Јован Пјешчић: Суперхик и ,,ако нема правде за народ…“

Aко адвокати уз помоћ грађана не пруже интензиван отпор заузетим ставовима, губимо и оно мало суверености које је српско друштво задржало и која је врло важна

Врховни касациони суд (Фото: Викимедија)

Након јулске авантуре, Суперхик се мал’ко одморио и вратио у маниру Милета Китића – јачи него икад. Није јасно да ли је у међувремену изабран за судију, ал’ свеједено, судије Грађанског одељења Врховног касационог суда су 16.09.2021. усвојиле неколико правних (суперхиковских) ставова који се тичу банкарских предмета. Тако заузети ставови[1], извесно имају за последицу губитак, од стране грађана и привреде, у стотинама хиљада судских спорова покренутих против банака. Тамо где су се грађани наплатили од банке, паре ће са каматама и додатним трошковима морати да врате[2], а ко верује на реч генералном секретару Удружења банака Владимиру Васићу да банке неки део (или цео износ) наплаћеног неће тражити назад, нека се обрати аутору овог текста ради повољне куповине споменика Победник на Калемегдану.

Јован Пјешчић: Aутентично тумачење Суперхика

Елем, страни банкарски лоби, преко својих перјаница – Америчке привредне коморе у Србији (Amcham Serbia), и Савета страних инвеститора, по трећи пут покушава да озакони нешто што се озаконити не може (шта су све банке наплаћивале, а да на то нису имале право, можете примера ради наћи у тексту – Врховни суд уништава грађане ) Први покушај страног банкарског лобија да задржи неосновано наплаћено кроз поједине одредбе нацрта Закона о парничном поступку деловао је као тестирање одбране (пре свега адвоката, али и српског народа уопште), други покушај кроз ,,аутентична тумачења“ представљао је перверзну генијалност/генијалну перверзију која није прошла, а трећи покушај ваља посматрати као врло ефикасну и брзу офанзиву која је резултирала ,,падом Стаљинграда“ (осим можда фабрике трактора, Павловљеве куће и још пар рушевина уз обалу реке).

Павловљева кућа (Фото: Викимедија)

Нажалост, офанзива страног банкарског лобија праћена је тактиком спржене земље, стога најгора последица ових изнуђених ставова није огромна штета грађанима, привреди и адвокатима, па чак ни правна неизвесност оличена у промени праксе[3], већ пољуљано поверење у судије највишег суда у земљи. Опстанак ових ставова би даље значио да се по било ком битном питању о којем одлучује судска власт, уз довољну дозу притиска (који није мали и по правилу је праћен мантром о угрожености страних инвеститора, паду БДП-а и кредитног рејтинга и тсл.), може исходовати став којим се гази обичан човек или неки национални интерес. Примера ради, то значи да сутра и Уставни суд може да се прави невидљив (као што је то, нажалост, урадио и код Бриселског споразума) код оцене уставности наметнутог и безумног Закона о родној равноправности.

Истине ради, могуће је замислити да су судије Грађанског одељења ВКС-а без било каквог притиска, по најбољем знању и слободној вољи заузеле поменуте ставове. Но, то ипак више остаје у домену теорије, а ситуација ће бити јаснија по евентуалном одговору ВКС-а на захтев за прибављањем информације од јавног значаја које му је упутило удружење Ефектива.

За сада, све околности случаја (моменат доношења ставова, необјављивање записника са седнице Грађанског одељења ВКС-а, накарадност самих ставова итсл.) чврсто указују да је реч о ставовима који су, нажалост, резултат спољног притиска. Ако применимо једно од основних правила аналитике: ако кваче као патка, хода као патка, исте је боје као патка – онда је највероватније патка, вероватно ћемо се сложити да је то и овде случај.

Шта даље

Осетљивост тренутне ситуације (нпр. недоумица није ли притисак адвокатуре и српског народа на ВКС опет врста непожељног притиска), изврсно је сажета у обавештењу Адвокатске коморе Шапца.

Саопштење Адвокатске коморе Шапца

Уз потребно вођење рачуна о осетљивости ситуације, суштина је да ако адвокати уз помоћ грађана не пруже интензиван отпор заузетим ставовима, губимо и оно мало суверености које је српско друштво задржало и која је врло важна. Јер сувереност није само питање Космета (које је кључно), културе, језика, већ у доброј мери и правосуђа и економије.

Судије ВКС-а које су заузеле поменуте ставове, пошто су бациле сенку на своју достојност, тешко да сада могу да се сакрију иза независности. Јер као и Суперхик у Алану Форду, који након што неко време помаже богате касније промени плочу праћен жељом да буде обичан чистач, тако и сваки честит судија само жели да суди. Ал’ не може се неко вратити честитој, тешкој и одговорној професији судије, ако неповратно погази свој интегритет (штета услед наметнутих правних ставова још увек је решива и није неповратна).

У сваком случају и судије ВКС-а и властодршци и страни лобисти би ваљало да се присете изреке Емилијана Запате: „Ако нема правде за народ, нека не буде мира за власт.“ [4]

А много је начина да се дође до то мало правде.

Напомене

[1] Један став се тиче премије осигурања стамбеног кредита код НКОСК-а, трошак које су банке противно здравој логици пребацивале на корисника кредита – Дозвољеност уговарања премија осигурања, као обавезе корисника кредита, код националне корпорације за осигурање стамбених кредита. Други став носи назив Допуна правног става о дозвољености уговарања кредита и исти установљава да структуру и висину ,,трошкова“ банка ,,не мора да образлаже“ иако је на први поглед јасно да је лакше решити проблем ,,квадратуре круга“, него установити висину и структуру поменутог банкарског ,,трошка“.

[2] Треба имати у виду да у свим оним предметима где се у извршном поступку адвокат непосредно наплатио од банке за трошкове (било парничне, трошкове извршења пред судом или трошкова извршења настале пред јавним извршитељем), а грађанин за износ главног дуга и камате, банка повраћај свега па и свих наплаћених трошкова може захтевати само од тужиоца-странке, а не и од адвоката. Због тога се ово питање никако не тиче само адвокатске струке и адвоката, већ и свих оних који су тужили банку (што опет не значи да нису требали да је туже, већ само да је страни банкарски лоби прилично јак и незајажљив).

[3] Промена става Врховног касациоионог суда у пракси није ретка (нпр. спорови из материје накнаде штете због мање исплаћиване накнаде за случај незапослености). Некада приликом разрешење спорних питања, Врховни касациони суд покаже тежњу ка  компромисном решењу сучељених друштвених интереса. Један од примера за то јесте заузимање става да више исплаћена накнада за боравак деце у вртићима спада у изгубљену добит, а не у неосновано обогаћење. Квалификацијом који се правни институт има применити, ВКС је фактички установио краћи рок застарелости за ове предмете (три године за насталу штету, уместо десет година колико би било за неосновано обогаћење), чиме је установио одговорност предшколских установа и градова за преплаћени износ од стране родитеља деце, али лимитирао број предмета који су могли бити успешно утужени, услед наступања застарелости.

[4] Аутор се захваљује колеги Мијодрагу на подсећању.

Прочитајте још



Categories: Судбина као политика

Tags: , , , , , ,

3 replies

  1. Стил “ Миле Китић “ заразно је шармантан – судије ВКС -а су сви до једнога и до једне, постали “ краљице тротоара „…
    Адвокати, заражени истим шармом, у сусрету са краљицама тротоара, треба да буду спремни да им даду само “ један дим „, а не целу цигарету, значи из њихове руке да повуку дим, а онда адвокати остатак цигарете да предају народу, који ће исту понудити банкама онако како их сваки обучени пироман нуди – да све изгори у почеп… То је већ “ тарми рићми “ стил – “ Палим задњу цигарету ( банку ) и идем у бескрај свој „, но Митар и Миле, та како их у шарму разликовати ?
    Уважени господин Пјешчић своје знање, истину и духовитост исписује КРУПНИМ словима у сваком члану уговора који има са Правдом…

    16
  2. Jadni mi uz ovakve sudove i kvazi pravnike.

    15
  3. Нису само банке. Па зар систем извршитеља није исто то? Зар комунална предузећа не отимају по истом принципу? Једина је разлика што банке отимау за странце, а извршиоци за клан на власти. Оба проблема се решевају елиминацијом СНС. Они су превазишли то да су део колонијалног апарата. Они су окупатори Србије.

    14

Оставите коментар