Они који су помијешали Јасеновац без икаквих провјерљивих података с научно доказаним чињеницама о холокаусту учинили су немјерљиву штету јеврејској историји, пише аутор Давид Голдман

Извор: Поскок.инфо

Давид Голдман: Ово срамно исмијевање холокауста мора одмах престати

(Џерузалем пост/Poskok, 15. 8. 2021)

Гостујући јуна 2018. на хрватској телевизији у емисији Недељом у два на тему све проблематичнијег концентрационог логора Јасеновац, др Иво Голдштајн ни слутио није да ће својим наступом узбуркати духове.

Отприлике у 29. минуту разговора, водитељ је упитао Голдштајна: „Многи указују на недостатак било каквих форензичких доказа из тог логора. Можете ли то објаснити?“

Тада је Голдштајн, један од најугледнијих историчара на Балкану, дао бомбастичну изјаву: „… Зато што је априла 1945. Хитлер авионима послао усташама специјалне машине за растварање преосталих костију…“

У вријеме убрзаног пораста антисемитизма, кад сваки четврти миленијалац у Америци (људи рођени крајем XX вијека, нап. Стања ствари) вјерује да је холокауст измишљен, и док више од пола Нијемаца сматра да Јевреји претјерују с причом о холокаусту, Голдштајнова тврдња да је у вријеме кад је руска артиљерија претварала Берлин у прах и пепео Адолф Хитлер стигао размишљати о ваздушној испоруци машина – за које досад нико није чуо – у неку балканску недођију ради „растварања“ људских костију представља не само параноју и теорију завјере, већ и посљедње што је Јеврејима тренутно потребно.

Зашто уопште дозвољавати прљање историје холокауста мјестом које не може пружити никакве независне форензичке доказе осим неколико хиљада жртава и код ког непрестано расте – укључујући данас, 2021. године – списак жртава за који је више пута доказано да је намјештен?

Даље, зашто су Јад Вашем и амерички Музеј холокауста деценијама окретали главу док је Меморијално подручје Јасеновац крало слике из Треблинке, Украјине, Пољске и с других мјеста ради потпоре својим преувеличаним бројевима жртава? И зашто ове организације до дан данас пружају подршку тврђењима о астрономском броју жртава током Другог свјетског рата на простору бивше Југославије иако три званична пописа показују друкчије?

Смјештен у Хрватској, стотињак километара јужно од главног града Загреба, Јасеновац су августа 1941. успоставили усташки колаборационисти. Према највећем броју извора, око 85 одсто заточеника били су Срби, Роми, Босанци и Хрвати, а преосталих 15 одсто Јевреји. Званичним истраживањем логора и његовог окружења 1947-48. године у Југославији утврђено је да је у њему убијено између 2500 и 4500 људи.

Притиснута финансијским проблемима, Југославија је 1980. Јасеновац представљала под марком „Аушвиц Балкана“, цинично покушавајући изнудити новац од Западне Њемачке, напумпавајући потом број уморених прво на 59.000, па на 72.000, 77.000, 99.000, 250.000, све до 800.000 жртава, као у каквој морбидној игри „геноцид томболе“.

Гидеон Грајф, аутор књиге “Јасеновац – Аушвиц Балкана” (Извор: Глас јавности)

Београд, пак, не само да није могао пружити никакве физичке доказе у прилог својим најновијим напумпаним бројевима, већ је срамно прогласио логор с мање од четири и по хиљаде доказаних (углавном нејеврејских) жртава равним Аушвицу, подручју гдје је грозоморно убијено скоро милион и по људи, углавном Јевреја.

Ако је икад постојао јасан случај антисемитизма и самомржње – нарочито од стране оних јеврејских историчара који су допустили да историја холокауста постане талац једног у основи балканског територијалног спора – онда је то овај.

Подразумијева се да би све већи легиони оних који широм свијета поричу холокауст једва дочекали да им неко помогне у крњењу вјеродостојности најтрагичнијег догађаја и највећег зла ХХ вијека.

Историчари одавно напомињу да Србија према Западу рекламира Јасеновац као дио јеврејског холокауста, док на Балкану Јевреје не спомиње кад се прича о холокаусту, стављајући на њихово мјесто Србе.

Како примјећује др Леа Давид, професор изучавања холокауста на Универзитету у Хаифи, „српска политичка елита потом је преотела слике и симболе холокауста ради изједначавања српских жртава с јеврејским, рекламирајући српску праведничку жртву током ратова деведесетих година.“

„Успоставивши Србе као жртве холокауста, српска влада потом је скрајнула улогу српских партизана као комунистичких бораца, рехабилитујући четничке квислинге и остале десничарске ликове“, каже она.

Извор: Политика

Како примјећује и Давид Макдоналд с Универзитета Отаго у свом раду „Глобализовање холокауста: Јеврејска ,употребљива прошлостʻ у српском национализму“: „Слике холокауста помјериле су границе, допуштајући српским националистичким циљевима да се обрате ширем, универзалнијем кругу људи. То је имало одјека и код домаћих и код Срба у расијању, као и код Јевреја и не-Јевреја… гдје су се испреплели митови о српском и јеврејском страдању, стварајући нови низ националних митова.“

Што се тиче америчког Музеја холокауста, на својој интернет страни признају да је „утврђивање броја жртава… Јасеновца веома проблематично усљед уништења многих битних докумената, и вишегодишње недоступности преосталих докумената независним стручњацима…“

Па што онда наводе бројеве ако су „веома проблематични“, нарочито узимајући у обзир да Музеј зна да је током деведесетих Јад Вашем више пута тражио од Србије оригиналне документе о Јасеновцу, али га она хладнокрвно одбија до дан данас? Подједнако збуњујуће су и југословенске вишедеценијске тврдње да „ће се открити“ још посмртних остатака жртава, а да се за 47 година владавине над тим подручјем ни један једини пут нису потрудили да нађу те загонетне „недостајуће“ остатке.

Они који су помијешали тај једини концентрациони логор током рата без икаквих провјерљивих података с научно доказаним чињеницама о холокаусту учинили су немјерљиву штету јеврејској историји.

У ово доба хиперантисемитизма и свијета који све више мрзи све што је јеврејско, крајње је вријеме да сви – нарочито Јевреји – прекину колаборацију са злонамјернима на изругивању холокаусту. 

D. Goldman: Brisanje povijesti holokausta

Давид Голдман је аустралијски писац, слободни новинар и директор интернет странице thegoldmanreport.org посвећене разоткривању нацистичких колаборациониста и неонациста који живе у Аустралији

С енглеског посрбило: Стање ствари

МСП Србије: Бесраман покушај релативизације најмонструознијег злочина

(РТС, 17. 8. 2021)

Министарство спољних послова Србије најоштрије је осудило објављивање текста Дејвида Голдмана у листу Џерузалем пост који, како се наводи, обилује нетачним и злонамерно пласираним подацима, истичући да је затечено бесрамним покушајем ревизије историје и релативизације „највећег и најмонструознијег злочина“ на овим просторима.

У тексту „Ово срамотно исмевање Холокауста мора одмах да престане“ аустралијски писац Дејвид Голдман наводи да је списак жртава Јасеновца доктриниран, да је било између 2.500 и 4.500 жртава, а да Србија нема никакве форензичке доказе да их је било више.

Голдман, даље, тврди да су југословенске власти 1980. године преименовале Јасеновац у „Аушвиц на Балкану“ у „циничном покушају да изнуде новац од Западне Немачке, при чему је број страдалих у логору повећан на 59.000, 99.000, 250.000 и на крају на 800.000, попут ,језиве игре геноцидног бингаʻ“.

Министарство наводи да се овај текст издваја по беспризорности у мору текстова насталих на „таласу историјског ревизионизма и апологетике фашистичке идеологије зла“.

Kако се наводи, аутор текста вређа сени невино страдалих жртава јасеновачког логора, али и здрав разум израелских и међународних читалаца, тврдњом да у том највећем концентрационом логору нацистичке Независне Државе Хрватске није побијено више од 4.500 жртава.

„Стотине хиљада жртава логора који је представљао централну тачку усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у дугом трајању су негиране и ниподаштаване, испрва од стране ревизиониста са маргине, да би се у тај жалосни подухват почетком 90-их укључио и политички врх обновљене хрватске државе“, наводи се у саопштењу.

Данашњи изглед локације усташког логора Доња Градина. Спомен табле са бројем убијених Срба, Јевреја и Рома у систему усташких концентрационих логора Јасеновац

Додаје се да је најбесрамнију минимизацију броја жртава Јасеновачког логора потенцирао некадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, говорећи о 30.000 до 40.000 убијених, као и да нико није могао ни да претпостави да ће га у „лудилу ревизионизма“ надмашити најугледнији израелски лист.

Министарство истиче да су Србија и српски народ одувек стајали на бранику истине, чувајући успомену на невино страдале жртве Холокауста и противећи се сваком покушају да се размере највећег злочина у историји света на било који начин релативизују, као и да сећањем на шест милиона Јевреја побијених у нацистичком пиру бранимо достојанство сваке српске жртве која је страдала од истог зла, а на подручју НДХ и од исте руке.

„Верујемо да ћемо у слободи и истини посвећеном народу Израела и даље имати најискренијег савезника у одбрани права на сећање, упркос безочним покушајима манипулације којима нажалост сведочимо“, наводи се у саопштењу.

Реакција Музеја жртава геноцида на чланак Давида Голдмана објављен у Џерузалем посту 14. августа 2021. године

Главном и одговорном уреднику Џерузалем поста господину Јакову Кацу

Поштовани господине Кац,

Музеј жртава геноцида, референтна национална установа културе Републике Србије која се бави истраживањем и неговањем сећања на жртве геноцида почињеног над Србима у Другом светском рату, жртве холокауста и друге жртве нацизма и фашизма, изражава запрепашћење и упућује јавни протест уредништву овог дневног листа које је, упркос својој годинама пажљиво ствараној репутацији угледног и релевантног дневног листа, дозволило да се управо на његовим страницама, непосредно уочи дана када се обележава тужна 80. годишњица успостављања система концентрационог логора смрти у Јасеновцу (Хрватска) – једног од најмонструознијих стратишта у читавој Европи током Другог светског рата које је функционисало у оквирима марионетске Независне Државе Хрватске – појави псеудонаучан и ревизионистички текст из пера новинара Давида Голдмана.

Својим текстом под насловом ,,Ова срамотна злоупотреба холокауста мора одмах да престане“ („This disgraceful mocking of the Holocaust needs to stop nоw“), објављеном у Џерузалем посту од 14. августа 2021. године, аутор, иначе без стручних квалификација и потпуно непознат у међународној научној јавности, укључио се у текућу расправу о појави дисторзије холокауста као појави на глобалном нивоу.

И ту се, готово све позитивно у овом чланку и завршава.

Користећи се низом нетачних исказа и полуинформација, у чланку је у свега пар реченица обесмишљено читавих 76 година континуираних истраживања, како стручњака и институција Југославије, касније Србије и Хрватске, тако и светских референтних институција попут ,,Јад Вашема“ и Музеја Холокауста (USHMM).

За пример поменуте дисторзије узет је систем концентрационог логора смрти у Јасеновцу, основан и руковођен од стране Независне Државе Хрватске, без утицаја нацистичке Немачке. Једино што је тачно наведено односи се на географски положај Јасеновца и процентуално учешће Јевреја у људским губицима (15%).

И ту се окончава чињенична и историјска поузданост тврдњи изнетих у чланку.

У низу проблематичних информација садржаних у том ревизионистичком осврту најпре указујемо на исказ о форензичким истраживањима спроведеним у Југославији којима је, наводно, утврђено да је укупан број јасеновачких жртава између 2.500 и 4.500 што представља апсолутну и срамотну неистину.

Музеј жртава геноцида, пре свега, указује на то да код форензичких истраживања не може доћи до резултата у броју жртава који се креће у огромном распону ,,од – до“.

Друго, никакве ексхумације нису обављане 1947. и 1948. године. Током 1946. године обављено је истраживање четири гробнице код Ускочких шума у којима је пронађено 967 остатака (311 мушкараца, 467 жена и 189 деце). На основу сондаже процењено је да и у гробници код шуме Струг има око хиљаду убијених, али су стручњаци закључили да због положаја, односно испреплетености жртава и стања у којима су се тела налазила није могуће обавити потпуно прецизно истраживање.

Дакле, не постоји никакво форензичко испитивање које је резултирало подацима о 2.500 до 4.500 јасеновачких жртава, извршено током 1947. и 1948. године, како се то наводи у овом ревизионистичком тексту.

Индикативно је и то да је у том чланку пропуштена прилика да се наведу стварна форензичка истраживања обављена током 1964. године која је извршила комисија у саставу: Алојз Шерцељ, Вида Бродар, Антон Погачник и Србољуб Живановић. Та истраживања резултирала су открићем посмртних остатака укупно 284 жртава, и то у 7 сонди (од којих је 197 њих било у једној гробници).

У овом крајње ревизионистички интонираном чланку поменути су и разни утврђени и/или процењени бројеви убијених у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу, и то: 59.000 (попис жртава Другог светског рата спроведен 1964. године), 72.000 и 77.000 који су у једном тренутку представљали достигнути резултат допуњавања броја страдалих, а на основу ревизије већ споменутог пописа из 1964. године, што спроводи Музеј жртава геноцида.

Музеј жртава геноцида користи ову прилику да нагласи да се у његовим базама налазе подаци о безмало 90.000 идентификованих жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што у овом тренутку представља само најмањи могући, али не и коначни број ликвидираних на том стратишту.

Како се истраживања стручњака Музеја жртава геноцида, која се спроводе по истој методологији како се то већ деценијама чини и у ,,Јад Вашему“, настављају, за очекивати је и да број идентификованих јасеновачких жртава у наредним годинама буде коригован у правцу далеко већег.

Процењени укупан број јасеновачких жртава далеко је, нажалост, већи од оног који ће историјска наука икада успети да идентификује конкретним подацима.

У истом ревизионистичком тексту спомиње се и број од 99.000 жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што је у једном периоду била процена USHMM, али и у науци потпуно непозната процену од око 250.000 страдалих. Коначно, исти текст садржи некакав, наводни, број од 800.000 убијених на свим јасеновачким стратиштима.

Музеј жртава геноцида нема сазнања да је ,,Јад Вашем“ током последње деценије претходног века потраживао од Републике Србије ,,оригинална документа из Јасеновца“ пошто историјској науци није познато да постоји неки значајнији корпус грађе изузев оне коју је Антун Милетић већ објавио у четири књиге (три од којих већ крајем осамдесетих година тог истог века).

Архивски снимци из комплекса логора за истребљење Јасеновац (Извор: Све о Српској)

Могуће је и то да се у овом ревизионистички интонираном чланку мисли на евакуисану музејску грађу из Спомен-подручја ,,Јасеновац“ (Република Хрватска) која се током деведесетих година претходног столећа налазила у Босанској Дубици (Босна и Херцеговина).

Но, то је питање на које одговор могу и треба да дају неки други, али не и Република Србија.

Штавише, Музеј жртава геноцида је 1997. године предао ,,Јад Вашему“ списак са именима 52.500 Јевреја страдалих на простору Југославије током Другог светског рата (од којих је 10.500 изгубило животе управо у Јасеновцу), а који је укључен и у званични списак жртава холокауста те институције.

Пратећи накарадну, псеудонаучну, антицивилизацијску и срамотну логику којом се у овом ревизионистичком чланку негира број страдалих у Јасеновцу искључиво на основу тога што не постоје одговарајући форензички подаци (осим за 2.500 до 4.500 жртава, како лажно тврди аутор текста), могли бисмо да поставимо и питање у вези са тиме да ли је на исти начин могуће негирати и број од 1.200.000 до 1.500.000 убијених у Аушвицу пошто ни за ту тврдњу нема никаквих форензичких доказа?

Било би занимљиво када би аутор овог ревизионистичког текста, негирајући број страдалих у Јасеновцу, одговорио на питање у вези са тиме где је ,,нестало“ 30.000 Јевреја који су живели на подручју геноцидне Независне Државе Хрватске?

Музеј жртава геноцида подсећа да је, према расположивим подацима, њих око 7.500 убијено у немачким концентрационим логорима. Шта се догодило са њих преосталих око 22.500? Где су они ,,нестали“?

Музеј жртава геноцида је кроз вишегодишња истраживања својих стручњака показао да је у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу убијено између 18.000 и 19.000 Јевреја са подручја Независне Државе Хрватске, као и да је њихово учешће у укупним губицима цивила било вишеструко веће од њихове заступљености у популацији (10,23 пута веће).

Стручњаци Музеја жртава геноцида у континуитету јасно раздвајају страдање у холокаусту од геноцида почињеног над српским народом на подручју Независне Државе Хрватске.

У истраживањима Музеја жртава геноцида континуирано се наглашава и то да је губитак Јевреја у систему усташког логора смрти у Јасеновцу, с обзиром на заступљеност у популацији, био реално 13 пута већи од претрпљеног губитка Срба у логору, чиме се побија апсурдна тврдња по којој ,,Србија покушава да истисне Јевреје из холокауста и да их замени Србима“.

Aутор: Сестра Марија, монахиња манастира Јасеновац

Поштовани господине Кац,

Указујући искључиво на најизразитије неистине изнете у чланку објављеном у Џерузалем посту, Музеј жртава геноцида указује на историјске чињенице, али истовремено позива све да се са пуном одговорношћу и пијететом односе према жртвама Другог светског рата.

Са правом се може поставити питање како се могло догодити то да један међународно релевантан и угледан дневни лист какав је Џерузалем пост објави изразито ревизионистички текст којим се суштински негирају специфичан карактер и трагичне последице постојања система концентрационог логора смрти у Јасеновцу?

Музеј жртава геноцида овом приликом наглашава и то како су, поред бројних других, чак и тројица председника републике Хрватске званично и јавно саопштила како се у раздобљу између 1941. и 1945. године догодио геноцид над припадницима српског народа који су осмислили и реализовали званични органи и целокупан државни систем Независне Државе Хрватске.

Имајући то у виду, потпуно је јасно да је једина срамотна злоупотреба управо покушај аутора овог ревизионистички интонираног текста да негира ову одавно потврђену и општеприхваћену историјску чињеницу.

Да ли је, пратећи такву логику, могуће очекивати да се на страницама Вашег листа ускоро нађе и подједнако ревизионистички интониран текст Давида Ирвинга којим се негира постојање концентрационог логора смрти у Аушвицу?

Поштовани господине Кац,

Музеј жртава геноцида јавно и одлучно одбацује и осуђује неистините тврдње садржане у наведеном ревизионистичком чланку којима се атакује на историјску истину и достојанствено сећање на жртве Другог светског рата, док од Вас захтева да објавите ову реакцију како би читаоци били упознати са оним што се уистину догодило у Јасеновцу – једном од највећих и најмонструознијих стратишта у читавој Европи током Другог светског рата.

С поштовањем,
Дејан Ристић, историчар, в.д. директора Музеја жртава геноцида

У Београду, 16. августа 2021. године

(Фејсбук страница Музеја жртава геноцида)

Напомене Стања ствари:

Чланак Давида Голдмана тренутно није доступан на Интернет страни Џерузалем поста.

Текст (на енглеском) преведен са странице Poskok.

Џерузалем пост је у свом Интернет издању објавио реаговање Музеја жртава геноцида, изостављајући при том пасус:

„Да ли је, пратећи такву логику, могуће очекивати да се на страницама Вашег листа ускоро нађе и подједнако ревизионистички интониран текст Давида Ирвинга којим се негира постојање концентрационог логора смрти у Аушвицу?“

Categories: Посрбљено

Tags: Јасеновац, Давид Голдман, геноцид над Србима у НДХ, ревизионизам, холокауст