Никола Варагић: Детектор за нормалност

Шта би показао детектор за нормалност ако бисмо тестирали све грађане Србије на ситне, свакодневне ствари?

Никола Варагић (Фото: Соња Ракочевић)

Некад се у малим, ситним и свакодневним стварима, види колико је неки човек савестан, одговоран, здрав, нормалан, културан, васпитан, колико има емпатије и самосвести, да ли је вредан или лењ, паметан или глуп, пристојан или будала…

Да ли бацате смеће на улицу, у реку, из возила? И даље сваки дан виђам људе који то раде – и образовани и необразовани, и мушкарци и жене, и млади и стари. Мада, мислим да је у односу на старије, мање младих који бацају смеће ван контејнера и канти, некако су млади више културни и имају већу еколошку свест. Али и међу младима и међу децом има доста оних који бацају смеће, на пример, у парку у којем се играју, зато што то раде и њихови родитељи, а вероватно су и њихови родитељи (бабе и деде те деце) били исто тако бахати и некултурни. Да није довољно да будеш само образован да би био културан и васпитан, види се и у оваквим стварима, јер и међу оним образованим има доста некултурних људи који загађују животну околину и не брину о другим људима. Зашто се жене труде да буду равноправне са мушкарцима у некултури, зашто толико жена, мајки, баца смеће на улицу или из возила? Како човек који живи на породичном имању, у селу, у природи, где је све чисто и здраво, где му живе деца и унуци, може да баца смеће на ливаду, у шуми, у реку или поток, да затрпава пластичне флаше у земљу?

Фото: А. Васиљевић

Пошто је лето, свуда раде клима уређаји. У културним и уређеним друштвима, посебно у градовима са вишеспратницама, клима уређаји се уграђују тако да из њих не капље вода на улицу, са петог и десетог спрата. У Србији, или конкретно у Београду, постоје објекти који се и тако граде, али тамо где одвод воде из климе није решен, постоје културни људи који то сами реше, плате да се уради, или једноставно спроведу црево на терасу у балон који се пуни водом и који редовно празне у купатилу, тако да не капље вода из њиховог клима уређаја на главу људима који ходају тротоаром. У Београду, чак и у центру града, из клима уређаја капље вода директно на тротоаре главних градских улица. У управи града, комуналној полицији и инспекцијама апсолутно нико ништа не ради да се реши тај проблем. Вероватно су и запослени у градској власти међу оним некултурним грађанима из чијих клима уређаја капље вода на улицу. Не само на улицу, него и на клима уређаје испод, на надстрешнице на терасама и улазима у зграде, свуда су неке баре, стално нешто лупа, посебно ноћу, што посебно смета онима који живе у приземљу. Али у скоро свакој вишеспратној згради у Београду постоје тако бахате и некултурне комшије из чијих клима уређаја капље вода целу ноћ и удара у бару, или на паркиран ауто и прави буку. На тај начин можете у свакој згради да детектујете ко је културан, а ко некултуран, ко води рачуна о другим људима, а ко је безобразан, себичан, неодговоран, лош комшија… Скоро да нема зграде у Београду у којој нема више станова са чијих зидова из клима уређаја не цури вода директно на улицу. Дакле, то је мали и брзи тест да видите ко је нормалан а ко ненормалан у тој згради. И колико оне који воде град и републику не занимају такви мали проблеми и детаљи. Шта то говори о њима? Јер овај проблем, на крају, власт може брзо да реши правним путем, да не изда дозволе онима који граде нове зграде без решеног одвода за воду из клима уређаја и да пошаље инспекцију и комуналну полицију да пише казне власницима станова и пословних објеката у старим зградама који нису то решили, попут оних који су сами то решили тако што су повезали црево из клима уређаја са олуком (мада то није добро за поцинковани олук!), или редовно празне балон са терасе кад се напуни водом, јер нису толико лењи и бахати и не мрзи их да то раде као неке друге. А оне који то раде, ако држава кажњава високим казнама, решиће тај проблем.

Узмимо као пример саобраћај. Да ли су бахати и некултурни учесници у саобраћају такви и као људи, и у другим односима са другим људима и у другим стварима које раде? Шта је човек који у зони града у којој има дупло више возила него паркинга, паркира своје возило тако да заузме два паркинг места? И још то буде једини део улице у којој Паркинг сервис не наплаћује паркинг место? Не чини другима оно што не желиш да други чине теби. Кад би и остали људи заузимали по два паркинг места у зони града у којој нема довољно паркинг места, онда би и онај који сада то ради, често морао да тражи много дуже паркинг место, или да паркира тамо где може да добије казну. Шта су људи који паркирају возила на тротоарима, тако да пешаци не могу да прођу, а посебно у зони школе, па деца морају да иду коловозом? Или у парку за децу – све је више паркова за децу који су претворени у паркинге. И нису за све криви возачи, грађани, јер власти нису ништа радиле плански и правно, а последњих година опет издају дозволе за градњу зграда без паркинга. Међутим, то није оправдање да се не води рачуна и о пешацима, често има простора да возило може да буде паркирано тако да не смета пешацима, али возачи о томе не воде рачуна или их је баш брига и стану тако да блокирају пролаз. Затим, шта су људи који кад је највећа гужва у саобраћају заустављају своје возило у коловозној траци тако да блокирају целу траку? И у саобраћају, дакле, у неким наизглед безначајним појавама постоји детектор за откривање ненормалности.

Постоји још много малих, свакодневних ситуација које могу да послуже као детектор за откривање (не)нормалности и кроз такве ситнице да видите са ким имате посла.

Какав си ти човек? Којој класи људи ви припадате?

Шта би показао детектор за нормалност ако бисмо тестирали све грађане Србије? Шта би нам рекао о стању културе, васпитања и морала у нашем друштву?

Можда би показао да има и довољно оних који би се постидели и променили после тога, и више водили рачуна о оваквим ситницама које живот значе и о другим људима и животној околини.

Прочитајте још



Categories: Разномислије

Tags: , , , , ,

10 replies

  1. Може се нормалност тестирати и на овај начин, на свакодневним „ситницама“ у животу појединца. Али можда је једноставније тестирати нормалност друштва у целини, на макро плану. Тада овај микро план буде још јаснији. Дакле, да ли је нормално да се на националним фреквенцијама свакодневно, ГОДИНАМА, приказује програм у којима су учесници безначајни људи, крајње сумњивог морала, са разним криминалним досијеима, и у којим програмима ти и такви учесници, понашајући се скаредно и примитивно, зарађују огроман новац, по неколико десетина, па и стотина хиљада евра, стичу огромну популарност и постају узор понашања у друштву? (Неки међу њима не знају ни када је почео Први светски рат, нити основну таблицу множења). Да ли је нормално да сви остали електронски и писани медији из дана у дан прате и преносе све будалаштине и гадости, свађе, туче, сексуалне односе, повређивања и самоповређивања, и шта све не, поменутих индивидуа у поменутим програмима, распростирући ментално, психолошко и емотивно ђубре по целом јавном простору, немилосрдно га додатно контаминирајући? Да ли је нормално да такве програме прати милионско гледалиште, уживљава се, навија, коментарише и гласа за своје „изабране“ љубимце, да не кажем идоле? Да ли је нормално да законом ништа од тога не може бити на одговарајући начин спречено и санкционисано? Да ли је нормално да социолози, психолози и други стручњаци нису нашли за сходно да овај феномен испитају са стручне стране и донесу одговарајуће закључке? И на крају: да ли је нормално да смо сви, мање-више, огуглали (што је вероватно и био циљ дугогодишњег „тренинга“) на ово под-људско и не-људско понашање и да нам је ова системска друштвена болештина постала нормално и уобичајено понашање?
    Када на сва ова питања одговоримо на једини могући начин, постаје јасно колико је ненормалност постала нормална на општем плану (а ово горе описано је само један, додуше јасно уочљив, пример, а има их у свим сегментима друштвеног живоота), па су онда ове „ситне“ ненормалности свакога од нас, које аутор описује у чланку, потпуно очекиване.

    16
    1
  2. @Родољуб Лазић

    Можда су те ненормалности на макро плану последица ситних ненормалности, односно, можда се због тога људи који дођу на власт промене, па раде исто оно што су радили сви који су били на власти пре њих, а супротно од онога што су говорили док су били у опозицији, као обични људи.

    Или, како ће онај који се бахато паркира, баца смеће на улицу… да се бори против неморала на макро плану?

    Колико је оних са ситним ненормалностима који се жале на ненормалности на макро плану, а не виде себе и колико су они ненормални и неће себе да мењају већ само свет?

    Као што уче свети оци, ако човек, пошто је победио велике страсне склоности, неће да савлађује и мале“, ако се срце није одрекло угађања себи онда служење Богу „даје карактер служења себи“, а то значи да те мале страсне склоности остају жариште, које се разбукти кад, нпр. човек дође на власт или стекне неку моћ, онда се поново јаве и велике страсне склоности… Тако се власти мењају, а све остаје исто, на власти су увек људи који су или похварени дошли на власт или се покваре кад стекну моћ.

    Зато је важно борити се против ситних ненормалности и васпитавати децу да буду нормални људи.

    5
    2
  3. Нисам мислио да се не треба борити потив ситних ненормалности. Наравно да је проблем и кад цури цури славина у кући, али и ако све славине цуре, то није исто као кад пукне водоводна цев на улици. Треба поправити славину да не цури, али је важније затворити уличну цев. И наравно да је битно да не пљујемо на улици, али од пљувања на улици је много горе пљувачина на телевизији са националном фреквенцијом. Потребно је да свако од нас ради на себи и поправља се, али да би се друштво на тај начин, од појединачном ка општем, трансформисало, потребно је да прође много времена. Зато сматрам да упоредо (и у првом реду) треба елиминисати ненормалности општијег карактера, јер је тиме много брже и ефикасније постижу позитивне промене у друштву. Једно не искључује друго.

    9
    1
  4. Нормално је оно што ради 90% људи, и више. Јача дефиниција нормалности не постоји, чак ни у психијатрији.

  5. Да се не лажемо, у Срба је најбројнија генерација која је сматрала да је нормално мокрити у главној шеталишној зони у центру града. Ко од млађих не верује, нека погледа „Последњи круг у Монци“, када Драган Николић, „шмекерски“, усред разговора са пријатељем, застаје и истреса се у сред Кнез Михаилове.

    Нормалност је углавном принудна – ако желите да се људи понашају цивилизовано, морате их присилити. Ради, баш као и принудно везивање појаса, додељивање матичног броја, личне карте, итд. Зависи једино од тога шта је властима приоритет – јмбг и вакцинација, или пристојно понашање.

    Сасвим би се друга песма певала да се прети одузимањем деце ако су изложена неморалу, а не ако су невакцинисана. Али они који су задужени за морал су заузети додељивањем ордења разним вучићевићима, па немају времена за овакве трице.

    3
    3
  6. Све што сте описали последица је искључиво катастрофалних решења урбанистичких, грађевинско архитектонских, саобраћајних и инфраструктурних пропуста који су последица кадровског суноврата након распада земље и нарочито након преврата 5 октобра. На пример уништење зеленог фонда разара климу, чистоћу ваздуха и околине, а не бахати возачи и издувни гасови лоших возила. Проблемазичне грађевинске дозволе, и тзв легализација и озакоњење нелегалне градње које су у супротности са градским капацитетима и која не прате инфраструктурна решења разлог су урбанистичко саобраћајног хаоса а не бајати возачи и станари. Након што буду уништили Макиш да би тамо мафија градила квадрате можемо се опростити од чистог ваздуха и чисте воде али и од купалишта на Ади а за то неће бити криви бахати и неуредни купачи већ алавост корумпираност и неспособност власти, урбаниста и инжењера.

  7. @Ја

    Неће бити, пријатељу. Који то „архитектонски пропусти“ спречавају Србе да не измокравају своје, или пак – излучевине из својих станова – на главу својих сународника? Нема таквих. Једино што се дешава је непостојање прописа о пристојном понашању, њиховој примени, и о одсуству емпатије. И то се контиунирано догађа већ више од пола века.

    3
    1
  8. По мени, ово је један од слабијих текстова господина Варагића у последње време. јер игнорише стварност.
    Је ли разумно очекивати од човека који има климу на страни стана где нема балкон и зграда не поседује олук, да спроводи црево у собу и празни бидон или даље спроводи црево у купатило? Исто важи и за страну стана где је балкон, ако та страна гледа на плочник поред нпр. ливаде куда нико не пролази, да ли је разумно очекивати да тај станар спроводи до бидона на балкон, а цела зграда је наместила да капље на тај плочник (под условом да капање не смета станарима приземља или на приземљу нема станара јер су гараже)? И ко је ту онда нормалан. Како то културни људи на нпр. петом спрату могу да плате и реше одвод воде са климе? Зар очекивати ,,културу у саобраћају“ када Београд постоје саобраћајно загушен, у односу на број аутомобила и квалитет јавног превоза (поређен са изградњом стабмених и пословних објеката без паркина), није наивно? Увек ме је нервирало заустављање у жутој траци, поготово прометних улица, али ако нема понуђених паркина у близини, како да се неки возач, коме је претпоставимо прилично хитно, ,,снађе“?’И ко је одговоран што има мање зелених површина, понајвише паркова за децу?

    Можда сам груб, али не волим ишчуђавање нити моралисање о овим темама, већ само акцију без приче. Решење је индивидуално (јер појединац, односно ја, ти, он) увек мења свет, али и колективно, али не апстрактно колективно (,,ми Срби“), већ на нивоу доносилаца одлука (политичара, архитекти, урбаниста), а противник је врло често најјачи могући – новац и притисак који он ствара.

    И борба је доста тешка, да пробам да то илуструјем примером. У нашој стамбеној згради смо прикупили довољан број потписа да закључимо уговор са Телекомом ради увођења оптичког интернета. Након консултација са комшијом грађевинцем, пронађен је зид по вертикали који је пројектом предвиђен да такве инсталације и да то нисмо показали Телекомовим извођачима (у суштини те радове ради Теледирект и њихови подизвођачи, a њих генерално боли уво већ би да одраде што лакше може) они би беспотребно спуцали каналицу по целој вертикали уз бушење плочица пода и плафона. Проблем је настао за спровођење каблова по хоризонтали до појединачних станова, где извођачи тврде да је немогуће да иде кроз зид, већ морају каналице (и ту човек мода да се убеђује да каналице иду спојем плафона и зида, а не преко плафона да секу, како им ћеф), но постоји опција да наша зрада уради свој пројекат и у плафону заједничких просторија чиме избегавамо каналице, али то кошта времена (месеци), новца, убеђивања са Телекомом, троши много енергије и упорности са неизвесних исходом итд, итд.

    Ово за бацање смећа се и сам најежим, али без кажњавање од стране комуналне милиције (уз едукацију, а деца у школи уче о томе), то се не може искоренити, односно знатно умањити. Бацање смећа на селима је посебна прича, која такође није црно-бела, но да не дужим. Али и ту важи да је важније дете васпитати, кроз пример колико је могуће, да буде првенствено добар човек, па тек онда добар еколог, а никако обрнуто. Јер добар еколог ако пропусти лекције из људскости, сутра можда не буде имао проблем да гази људе, иако ће пазити да не гази траву.

    @Милан
    Ваш последњи коментар ме неодољиво подсећа на аргументацију аутошовиниста, која се обично завршава тврдњом – ,,ми Срби“ смо некултурни, неотесани, прљави, непоправљиви…(придев изаберите по жељи), те нам стога треба окупација, колонизатор, управа страниог намесника..(именица по жељи), да би код нас било све ,,нормално“ као у Шведској, Швајцерској, Јужној Кореји…(земља по избору).

  9. Штета што сте пропустили да приметите да сам критиковао наметање нацистичког система ЈМБГ и личних карти, уз истовремено игнорисање регулације понашања у урбаном простору.

    А страну управу већ имате, и то никако не мења ствари набоље, напротив. Имате и страног управника који бившим члановима компартије (својим гласачима) стално иде низ длаку лажним патриотисањем и сликавањем са Путином. И шта сад? Ништа, по главама грађана и даље пљушти. Децу и даље вучићевићи уче „лепом понашању“. Знају ко је Станија, а ко је Павелић – не знају:

    https://stanjestvari.com/2021/03/17/slobodan-vladusic-cija-su-nasa-deca/

  10. Извињавам се, овај део сам потпуно превидео:

    „Је ли разумно очекивати од човека (…) да спроводи црево (…) празни бидон (…) даље спроводи црево (…) спроводи до бидона? И ко је ту онда нормалан.“

    Нормалан је онај ко спроведе црево и бидон тако да не смета осталима, и потпуно је разумно очекивати од њега да буде нормалан, веровали ви то или не. И то је много разумније и лакше спроводиво од тоталитарног ЈМБГ система, наредби да се људи вежу приликом вожње, и разних других изума увезених из Западне Европе..

    И још нешто – бахатост није персонификација српства, већ ЛИЧНА ствар.

    То што окупациони апарат од 1945. промовише џукачко понашање не значи да су Срби „пасји“, већ да је окупациони апарат такав. Прикривање иза корумпираног система испуњава све услове за примену често злоупотребљаване пословице – патриотизам је последње уточиште хуље. Не будите један од таквих, молим вас!

Оставите коментар