Од разних накнада и провизија банкарски сектор је имао чист приход од 38,7 милијарди динара, што је око 329 милиона евра

Фото: Анђелко Васиљевић

Банке у Србији су током 2020, на име разних провизија и накнада, зарадиле око 329 милиона евра, објавио је данас портал Н1.

У овај износ урачуната је свака провизија наплаћена на шалтеру банке, преко електронског и мобилног банкарства, свака накнада за картице, чекове, подигнуте кредите, одржавање рачуна.

Како је наведено, главни извор прихода банака су камате и од њих су банке током 2020. зарадиле укупно 121,25 милијарди динара, показују подаци Агенције за привредне регистре.

Од разних накнада и провизија банкарски сектор је имао чист приход од 38,7 милијарди динара, што је око 329 милиона евра, али ипак, то је за око 29 милиона евра мање него што је наплаћено 2019. године.

„Не постоји оправдање за раст накнада јер су банке у Србији 2020. године профитирале око 400 милиона евра, тако да нема речи о неким губицима које желе да надокнаде кроз раст провизија“, казао је за портал Н1 Дејан Гавриловић из Организације потрошача Ефектива.

Банке, како је истакао, подижу стандардне тарифе, али уводе и неке „фантастичне“, како их је назвао Гавриловић, а једна од њих је и провизија за погрешно уписан број рачуна.

„Клијент се кажњава за укуцавање погрешне цифре. Ако ја као клијент радим посао банке, користим свој лаптоп или телефон, за плаћање, морам да будем технички опремљен, да користим свој интернет, своје време, укуцавам бројеве, у потпуности радим посао банке и погрешим цифру радећи посао банке – банка ме кажњава са 1.000 динара. А шта се дешава када службеник банке укуца погрешан број рачуна? Ништа“, истакао је Гавриловић.

Он је навео пример корисника који је последњег дана у року платио порез, али је добио казну јер уплата није стигла на време.

„После провере испоставило се да је службеник банке погрешио број рачуна и да уплата није отишла где треба. И за то нису предвиђене никакве санкције“, указао је он.

Међу „фантастичне“ накнаде убраја и ону коју од октобра уводи Комерцијална банка.

„Банка која има велики број девизних пензионера је одлучила да од 1. октобра наплаћује провизију за примање пензија из иностранства. То до сада није наплаћивано“, навео је Гавриловић.

Мирослав Митровић: Намети банака све су већи

Увидом у тарифарник ове банке, који ће у примени бити од 1. октобра, види се да ће накнада за пензије из Словеније бити 0,30 одсто од износа, минимум 150 динара.

Проценат је нижи за пензије које стижу из Немачке – 0,23 одсто, док ће се за остале ино пензије наплаћивати накнада од 0,35 одсто, односно минимум 150 динара.

Опрема: Стање ствари

(Бета/Данас, 13. 8. 2021)

Categories: Вести над вестима

Tags: Дејан Гавриловић, банкарство, банке, српска економија, српска привреда