Матијас Кинцел: НАТО је 1999. имао спремних 200.000 војника за копнену инвазију на Косово

Израђен је план о ангажовању 150.000 до 200.000 војника и одмах су формирани привремени главни штабови у региону, каже немачки историчар

Немачко оклопно возило на Косову, 1999. (Фото: Викимедија)

У строгој тајности 27. маја 1999. министри одбране САД, Велике Британије, Француске, Немачке и Италије састали су се у хотелу „Бристол“ у Бону како би размотрили почетак копненог рата на Косову, наводи Матијас Кинцел

Најмоћније светске силе спремале су 1999. године, током НАТО бомбардовања Југославије, копнену инвазију на Косово и за то су спремили чак 200.000 војника! То је у књизи „Пут у рат: Немачка, НАТО и Косово“ открио немачки историчар и политиколог Матијас Кинцел.

Београд попустио

– У строгој тајности 27. маја 1999. министри одбране САД, Велике Британије, Француске, Немачке и Италије састали су се у хотелу „Бристол“ у Бону како би размотрили почетак копненог рата на Косову. У том тренутку, све интерне разлике унутар НАТО подређене су једном циљу – победи над Југославијом! Израђен је план о ангажовању 150.000 до 200.000 војника и одмах су формирани привремени главни штабови у региону. Југословенско руководство је, показавши се разумнијим од својих северноатлантских противника, почетком јуна изненада попустило и тим кораком спречило већ детаљно припремљену копнену битку на Косову – навео је Кинцел у поменутој књизи, коју је у српском преводу управо објавио Службени гласник.

Рачак је инсцениран

Кинцел наводи и да до рата на Косову вероватно никада не би дошло да је Немачка објавила прави извештај о случају „Рачак“. Наводни масакр који су Срби починили над Албанцима у Рачку је, подсетимо, послужио као повод за бомбардовање Југославије 1999, а касније се испоставило да је тај случај био инсцениран.

– Овако је, дакле, изгледала ситуација почетком марта: војна операција против Београда нити се наметала на бази хуманитарне ситуације на Косову, нити је била ургирана јавним мњењем у државама НАТО. Али баш у том тренутку финска комисија предаје Савезној влади (Немачке) свој обдукциони извештај о Рачку. До рата на Косову вероватно никад не би дошло да је Јошка Фишер (у то време шеф немачке дипломатије, прим. нов.) тада обелоданио извештај о „масакру“ у Рачку. Онда би можда више било узето у обзир и важно откриће Берлинер цајтунга о Рачку од 12. марта 1999: „Интерно, тако важи у ОЕБС, одавно се верује да је реч о ‘инсценирању са албанске стране’. До тог резултата дошло се на основу података из центра везе Мисије на Косову. Тако је ‘већина мртвих скупљена у широј околини Рачка и пренесена на место где ће касније бити пронађени’. Већина Албанаца страдала је, по томе, у борбама од дејства српске артиљерије. Многима од њих ‘касније је навучена цивилна одећа’, каже један представник ОЕБС.“ Ипак ништа од тога: фински коначни извештај држан је у тајности – пише Кинцел.

Он је у књизи навео и да је Немачка од почетка подржавала формирање терористичке Ослободилачке војске Косова (ОВК), да је све време упорно заговарала рат против Србије, те да је више од САД тежила ратном исходу кризе на Космету.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Курир/Искра, 19. 7. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. MIslim da bi do rata svakako doslo, bez obzira na Racak.
    Naslo bi se vec nesto drugo, jer su Ameri hteli vojnu bazu po svaku cenu.
    Pitanje Kosmeta je pitanje Bondstila, ostalo je smokvin list.

    20

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading