Нешто ми говори да су се мангупи из „Рио Тинта“ преиграли. Срби су кукавице само до подне, а већ откуцава дванаест. Тада Тинташима неће много вредети вођине гаранције

Миленко Васовић (Фото: Zoran Lončarević/Nova.rs)

Волео бих да је лаж, нажалост није, „Ројтерс“ не лаже. „Рио Тинто“ је покренуо своју паклену машинерију. Спаковали су у контејнере „пилот постројење за издвајање литијума из јадарита“ и из далеког Мелбурна шаљу пут Србије. Да нам на силу утерају срећу. Режимски медији прећуткују ову вест, ваљда да се јавност не узбуни. Све што нам о „Рио Тинту“ говоре Вучић, Брнабић и Михаиловић је обмана. Најава референдума, некакве студије утицаја на животну средину и дозволе за експлоатацију, све је то обична фарса. Мајстори су у тишини већ уговорили посао.

Зна менаџмент злогласне Црвене реке да ће добити све, зна динамику радова и већ најављују почетак производње. Не би се аустралијски профитери коцкали својим новцем. Не интересују њих „домородачки“ протести, зато постројење смрти стиже у Рађевину.

Истовремено, власник винотеке из Јајинаца убеђује лаковерне да ће баш они о свему одлучити. Наравно, како им он буде сугерисао. Инструктор обмане пласира причу о милијардама „Рио Тинта“ које ће се слити у Србију. Како, шта ћемо им продати – опрему коју немамо, технологију коју не познајемо, једино плодне њиве и зелене шуме. Изврнуће нам џепове, урадићемо им путеве, довести јефтин гас и струју и привести јефтину радну снагу. Што рече неко на друштвеним мрежама, деца у Србији ће имати користи од литијума исто колико и деца у Африци од вађења дијаманата.

Демостат: Скоро трећина грађана неће Рио Тинто, 59 одсто условљава екологијом

Платићемо им да нас трују. Збогом Горње Недељице, збогом лубенице, шљивици и остала браћо. Спремите плућа за отрове и набавите залихе воде за пет деценија. Толико ће зло да траје, да експлоатише и руду и сиротињу о истом трошку.

Свим својим бићем сам против „Рио Тинта“ и њихове „модерне технологије“. Не смета ми што су имали добру сарадњу са генералом Франком, већ што остављају пустош иза себе. И још веле како ће бити све по закону. Ко још у Србији поштује закон, ови у Смедереву или Бору? Можда „Делез“ и „Јура“ или руски нафташи у Војводини. Да не говоримо о српским „бизнисменима“ и инвеститорима на Врачару. Сви заједно нас израбљују, трују и пљачкају, само нам још „Тинто“ фали.

Колико могу помоћи ћу Лозничанима да их зауставе. Нећу презати ни од економског притиска. Ево овим путем обавештавам пријатеља Горана, од кога годинама купујем пршуту, сланиницу, чварке… да наша сарадња престаје 2026. са производњом првог грама српског литијума.

Само проблем је много већи. Према ономе што говоре хемичари, биолози и борци за животну средину, судбину Горана месара доживеће многи. Отрови ће се раширити на десетине километара, плус нове бушотине и нова постројења. Јадар је тек почетак.

ЦИНС: Како је Рио Тинто куповао Лозницу – од госта на слави до непријатеља

Шта ће рецимо бити с малинарима? Мој познаник из западне Србије ове године је пазарио 36.000 евра од овог воћа, моји пријатељи 16.000, сестра (из хобија) две. Хоће ли њих угрозити некакве сумпорне кише, затровани ваздух. Ко ће њима обезбедити приход, ко откупити имања и по којој цени. Нико, они ће бити колатерална штета. Таквих је на хиљаде.

Нешто ми говори да су се мангупи из „Рио Тинта“ преиграли. Може се десити да им опрема иструне по магацинима, и још да плате лежарину. Срби су кукавице само до подне, а већ откуцава дванаест. Тада Тинташима неће много вредети вођине гаранције.

Опрема: Стање ствари

(Нова С, 5. 8. 2021)

Categories: Преносимо

Tags: Миленко Васовић, Рио Тинто, Србија, економија, малинари, јадарит