Евростат: Више од шестине младих пунолетника у ЕУ није запослено нити студира

Опадајући тренд у уделу младих који нису запослени нити студирају, који се формирао од 2013, прекинут је

Фото: ДПА

Више од једне шестине (17,6%) младих пунолетних лица старости од 20 до 34 година било је ван запослености и ван образовања и обуке (NEET) у 2020. у ЕУ, што је пораст за 1,2 процентна поена у односу на 2019 (линк).

Поводом светског дана младих вештина (линк) Евростат је погледао промене у учествовању младих на тржишту рада у 2020. Последњи подаци из анкета о радној снази у ЕУ показују да је опадајући тренд у уделу младих који нису запослени нити студирају, који се формирао од 2013, прекинут и да је дошло до раста удела.

Све три посматране старосне групе имају раст удела у 2020. у односу на 2019: 15,7% старих 20-24 година (раст за 1,2 процентна поена (пп)), 18,6% старих 25-29 (раст за 1,4 пп), и 18,2% старих 30-34 година (раст за 0,8 пп). Ова нагла промена последица је економског пада због пандемије

NEET удео старих 20-24 година остао је и даље систематски нижи него код старих 25-29 и 30-34 током целог периода 2008-2020. Ово је делом последица чињенице да релативно велики број студената остаје у процесу образовања и обуке у овом периоду.

Графикон: Евростат

Међу младима узраста 20-34 година више од једне петине (21,5%) младих жена и мање од једне седмине (13,8%) младих мушкараца је било NEET, али ови удели су се разликовали значајно међу ЕУ чланицама.

Најмање стопе NEET биле су у Чешкој (5,6% младих мушкараца) и у Холандији (9,5% младих жена). Највеће стопе биле су забележене у Италији и за мушкарце и за жене, и то 24% и 35% респективно.

У 2020. је удео жена ван запослености, образовања или тренинга био већи него код младих мушкараца у свим земљама. У осам чланица ЕУ удео NEET био је више од 10 пп већи код младих жена него мушкараца.

Међу њима разлика међу половима била је у распону од 10,5 до 14,7 пп у Бугарској, Италији, Естонији и Пољској, повећавајући се на 17,5-24,2 пп у Румунији, Словачкој, Мађарској и Чешкој. Најмања разлика међу половима била је у Португалији (0,6 пп), Литванији (1 пп), Луксембургу (1,6 пп) и Шведској (1,8 пп).

Млађи пунолетници који нити раде нити се образују по државама (Графикон: Евростат)

У бази има података за Србију од 2010. и она је пратила кретања у ЕУ, јер је највећи удео NEET, укупно и код мушкараца био у 2011. а код младих жена у 2012. и од тада се налазио у константном паду и у 2020. се догодио преокрет.

Србија је смањила удео ових лица са 34,3% у 2011. на 23,8% у 2020. Већи удео од Србије у 2011. имале су само С. Македонија и Турска, а у 2020. су имале још и Грчка, Италија и Црна Гора (без података за Албанију и БиХ).

У посматраном периоду Србија је имала највећи пад удела ових лица од 10,5 пп, испред Ирске (-8,8 пп) и С. Македоније (-8,1 пп).

Разлика међу половима у 2020. у Србији је била 8,3 пп, што је блиско просечној разлици у ЕУ (7,7 пп).

Табела: Макроекономија/кликните за увећање

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 16. 7. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар