Што се мене тиче, да ми неко каже да треба да примам вакцину сваке недеље, ја бих пристала, каже пулмолог и руководилац Ковид болнице у Батајници

Татјана Аџић Вукичевић (Фото: М. Спасојевић)

Србија је ушла у четврти талас епидемије вируса корона, а лекари на недељном нивоу бележе повећање броја новозаражених за 20 одсто. Процењује се да нас за неколико недеља очекује још већи пораст оболелих због појаве делта соја вируса, који се брзо шири, и недовољног обухвата вакцинисаних грађана. У нашој земљи је против ковида вакцинисано око 50 одсто популације, што је недовољно да се стане на пут пандемији.

У разговору за „Политику” доцент др Татјана Аџић Вукичевић, пулмолог и руководилац Ковид болнице у Батајници, истиче да је неопходно да се повећа број вакцинисаних и да ће вирус наставити да тражи своје преносиоце, а то ће бити невакцинисане особе. „Недопустиво је то што здравствени радници неће да се вакцинишу. Неозбиљно је и неодговорно да неко ради у ковид болници, а да није вакцинисан”, наглашава др Аџић Вукичевић.

Да ли подржавате идеју, као што је то случај у неким земљама, да се за припаднике ове професије уведе обавезна имунизација?

У потпуности подржавам то. Здравствени радници под хитно морају да буду вакцинисани. Обавезна вакцинација је неопходна за медицинаре, али и за све запослене у јавном сектору, људе који раде у банкама, школама, полицији, војсци… У болници којом руководим јуче сам седела за столом са девет медицинских сестара, мојих блиских сарадница, од којих њих пет није вакцинисано. Када их питам зашто се не вакцинишу, неке кажу да се плаше, неке да ће то учинити када се врате с одмора, а има и оних које повезују вакцину са стерилитетом. Имају потпуно неоправдане страхове и верују у будалаштине. Исто тако апелујем и на студенте да се вакцинишу. Не може студент медицине да дође на вежбе и да ради с тешко болесним пацијентима, а да није примио цепиво. Они могу да буду суперпреносиоци, да немају неких симптома, али да преносе вирус. Зато морају да покажу одговорност. Сигурно није у реду то што могу да угрозе неког пацијента. И средњи медицински кадар по домовима за старе треба вакцинисати обавезно. Имали смо неколико случајева оболелих по старачким домовима међу геријатријском популацијом, која се нигде не креће и којој су запослени пренели вирус.

Али, правници кажу да би се тиме кршио Устав и да би то била дискриминација.

Мислим да ту није реч о дискриминацији јер су професије које сам навела у сталном контакту с људима и неопходно је да буду имунизоване. Морам да признам да има колега које не подржавају ове моје ставове. Многи се плаше да кажу своје мишљење.

Колико би помогло уколико би се увеле неке стимулације за вакцинисане? Председник је најавио и могућност да се уведе лутрија.

То је у реду. Људи воле да добију нешто. Ево, на пример, здравствени радници су добили картицу „мој херој”, захваљујући којој у одређеним радњама могу да купују с попустом. То многима значи. Тако нешто треба да постоји и за вакцинисане. Можда да им се одобри попуст за одлазак у ресторане, набавку у продавницама… Младима би значиле пропуснице за концерте, позоришта, биоскопе.

Трпите ли притиске антиваксера због ових својих ставова?

Да. Један ми је чак послао на приватни број мобилног телефона претеће поруке. Рекао је да треба да ме процесуирају и ухапсе због тога што говорим у корист вакцинације, да га је срамота што ме познаје… Човек је умислио да сам ја Кризни штаб. Пријавила сам случај полицији и они се сада баве тиме.

Фото: Танјуг/Зоран Жестић

Како онда убедити грађане који нису из медицинске струке у важност вакцинације?

У нашој земљи је вакцинација лепо кренула, имали смо од 15.000 до 20.000 грађана дневно који су се имунизовали, а онда је то замрло. Није ми јасно шта ти људи мисле да морамо да радимо. Да будемо полицијска држава и да трагамо за контактима оних који се заразе, а нису хтели да се вакцинишу? Немамо снаге и за то. Верујте, поцркаћемо од посла.

Људи сумњају у то да постојеће вакцине штите и од нових, мутираних сојева ковида. Какво је ваше мишљење о томе?

Свака вакцина је добра. Неке су мање, а неке више ефикасне. Неке брже стварају антитела и имунски одговор, а неке спорије. Али, штите од свих мутација, и од делта и од бразилског и од других сојева. Битно је да ми имамо у генском запису да смо на неки начин имали контакт с тим вирусом и да се он препозна. Највише сам страховала од појаве бразилског соја, али га још нисмо детектовали. До сада сам лечила једног пацијента који је оболео од делта соја. Када је код нас постао доминантан британски сој, тражила сам да се младим пацијентима секвенционира геном вируса, да проверим да се није, можда, појавио неки нови сој. Анализе су показале да је код свих било реч о британском соју.

Да ли сте међу пацијентима који су преминули од короне у Ковид болници у Батајници имали вакцинисане?

Код нас је лечено 8.300 људи. Двоје вакцинисаних је преминуло. Реч је о пацијентима који су већ били тешко болесни. Вакцине пружају заштиту, и ако оболи вакцинисана особа – имаће тада блажу клиничку слику.

Треба ли онда за људе који су имунизовани, али нису развили имуни одговор увести трећу дозу цепива?

У току су мултицентричне студије о трећој дози, које ће бити публиковане крајем августа и почетком септембра. Што се мене тиче, да ми неко каже да треба да примам вакцину сваке недеље, ја бих пристала јер знам колико је важна заштита од једне тако тешке болести као што је ковид. Ако здравствене власти код нас буду увеле трећу дозу, јавићу се прва да је добијем иако сам примила руску вакцину „спутњик” у фебруару.

Фото: Печат

Хоћете ли и у Ковид болници у Батајници увести обавезан ПЦР тест за невакцинисане здравствене раднике који се буду вратили са одмора?

Мораћемо то да урадимо ако је то став свих болница. Разговараћу и с генералним директором Универзитетског клиничког центра Србије, ком ми припадамо, какав је став установе. Када се „ударе” по џепу и када буду морали сами да ураде ПЦР тест који кошта 9.000 динара, онда ће можда променити став.

Очекујете ли да ће грађани са годишњих одмора из иностранства доносити и неке нове сојеве вируса?

То је очекивано и могуће, али чињеница је да је већина особа која је отишла у неку страну земљу на одмор била вакцинисана. И тамо су се одговорно понашали према свом здрављу и према другима.

Да ли сте у Ковид болници у Батајници спремни за збрињавање већег броја оболелих од короне?

Спремни смо за било какав сценарио. Тренутно имамо 33 пацијента која леже у нашој болници, а троје је интубирано. На срећу, ових дана је међу новозараженима мало оних за хоспитализацију. Не можемо да предвидимо колико ће оболелих бити у наредном периоду, али сам сигурна да никада не може да буде онако страшно како је било.

Мислите ли да је безбедно у овом тренутку ићи на масовне скупове и разне прославе?

Треба увести правило да само вакцинисани могу да иду на такве догађаје и уз то својеврсне ковид пропуснице. Врло је опасно ићи на такве скупове и притом не носити маску. Док у Србији има макар један оболели од ковида, залажем се за ношење маски у затвореним просторима, на скуповима, у продавницама, маркетима, кафићима… Маска је физичка баријера вирусу, а вакцина имунолошка. Људи нису свесни опасности, располућени су, жељни одмора и дружења. Знам да је тешко, али другог начина да се отарасимо ове пошасти не видим. Пандемија по својој дефиницији може да траје од две до пет година. Па нећемо да будемо ваљда толико неодговорни и дозволимо да то траје пет година? Ако то допустимо, можемо само колективно да се убијемо те пете године. Морамо да зауставимо ковид на два начина која сам поменула.

Ковид болница у Батајници (Фото: Д. Миловановић)

Када болест прође, код многих пацијената оставља последице на разним органима и људи не могу да се опораве месецима. Колико је то присутно у пракси?

То је тачно. Постковид стање захтева праћење пацијената, пре свега од стране изабраног лекара, који ће на основу прегледа и лабораторијских анализа видети на које ће га даље специјалистичке прегледе послати. Од првог марта радим с постковид пацијентима сваког понедељка у амбуланти, а пре месец дана су то почеле да раде и друге колеге. Последице прележане короне могу да буду опасне и далекосежне. Јављају се тромбозе, емболије и инфаркти плућа, тегобе с јетром, слезином, бубрезима, цревима, разне врсте крварења, фиброзне промене у плућима, повећане потребе за кисеоником, појаве излива у срчаној кеси и плућној марамици… Опоравак траје дуже од шест месеци. Знам младе људе који су из болнице излазили излечени, а који су после два-три месеца умрли од напрасне срчане смрти у канцеларији, на послу. Мислим да било добро када би постојала барем још једна болница која би се бавила постковид пацијентима. Ми пацијентима по изласку из болнице дајемо једну брошуру са саветима за опоравак, како да се понашају, које вежбе да раде…

Тешке компликације болести

Постоји ли разлика у клиничкој слици пацијената оболелих од индијског соја који морају на болничко лечење у односу на оне који су имали раније варијанте вируса?

Нема неке веће разлике. Подједнако су тешке упале плућа, као и компликације у виду тромбоза, емболија… Код нас леже јако тешки болесници. Има доста младих који нису имали никакве болести, код којих је нешто у генетском коду „пресудило” да имају тешку клиничку слику.

Сва лица ковида

Будући да је кроз Ковид болницу у Батајници прошло готово девет хиљада људи, хоћете ли урадити неку студију која може да помогне у даљем лечењу короне? Радимо на томе. У Београду ће 10. септембра бити одржан национални симпозијум прве категорије

„Мултидисциплинаран приступ у дијагностици и лечењу ковид 19 инфекције – искуства највеће ковид болнице у Батајници”. Имаћемо 19 тема из ове области и еминентни доктори из Универзитетског клиничког центра Србије објашњаваће шта је све ковид урадио пацијентима на срцу, плућима, бубрезима… Приказаћемо сва лица ковида. Након тога, у марту 2022. године, биће одржан међународни скуп где ће покровитељ бити председник Србије Александар Вучић. Он је ту идеју подржао. Срећна сам што је ова мала земља успела да постане лидер када је реч о вакцинацији.

Данијела Давидов-Кесар

Опрема: Стање ствари

(Политика, 18. 7. 2021)

Categories: Преносимо

Tags: Данијела Давидов Кесар, Ковид-19, Татјана Аџић Вукичевић, вакцина, вакцинација, вирус корона, пандемија