догодила револуција, побуна трећег сталежа, и то је био крај феудалног и почетак настанка грађанског (сељаци су полако прелазили у градове, да би постали радници у фабрикама) друштва (донесена је Декларација о правима човека и грађанина, слобода, једнакост и власништво проглашени су неотуђивим правом човека), а циљ је била и брза индустријализација државе (да се много не заостаје за Енглеском).
Пошто су републиканци или револуционари били и националистички империјалисти који нису желели да Француска изгуби примат у свету, убрзо након (или током) револуције и рушења монархије, појавио се Наполеон који се 5 година након извршеног државног удара прогласио за цара и ушао у сукоб са свим монархијама у Европи; освајачки поход завршио се катастрофом у Русији и поразом у бици код Ватерлоа. Средином 19. века на власти се, након извршеног државног удара, утврђује Наполеонов нећак, цар Наполеон Трећи. Он је спровео другу индустријску револуцију и развијао капитализам у Француској. Међутим, након изгубљеног рата против Пруске, Наполеон Трећи одлази са власти. Немачка се брзо развија након уједињења, а Енглеска и затим САД постају недостижни за Француску која више није највећа светска сила – енглески језик постаје језик дипломатије и интелигенције уместо француског језика. У Првом светском рату, Француска је пружила велики отпор и имала велике губитке, и после тог рата губи утицај у свету. У Другом светском рату није било отпора, Французи се нису борили против немачког окупатора. На таласу старе славе, Француска је постала стална чланица СБ УН, али се сад њен статус доводи у питање.
Жан Баптист Анже Тисије, Сусрет Наполеона III и емира Абделкадера; Абделкадер је био предводник алжирске борбе против француског колонијалног освајања
Француска револуција била је прекретница у историји Запада, али сама Француска након Наполеоновог пораза не престаје да трпи поразе и понижења и постаје другоразредна сила у свету. Последње понижење је доживела када је створен војни савез АУУКУС, због чега је Аустралија раскинула војни уговор са Француском, и сад нуклеарне подморнице купује од САД и Велике Британије. Француска данас, међу великим силама, изгледа као девојка која упадне у клуб фудбалских навијача и тражи да је сви слушају.
Са Француском револуцијом настала је подела на левичаре и десничаре – десница је све оно што левица (револуција) жели да уништи: патријархално васпитање, монархија, вера, црква, традиционална породица. Све оно што представља мушки принцип, због чега може да се каже да левицу води женски принцип. Десничари су традиционалисти, левичари су феминисти. Левица је ширила револуционарну демократију, рационализам, атеизам, веру у науку и прогрес…. Кад су прогресивни либерали потиснули конзервативце (хришћане), настаје социјални либерализам или либерална левица. У економском смислу прихваћен је капитализам (либерализам), у културно-идеолошком смислу идеје Француске револуције (ренесансе, хуманизма, просветитељства). У Француској владају левичарски либерали или либерални левичари. Последњи десничар био је генерал Шарл де Гол. Али, већ у време де Гола, десничари су били више прогресивци него хришћани – деголисти су били далеко од конзервативне револуције и после тзв. сексуалне револуције 1968. године губе власт, тако да је Француска постала део НАТО као колонија глобалиста (англо-америчких, германско-протестантских) центара моћи. После пада Берлинског зида и уједињења Немачке, почиње да слаби француски утицај у ЕУ, а да расте немачки, због чега је Велика Британија изашла из ЕУ. ЕУ полако постаје Велика Немачка и није немогуће да ће Лондон и Вашингтон поново покушати да искористе Немачку за напад на православне државе (Русију), али и на Француску ако буде непослушна – ако Лондон и Вашингтон губе контролу над Европом. Питање је да ли ће им то успети и трећи пут, за 100 година. И Немачка је, у међувремену, доживела феминизацију. Колико војника би данас нови Хитлер могао да окупи за поход на Исток, на Русију? Колико грађана Немачке је данас пореклом из (југо)источне Европе?
Шарл Де Гол у Нормандији 15. 6. 1944.
После 2000. године смејао сам се интелектуалцима и националистима из Србије који су у Француској тражили савезника или заштитника (зато су Французима продали цементаре, банке, аеродром, дали да граде метро у Београду…), пошто сам схватио да САД, Велика Британија, Немачка и наднационалне корпорације и тајне организације које контролишу све владе НАТО држава, не занимају национални интереси Француске и традиционално пријатељство између Француске и Србије (савезништво из Првог светског рата). Да је то тако, потврдила је она прослава у Паризу кад су председника Србије, тј. Србију понизили, још више након што је недавно Аустралија раскинула уговор са Француском. Глобалисти Француску третирају као било коју другу колонију: може да учествује у нападу на Србију или Либију, може да прима мигранте, организује параде поноса и уводи ковид пасоше, али ако било шта покуша на своју руку, биће понижена и кажњена од стране глобалиста, као и свака друга колонија. Као и Србија. И то највише, у овом тренутку, повезује Француску и Србију или антиглобалисте и хришћане у Француској и Србији. Само што, два века након француске и век након бољшевичке револуције, правих хришћана у Србији има мало, још мање у Француској. За разлику од српске деснице, француска десница не настаје, или, није имала могућност да настане уз изворно хришћанско учење, тј. из православне цркве, или у држави која није имала колоније. Зато у Србији може да тријумфује хришћанска десница.
Александар Вучић током прославе стогодишњице окончања Првог светског рата, 2018. (Фото: Ерик Феферберг/АФП)
Србија је, следећи Француску и идеале Француске револуције, кроз цео 20. и три деценије 21. века, такође доживела феминизацију. Најбољи показатељ колико је држава или српски народ доживео феминизацију јесте економска зависност. Уместо да буду попут мушкарца у патријархалном друштву који брине о својој породици и обезбеђује све што је потребно за живот породице, Срби су попут жене у патријархалном друштву која економски зависи од мужа (другог мушкарца?). У економском смислу тако изгледа Србија или српски народ. Уместо да буде економски лидер на Балкану, Србија је на дну. Као што Француска губи утицај у Европи и у УН, тако Србија губи утицај на Балкану. У свету влада закон јачег.
Фото: Закариа Абделкафи/АФП
Неспорно да је левица или револуција донела и неко добро, свакако су то већа права жена и радника, али кад се изгуби мушко начело, кад нестане мушкост, друштво или народ или држава не може да опстане у овом свету, иде ка свом нестанку. Губљење моћи и утицаја у свету, редовно понижавање и од стране савезника, велики прилив миграната или то што Французи постају мањина, подстакло је Французе на буђење, настаје нова десница и све је јача. Симболично или не, француску десницу предводи жена. Француска десница ће бити све јача, али Француску чека можда најтежи период у њеној историји. Није проблем да се сруши Макрон или глобалистичка елита, квислинзи Лондона, него шта ће да настане после тога, како ће се Французи договорити, јер су дубоке поделе у друштву, а далеко су од изворног, православног хришћанства, од Оног који сабира и даје благодат. Надам се да ће Срби, сви православци, бити ближи Њему (остати уз Њега), и да ће Француска временом бити ближа Православљу – да ће и у Француској тријумфовати хришћанска десница.
Прочитајте још
- Никола Варагић: Рат између Аустралије и Кине
- Небојша Катић: Де Гол и политички Лилипутанци нашег доба
Categories: Светске ствари
Оставите коментар