Додик бизарно тврди да су и Бошњаци недавно били Срби мухамеданске вероисповести. При томе Звиздић не објашњава шта је ту увредљиво: да ли бити србин, или Србин, или Србин мухамеданске вере, или само бити Бошњак

Денис Звиздић (Фото: Прес служба Председника Србије)

Друг Звиздић, па још познати лик Денис из Политичког забавника БиХ, скоро да је позвиздио од „љубави“ према Додику и другом српству. (Мало с није правописна грешка, него је по Звиздићевим правилима.)

За њега Додик не говори ни српски, ни људски него се служи „хушкачком реториком“ само ради одржања на власти и на површини српског талога.

Додиково понашање је, по Звиздићу, „бестијално простачко“ зачињено мржњом према БиХ, Бошњацима и другим величинама. За Додика је „све што није српско, његов модус операнди“ иза чега се крије латентни страх од чињенице да Додик и у таквој БиХ има модус да отворено и гласно каже и оно што се великим Бошњацима и ЕУ управи можда и не свиђа. Уз то, Додик „користи метод тенденциозног и хушкачког изношења неистина и пласирања лажне националистичке хисториографије“ (у даљем тексту – хистериографије) засноване на српским митовима створеним у главама гуслара слепаца чија се обневиделост „хистеријских“ чињеница међу србима (горе видети објашњење о употреби малог с) изучава и представља као права и истинита хистерија, Бог те благи! Ради се заправо, наставља Звиздић да звизди, о чистим фалсификатима изгубљеним у времену и простору који припадају једино Бошњацима.

Милорад Додик (Фото: Марко Спасојевић)

Додик, за разлику од продуховљеног бошњачког, користи „поган речник и кочијашку реторику ослањајући се на гусларске спевове“, заобилазећи праве и истините хистеријске чињенице које се, као веродостојне, могу наћи само у бошњачкој интерпретацији свега што је било, јесте и биће.

Све што „Додик говори је фалсификат“ као што су и срби у БиХ само фалсификовани Бошњаци чиме манијакално (мајку му, да не кажемо српску) вређа Бошњаке, и не само њих, него и Хрвате, Немце, Американце и друге високе представнике наше једине планете која не престаје да се врти око БиХ.

Додик, каже Звиздић, „параноидно (као на паради поноса) лаже о свему што је везано за хиљадугодишње постојање Босне и њеног аутохтоног народа, Бошњака“, муслимана, Муслимана, Југословена и, највероватније, будућих просвећених Европљана, који ће се сви редом звати – Бошњацима.

Додиково вербално насиље прети да пређе у физичко због чега ће нови високи Инцко у виду правог Немца Шмита имати пуне руке посла. Уз пуну примену бонских овлашћена, једино овлашћених да се боре за бошњачку правду, истину и јединствену државу у којој би сви били Босанци, односно, ублажено, али без стида речено, аутохтони Бошњаци, па онда босански срби, па босански Хрвати и на крају босански Немци, почевши од наведеног Шмита. Дакле, сви су босански, осим муслимана који су аутохтони Бошњаци.

Фото: Фарук Заметица/Н1

Додик, поред свега другог, има и бизарна и расистичка запажања, која вређају Бошњаке, јер тврди да су и они, Бошњаци, недавно били Срби мухамеданске вероисповести. При томе Звиздић не објашњава шта је ту увредљиво: да ли бити србин, или Србин, или Србин мухамеданске вере, или само бити Бошњак.

Компликовано, зар не?, а високог представника слуге Инцка више нема да свој последњи закон крвне освете објасни чињеницом да су Французи признали своју одговорност за геноцид у Руанди где је усмрћено више од 800.000 људи, без обзира на веру, нацију и боју коже. На примедбу саговорника да део одговорности за оволике погибије сносе и Немци – јер су заједно са Французима били на страни „геноцидаша“, који, гле чуда, нису били Срби – Инцко је одговорио да нема потреба да се Немци мешају у француске послове, јер су већ као колонијална сила признали геноцид у једној другој држави где је смрт нашло више од 80.000 људи. Зато су Француска и Немачка, по Инцку, велике земље, а Французи и Немци велики народи јер признају своја дела за која никада никоме нису одговарали, никада кажњени и никада имали законе да би се ишло у затвор ако би се наведени и истински геноциди негирали.

Валентин Инцко (Фото: РТРС)

Злуради додају да су то велики народи из због многољудних страдања људи који нису њихови.

Питање које Звиздић на крају поставља односи се на Додиково „варварско и нецивилизовано дивљање (какво ли је дивљање цивилизовано?) у функцији генерисања ригидног и опасног национализма (наравно српског), и да ли га прећутно подржавају и српски Срби пошто, према најновијим истраживањима, у Хрватској и широј околини (вероватно се мисли на Сарајево) Срба више нема, него и оно мало што је остало постадоше Хрвати православне вере што недвосмислено указује на даљу судбину Срба и у Босни, који би, од Звиздићевих босанских Срба, једног дана прерасли у Бошњаке православне вероисповести.

ЕУ будућност која се Србима гарантује у Босни која јесте, била је и остаће „мултиетничка, демократска и европска држава“ без удружених подухвата али са високим начелима у поштовању људских права, под условом да се не односе и на Србе.

Из Србије одговора још нема што се објашњава чињеницом да га скоро неће ни бити, односно, да га не може бити све док су Срби подељени на Србијанце, Другосрбијанце, шовинисте, аутошовинисте, кругодвојкаше, признаваоце „геноцида“ у Сребреници, негаторе „геноцида“, авлијанере, џукце и поткупљиве пензионере, који би за 3.000 динара гласали и за Инцка, ако већ не могу за Звиздића па још и Дениса.

Драгослав Пакић (Фото: Јутјуб/Снимак екрана)

Од стране са друге обале Дрине, очекује се одговор на питање како то да су аутохтони и самородни Бошњаци увек радије и са осмехом гледали на придошле Турке, или Аустријанце, данас и Немце, него на своје аутентичне претке.

Categories: Сатиристика

Tags: Денис Звиздић, Драгослав Пакић, Милорад Додик, Срби и Бошњаци, Срби у Бих