Игуман Нектарије (Морозов): И кад је реч о вакцинацији, одустајање од слободе је велика опасност

Чиме се руководити, на шта се притом ослонити? Сматрам, на здрав разум…

Игуман Нектарије (Морозов). Фото: ФБ игумана Нектарија

(Фејсбук страница игумана Нектарија, 16. 7. 2021)

Цртица из нашег садашњег живота – црквеног, и просто, обичног. На крају службе, пошто сам завршио исповедање, улазим у олтар. После мало времена у олтар се враћа дечак-помоћник у олтару, Јарослав, који је био изашао у храм.

Прилази ми и говори:

  • Тамо је Марина, наша помоћница, хоће да се вакцинише.

Гледам га са недоумицом, не разумем, зашто је потребно да ми се саопштава та проста чињеница и то још у олтару и за време богослужења.

Питам:

  • И, шта онда?
  • Она хоће да се вакцинише!

Фото: Бета/АП

Видећи да ја још увек не разумем шта треба да радим, Јарослав узима и додаје ми Требник и Крст. И у том тренутку схвата да нешто није у реду… И досећа се:

  • Извините… не да се вакцинише, него да се исповеди!

Смешно… али не баш. Зато што иза те епизоде стоје – на свим каналима, и што се каже, из сваког ћошка, са билборда и постера на друштвеним мрежама – позиви на обавезну вакцинацију. И оптужбе за криминалну немарност оних који је још увек избегавају.

Не преувеличавам ако кажем да је и у Цркви вакцинација – тема број један. То је нешто с чим људи долазе на исповест, долазе пре и после службе, о чему питају на друштвеним мрежама. И то је случај када ја лично могу да одговорим само једно: донесите одлуку сами.

Чиме се руководити, на шта се притом ослонити? Сматрам, на здрав разум…

Међу мојим познаницима има људи који су се вакцинисали и веома им је драго због тога. Има оних који су се вакцинисали и одмах сусрели са споредним ефектима вакцине: тромбозом, погоршањем хроничних болести, алергијом.

Фото: Срђан Илић

Има оних који су се вакцинисали и после неког времена разболели.

Има оних који су се вакцинисали и тешко разболели, чак веома тешко.

Много тога не знамо и не можемо знати о вакцини Спутњик V (да и не говоримо о другим вакцинама, домаћим и страним). Не знамо поуздано колико ће се она показати у целини ефикасна, колико безопасна – укупно гледано. Колико ће вакцинација – не декларативно, већ реално – помоћи да се пандемија ликвидира. И свако ко прича да има одговоре на та питања, нажалост, претвара се. Такав прилаз је, у најмању руку, ненаучан. Све те одговоре ћемо добити тек после неког времена, кад буде све више и више оних који хоће да се вакцинишу а прикупљени материјал омогући мање или више објективну оцену шта је стварно дала вакцинација, који су њени плусеви и минуси. И то ће у потпуности постати јасно, највероватније, не баш скоро. Нажалост.

А сад… сад има оних који нису спремни на тај експеримент: вакцинисати се и видети шта ће бити. И оних, који се засада не одлучују на то. И оних који то категорички не желе.

И ја сматрам… Сматрам да свака од тих позиција заслужује поштовање и прихватање. И сваки притисак, а тим пре дискриминација било које од поменутих група, потпуно су недопустиви. И неће сигурно довести ни до чега доброг. Одустајање од слободе, напад на њу – то је увек велика опасност. А овде је у првом реду реч о слободи. Јер човек има право да самостално одлучи шта је за њега корисно а шта штетно. Потребно је само уложити труд и пружити му максимум поузданих информација. И – оставити га на миру.

Не усуђујем се да судим која је од наведених позиција тачна а која погрешна. Али свакако су у праву они који сматрају да не треба присиљавати и притискати, и који то не раде, чак и ако могу. Сматрам да они сигурно не праве грешку.

А остало… остало ће, као што сам то већ написао, постати јасно тек кад прође неко време. Нека би Бог дао сваком да изабере правилно и да не жали после због тога.

Са руског посрбила: Аница Јовичић



Categories: Посрбљено

Tags: , , , , , ,

2 replies

  1. Свака част на размишљање оца игумана НЕКТАРИЈА ,мудро и одмерено речено.Ко воли нека изволи као у причи и ТАМНОМЕ ВИЛАЈЕТУ.

    15
  2. U ovom uzburkanom i ludom svetu i veku, koji se priblizava koncu visestoletne tragedije, jedine umerene i promisljene reci (jer su nadahnute Svetim Duhom) nam stizu od crkvenih lica.

    Crkva je brod koji nas sprecava da se podavimo u ovom okeanu lazi i bezumlja.

    4
    1

Оставите коментар