Званичници напомињу да још није одлучено да ли ће и на које реформе бити утрошен, а стручњаци да је реч само о праву, али не и обавези
Фото: Анђелко Васиљевић
Фискална јесен у Србији као да је почела. Овај придев означава све што се тиче државне касе, приходе, расходе, задуживања, а у том смислу већ има неколико догађаја. Међународни монетарни фонд (ММФ) доделио је Србији је 627,6 милиона специјалних права вучења, што је еквивалентно износу од око 890,22 милиона долара или 759,71 милион евра. Србија је добила и нову шефицу Канцеларије ММФ-а у Београду Јулију Устјугову која је пре два дана са званичницима разговарала о приоритетним областима у оквиру новог саветодавног аранжмана, структурним реформама и одржавању макроекономске и финансијске стабилности, буџету за наредну годину.
Министар финансија Синиша Мали изјавио је да влада још није одлучила да ли ће и на које реформе бити утрошена средства које је ММФ доделио Србији. Она, иначе, могу да се користе за јачање девизних резерви, као и за отплату неких скупљих дугова. Добијена средства не представљају класичан зајам, а за њих ће се рачунати годишња камата од 0,05 одсто.
Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, наводи да се још не зна да ли ће Србија повући тај зајам, јер је реч само о праву, али не и обавези.
ММФ даје и опцију да се продају та специјална права вучења, али мислим да то није добро, јер, у будућности остајемо без капацитета за задуживање код ММФ-а. Значи, ми можемо да их продамо и за њих добијемо новац, али она су нам потребна као резерва за будуће задуживање. Јер, висина кредита зависи од висине специјалних права вучења. До сада су кредити ММФ-а углавном били наменски, али сада се наводи да могу да се користе и за ликвидност, односно попуњавање девизних резерви – каже Арсић.
У последње време Србија је са ММФ-ом углавном склапала аранжмане, док је кредите узимала после 2000. године који су се одобравали на основу специјалних права вучења. Питање је шта је за земљу повољније. Арсић објашњава да је нама новац из задуживања потребан све док постоји дефицит, односно разлика између прихода и расхода.
Иван Николић, сарадник Економског института, каже да Србији тренутно не треба финансијска подршка из новог извора.
У кризу изазвану пандемијом ушли смо са добрим резултатима у смислу да смо проблеме санирали раније. Девизне резерве су високе, јавни дуг не прети, минус у јавним финансијама је под контролом. Опоравак од короне је неочекивано брз и имамо и сада сопствене изворе финансирања. Са новим извором смо на добитку, али он нам није пресудан, јер смо за пројекте већ определили средства. Добро би било ако се тим средствима може исплатити неки скупљи дуг пре рока доспећа или повећају девизне резерве – напомиње Николић додајући да паре нису условљене захтевима или пројектним финансирањем.
Наводи да ће свака земља сама одлучивати како ће их користити и верује да ћемо их и ми повући за смањење дуга или финансирање пројеката који подстичу привредни раст. Тај новац више доживљава као алтернативу, а не пресудан извор за затварање дефицита као што је то у случају неких земаља у окружењу попут БиХ И Црне Горе.
Кредитни биро: У јулу дуг по банкарским кредитима увећан за 1,5 посто
ММФ је иначе прошле недеље дистрибуирао 95,8 одсто од укупне алокације 650 милијарди долара специјалних права вучења, коју је Одбор директора фонда одобрио за подршку ликвидности и борбе држава чланица против пандемије и последица корона кризе. Иако се о томе говорило и прошле године, тај предлог наишао је на већу подршку тек ове године. И Николић сматра да је одлука ММФ да подели тако велика средства изненађујућа, али да би било боље да их је определио прошле године онима којима су потребна.
Специјална права вучења имају улогу новца Међународног монетарног фонда, вештачки креираног, заправо светског новца као средства плаћања у међународним финансијским трансакцијама. Фонд емитује такав новац и распоређује га земљама чланицама, односно утврђује права вучења сваке поједине земље.
Јована Рабреновић
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар