За руке сад се узмимо, / педесет мома чедних рој! / У мираз Богу светлу част, / сестрице миле Српкиње! / Коса у круне сплетених, / дахије да их не мрсе!
Кристина Павловић Рајић (Извор: Лична архива)
Златан се санак убави
у страх гвоздени усправи!
Девојке, мори, девојке,
мираз свој намах раздајте!
Лан трле, везле кошуље,
руно испреле, ћилим ткан!
Платно за беле постеље
женику свом несуђеном.
Девојке, мори, девојке,
златан нам сан у гвозден дан!
Не иде нам перјаник млад!
Њишти то топот коњице!
За руке сад се узмимо,
педесет мома чедних рој!
У мираз Богу светлу част,
сестрице миле Српкиње!
Коса у круне сплетених,
дахије да их не мрсе!
Педесет мома пупољних,
букет ружа тек процвалих
У ледну Саву скочише,
немани турској утекле,
на небеској су скели све
пркосном сузом блистале.
Извор: urbanestrane.rs
Под најездом Турака, педесет девојака из села Скела код Обреновца се смрћу спасло од турске обљубе 5. октобра 1813. године, скочивши у Саву.
Categories: Аз и буки
Оставите коментар