Београдска област је једина која у 2020. години бележи раст броја становника у односу на претходну годину
Славија, београдско пролеће, 2021. (Фото: Никола Маловић)
Број становника у Србији у 2020. години процењен је на 6.899.126, саопштио је Републички завод за статистику (РЗС) на основу података заснованих на резултатима статистике природног кретања и унутрашњих миграција становништва.
Посматрано по полу, већину становништва чине жене којих је 3.538.820 (51,3 одсто), док је мушкараца 3.360.306 (48,7 одсто). Настављен је тренд депопулације, што значи да је и стопа раста становништва у односу на претходну годину негативна и износи минус 6,7 промила.
Истовремено, процес демографског старења становништва манифестује се ниским и стално опадајућим учешћем младих, као и високим и континуирано растућим уделом старих у укупном становништву, истакли су у РЗС-у. У 2020. години удео лица старих 65 и више година износи 21,1 одсто, а млађих од 15 година има 14,3 одсто. Највећи удео старијих од 65 година забележен је у Зајечарској области (28,9 одсто), у којој је истовремено и најмањи удео становништва млађег од 15 година (11,2 одсто).
С друге стране, најмањи удео старих 65 и више година је у Пчињској области (16 одсто), док је удео млађих од 15 година највећи у Рашкој области (17,8 одсто), а потом у Јужнобачкој (15,6 одсто) и Београдској области (15,2 одсто).
Осим промене у укупном броју становника, како је наведено, евидентна је и промена у старосно-полној структури становништва, која се најбоље уочава на старосној пирамиди. У 2002. години, код оба пола најзаступљенија је била популација старосне доби од 45 до 49 година, док је у 2020. у укупној популацији највећи удео мушкараца старих између 40 и 44 године и жена старости од 65 до 69 година.
Према статистичким показатељима, у периоду од 2002. до 2020. године удео лица млађих од 15 година смањен је са 16,1 одсто на 14,3 одсто, док је истовремено удео старих (65 и више година) повећан са 16,6 одсто на 21,1 одсто.
Учешће женског фертилног становништва (15–49 година) у укупном становништву у истом периоду је смањено за 2,4 одсто. Како је оцењено у саопштењу РЗС, такви трендови утичу и на смањење учешћа становништва радног узраста (15–64) у укупној популацији, са 67,3 одсто у 2002. години на 64,6 одсто 2020. године.
У истом периоду, просечна старост становништва је порасла са 40,2 на 43,4 године. На повећање броја старих утиче и продужење очекиваног трајања живота, које за укупно становништво износи 1,9 година – од 72,3 године у 2002. до 74,2 године у 2020. години.
Према проценама становништва по типу насеља, у Србији преовлађује градско становништво, које чини 61,2 одсто укупне популације. Просечна старост градског становништва је мања од просечне старости становништва у такозваним осталим насељима, и то за 2,7 година.
Раст броја становника само у Београдској области
Београдска област је једина која у 2020. години бележи раст броја становника у односу на претходну годину, док је највећи пад регистрован у Борској области.
Посматрано на нивоу општина/градова, највећи раст броја становника забележен је у седам београдских градских општина и у Граду Новом Саду, али и у Новом Пазару, Тутину, Прешеву и Чајетини, док је највећи губитак евидентиран у Црној Трави, Бабушници и Гаџином Хану.
Део наслова и опрема: Стање ствари
Прочитајте још
- Србија: У 2020. мањи број закључених бракова за 33,1% а разведених за 28,8% него 2019.
- Србија: Број умрлих у 2020. већи за 13,9% него 2019.
- Фонд ПИО: Смањен број пензионера за 23.912 у односу на март 2020.
- РЗС: Грађани Србије живе пет година краће од других Европљана
- Мирослав Здравковић: Витални догађаји у Србији у 2020. по областима и општинама
Categories: Вести над вестима
Не правите се наивни. Србија се обнавља али не у Србији већ изван Србије разбацана по свету свуда тамо где се одлази из Србије. Из Србије не одлазе једино мањине које имају одређене претензије на рачун одлазеће и потиснуте већине. Овде остају старци. С ким то жене да праве породицу? Са изнемоглим старцима?