Спутњик: Да ли се спрема „украјински сценарио“ за православну цркву у Белорусији

Митрополит Иларион не искључује да ће „снаге које су усмерене на распарчавање Руске православне цркве и које су се већ показале у Украјини, желети да се покажу и у Белорусији“

Извор: Спутњик

Мање групе људи које се називају „белоруском аутокефалном црквом“ и које покушавају да реализују „украјински сценарио“ раскола верника не налазе се у Белорусији, него у САД и другим земљама, рекао је председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, митрополит волоколамски Иларион за ТВ „Русија 24“.

„Наравно, те силе које су заинтересоване за дестабилизацију политичке ситуације у Белорусији, видевши шта се догодило у Украјини и схвативши да црквени фактор може играти у томе велику улогу, биће заинтересоване за промовисање идеје о белоруској аутокефалији. Већ постоје некакве расколничке структуре које су засад потпуно неприметне. То су неке мале групе људи које се ипак називају ‘белоруском аутокефалном црквом’. Углавном се ти људи налазе ван Белорусије – у САД и другим земљама“, објаснио је митрополит Иларион.

Према његовим речима, тренутно постоји мала вероватноћа да се у Белорусији развије ситуација по „украјинском сценарију“, јер „идеја о аутокефалности не налази никакву подршку у народу, у хијерархији, у клеру Белоруске цркве“.

Међутим, митрополит не искључује да ће „снаге које су усмерене на распарчавање Руске православне цркве и које су се већ показале у Украјини, желети да се покажу и у Белорусији“.

Подсетимо, „нова црква“ у Украјини образована је на „ујединитељском сабору“ у Кијеву у децембру 2018. године, након спајања две неканонске црквене структуре које делују у Украјини. За поглавара нове аутокефалне цркве изабран је митрополит Епифаниј Думенко. Канонска Украјинска православна црква одбила је да учествује на том скупу, а Руска православна црква је саопштила да је канонски значај „сабора“ у Кијеву ништаван.

Цариградски патријарх Вартоломеј је убрзо предао Кијеву томос о аутокефалности „нове цркве“.

Опрема: Стање ствари

(Спутњик, 10. 7. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

2 replies

  1. Кад митрополиту Илариону понестане јарића за крштавање, он заигра у неком карађозу, понајчешће улогу Суље из вица „Јој Мујо, немој ме ти више бранит“, правећи себи хлад махањем неким смоквиним листом, овог пута белоруским. Коме он има шта више да каже након што је све невакцинисане прогласио смртним грешницима? То је незаборав и упориште од којих крећем кад год видим да се највиши званичници Цркве уплићу у свакоднев. Уместо да пастви буде оно што се у банкарству зове lender of last resort, онај који не да баба Нади да умре, митрополит је, у добро нафатираној столици, вечне температуре 22 степена, постао слободни тумач описа оног што он сам, очигледно, сматра само још једно, добро плаћено, радно место. По заслугама, јакако. Не сумњам ни да о Коби, уз неколике ситне замерке, мисли све најбоље. Не знам шта други, не смевши казат клирици, мисле о овим наводним белоруским штеточинама, и другим голицљивим темама, а однедавна ме слабо и интересује, али, севет мене, у РПЦ је тешко наћи већег расколника од Илариона. Но, имајући у виду да је Кирил сасма препустио мегафон дражејшем митрополиту, ни руски патријарх се не шћаше бојат од урока. Упирање прстом у Цариград и Соединенные Штаты Америки је, најблаже речено, још само једно „држ’те лопова“. Два највиша руска духовника целодневно ударају у таламбасе „науке“, чије је исходиште, како баш та сама знаност вели, нико друго до чика Дарвин. Оба су одвећ искуствени и наображени да би им се гледало кроз прсте. Уосталом, тако им пише и у опису тих њихових радних места, према мом тумачењу, и кориштењу права сваке шуше на мишљење о ама баш свему, напосе тамо где га не би смело бити, а ја сам, опет, и овакав (смртно) грешан, још увек недовољно глуп да не бих схватио шта представља овај Иларионов ручни рад за 5. разред. Наравно, при руци су увек ту, да неукој светини саопште истину, и неизбежни „гаварит Масква“ гиганти, Спутњик и РТ, којима се, све тако русофилним, тобож забрањује рад на Западу, иако их тамо слободно гледа и слуша ко год хоће, јер се по основним начелима, либер-демократија и наука ће ослободити свет, не разликују од свакојаког „News Network & Broadcasting“ смећа коме, кобајаги, опонирају, а заправо се сатиру од спасавања „западних вредности“… кад већ сам Запад неће. Америка још није пропала само зато што јој то руске (и кинеске) владајуће „елите“ не дају.
    Русија је свет, који, како песник вели, ум не измери, а у коме је верујући свет гледао, трпео и преживео бесомучно минирање и спаљивање светиња, чупање брада на суво, и бацање свештенства под лед. Гледао је и нестајање, у праху и пепелу, Храма Христа Спаситеља у Москви, на чијим је темељима Брка хтео поставити Иљича од 100 метара, али, Земља која памти, ето, није дала, па су исти темељи који су лако држали велики Храм, наједном, чудом тонули, те је (уне)зверени Политбиро одлучио да се ту изгради највећи отворени базен на свету, не би ли Земљи нашкодили бар осоком с прљавих гу’ица. Авај, баруштина је пресахнула, а Храм је васкрснуо, понајпре заслугом неугасиве вере руског света, која ће, на крају, надвладати и гордост ових заборавних, који би, својим подвизима, на које се чека, и на које ће се, изгледа, још чекати, морали правити путоказе ка лепоти живота, а чија мера није откуцај више уре с кукавицом, но лепота слободе спознања. У том вечном надгорњавању, у коме ће многи прићи Господу пре овосветног времена, и ову ће блатну мочвару, у коју руску душу гурају Илариони, у пару и плодну њиву претворити оно исто Сунце које се одблеском смеши са кровова васкрслих велелепних руских светиња.
    А ако почетно слово у РПЦ замените са „С“, а Џугашвилија с Ћопавим, добићете историческу скаску, у којој и данас пребива српски верујући свет, и слику будућности коју не могу изменити ни Иларионови српски „партњори“.

    18
    1
  2. @АммА

    Свака Вам је Његошева. Видим да имате скенер који скенира дубоко. Неки текстови покажу прави смисао, тек послије читања Ваших коментара. Некад интуитивно осјетимо да нешто ту не штима, али остајемо на површини, не ронећу дубље. Тек кад заронимо у муљ, открива се праузрок.

    Присјећам се наизглед афирмативног чланка о Нолету. Тек сте Ви открили колико је то, у својој бити, кваран текст. Колико заудара, колико базди…

    18
    1

Оставите коментар