Сектор индустријских пекара имао је губитак прошле године од преко 11 милиона евра, истичу у Привредној комори
Фото: Пиксабеј/Политика
Повећање цијена хљеба је неминовност која захтијева темељно преиспитивање пословних политика произвођача, те разумијевање и подршку трговаца, оцијењено је на првој сједници Групације произвођача пекарских производа, формиране у оквиру Одбора удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије Привредне коморе Црне Горе (ПКЦГ).
Како су казали из ПКЦГ, привредници су оцијенили да су дугогодишњи проблеми у пекарској индустрији настали првенствено као посљедица ниске цијене основне врсте хљеба, која чини око 70 одсто укупне производње пекарских производа.
„Просјечна цијена основне врсте хљеба од 0,37 евра са ПДВ-ом, по којој га пекаре продају трговцима, датира из априла 2019. године, а у међувремену је дошло до значајног раста цијена енергената, брашна и осталих репроматеријала. У малопродајним објектима цијена овог хљеба износи 0,50 евра. Чињеница је да се поврат непродатог хљеба врши сваки дан, те га пекаре морају продавати по знатно нижим цијенама или уништавати“, казали су.
Истичу да је у претходној години овај сектор имао губитак од преко 11 милиона евра, што је последица недостатка туристичке тражње због пандемије, пораста цијена сировина и осталих инпута потребних за производњу, као и увођења нерадне недјеље.
„Само у периоду од маја 2020. до маја 2021. године дошло је до повећања цијене пшенице са 17 на 22 динара што је условило повећање цијене брашна. Уље је поскупило 124 одсто, шећер 57 одсто, амбалажа, фолија 60 одсто, адитиви, смјесе и остале компоненте висе од 40 одсто, лож уље 35 одсто, а гориво са 1,03 на 1,21 евра, што је све заједно утицало на повећање трошкова“, објашњавају.
Нерадна недеља је, сматрају, такође донијела проблеме индустријским пекарима које производе углавном пласирају кроз трговачке објекте, а у 2020. години трговине, па тиме ни индустријске пекаре нису радиле чак 65 дана, што је утицало на остварене резултата.
Узимајући у обзир то да је хљеб производ који се углавном конзумира у свјежем стању, потрошачи се опредјељују за куповину свјежега хљеба недељом у малим пекарама.
„Финансијска ситуација у којој се налазе индустријске пекаре је тешка. Оне немају могућност редовног измиривања обавеза према добављачима и радницима и принуђени су да потребне сировине и репроматеријал набављају путем компензација, што производе чини много скупљим него када се набављају директно од произвођача“, саопштено је након сједнице.
Констатовано је и да се цијене хљеба формирају слободно од августа 2001. године, и од тада сваки произвођач самостално дефинише сопствену политику цијена, која треба да омогући позитивно пословање и редовно измиривање обавеза према запосленима и држави.
„И поред тога, произвођачи пекарских производа су увијек у дилеми када морају повећати цијену основне врсте хљеба. Међутим, значајан пораст цијена свих инпута упућује на неопходност повећања цијена овог производа, јер ће у супротном доћи до престанка рада појединих субјеката због неодрживе цијене од 0,37 евра по векни.“
На сједници је било ријечи о измјенама Закона о акцизама из јула 2017. године које се односе на право повраћаја дијела плаћене акцизе на гасна уља коришћена као моторно гориво за индустријске и комерцијалне сврхе.
„Наиме, пекаре које користе то гориво су измјенама начина обрачуна повраћаја акциза доведене у неповољнији положај од других пекара. Стога је потребно поново покренути иницијативу за измјену Закона о акцизама у смислу да се повраћај дијела плаћене акцизе на гасна уља за правна лица која се баве производњом прехрамбених производа везује за стварни утрошак енергента, а не за укупан приход. Такође, због увођења плинских инсталација у погоне неопходно је допунити Закон како би се и у овом случају омогућио поврат акцизе“, закључује се у саопштењу.
На сједници је за предсједника Групације изабран је Радивоје Бакић, директор Инпека, а за замјеника предсједника Веско Николић, директор Унипром пекаре из Никшића.
Ана Бурић
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар