Да ли Србија схвата колико се она порицањем геноцида изолује од света, колико иде мимо света док пориче евидентне чињенице, наводи Латинка Перовић
Латинка Перовић (Фото: Снимак екрана)
Док год Србија буде заробљена великодржавним пројектом и док буде гајила намеру да све Србе стационира у једну државу, као што је то била намера у ратовима 90-их година, она је као држава неускладива са Европом и европским вредностима, рекла је у интервјуу за Н1 Сарајево историчарка и политиколошкиња Латинка Перовић.
“То је тај пројекат непрестаног ширења: Србија је свуда где живе Срби. Српство је повезано са православљем. И у том смислу су те границе врло амбивалентне и неодређене – с једне стране оне деконцентришу Србију на њен унутрашњи развој, а у исто време друге застрашују. И то је главни разлог неповерења”, објашњава Перовић у интервјуу за Н1 Сарајево.
Додаје да је читава политика од 90-их година на вези са концепцијом државе која обухвата све Србе, а ту се, како примјећује, удружује и верски елемент.
“У Србији имате једну странку која доминира, која држи институције и неизбежно имамо ситуацију да се то заврши у личној диктатури, аутократском режиму у коме о свему одлучује једна партија и један човек. То је кључно питање Србије данас”, упозорава она.
Кад је реч о злочину почињеном у Сребреници, Перовић подсећа да у свету постоји јединствена оцена да је реч о геноциду.
“Имате два међународна суда која су донела пресуде. Имате међународну демократску јавност која то осуђује као највећи злочин почињен у Европи након Другог светског рата. И размишљам – да ли Србија схвата колико се она порицањем изолује од света, колико иде мимо света док пориче евидентне чињенице”, наводи она.
Ипак сматра да се у свим овим независним државама произишлим из Југославије догађају врло важна кретања, која су и генерацијска, јер долазе од младих људи.
“Јако верујем у ту унутрашњу мобилизацију енергија и људских резерви, то је за мене пут европеизације свих тих земаља. Врло је значајно да је Европска унија отворила врата свим тим земљама, да је дала мерила и огромна средства, али ја бих ипак рекла да је тежиште на људима који живе у тим земљама, и да они морају да нађу начин да пронађу могућност живота да остану ту, а не да исељавају”, поручује Перовић.
Опрема: Стање ствари