Александар Тутуш: Код Ђеда по благослов

Сви ми што му се поклонисмо и што ћемо тек прићи по његов благослов смо његова дјеца и то родитељство нас повезује у Цркву

Фотографије: Александар Тутуш

Над асфалтом јадранске магистрале према Дубровнику и даље на југ према Црној Гори дизала се фина измаглица. Некад солидна и одржавана цеста због аутопута постала је саобраћајница мање важности, у прошлости средином јуна пуна аутомобила страних регистарских ознака, овог јуна друге пандемијске године сад су њом промицали тек ријетки страни туристи. Красиле су је широке закрпе и безброј напуштених дрвених штандова уз руб, на којима су некад, поготово кроз долину Неретве локални произвођачи нудили своје производе.

Александар Тутуш (Извор: Лична архива)

Хрлио сам Светињама Црне Горе, жељан гутљаја са непресушног извора утјехе на Ћивотима Богоугодника. Нисам откинуо ни пола врелог дана а већ се нађох на граничном прелазу Широки Бријег. Неколико питања хрватског граничара казаше ми да боље познаје  моје поријекло него што би се у први мах могло очекивати и што на мојој исправи пише. Осјетих да је морао бити из комшилука, показало се да сам био у праву. Пусти један били цвитак тамо негдје изнад Кијева била је ратна балада Јуре Стублића којом је пјевао о селу из којег је долазио граничар који ме је пропитивао погледајући час у моју особну, па опет у мене и мој мотор. Кијево, хрватско село тик до моје Полаче бијаше други пол оне шизофрене тематике Браће по матери мог Полачанца, покојног Јована Радуловића. Ипак, полицајац бијаше уљудан, распитивање није прешло неке уобичајене временске оквире и било је, скоро па – комшијско.

– Нема до свога – довикнух му полуиронично на одласку спуштајући визир. Ако смо обојица били нечег свјесни у том тренутку, то је била историја мржње и крви између наша два села. Сад далеко на југу, нестајала је та мржња у врелој љетној измаглици, а ја сам се већ заустављао на црногорској страни границе.

Опис радног мјеста црногорског граничара врло могуће био је исти као и његовог хрватског колеге, али практичних одредница малкице  другачијег стила.

– Полако, полако, све ћемо средити – као из вицева о Црногорцима, некако искривљено сједећи с муком је пружао руке гранични службеник и размотавао документе које је тражио на преглед. Не марећи за вријеме, ни своје ни моје, опет не угрожавајући ме својом опуштеношћу давао ми је до знања да сам стигао на неко другачије мјесто. И заиста, ако не будемо губили живце на небитне детаље, то што има доље, ниђе се више наћи не може.

Рекох Здраво био бокешком морнару Маловићу Николи у његовој кући слова и мудрости, што зове се по минералу што зачини живот и воду морску, на херцегновском тргу, тик поред древне куле, размјенисмо ријеч-двије прије него се одметнух преко Грахова ка Ни’шићу и Острошким странама.

Острог, Слава му и Милост, Васељена је у малом. Као крвотоком пристижу и исто тако одлазе посјетиоци, неки према Даниловграду други од или према  Богетићу. Свако је одабрао своје мјесто, свој начин судјеловања у животу заједнице на овом светом мјесту, од продавача и угоститеља, оних који су ту само због прилике да зараде до оних што ће задњу пару дати за бројаницу или привјесак намјењен да као благослов светиње чува драгу особу, од простог свијета који је из удаљених крајева ко зна којом муком вођен стигао, да окане мало од невоље и како зна и умије да се помоли Св. Василију да му олакша, да му бар помогне да се с невољом и животом лакше носи – до монаха и дежурних свештеника на чреди.

– Само да ме пусти Светац себи – мислио сам савладавајући оштре серпентине – да му се не учиним овако долазећ превише горд и дрчан. Између Доњег и Горњег манастира стазе су врвиле од ходочасника, бијаше по уским стазама и дјеце и стараца, младих и старих али с истом мишљу вођених, био је то исти народ, не важно с чим и како је стигао, да ли је из Српске или Шумадије, Војводине или ту из ближег. Под Острогом није било важно ни ко влада државом ни Црквом. Ту столује сам  Господ на висини с угодником својим у каменим њедрима.

У очима људи носе онај сјај што не среће се у погледу пролазника на улицама ужурбаних и бездушних градова. У очима им нада, даљина и недоживљена срећа, румени заласци Подмосковља, у ноздрвама опојни мирис Медитерана, застало вријеме што сачекаће их још мало. По то свјетло се и долази чак тамо, под острошку греду. Бар на кратко да буду бољи, мирнији, понизнији. Под Острогом се осјети и један не тако уобичајен елемент у српском народу, а то је ред и организација,  устрој једног великог организма под управом Страха Божјег.

Па и кад нервозни редар прогунђа да само с мотористима имају проблема, кад свештеник с напрсним крстом пред капијом Горњег манастира с цигаретом у руци кади оне који улазе, под Острогом се не осуђује и не гледа криво. Тамо се треба гледати само себе и своје мане. Молити се може и за друге.

Није Острог случајно биран као мјесто за историјске договоре и преображујућа обећања. То мјесто обавезује јер је у срцу Завјета, и географски и суштински. На камену старе Херцеговине средиште је српског етоса и етноса. То је једино мјесто гдје се Срби на дијеле на оне из Србије или Славоније, Босанске Крајине или Македоније. Тамо су сви од једног старца потекли и једном племену припадају.

Опростих се са Манастиром и кроз долину Зете управих према Подгорици и Храму Христовог Васкрсења. Још док сам кренуо на своје путовање преко читаве Европе у јеку пандемијских ограничења, имао сам за крајњи циљ Храм Христовог Васкрсења и поклоњење нашем блаженопочившем митрополиту.

Задња етапа водила је преко Даниловграда, дионица која је у дужини од око 25 километара била потпуно без асфалта. Црногорски путари градили су аутопут. Дугачки макадам личио је на тренутно политичко стање у Црној Гори, ни пута ни путоказа. Урушени систем, безвлашће у којем слободно хода диктатор који би су свакој нормалној држави био у најмању руку свргнут и под истрагом.

Стигох и пред велелепни Храм у Подгорици, тврђаву православља, круну обновитељске мисије  блаженопочившег митрополита Амфилохија. Врвио је живот у Храму, било је у току нечије вјенчање, вјерна слика напретка, поред Храма играоница и десетине дјеце са својим родитељима поред мјеста за молитву имало је мјесто за игру и дружење. Све по Ђедовој замисли. Спустих се полако према крипти Храма, ка мјесту гдје је почивао наш Митрополит.

Сваки дијелић велелепне грађевине плијенио је поглед,али се над љепотом твари врло брзо издигну по природи потпуно другачије осјећање. Био је то обичан дан у Храму, средина поподнева али се на улазу у одају гдје је почивао наш Ђед требало чекати. Током цијелог дана, људи су у тишини крипте стрпљиво стајали да дође њихов ред, да уђу и над мермерном плочом спусте чело и шапну нешто што их тишти. Ако и нису познавали Ђеда лично раније, па се снебивали да му се обрате, поготово ако је био окружен другима и обавезама, сад су могли да му спусте главу у крило и као од родитеља у чистој љубави заискају савјет и благослов. Тихујућа усредоточеност присутних надрастала је велелепни Храм ка небу, уједињавала не мање него под острошком гредом.

Свакодневица обилује проблемима, неразумјевањем, мржњом. Убрзање времена изврће као прљав веш кужну људску природу. Ни уснулог Ђеда не остављају на миру. Али оно што видјех увјери ме да му тек сад не могу ништа. Вјера оних који су прилазили свједочила је силу небеске војске у чије редове је наш Ђедо стао.

Сви ми што му се поклонисмо и што ћемо тек прићи по његов благослов смо његова дјеца и то родитељство нас повезује у Цркву.

Изостаје смисленотворни дијалог љубави кроз литургијска сабрања и црквени главари данас на жалост шаљу другачије поруке. СПЦ је окупирана утјецајем политичких комесара. Клирици Цркве у глас кличу пјесмице Патријарху и Партији. Патријарх приноси жртву на олтар јавног мнења и рејтинга. Умјесто да мири, учествује у политичким превирањима која мрцваре Црну Гору.

Кад предсједник Скупштине Републике Србије ујутро прозове новоизабраног Митрополита црногорско-приморског Јоаникија да би требао мало да се позабави властима у Црној Гори, овај само неколико сати касније, на проповједи по одржаној Литургији као појац, а не као црногорски митрополит одговара предсједнику Скупштине невјештим политичарењем.

Из Фоче, одакле Београд на посебан начин сија један свештеник каже да му небо наде у нашу Цркву отвара Патријарх што шета по мостовима. Можда и мора тако рећи. Тешко је бити у нечијој шаци. Тренутак је провјере гласина о свим одлукама Сабора одржаног у мају. И заиста, људи сазрели и формирани у блиском окружењу блаженопочившег Митрополита ових дана нису само на удару тзв. Комита, већ и Синода, црквене владе.

Фотографије: Александар Тутуш

Ако није Милошевићу успјело, Вучић је на добром путу да сабере све Србе у једну колону, па сви скупа низ литицу. Додик који је у потпуности успио накарадним и лицемјерним вођењем државе да обесмисли тековине отаџбинског рата у Српској, његов је слијепи сателит, сва опозиција у Србији је посљедњих девет година прешла у власт, што између осталог довољно говори о снази карактера и политичких увјерења. Једино одољева једна шака Срба у Црној Гори, не рачунајући ове заведене Миловим Демократским фронтом. Иначе политичка појава ДФ-а јако је слична по намјени Пуповчевом СДСС-у у Хрватској. Не треба заварати што су Кнежевић и Мандић грлатији. Но она часна војска Срба Црногораца  отима духу сатирања све што је завјетно српско и духовно.

Да ли је могућ сукоб у Црној Гори? Јесте.Био је могућ и на самом почетку Литија кад је Вучић чинио све да помогне Милу Ђукановићу у инсценирању сукоба. До сукоба није дошло, али помогао му је свеједно – у учвршћивању и реанимацији већ отписаног ДПС-а.

У посљедњој фази у игру су увучене тзв. Комите, које по задатку сукоб требају да изазову гдје год се за то укаже прилика. Реторика из званичног Београда ту тензију здушно подржава.

Како ли се осјећа отац Гојко Перовић, скроман свештеник са Цетиња који зна како је јести свештенички хлеб на Цетињу још од деведесетих, кад му с једне стране комите псују мајку српску, а из Синода црквени министар просвјете спрема смјену с мјеста ректора Богословије. Да ли је то истинска брига Његове Светости за народ и стање Цркве у Црној Гори?

Не либи се Његова Светост ни да јавно оптужи демократски изабрану власт у Црној Гори да су издали вољу Митрополита Амфилохија. Али разријешење свих који су били блиски и одани сарадници Ђеда није гажење његове воље.

И најнепримјетнија тишина школарца у којој он невино прилази каменом митрополитовом узглављу, снажнија је од вјере и достојанства тих главара, па таман до бесвјести шетали мостовима и насликавали се на сиротињским трпезама.

Кога год сам срео, не каже био сам на гробу у Подгорици, него каже био сам код Ђеда по благослов. И заиста, иако је вјерни и слободарски народ остао без свог истинског вође и патрона, добио је свог силног представника на бојном пољу гдје још није све речено, и неће се ни одлучити  маркетиншким триковима и срамним лажима. Та нас сила води и само та сила не укида вјеру у нашу Свету и Апостолску Цркву. Док год она рађа Богоугоднике.

Ако неком и није јасно откуд име Српска Спарта, нема боље прилике да му се то појасни. Ако можемо у сјећање призвати политичку карту поробљених српских земаља у вјековима турске експанзије, присјетићемо се зрна територија, неомрченог злокобном тинтом турског зулума које је означавало четири слободне нахије слободне територије Црне Горе. Онда су то били Турци, данас под другим барјаком иста неман људског зла и ђавоље пошасти. И опет одољева Српска Спарта у тешко поредивим околностима али једнако у Име Господње:

За Крст Часни и Слободу Златну!

Ђедо благослови!

Прочитајте још



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , ,

53 replies

  1. Одавно, одавно нисам прочитала ништа поштеније и људскије. Од сваког Србина Црногорца аутору ХВАЛА, а од Бога плата!

    22
    17
  2. Ђедоиманост!

    22
    7
  3. Оде Ђед

    Оде Ђед
    Раб Божији
    У вјечност
    Још одјекује
    Грмљавина
    Гласа Му

    Оде Ђед
    Иргат
    Светац
    Са засуканим рукавима
    Са крстом
    Умјесто лопате

    Оде Ђед
    Да копа
    Темеље
    За Цркву
    На Небу
    За нас

    Момчило

    24
    10
  4. Нек је митрополиту лака црна земља, али Србаљ има некако лоша искуства са тим култовима личности и лако пада на њих. Боље се уздати у Бога, па како коме буде, и слободу и окове даје и узима Бог, а и слобода и окови се лакше подносе са Богом, а Богу само један пут води, а то је кроз Сина његовог.
    Искрено, то форсирање култа покојног митрополита мало је језиво… Па чак и та крипта одаје неки језив утисак.

    30
    6
  5. Буловић и његови клонови и србијанска политика ратују са Митрополитом и након што се преселио са овога свијета. Био им је изобличење за свога земнога живота, пораз и изобличење им је и по упокојењу. Однос ка блаженопочившем Митрополиту за његовог живота, и ка његовом наслеђу по његовом упокојењу је постало непогрјешиво мјерило црквености и патриотизма, нивоа самосвијести и расуђивања.
    Управо они који се сада боре са култом личности Светог Митрополита служе разним лажним Вођама и пастирима и њиховим комплексима и личним интересима, лицемјерно упакованим у маску потреба наше Цркве и нашега народа.
    Свештеници из Црне Горе, које су поједини безумници прозивали за дуални идентитет и бројали им крвна зрнца, су за српство и СПЦ дали себе и своје ближње, и жртвовали се. Они пак, који их прозивају и који се са сигурне дистанце за финансијске и друге надокнаде, баве темом српства у Црној Гори за свој народ и Цркву никада ништа нису жртвовали.
    Сјајан текст. И надасве – истинит.

    28
    22
  6. „Кога год сам срео, не каже био сам на гробу у Подгорици, него каже био сам код Ђеда по благослов. И заиста, иако је вјерни и слободарски народ остао без свог истинског вође и патрона, добио је свог силног представника на бојном пољу гдје још није све речено, и неће се ни одлучити маркетиншким триковима и срамним лажима. Та нас сила води и само та сила не укида вјеру у нашу Свету и Апостолску Цркву. Док год она рађа Богоугоднике.“
    И заиста ће плодови Богоугодиника Ђеда нашег и даље изобилно рађати. И зато је Црна Гора најмање угрожена од српских земаља.

    6
    21
  7. Важно је да ‘демократска власт у Црној Гори’ баштини најважније политичко наслеђе почившег митрополита, који је био нескривено одушевљен чланством земље у НАТО а мира му нису дали дани и недеље док Црна Гора није признала независност Косова.

    21
    4
  8. Господине Тутуш која је то „шака Срба која одољева“ ако је, како рекосте, Демократски Фронт Милов, а они који га следе заведени? Да није то љигави Кривокапић који данас добро попљува Србију у Лондону? Да није то Бечић који онако јуначки удари жиг сопственом народу срамном резолуцијом о Сребреници? Како то да су Милови они које је тај исти Мило хапсио, малтретирао им породице и покушао и покушава да их отера на дугогодишњу робију, а нису они који нису никада имали проблема са њим, који га чувају као мало воде на длану и којима не пада на памет да истраже све његове пљачке и неподопштине и који ревносније од њега самог спроводе његову политику? То што пишете нема никакве везе ни са елементарном логиком а камо ли са моралом. Оно што мене највише брине је како такви људи као што су покојни митрополит Амфилохије, садашњи Јоаникије и поменути ректор Богословије Гојко Перовић нису могли да виде какав је уствари **** Кривокапић. О могућности, на жалост врло реалној, да су све видели и знали, не желим ни да размишљам. У таквој ситуацији ни сам Бог нам не може помоћи.

    29
    4
  9. Господин или брат (како је коме по вољи) Тутуш лепо пише, али не могу да се отмем утиску секташтва које извире из његовог писања.
    Ето примећујем, не ваља Мило, не ваља опозиција. Не ваља Вучић, не ваља Додик. Не ваља синод, не ваља нови митрополит, а не ваља ни патријарх. Нико од њих није ваљда довољно чист за г. Тутуша. ‘Ајде за све друге и могу некако да га разумем, али ако не ваља патријарх, кога бира Дух Свети, преко жреба, да ли то значи да ни Дух Свети не ваља? Или г. Тутуш мисли да се Дух Свети ту не меша и да је све то само једна превара?
    Још пар примера секташтва:
    „У очима људи носе онај сјај што не среће се у погледу пролазника на улицама ужурбаних и бездушних градова.“
    -Градови су бездушни онолико колико ти не осећаш душу која је у њима, ни мање ни више.
    „Није Острог случајно биран као мјесто за историјске договоре и преображујућа обећања. … То је једино мјесто гдје се Срби на дијеле на оне из Србије или Славоније, Босанске Крајине или Македоније. Тамо су сви од једног старца потекли и једном племену припадају.“
    -А ја наиван веровао да се Срби не деле на ове и оне у сваком нашем храму, или барем у сваком нашем манастиру, и да је тај један старац од кога смо сви потекли Св. Сава, и да је то једно племе српско племе. Но изгледа да четири нахије које помиње г. Тутуш имају неки посебан благослов недоступан нама фаличним Србима.
    Сигуран сам да ће ми неки читаоци налупати дислајкове испод овог коментара, али ја ово не пишем да се допаднем свима па ни већини. Пишем ово зато што се мени не допада секташки дефетизам који извире из писања г. Тутуша, упркос његовом очитом таленту за опажање околног света и за описивање тог света.

    31
    5
  10. У саставу су донекле занимљиви описи друмова и сусрета с цариницима. Шета што аутор мало више нѣ пискара на ту тему, очито му је блиска. У остатку његовог благочестивог тртомрсоблагоглагољанија ми је ‘вако неуком тешко да ухватим смисао. Канда ме даве аукторове богословске дубине, а фали ми и оправослављености. Ни географско порѣкло ми, вај, нѣ иде у прилог. Па нѣка ми грѣшном и тупавом помогну боље упућени богољубиви читатељи те милостиво скину мрѣну нѣвѣденија с очес мојих, јербо је ауктор вѣроватно сувише занет стварањем нових духовних бисеравања своје узвишене душе да би траћио врѣме на нѣдоумице нѣког ситничавог пакосника, срамота му и нѣмилост.

    Збиља, шта уопште значи та „побожна“ флоскула СЛАВА МУ И МИЛОСТ? Први пут је чух нѣгдѣ деведесетих, обично кад помињу Василија Острошког. А Тутуш је још примѣњује у односу на манастир. Добро-де, Острог је славан, ко и Грачаница, Милешева или Жича, али каква је па МИЛОСТ нѣком храму потрѣбна? Чија милост је потрѣбна прослављеном светитељу? Оно, што јес’ – јес’, фраза ЗВУЧИ, баш миомирише на тамјан и скромно принесене воштанице, и већ ми се привиђа скрушени ауктор молитвено наклоњен над Ђедовим гробом, ама ми нѣкако празно ЗВЕЧИ, баш као нѣчесови „адвертајзинзи“, „просперитети“, „родне равоправности“ итсл., смисао у датом контексту никако нѣ могу да јој ухватим.

    Млидијах, наиван, да нас све у Цркву повезује Христос. Али и Христос остаје у сѣнци горостасне Ђедове фигуре. И тако се ми добро зезамо и лудо забављамо.

    Али хајде да пробамо да се мало уозбиљимо и нѣ празнословимо о стварима о којима нѣ знамо довољно или их добро нѣ разумѣмо. Митрополит Амфилохије, владике Атанасије и Артемије су умрли ужасном смрћу, један за другим. Сваком хришћанину је важно да с овог свѣта оде помирен са ближњима. А њих тројица су отишли нѣпомирени, с теретом узрочника раскола у Цркви. Такав грѣх, по учењу светих отаца, нѣ спира ни мученичка смрт. Ни Амфилохију ни другој двојици сад нѣ трѣбају тутушевски хвалоспѣви нити да им се молимо, већ да се ЗА ЊИХ молимо. И за себе, да нас такав удес мимоиђе.

    О Српској Спарти нѣ бих овом приликом. Бар док се нѣ рѣши конобара, који су је окупирали.

    31
    5
  11. @Гремлин
    Тртомрсоблагоглагољаније је дефинитивно кандидат за реч године.

    26
    4
  12. Gremline, potpisujem svaku Vasu rec! Samo izostaviste i blazenopocivseg patrijarha koji ode u skoro isto vreme.

    13
    2
  13. Једини лапсус аутора који сам примјетио јесте тај да је у прешао гранични прелаз Дебели бријег, а не Широки.
    Што се осталих ставова тиче, неки могу тискати сва старословенска слова и измишљати славјаносербске клепанице али словеснији постати неће.

    Слава му и милост је дугогодишњи израз који показује просту, искрену народну побожност. Годинама многи у Црној Гори, Херцеговини и дијеловима Босне нису умијели ништа друго да кажу нити другачије да искажу своју приврженост и припадност светињи и нашој Светој Цркви осим кроз тај израз настао из народне главе. Оданост и Цркви и Христу оличена само кроз везу са једним угодником Божијим и Светињом. А некада су ријечи биле много скупље но данас. А лако је са временске и просторне дистанце вршити богословску анализу истога. Тај народ који користи ту флоскулу је ходио у Литијама и одбранио своје светиње, вођен својим Митрополитом. У Србији је више омладине видјело европске престонице него Студеницу и Жичу (званичан податак). Да је такав однос народа и у Србији, и да су имали среће да имају неког Архијереја попут Митрополита, можда би већа била и реакција на издају и предају Грачанице, Дечана, Љевишке и осталих светиња арнаутима.
    Можда би у Србији реаговали на резолуцију о Сребреници 2010., на Бриселски споразум, на цезаропапизам србијанске власти и поробљавање и прављење приватне Вучићеве СПЦ. Можда би на Газиместану свих ових година било сразмерно присутно људи из Србије као и из Црне Горе.

    Историја Цркве је пуна свакојаких Сабора. Нису сви били ни васељенски, ни Православни. Као ни они који су сједили на апостолским троновима. Из РПЦ су нам својевремено пребацивали за апостолски жријеб јер су то апостоли учинили само за избор Матеја, и то прије Педестенице, силаска Светога Духа, те да није нешто што припада Цркви након Педесетнице.

    Главари Цркве себе поистовијећују са Црквом, као политичари са Државом. Свако ко је ван једноумља или је страни плаћеник и непријатељ државе или секташ. Култ Порфирија и Вучића је секташки.

    Хвала Стању Ствари што су објавили текст Александра Тутуша. Показују да су можда најхрабрији портал у овом СНС српском свету који нам се свима насилно намеће и гдје сви морамо да будемо Срби и вјерници по калупу.

    29
    7
  14. Скупо, скупље, најскупље

    Скупо је
    Моје слово
    А мук тежи
    Но олово

    Скупље је
    Божије сјеме
    Најскупља вјечност
    Времена сво вријеме

    Момчило

    21
    2
  15. Као што кажу: „Конац дјело краси“. Конац живота Митрополитова, односно Ђедова, украсио је његов овоземаљски живот.

    Стога сам Му и написао пјесму. Ако се и нисам слагао с неким Његовим ранијим поступцима, све је то побрисано величанстним Литијама, које је Он предводио.

    У пјесми сам Га назвао свецем, на крилима пјесничке инспирације.

    По мом скромном познавању теологије, разумио сам да Црква препознаје двије врсте светаца. У прву групу спадају они који су својим овоземаљским животом заслужили да их Црква за такве прогласи. У другу групу спадају они из којих светост избија. Ваистину.

    Само сам једном срео блаженопочившег Патријарха Павла. Било је тако очигледно да се ради о свецу. А да ли ће Га, и кад, црквена администрација прогласити за свеца је мање битно. Ваистину.

    23
    7
  16. *величанственим Литијама

    17
    1
  17. @Јеж Србин
    Поштовање и захвалност Вашем писмену…

    21
    2
  18. @Јеж Србин
    Ваш коментар је првенствено упућен Гремлину па нека он одговара ако хоће, али ћу се и ја осврнути на неколико ствари које сте поменули.
    Оно што је мени сметало у есеју г. Тутуша је тај став да нико не ваља, само ето ми у нашем селу држимо упаљену бакљу Српства, елем ми смо бољи од других. Није он то експлицитно рекао, али осећа се.
    Ето и ви сте поменули: у Србији је више омладине видјело европске престонице него Студеницу и Жичу (званичан податак). Ако је то тако (немам податке, али верујем вам), онда кажите и колико је омладине у Црној Гори и Српској видело европске престонице пре него Студеницу и Жичу, или Острог и Твродш. Ако има неког смисла да меримо ко је лошији Србин, хајде да меримо. Али хајде да меримо свима а не само некима. Па ако је заиста моје село најлошије, радићемо на томе уз Божју помоћ, иначе све то личи на блаћење.
    Г. Тутуш живи у Ирској, колико сам схватио. Мало је лицемерно седети у иностранству, долазити фенси мотоциклом на одмор, и онда причати како ништа у отаџбини не ваља.
    Што се вашег коментара о култу Порфирија и Вучића тиче, стварно није на месту. Порфирије је изабран нема још пет месеци, па кад се пре устоличи тај култ? Нисам то заиста приметио нигде, волео бих да знам одакле вам тај утисак.
    А за Вучића је тек посебна прича. Не постоји унивезални култ Вучића какав на пример постоји у Северној Кореји.
    Постоји култ Вучића у његовој странци, где се њему аплаудира и кад завеже пертле. Али постоји и анти-култ Вучића у делу опозиције, где се Вучић оптужује за сваку глупост која неком тог тренутка падне на памет. Оно чега нажалост најмање има, захваљујући таблоидизацији и дебилизацији јавног простора у Србији, је нормалан став где се Вучић критикује за нешто лоше што је урадио и похвали за нешто добро што је урадио. Тако би требало да функционише у нормалним срединама, па ако хоћемо да будемо нормално друштво, онда би требало да се понашамо тако. Свака промена креће изнутра.

    22
    5
  19. Неби било лоше да сем динарског крша, аутор мало дубље зађе по Србији видео би још веће Србенде, народ до сржи српски 1/1 који нема ни националне дилеме ни заблуде и делове народа потпуно помрачење свести и спржене памети као у његовим динаридаким пределима

    13
    2
  20. Ја и рѣкох да је „слава му и милост“ – „дугогодишњи израз“: настао је нѣгдѣ у доба послѣ пада Берлинског зида у крајевима у којима током скоро пола вѣка до тога једва да сте игдѣ могли чути најобичније „Помоз’ Бог“, јер је отпадија тамошњег народа од Српства у том периоду била највећа. Зато је сладуњаво приписивање те шупље и наопаке поштапалице „простој, искреној народној побожности“ у најмању руку лицемѣрно и лажно. Знао је необразовани народ и у тѣм крајевима прѣ 100 и више година о својој вѣри далеко више од нас, и таква фразетина му се прѣ појаве наших садашњих „демократских врѣдности“ нѣје могла омаћи, друга је његова образованост била. А све и да јесте – нѣје посао онѣх који би јавно да говоре, било као новинари или књижевници, да заблуде народа даље шире, подстѣчу и одобравају, већ да их по могућности сузбијају. Иначе бисмо и данас гањали вампире по гробљима с бѣлим луком и глоговим коцем.

    На остале бесмислице су нѣки горе већ довољно рекли. Маните се јуначког бусања у груди и поповања другима. Од кога су литијама брањене светиње у ЦГ? Од Србијанаца или православних Бошњака? Уозбиљите се мало.

    11
    4
  21. @ Марк Еугеникус

    Ако не видите култ Вучића грђи него Ким Џонг Уна, онда немамо баш много простора за разговор. Узмимо за примјер само скору прославу дана поиције испред Палате Србија, говори и хвалоспјеви Вучићу подсјећају на оне у Нирнбергу 30-их и 40-их год прошлог вијека, гдје се такође величао Вођа и држава као највећа вриједност, у крајње паганском маниру.
    Култ Порфирија се брижљиво гради, од 18.2. нема дана када није на насловним странама медија, чак га пореде са блаженопочившим Патријархом Павлом. Никада ни једна црквена линост није добијала толики публицитет, а знамо ко контролише медије у Србији. И код поменутог поређења постоји једна битна разлика: Патријар Павле се суочавао са истом политиком у Србији са којом се сада суочава Порфирије, али није био присташа Милошевића нити по мјери тадашње политике, ни он, ни већина Цркве. Појединци су се офирали, попут Филарета, Качавенде или Лукијана у Хрватској, али већина из Цркве се ка свим дешавањима ипак постављала по Јеванђељу.
    Још једна ствар – другачији став означавате као секташтво, али ово нису питања истина и догмата вјере (чак мислим да сада у Цркви све мањи број људи занимају такве ствари) већ питања политике којом је затрован наш народ и наша Црква. Ми на истоку немамо папу, непогрјешивога. Зизијулас јесте направио богословску подлогу за источног папу, али ипак знамо да то не функционише тако. Дакле нити Свети Дух функционише по аутоматизму нити неки административни чин и функција, ма колико еклисиолошки добијали апологије, не чини некога Божијим викаром нити непогрешивим, ни по питањима вјере, а камоли по питањима свјетовних, ванцрквеих ствари, али које се тичу Цркве и у коначници јесу духовне.
    Ви колико видим имате неки лични анимозитет ка аутору и Србима ван Србије. Нисам у коментарима видио ни један озбиљан аргумент да оспори и један став аутора из текста.
    Колико ми је познато из претходних текстова аутор живи / живио је у Далмацији, Црној Гори и Србији.
    Али Србија му није отаџбина. Бавите се тиме шта човјек вози, то је као када таблоиди пишу о скупим колима испред Патријаршије. То није никакав аргумент, само непристојност, недостатак аргумената и завист.
    Вршите класичну замјену теза – из Србије је почело пребројавање крвних зрнаца и оцјене ко је какав Србин и ко јесте а ко није Србин. Није ли лицемјерно сједити у Београду и одређивати ко у Црној Гори или Далмацији јесте Србин а ко није?

    @ Гремлин

    Литије су између осталог биле и одбрана од политике СНС-а, па чак и од појединих структура из СПЦ. Упућени знају.
    Управо су Литије разбијале синхронизованост политике Подгорице и Београда.
    Синхронизованост какву је Београд имао са Загребом 90-их и чији је производ етнички чиста Република Хрватска.
    Литије су биле како против монтенегрина, тако и против србијанске политике која је водила тракторијади једнако као и Милова. Да се Срби протјерају у своју матицу, да се сви окупе под једну крушку и сви заједно обожавају свога Вођу.
    Код коментатора се види слабо познавање тема о којима коментаришу, анимозитет ка Србима ван свога села и понављање таблоидне пропаганде. Хвала Богу, Стање ствари је портал са мноштвом текстова на многе теме, који се не уклапају у медијску слику стварности.
    Уозбиљите се мало. Учите. Не будите мозгоблудни и једноумни, што би рекли Руси: аднадум

    20
    10
  22. @Јеж, рече „Култ Порфирија и Вучића је секташки.“

    Рецимо да је тако (мада не видим никакав култ око Патријарха).
    Али онда би зараад равнотеже ваљало рећи и какав је култ око Мила и почившег Митрополита!?

    Ни 40 дана није прошло од упокојења, а већ је акатист био објављен и позиви да се молимо „Ђеду“.

    Ово је бљутав чин идолопоклонства, за који верујем, ни сам Митрополит не би одобрио.

    24
    3
  23. Jez Srbine, ne svidja mi se Vas poslednji komentar pun etiketa za neistomisljenike. Bilo bi lepo da znate da kad pricamo o drugima, mi u stvari opisujemo sami sebe. Trebalo bi da imamo malo vise razumevanja i saosecanja prema ljudima. A najgore bi bilo da se sad prepucavamo ko je bolji Srbin. Zar nismo svi ko jedan? Samo onda ce nam biti dobro.

    13
    3
  24. @Јеж Србин
    Лѣпо рече Теоктист горе: Ђедоиманост! То је најбољи, најсажетији опис и ауторовог уратка и његових тапшача попут вас. А сад лѣпо ишчитајте све изнова озго надолѣ, па реците:
    Ко је започео будаласту причу о светости, бољим и лошијим Србима итсл? Коме спочитавате анимозитет, прѣбројавање крвних зрнаца, оцѣњивање туђе српскости?
    У Србији се за послѣдњих 30-ак година промѣнило нѣколико влада и прѣдсѣдника, док је у ЦГ готово све врѣме на власти Један и Нѣзамѣњиви Лажни цар Дон Шћепан Мило. Коме причате о култу личности и Ким Џонг Уну?
    Је ли пола народа у Црној Гори у велеиздају, криминал, отцѣпљење и отпадништво повукао нѣко из Бѣограда или је то ипак више плод домаће памети, поштења и чојства?
    Је ли разбојничко и нѣканонско свргавање „најтврђег“ српског владике с катедром на најугроженијој територији српства само бѣоградска ујдурма, или у том чину има и прстију извѣсних „визионара“ Црногорских и Брдских?
    И најзад, било би лѣпо да ви, тако добро упућени нама неупућенима одате тајну велику: која је политичка осовина и дан-данас јача и синхронизованија – Подгорица-Загреб или Бѣоград-Загреб?

    Толико о аргументима, пристојности, мозгобљуђу и осталом. Разговор је завршен. Лака вам црна ноћ.

    17
    3
  25. На моју велику жалост, ово је још једно огледало сујете .Још један пример надгорњавања , са којим је увек повезано потцењивање и понижавање .Приметих нову народност : Србин Црногорац .Приметих истицање Српске Спарте као врхунца српства у поређењу са којим су сви остали Срби нишчи и презрени .А Срба има много, толико да је цела та Српска Спарта занемарљива мрва сујетно опијена собом.Толики извор сујете , самољубља, самовеличања и самопоклоништва не може да остане непримећен.Ни стреле упућене Србији, ни потцењивање српске омладине.Ни пљување по Србима из Србије.Срамотно је изједначавање Србије са једним човеком, па ма ко да је он. Он чак и није из Србије, као ни највећи део његове клептократије , што говори о способности и вечитој спремности Србије да не врши пребројавање крвних зрнаца .Да не спомињем чињеницу да је Србија за школовање деце из братских крајева деценијама издвајала више него за децу своју, децу из Србије.Добродошлица праћена бројним привилегијама није родила поштовање, родила је осионост, сујету и ослободила безобразлук , омаловажавање, изругивање и поништавање.Срамотно је изједначавање Србије са понашањем чланова једне партије. Црна Гора има довољно материјала за много горе изједначавање које јој никако не би служило на част.Па не би било лепо, а ни пријатно , кад би ми из Србије стално и упорно и пакосно вршили то изједначавање Српске Спарте са представницима најтеже српске издаје .А издаје је страховито много и дешавала се много пута.Срамотно сујетни безобразлук још чешће.
    Уопште немам намеру да браним ни Србију, ни Србе из Србије.Не постоји ни један разлог да то чиним јер су величанствени у својој скромности и спремности да од себе све дају за сваку кап српске вере и заједништва, да се уклоне са места у својој кући и пусте бахатог госта да се пува и дува до бесвести .Срби Црногорци за такав подвиг никад нису били способни.Они болују од потребе да буду макар један степеник виши, бољи, лепши и тако се кроз векове унижавају .Управо такви су српство разбили у атоме, неспособни да макар ублаже своје отровно самољубље , превише глупи да схвате да такво понашање може да изазове једино презир и гнушање и бесконачни раскол и растакање. Рецимо само један безначајан пример : ни милион оваквих поступака мене неће да убеди да више поштујем Српску Спарту од моје веселе Србије, ни Острог од Жиче и Манасије, Високих Дечана, Грачанице , па редом до најмање црквице .Ја Острог могу да изједначим, али ако овако настави, могу и да га заборавим као нешто што ми не припада, нешто што је туђе.
    И тренутна политичка гарнитура која растрже Србију , последица је те наше добродошлице, увек зло узвраћене .Изгледа да ћемо бити принуђени да окренемо ћурак наопако и да ударимо рампу и да у својој кући никоме не дозволимо првенство.Нећете моћи вас 200 хиљада да будете већи и пречи од нас 7 милиона и још толико у дијаспори .Можете једино да нас натерате да вам потпуно укинемо право гласа и да вас се одрекнемо и да вам заувек леђа окренемо, па се ви дружите са вишијема и бољијема, а ми ћемо своју муку да мучимо.

    16
    7
  26. Подсетите ме, тај Ђедо беше Митропилит чије цркве, пошто то нигде не могах да нађем на неговој плочи ( ретко и за његовог, хм „светачког“ живота) ? Да ли неко на тој плочи прескупој и нескромној за свеца виде крста православнога???. Е, да још да приупитам да ли ће наш поштовалац рокера, госп. Перић бити и на отварању дрогошког фестивала и у Будви као у Новом Саду? Нагледах се дела његових од хитног устоличења до данас, да ми је све исувише јасно. Ко хоће , познаће их по делима њиховим.

    18
    3
  27. Испаде халабука око ничега – ја ћу пробати да објасним и да се оправдам, пошто се дијелимично сматрам кривим за ову глупу дискусију.

    Када сам прочитао постављени наслов аутора, заколутао сам очима, почео сам да читам али ми се не даде, па прелетих на коментаре. Видим неко написа „ђедоиманост“ и признајем да сам се насмијао, јер сам мишљења да добро описује људе који константно форсирају и покушавају да од покојника направе светитеља, а и духовит је неологизам.
    Затим сам помислио, да ипак није лијепо да се смијем и да би требало да у коментару алудирам у чему је проблем, јер знам да има људи који поштују покојника, па може бити да се нађу увријеђенима, па тако ниђе краја мржњи међу Србадијом.

    Међутим, ни ја нисам био у праву, јер из љености ми се не даде да пишем нашироко у чему ја мислим да је проблем, неко сам очекивао да ће се сконтати.

    А проблем је у томе да се наш народ констатно дијели и расипа; ал ајде да се дијели и расипа, него од овог народа настају други! народи који нам раде о глави. А то расипање и дијељење је последица тога Срби нису сами са собом начисто шта је што нас чини Србима – необразовани смо!
    Па ће један Србин да мисли да је он већи Србин ако навија за Звијезду од онога што навија за Партизан, па ће други Србин мислити да је он већи Србин, ако слуша Бају од онога што слуша Металику… И то се такође односи и на географско поријекло и на личности и на сваки други могући аспект који се може тицати једног Србина.
    А знате ли у чему ја мислим да је фора? Па то што ми сви бранимо то назови србство, са своје тачке гледишта и сводимо га на нешто полазећи од себе а не од другога. „Ја сам србин јер сам, јер имам, јер могу …, а ти ниси србин или ниси толики србин као ја, јер си, јер немаш …“
    Уопште се нема љубави и разумјевања према другоме – а сви смо горди! Поносни на нешто што имамо а уствари немамо. И управо га тако и расипамо и уништавамо, јер га не разумјемо и сводимо на неке материјалне ствари као што је географија или манастир или неки гроб или штагод већ. Или како то ава Јустин сликовито описа и рече за оног вола.
    Тј. то за чим ми жудимо и што покушавамо да докучимо јесте дефинисамо и ријечју и дијелом, али Србин више воли у кафану или на роштиљ или за туђом женом или да лаје по коментарима, него да се замисли над собом или да узме књигу да се образује, да види шта, ко ђе и како…

    А за тзв. „Србе Црногорце“ имам питање, како ћемо ми из Хрватске или БиХ да се називамо? Срби Хрвати? Срби Босанци или Босанскохерцеговци? Срби Републиканци или Републикосрпсканци? А ако су у Србији Србијанци, дал постоје ђе Срби без одредница, има ли ђе чистих Срба?
    Ја мислим, да нема данас правих Срба, све неки криви и хибриди и шизофрени… тј. врло мало Срба има и у Србији и у Црној Гори и у Босни и Херцеговини. А то што се читава прича још своди на политичке, страначке и парохијске препирке и подијеле, то је тек прича за себе.
    И ко је видио добро је предвидио, јер заиста ће Срба остати за под крушку.

    За покојног митрополита опет велим, нек му је лака црна земља – интернет имате па се информишите и образујте – али за мене он није примјер, ни ауторитет, ни мјера. А ко воли и коме ментални и душевни склоп не допушта више, нек изволи.
    Мислим да би најбоље било да Србину одредница буде Христос. А да би знали ко је Христос, морамо Јеванђеље у руке узети и читати и читати и читати, да би нас се показало ко је вук а ко овца а ко пастир и гдје Србин у Христа и гдје Христос у Србину. Гордост, мамон и неморал немају ништа заједничко са Богом!

    Један је Светац Божији
    и само је Један Свет

    12
    3
  28. @Don Quixote
    Стављње Мила и Митрополита у исти кош свједочи о Вашем нивоу разумијевања.
    Не знам да постоји акатист. Али истога дана када се Митрополит упокојио настала су два тропара. Један је настао на Светој Гори и истога дана је пјеван у свим светогорским манастирима, Ормилији, Суротију, итд…
    Такође настало је и много икона, али не видим да је неко све то организовао нити тражио. Дакле, постоји култ Митрополита, и вјероватно ће постојати у вјековима који долазе, као што постоји и култ многих других богоугодника и светих.
    @Nani
    Трудим се да разумијем Ваше неразумијевање.
    @Гремлин
    Митрополит је био Христоносан и Христолик. Дакле ако сам Ђедоиман, онда сам на правом путу, али трудим се да се не гордим превише.
    Тешко да се овај скуп свега најфекалнијег са политичке сцене Србије у свих претходних скоро па 40 год може назвати неком новом влашћу. СПЦ, СРС, жути, разне патриоте и аутошовинисти под једном капом. Мило је дио исте клике, само је био мудрији и напреднији. Он је 1998. направио заокрет од српског националисте са ратишта ка евроатлантском путу. Он је тада стао на пут на који су у Србији стали коју годину касније и којим и сада ходе. Разлике су само у финесама и мијења се само име нације. Методи су исти.
    Упокојени Марко, бивши Артемије, је више пута позиван на измирење. Од почетка невоље па скоро до пред саму кончину. Нажалост пропустио је све прилике да се врати из раскола. То је, уз стање у Македонији, заиста рак рана наше Цркве. Треба се молити и за његову душу и све који су на тој странпутици. Али бојим се данас многим људима даје много повода да почну да слиједе епархију у егзилу, Никодима Богосављевића, и остале несрећне странпутице. Сјећам се разговора са монасима из Рашко призренске епархије од пре скоро 20-ак година. Прије икаквих назнака невоља – причали су како ће они да иду уз свога Авву ако се деси раскол…. Није све настало преко ноћи и болесни чир је растао дуго времена. Познајем дивних и честитих људи међу расколницима, али већина је заиста помрачена.
    Да, Вама је црна ноћ за виђела…

    5
    14
  29. Гремлин
    10. јула 2021. • 16:30 Браво.Његошевски.Отписа им према заслузи.Па нека се чешу где год да их је засврбело.

    11
    4
  30. А поводом текста: нек се има на памети да се једној ствари може горе нашкодити ако се она хвали или брани погрешним аргументима, ма колико они били позитивни.

    8
    2
  31. @Даница Петровић
    Јаој Данице, па Вама се све помијешало… Па како сада његошевски, кад је Његош од тих виших, љепших и паметнијих…

    4
    10
  32. @Јеж Србин
    Само кратко: ви очигледно не знате довољно о Северној Кореји, а и ја сам Србин ван Србије.

    8
    1
  33. Кончина

    Нема уздања у Бога
    Чанта се празнословије
    Славимо Ниђе Никога
    Док капљу сузе Божије

    Кончина сада је дошла
    Вријеме смрти нам иде
    А свјетина нигдје пошла
    Слијепци мисле да виде

    Пошли смо гдје се не иде
    Лука нам биће хридине
    Тек кад нам очи провиде
    Знаћемо наше згубије

    Момчило

    11
    2
  34. @Зоран
    Ни мање ни више него три крста. Но треба видјети поред брвна, а и знати нешто….

    @крвав
    знање није на интернету но у књигама. Мијешате информације и тзв информисаност са знањем а пишете о необразованости нашега народа.

    @Марк Еугеникос
    А ја сам Србин ван Црне Горе. Видим да неки мисле да сам из Црне Горе. Територијалне одреднице су вазда постојале.

    Омашли сте тему текста. Моји коментари су само одговори на ваше. Што се тиче приче о идентитету појединаца и колектива, та прича је покренута у београдским медијима у претходним мјесецима, и аутор текста, као и ја у коментарима реагујемо на исту проблематику. Не знам колико Ви Марк пратите портале и ТВ куће из Србије, али задњих мјесеци је упућено мноштво беспризорних лажи на рачун много људи из Црне Горе. Иде се дотле, да је један историчар написао низ глупости и неистина о историји српско-црногорских односа, чак му је и Свети Петар Цетињски издајник Србије!!! Вјероватно је тај текст читала и Даница када је онако ауторитативно наступила са својим коментаром. Свети Петар који је први јавно говорио о уједињење Срба у једну државу са престони градом Дубровником.

    Ја не пишем, а не видим ни у горе објављеном тексту на који коментаришемо, ништа против људи, Срба из Србије. Ми говоримо о политици, дакле о званичницима и званичним међудржавним односима. Не да немам ништа против било ког Србина, ма одакле долазио, већ напротив. Немам ни против других народа ништа. Мржња ка одрђеној заједници је камен темељац и интегративни елемент неких нових тзв нација. Попут дукљана, бошњака, итд. Мрзити Србе. Дакле сви моји аргументи изнијети на политичке проблеме и чињенице и догађаје из претходних година су окарактерисане као да сам је неко ко има нешто против Србије као земље и Срба који нису из мог краја. Моји коментари су управо реакција на сличне натписе, а тако посматрам и горе написани текст, један текст на супрот хиљаде текстова, интервјуа и емисија у претходним мјесецима који су уперени на један дио српског народа у име јединства истог! Какав апсурд!
    (мислим да није мјесто да наводим имена појединаца и друге портале, али довољна је површна претрага или праћење па да се одмах набаса на кампању о којој говорим)

    Такође занимљиво је како је интегришући елемент који обједињује негативне коментаре, ништа друго до нетрпељивост ка блаженопочившем Митрополиту! Паметноме доста.

    8
    9
  35. Јеж Србин Увуците бодље господине,могу само да вам нашкоде.Његош није био Србин Црногорац, него Србин из Црне Горе која Србији никад није сметала и говорио је и писао српски , а не лоповски црногорски , који може да буде само варијанта српског језика .Његоша су се Монтенегрини одрекли у својој болесној измишљотини јер Његош није био болесно сујетан и никад није пљувао ни по Србима ни по Србији , нити се трудио да им се пење на главу , нити је икад изјавио да је већи Србин од свих осталих Срба. Горски вијенац је посвећен праху оца Србије , зашто би се ико из Србије таквог дела и таквог писца одрицао? То би било болесно, очајно и сујетно.Ми нисмо васпитавани да доминирамо и да се са својима надмећемо и надгорњавамо, него да и најмлађег и најслабијег испоштујемо.Није најбољи домаћин онај ко најгласније виче и најјаче удара руком о сто, него онај ко је најпосвећенији и најпожртвованији за добро целе породице.Ми нисмо васпитавани ни да се својих одричемо, али ни да трпимо понижења.Наша је слобода увек била превише скупа да бисмо било ком дозволили да нас онако, братски , гази.Јединство и слога се не граде доминирањем и потцењивањем , него поштовањем.

    14
    4
  36. @Јеж Србин
    Не спорим ништа од онога што није спорно, нема потребе да понављам.
    Чињеница је да на надгробној плочи митрополита Амфилохија стоје три стилизована крста, као неки њу ејџ цветови, и орао и утврђени град у подножју, и пише „архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски егзарх Свештеног трона Пећког 1938 – 2020, на трону митрополита зетских црногорско-приморских 1990 – 2020“. Не пише српски.
    На надгробном крсту патријарха Павла (нема надгробне плоче, само земља са цвећем) пише „патријарх српски Павле 1914 – 2009“ и још у подножју крста „на трону од 1990 до 2009“. И још пише на полеђини „чекам васкрсење мртвих“.
    Да ли ће се недостатак речи српски на гробу митрополита Амфилохија за 50 или 100 година користити као доказ да он никакве везе са српством нема, и као аргумент за посебност црногорске нације и цркве, процените сами.
    Ако је то што пише на гробу Амфилохијевом урађено без његовог знања и противно његовој вољи, не служи на част онима који су то урадили. А ако је то урађено баш по његовој замисли, као што медији тврде а ја немам начина да проверим, опет размислите зашто.
    Па ако сте и након свега срећни и задовољни, што је ваше право које нико не може да вам ускрати, барем знамо на чему смо.

    13
    2
  37. Јеж Србин
    Вршите класичну замјену теза – из Србије је почело пребројавање крвних зрнаца и оцјене ко је какав Србин и ко јесте а ко није Србин. Није ли лицемјерно сједити у Београду и одређивати ко у Црној Гори или Далмацији јесте Србин а ко није?
    У Србији је више омладине видјело европске престонице него Студеницу и Жичу (званичан податак). Да је такав однос народа и у Србији, и да су имали среће да имају неког Архијереја попут Митрополита, можда би већа била и реакција на издају и предају Грачанице, Дечана, Љевишке и осталих светиња арнаутима.
    Можда би у Србији реаговали на резолуцију о Сребреници 2010., на Бриселски споразум, на цезаропапизам србијанске власти и поробљавање и прављење приватне Вучићеве СПЦ. Можда би на Газиместану свих ових година било сразмерно присутно људи из Србије као и из Црне Горе.
    Литије су биле како против монтенегрина, тако и против србијанске политике која је водила тракторијади једнако као и Милова. Да се Срби протјерају у своју матицу, да се сви окупе под једну крушку и сви заједно обожавају свога Вођу.
    Код коментатора се види слабо познавање тема о којима коментаришу, анимозитет ка Србима ван свога села и понављање таблоидне пропаганде.
    Управо они који се сада боре са култом личности Светог Митрополита служе разним лажним Вођама и пастирима и њиховим комплексима и личним интересима, лицемјерно упакованим у маску потреба наше Цркве и нашега народа.
    Свештеници из Црне Горе, које су поједини безумници прозивали за дуални идентитет и бројали им крвна зрнца, су за српство и СПЦ дали себе и своје ближње, и жртвовали се. Они пак, који их прозивају и који се са сигурне дистанце за финансијске и друге надокнаде, баве темом српства у Црној Гори за свој народ и Цркву никада ништа нису жртвовали.

    Онај ко је ово писао ни једног момента није размислио колико је безобразан, сујетан и површан и какву штету може да направи.А не уме ни да се извини за своју охолост.
    Моји су ратовали и у Босни и у Хрватској и нису потписници резолуције о Сребреници .Ко ти каже да нисмо реаговали и да не реагујемо?Ти ниси обавештен.ТИ МИСЛИШ ДА СУ ТУ ДЕКЛАРАЦИЈУ ПОТПИСАЛИ СРБИ ИЗ СРБИЈЕ, АЛИ СИ ПОГРЕШИО.ПОТПИСАЛИ СУ ЈЕ ЦРНОГОРЦИ .
    Јеси ли крварио на Кошарама и Паштрику ?Моји јесу.И нису издали ништа на Косову и Метохији , нити ће . У Косовском Поморављу ми живе пријатељи.Ништа нису продали и сматрају да живе у Србији, под окупацијом, али припадају својој отаџбини.Ми ником ништа нисмо признали и ничега се нисмо одрекли , нити ћемо, ни за сто векова .И НИКАД НАМ СЕ НИЈЕ ДЕСИЛО ДА ПРОГЛАШАВАМО ОТЦЕПЉЕЊЕ ТУЂЕ ТЕРИТОРИЈЕ .ТО ЈЕ ВИШЕ ОД ИЗДАЈЕ. ТО ЈЕ МУЧКИ ПОДЛИ НАПАД И УЖАСНА ПАКОСТ.
    Ко си ти да нам судиш?Ко си ти да нам попујеш ?
    Чак не знаш ни да у питању није крушка, него шљива.

    15
    4
  38. @Јеж Србин
    Иако имате прилично убојитих аргумената (допринос Милошевића паду Книна, тежак положај оца Гојка Перовића и свештенства на Цетињу, итд.), поприлично Вам недостаје тактичности.
    Залуд помирљив тон у последњем коментару, кад сте претходно просули млеко са прилично категоричним (и нетачним) ставовима о Ким Џонг Ун-у, званичном ,,Београду“ (предметни израз ,,Београд“ као неки замишљени центар политике по правилу као пресонификацију зла, попут Саурона, по правилу користи србомзачки портал Вијести, али и многи други Србомрсци), Буловић као зло, придјев ,,србијански“, итд.

    Штета, јер је питање @Гремлина о изразу ,,Слава му и милост“ тражило уљудан одговор, који сте и дали, но нажалост сте га непотребно пропратили сувишним.

    Текст ми се иначе свиђа у првој половини (нпр. прича о Полачи и Кијеву, ту ми је остала непознаница о причи коју сам чуо, а на моју срамоту још нисам прочитао ,,Браћу по матери“, да су Хрвати из Кијева прогласили бијеснило како би побили псе Срба из Полаче, како даље пси не би могли да упозоре да долазак Хрвата да убијају Србе.), али у другој половини је политички памфлет, поприлично црно-бијел као у холивудским филмовима. Дјелује да господин Тутуш није довољно осмислио текст.

    Што се тиче култа личности, међу дијелом Срба (па и оних који се национално не сматрају Србима) из динарских подручја он постоји. Конкретно, неспорно је да постоји култ личности Светог Василија Острошког (Требињци воле да додају ,,и Тврдошког“). Тако, у литијама у Никшићу је очигледно да је дио људи учествовао у њима не толико из љубави према православљу, већ према страхопоштовању према Св. Василију Острошком (многи и слабо шта знају о православљу). Да ли је то добро или лоше, не бих судио. Јер не могу да искључим да је то Божији пут да привуче залутале ближе правом путу, иако сам свјестан да ,,култови личности“ обично нису добри и да наше поклоњење мора бити Господу Исусусу Христосу пре и изнад свега. Опет, ако је неки подвижник рода могјеа у томе био нарочито приљежан и стекао статус светитеља, слава и хвала Богу на томе.

    10
    2
  39. @Марк Еугеникос
    https://www.antenam.net/drustvo/religija/176749-amfilohijeva-grobnica
    У вези плоче коју је за живота САМ СВЕТАЦ стилизовао „ Свети Ђедо “ и о његовом лажном представљању . О дружењу са папом можете сви наћи на интернету. Такође сви добро знамо шта је „ СВЕТИ ЂЕДО “ (али мало шјутра ) урадио своме брату поштованов Владики Артемију, једином истинском бранитељу Космета. На какво покајање је три пута позван ? За финансијску пљачку коју силни црквени и сватовни судови за десет година нису доказали. Све то на душу назови часних Владика који су учествовали у том бандитском делу. Не судим, само сведочим.

    20
    4
  40. @Зоран
    Хвала, мада право да вам кажем уопште нисам хтео да залазим у те детаље. Мислим да је довољно било да укажем на контраст између тога што пише на гробу патријарха Павла и тога што пише на гробу митрополита Амфилохија, па нека читаоци сами доносе закључке о сујети, самољубљу, самовеличању и самопоклоништву које је поменула госпођа Даница Петровић.
    При чему нимало не умањујем нити надувавам дело и заслуге митрополита Амфилохија, онакве какве заиста јесу. Господ ће нам свима судити.

    10
    1
  41. Odličan tekst Aleksandre, svaku bih ti potpisao, svaka čast!
    Kad si se svojim ljutim atom popeo iznad Boke, samo da si iz Grahova skrenuo desno i nastavio 10-tak kilometara došao bi u Katunsku nahiju, Staru..srpsku Crnu Goru…Još nas ima u ova tvrda brda, pravijeh Srba, staroga kova. Dobježali su u ove krše i glavice naši stari da se nebi poturčili i robovali pod Osmanlijama…tako su živjeli 350 godina…teško, ali časno i ponosno. Umirali su od gladi ali se nijesu prevjerili.
    Više nas je unazadila Miljova pljačkaška vlast za 30 godina no Turci, Švabe i komunisti zajedno…Malo nas je ostalo pravih Srba, naša braća se masovno prodaju za po 50 evra, nije nam lako, ali ne damo se…
    Bog visoko, Rusija daleko!

    13
    3
  42. @Јован П
    Поводом губитка смисла, предлажем свакоме да поново прочита „Лелек мене“ Матије Бећковића. Дугачка је поема па ћу само копирати једну строфу, иако цела поема врви луцидним описима попут овог:
    Сад живимо од тог – ђе живимо,
    Од тога смо подвиг начињели!
    Није било ђе смо – но зашто смо,
    А од ђе смо – завјет начињесмо!

  43. Видим да ми неки читаоци лупају дислајкове испод коментара где сам навео шта пише на гробу митрополита Амфилохија, наспрам онога што пише на гробу патријарха Павла.
    Боли истина, јел’ да?

    13
    2
  44. @Марк Еугеникос

    усташоидни портал antenam. Дакле то Вам је извор информација и сазнања. Благо речено је неумјесно да неко ко прича о српств овдје дијели такав линк као аргумент.
    Што се тиче њу ејџ крстова и стила плоче – погледајте крстове по немањићким задужбинама и најстаријим српским храмовима, и гробове архиепископа у Пећкој Патријаршији.
    Архиепископ цетињски – одлука Сабора СПЦ из 2006. Егзарх трона пећкога – древни додатак титули који су носили Митрополити цетињски. Ово није само симболичка титула, већ су Митрополити бринули о Пећкој Патријаршији. Тако је чинио и Митрополит Амфилохије, годинама постављајући служитеље у Пећкој патријаршији и помажући је на разне начине, материјално и духовно.
    Орао и град су симбол Архијереја и епархије, мотив са орлеца – богослужбеног тепиха који се ставља у храму на мјестима гдје стоји Архијереј.
    О српству Митрополита је непотребно говорити, као и о његовој улози на КиМ. Прочитајте макар једну од 36 објављених књига и Љетопис новог косовског распећа.

    @Даница Петровић
    ти ниси васпитавана никако. А ни учена. Не знаш ни са ким се дописујеш ни гдје је ко ратовао. Контролиши се у јавним иступима.

    Јован П
    Придјев србијански је легитиман као и црногорски, босански, итд.

    5
    12
  45. @Зоран
    Кад смо код свѣдочења…
    Којегдѣ већ рѣкох да почивших тројицу владика, ученика авве Јустина, нѣ трѣба без нужде ни кудити, ни хвалити, већ сад, кад су отишли Богу на истину, само се молити за њих. Ми, који по природи ствари нѣ можемо знати шта их је покретало на ове или оне поступке, ништа смисленије и нѣ можемо учинити. Сваког од њих сам на нѣки начин поштовао, са сваким у нѣком тренутку имао прилику да ступим у додир, али углавном посрѣдан – нѣсам склон ни дружењу с великашима, ни клањању прѣд њима, били они свѣтовни или црквени. То нѣје мој свѣт. Занимљивије ми је било како ће се понѣти према нѣком ко им приступи као потпуно нѣбитан, него хватати пречице, везе и тренутну корист. А приступао сам им јер су за позив који сам одабрао они били највиши ауторитети у СПЦ.
    Ваљда понѣко од читалаца овог портала има нѣку од њихових књига у својој кућној библиотеци? Сва тројица су писала занимљиво, свако на свој начин.
    Митрополит Амфилохије је рѣцимо, писао занимљива тумачења на Стари Завѣт, али језиком нѣпријемчивим за шири круг заинтересованих. Далек је био од златоустости авве Јустина, још даље од владике Николаја. Писао је и пѣсме, али оне бѣху танушне за мој укус. Дао нам је прве прѣводе нѣких другоканонских старозавѣтних књига на саврѣмени српски језик.
    Владика Атанасије је на саврѣмени српски такође прѣвео нѣке другоканонске књиге. Као писац је најплоднији, најтемељнији и најзанимљивији од сва четири ученика авве Јустина. Допадала ми се његова (оправдана) напраситост према политичарима, како локалним, тако и државним, премда сам и сам једном био жртва те његове набуситости. Она ми се тада ипак учинила привидном, намѣштеном – саслушавши ме, смирено и озбиљно ми је пружио савѣте ради којих сам му се обратио.
    Владика Артемије је написао мање од осталих, али језиком најпријемчивим за широк круг вѣрника и на саврѣмене црквене теме које су најтеже, најнѣзахвалније за разматрање. И најопасније, за онога ко их се прихвата.

    Стѣцајем околности, једна од првих (прѣведених) књига ми је изашла с благословом митрополита Амфилохија. Прѣведена је по жељи руских пријатеља, као корисна за разумѣвање једног малог парчета новије руске историје. Објавили смо је послѣ пуних шест година мукотрпног трагања за срѣдствима за штампање, пошто књига нѣје била занимљива ни црквеним ни свѣтовним издавачима (аутор код нас нѣпознат, прѣводилац исто тако, па зашто би се ико замајавао прѣгледањем рукописа?). И кад смо је најзад одштампали – одбили су да је приме у епархији Рашко-Призрѣнској, зато што је изашла са благословом „сабрата“ с којим се Артемије нѣ мирише. Тада рѣших да владичански благослов нѣје никакав благослов, и да ће то бити и послѣдња књига за коју сам благослов уопште тражио. Схватио сам да је од опште корисности нѣчег важније питање табора у који ће вас нѣко утрпати, те да чак и у рачуницама највиђенијих владика личне сујете и размирице прѣтежу над општим добром. Све горе наведено се десило нѣколико година прѣ њиховог отвореног међусобног сукоба. Тада сам већ знадох да је Амфилохије мимо правила присвојио титулу архиепископа, као што је и владика Артемије то исто учинио проширивши своју титулу додатком „и Косовско-Метохијски“. Њихово посезање за оним што им нѣ припада је људски разумљиво, али је исувише људско за дужности које заузимају.

    Послѣ Артемијевог свргнућа имао сам прилику да у пар недѣља обиђем половину његових катакомбних обитељи у Србији (у то врѣме их је било 8 или 9) и исто толико обитељи једне српске епархије. Код монаштва ове послѣдње бѣше примѣтно роптање, нѣзадовољство надлѣжним владиком, страх. Код „артемијеваца“ – приврженост свом владики, ведрина и пуни храмови на богослужењима. С Артемијем се стѣцајем околности никада нѣсам лично упознао, мада је било прилике. Његово монаштво и присталице су тада тајно (по својој жељи, да нѣ нашкоде) помагали наш тадашњи српско-руски пројекат, јер су га сматрали корисним. Држање надлѣжног владике било је постидно – најважније му, изгледа, бѣше што смо с пројектом упали у општину с чијим челником је био у свађи.

    Трудио сам се да у најкраћем што нѣпристрасније изнесем нѣко своје мало искуство с три знатне фигуре српске Цркве. Највиднији нѣсу свагда најбољи. Или гледамо у погрѣшном правцу?

    7
    2
  46. @Јеж Србин
    Не знам уопште шта је „усташоидни портал антенам“ нити ме занима. Ако се ово односи на натпис на надгробној плочи, идите на било који претраживач и укуцајте „митрополит амфилохије надгробна плоча“ па ће вам изаћи фотографије надгробне плоче где све лепо може да се прочита. Исто и за патријарха Павла. Е сад ако су вама те фотографије усташке, или ако је вама та стварност усташка, онда се већ ради о вашем поимању стварности, а за то нисам надлежан.
    Неоповргнута чињеница је да је гроб патријарха Павла скроман и његова наведена титула најосновнија (патријарх српски), иако је он званично и архиепископ пећки и митрополит београдско-карловачки. Но није било потребе за китњастим титулама на споменику јер то ником не треба: ни њему, ни нама, ни Господу.
    А зашто је било потребно да се гроб митрополита Амфилохија окити свим могућим титулама (да не улазимо у то да ли су званичне или не, баш ме брига), а да при томе не пише „српски“ иако је он био монах и јерарх Српске Православне Цркве, опет закључите сами.

    Ево још мало Бећковића из Лелека мене, сад сам наш’о па заш’о:

    Ко пристане да је роб и слуга
    Никад добра слуга неће бити.
    Свако ће јој неку ману наћи.
    Кад се лиши вјере сиротиња,
    Одрекла се онога што има
    И постала пука сиротиња!
    Онда јој се лако одрећ свега
    И за мале паре све продати.
    Од свега јој само преостане
    Нешто мало подуже цријево
    Од голците глади издужено!

    Да је неко други ко ми што смо
    Ко би му се од нас слађе смијо?
    Ко ли би га више презирао?
    Ко би боље то од нас умио?
    Замислити себе не можемо
    Као оне с којим се спрдамо,
    А више им но себи сличемо!
    Да је ико што и ми чинио
    Само ми му не би опростили!
    Боже, да смо иоткога јачи
    Били би му највиши крвници!

    Прво бјеху људи и јунаци,
    Па синови људи и јунака,
    Па унуци
    И бијеле челе,
    Па све даље
    И даље
    И горе
    Од негдање славе и јунака!

    Бјеше храбра,
    Слободе иштућа,
    Непокорна,
    Витешка
    Па Черна,
    На крају је постанула црна,
    А црна је јер је саждевена!

    Црна црна црна
    Гора гора
    Црна гора
    Све црња и гора
    Док постаде црна, Црна Гора!

    Црна Гора —
    Да нема куд црња,
    Црна Гора —
    Да не може гора!

    Да нас не би, свијет не би знао
    Да постоје горди конобари,
    Подворници с хајдучким брцима,
    Подајници с чонтом међу очи,
    Превјерице с коротним капама,
    Преливоде с дигнутим главама,
    Подрепнице усавардачене,
    Поносници постељоиздавци,
    Планинштаци смрштени ласкавци,
    Подложници гласни јапајајци,
    Поткожници с крупнијем грлима,
    Празнозбори немаништеници,
    Крбурани с глатким ријечима,
    Придворице које подмигују,
    Испршени кицоши што просе,
    Обретници и покајаници,
    Једноумци и задуженици,
    Букалице тморе ћаскалице,
    Набурена космата цуњала,
    Издајници у народној ношњи,
    Нејакима не дају преда се,
    Пред јакима са главом пода се,
    Мрдочели припузни подљуди,
    Кезизуба небраћа, одљуди,
    Уз гусле ће молбу поднијети,
    Двострук оро ко чочек играти,
    Ђецу вјешат а власт поштивати,
    Молећи се Богу дволичити,
    Лелечући нешто шићарити!

    6
    1
  47. Јеж Србин
    @Даница Петровић
    ти ниси васпитавана никако. А ни учена. Не знаш ни са ким се дописујеш ни гдје је ко ратовао. Контролиши се у јавним иступима.
    Више немам обавезу да персирам.
    Ове речи говоре о твом васпитању и твом понашању према женама, па бих те замолила да ту врсту понашања ограничиш на своју жену , ако је нека пристала да те трпи.
    Кад већ спомињеш контролисање у јавном наступу, врати се на коментаре и процени чије је јавно наступање изазвало највише негативних емоција и негативних коментара.Чини ми се да се управо теби обраћају, јер си опијен сујетом написао бројне неистине .Између осталог, Србији си приписао да је 2010 признала геноцид у Сребреници, што није ни близу истине .Мариника Тепић и Ненад Чанак су две особе које живе у Србији и имају право на своје мишљење , има разних у Србији, као и свуда, али то никад није био званични став Србије , а ни мишљење 7 милиона Срба.Не знам какву си реакцију очекивао , али по мојој процени, реакција на тај документ је била изузетно снажна и негативна.
    Дао си себи право да процењујеш омладину из Србије и то у негативном контексту , што је класични безобразлук, нити си их родио, нити си их васпитавао и од таквих су много бољи. А екскурзије на Косово и Метохију су још 80-их забрањене из безбедносних разлога.Из истих разлога не водимо децу у Рашку област.
    На врло чудан начин мериш ко се и колико жртвовао, ко је поднео већу,а ко никакву жртву.Ко си ти да било коме дајеш оцену о количини жртвовања, кад појма немаш коме се обраћаш ?Уосталом и то је велика неистина и тежак безобразлук. На Косову и Метохији се зна која је војска бранила српски народ и чији су синови поднели највећу жртву, јер су животе положили за отаџбину. .Шетање на литијама не може ни да се мери , нити би требало, а не може ни да се истиче као највећа жртва за српство.Протест , ма како био масован , не спада у жртвовање.

    Јеж Србин
    Вјероватно је тај текст читала и Даница када је онако ауторитативно наступила са својим коментаром.

    Уопште нисам читала тај текст, него твој текст.Врати се да провериш јесам ли спомињала Светог Петра Цетињског као издајника Србије.Пошто нисам, дугујеш ми извињење.
    Јеж Србин
    10. јула 2021. • 18:36
    @Даница Петровић
    Јаој Данице, па Вама се све помијешало… Па како сада његошевски, кад је Његош од тих виших, љепших и паметнијих…

    Ово је најбезвезније писање о Његошу које сам икада прочитала.Његош би био изненађен и збуњен , а вероватно и бесан због овакве глупе и понижавајуће процене .Ово спада у изругивање.Ја сам професор југословенских књижевности и српског језика, у то време сам студирала, а Његош се и тада и сада сврстава у српске великане и међу највеће српске песнике. То што су га неки избацивали из црногорске књижевности и црногорских школа је огледало њихове глупости , пакости и примитивизма , српска књижевност се Његоша никад неће одрећи.У српској књижевности он је у самим врховима Са великим поштовањем и љубављу радо користим његове речи и радо га истичем као светао пример .Тако се у Србији броје крвна зрнца.
    И немој да нас трпаш под погрешну воћку.Крушака имамо мање него шљива , па под крушке не можемо да се сместимо.Под шљиве можемо.

    Марк Еугеникос
    Да не би било забуне, ни једном речју нисам дотакла владику Амфилохија.То што сам написала односи се делом на речи аутора, а највише на садржај неких коментара , поготову на коментаре господина Јежа које сам и копирала и критиковала.

    6
    2
  48. @Гремлин
    Хвала на коментару, мислим да сте у праву, мало ме занело то величање Ђеда и стално инсистирање на некој Светости без временског периода који мора протећи да се сагледају сва дела и недела без обзира о коме се ради.
    @Јеж Србин
    немојте нападати @ Марк Еугеникос који пише разумно, за нешто што сам ја додао. Нисам знао да је портал усташоидни, извињавам се ако стварно јесте што сам случајно баш њих убацио, али све што тамо пише раније сам прочитао и на нашим сајтовима који пишу о вери а никад до вашег коментара нисам прочитао деманти.
    На крају, мислим да смо се сви прилично „ уплели“ и да је број коментара превазишао квалитет текста који их није толико завредио, ако се слажете.

    4
    1
  49. „Не суди, да ти не би било суђено.“

    Како сам предалеко од центра збивања (и географски, а поготово утицајно), сматрам да немам приступ главним аргументима у сукобу 3А. Кад је све то прошло, и сва тројица су се упокојили, остао ми је горак утисак да се о владику Артемија огријешила преостала двојица. Тим више што није био оптужен за кршење црковних канона, већ за лоповлук. У погледу црковних догми, не бих се изјашњавао. Али, ако неком за десет година истраге нису могли доказати да је лопов, онда он и није лопов. А што се истрага развукла на десет година, не говори ништа о оптуженом већ о истражитељима. Толико о том сукобу, у који се не бих више мијешао. Ваистину.

    Не бих се освртао ни на било чију улогу у вези с одласком далегације СПЦ на Критски сабор.

    По мом мишљењу, приликом коначног суда, претегнуће позитивна улога митополита Амфилохија и владике Атанасија у организовању србског народа (и осталих вјерника СПЦ, ма како они себе етнички декларисали) у ЦГ. Енергија Литија се мора проширити и на Србију (с Косметом, наравно), Српску, Сјеверну Македонију, Хрватску, Словенију, Аустрију, Њемачку, САД, Канаду, Аустралију, Француску, Русију… Свугдје гдје Србаљ живи и гдје се слави Крсна Слава. Овдје не мислим да ту енергију треба усмјерити против власти тих држава, већ показати своју Саборност. Па макар и десет људи ходило око цркве или манастира, ако не може више и боље.

    Што се политичара тиче, слабо шта лијепо имам рећи о било којем од њих. А ружних ријечи ћу се уздржати овај пут.

    Изнесено је много аргумената pro et contra у горњим препуцавањима. Не бих долијевао бензин на ватру.

    Само да упитам: Кога сматрате за најбољег Србина?

    Оног што живи у Београду?
    Или оног из Подгорице? Загреба? Сарајева? Темишвара? Куманова? Бања Луке? Чачка? Бујановца? Грачанице? Чикага? Беча?

    Све у свему, спустите лопту на земљу. И покушајте наћи нешто што нас повезује. Политичари (и криминалци) су добро увезани. До подне лају једни на друге, а навече заједно дернече и растаљују се.

    У памет Срби!

    7
    1
  50. @Зоран @Марк Еугеникус
    antenam је један од дукљанских портала на коме се пљује по свему српском.
    Марк, Ви упорно водите монолог, а не дијалог. Потпуно игноришете аргументе које изнесем. Не познајете тематику око које сте ушли у расправу али тврдо понављате таблоидне флоскуле које су уметнуте јавности без критичког става.
    Рељеф, камена пластика и текст на плочи Митрополита су у маниру старе српске црквене умјетности и свако може само то да види и да се задиви складношћу и отменошћу. Иначе за споменик са којим поредите, такође је крив Митрополит Амфилохије. Рађен је да буде у духу са сусједним спомеником Патријарха Димитрија. Обратите пажњу када се обретете у Раковици. Изузев гробова патријараха, који имају у својој титули српски, нађите још неки примјер архијерејског споменика на коме се истиче да је дотични био Србенда.
    @Зоран
    Мислим да је очигледно да је текст погодио мету.

    @Даница Петровић
    прва си се непристојно обратила и прекинула персирање у коментарима. Anger menagment, Данице. И без феминистичких излива агресије, мој одговор теби нема везе са твојим полом, већ само са твојим понашањем – безобразлуком и некултуром као замјеном за знање и конкретне аргументе. Не слажем се да као жена имаш право на безобразлук без одговора. Не знам гдје си, како и када студирала, али твоја могућност разумијевања написаног доста говори о школи и образовању. Ма коју школу неко завршио, разумијевање прочитаног, фабуле, је основна вијештина за савладавање било ког текста, а посебно научног. Немој да браниш Његоша од мене. Јер вјероватно и њега читаш са једнаким разумијевањем као и моје коментаре. Нећу бити ситна душа па као аргумент за свој коментар писати свој CV.

    Занимљиво је како ви, горе поменути, имате исти став о блаженопочившем Митрополиту као и Мило, Мираш Дедејић, Ненад Чанак, Чеда Јовановић, Беба Поповић, Вук Драшковић, Александар Вулин, Небојша Стефановић, Никола Селаковић, ЛГБТкју организације, НАТО организације, комите, хрватски националисти, Шиптари и Бошњави, македонски расколници, итд.
    Лијепо рече Матија Бећковић:
    Сваки камен њему, један Христу мање.

    @Момчило
    Хвала Вам на конструктивном коментару.
    Срби су добри свугдје. Само да су Христови. На путу Светог Саве и предака све редом до Николаја и Јустина. Оно што убија и раздробљава српски народ је партијашење, као што рекосте. Мислим да нема краја гдје живе Срби да није засијао неки Божији угодник, неки јунак. Свугдје имамо сјајних људи. Походим све српске крајеве и свугдје срећем дивних људи, и посвуда имам пријатеља. И видим муке свугдје. А најтеже су од рођених, не изрођених, већ једноимених. А свугдје Срби имају тај проблем.
    У Пупиновој аутобиографији, на самом почетку, док описује своје дјетињство у Идвору, има јако лијепих момената о свијести српског народа, о борби за слободу и уједињење. Давно сам читао, али ми је то остала као једна од лијепих слика првог дијела књиге.
    Некада смо били такви да су припадници других народа, по избору постајали Срби. А дошли смо на то да и они који по рођењу јесу Срби постају нешто друго. Културна политика је једина којом треба да се бавимо, а културе нема без култа, тј вјере. Нација није ствар тијела, крви. Јесте паганима, али нама хришћанима није. То је као и када Господ Исус Христос Никодиму говори о рођењу по Духу, које је веће од онога по тијелу. Нација је духовна категорија. Дакле добар Србин је онај који се труди да живи као хришћанин, и не да се заводити разним идолима. Онда долази и расуђивање, а ко има расуђивања, није га лако завести.
    Господ да нас сједини.

    9
    5
  51. безобразлуком и некултуром као замјеном за знање и конкретне аргументе.

    I аргумент :
    Тај народ који користи ту флоскулу је ходио у Литијама и одбранио своје светиње, вођен својим Митрополитом.

    Зар Ђедо није био српски архијереј Српске православне цркве ? Па није, нама се то очигледно само чинило. Много и често грешимо.Време је да се научимо памети.Ми глупо помислили да је он наш.
    II аргумент:
    Можда би у Србији реаговали на резолуцију о Сребреници 2010., на Бриселски споразум

    Ја одлично разумем шта овде пише. Овде су написане лажи.Не постоји резолуција о Сребреници 2010 .То је изјава једне групе.Веома оштро осуђена у Србији.Бриселски споразум је дуго сакриван , али је оштро осуђен и не прекида се борба против свих тајних злочиначких споразума о којој ти појма немаш .

    III аргумент :
    , на цезаропапизам србијанске власти и поробљавање и прављење приватне Вучићеве СПЦ.

    О мишљењу народа Србије о црквеним великодостојницима , најбоље сведоче празне цркве и позиви које народ стално упућује свештеницима .Да је реч о њиховим интересима као у случају Ђеда, сетили би се народа.Дотле им се више допадају криминални кругови, паре , луксуз и џипови. Трпимо их српства ради и молимо Бога да се призову памети, јер су на добром путу да замандале цркву.

    IV аргумент :
    У Србији је више омладине видјело европске престонице него Студеницу и Жичу (званичан податак).

    Податак да је више српске омладине видело европске престонице него Студеницу и Жичу је такође лаж.У Студеницу и Жичу водимо децу у шестом разреду основне школе .Дакле бар 99% наше деце је бар једном било у Студеници и Жичи.А европске престонице је имао прилике да види тек један мали проценат, Такву лаж и то као званичан податак могао је да објави само неки усташоидни сајт, а човек који има ЦВ , макар и танак, не би смео да наседа на такве злонамерне лажи. Ако намерно подмеће такве лажи , онда је у питању обична надувеност уображеног потцењивача , који се ретко гледају у огледало и за другим виде сламку, док за собом пласт превиђају.

    V аргумент :
    да су имали среће да имају неког Архијереја попут Митрополита, можда би већа била и реакција на издају и предају Грачанице, Дечана, Љевишке и осталих светиња арнаутима.

    Ово је лаж.Ни једна од наведених светиња није у рукама арнаута. А пошто тог Архијереја нисмо имали и пошто није био српски и наш, нисмо ништа ни изгубили.

    IV аргумент :
    Можда би на Газиместану свих ових година било сразмерно присутно људи из Србије као и из Црне Горе.
    Поново лаж.Људи из Србије живе на Косову и Метохији , не долазе у парадну посјету не би ли се мало испрђели пред камерама.А онда признају независност Косова и трче да део Србије поклоне шиптарима.Бог им у кућу вратио .Муслимана и шиптара има на све стране, па нека се слободно послуже територијама оних који би српску земљу поклањали.

    V аргумент:
    Да је такав однос народа и у Србији,
    Дакле , непрестано по народу у Србији .Ко си ти да критикујеш народ у Србији ? Пошто ниси из Србије, основна пристојност налаже да критикујеш ужу српску заједницу којој ти припадаш .О народу у Србији очигледно немаш знања, него предубеђења и себична очекивања , као да су дужни да се твом мишљењу повинују и то са висине изричеш.

    VI аргумент :
    Свештеници из Црне Горе, које су поједини безумници прозивали за дуални идентитет и бројали им крвна зрнца, су за српство и СПЦ дали себе и своје ближње, и жртвовали се. Они пак, који их прозивају и који се са сигурне дистанце за финансијске и друге надокнаде, баве темом српства у Црној Гори за свој народ и Цркву никада ништа нису жртвовали.

    Овде мериш жртвовање.Одлично читам и текст и контекст .Одлично препознајем пакост и упорно потцењивање. И намерно уопштавање приликом потцењивања.Тако да се особина са појединца , ког прескачеш да споменеш , преноси на колектив ( као и у случају Резолуције о Сребреници из 2010). Истовремено подло прећуткујеш пожртвованост колектива који осуђујеш , како би му умањио све што може да му се умањи. Одавно се ми у Србији са оваквим стварима срећемо и предуго смо ћутали зарад братства и много смо грешили , јер брат се овако не понаша.

    VII аргумент :
    Иде се дотле, да је један историчар написао низ глупости и неистина о историји српско-црногорских односа, чак му је и Свети Петар Цетињски издајник Србије!!! Вјероватно је тај текст читала и Даница када је онако ауторитативно наступила са својим коментаром. Свети Петар који је први јавно говорио о уједињење Срба у једну државу са престони градом Дубровником.

    Овде си прекорачио све мере пристојности.Ово је безобразлук, неистина и одвратан цинизам Шта рећи о твојој способности читања и разумевања прочитаног.То већ није за ЦВ.То је за ВЦ.
    Дубровник није згодно место за главни град Србије , па разумем зашто предлог није прихваћен.Срби имају државу -Србију, да ли ће још неко да им се прикључи, ствар је слободног избора.Та држава може једино да се зове Србија јер су се другачији покушаји показали као неуспешни и крвави.

    VIII аргумент :
    Јаој Данице, па Вама се све помијешало… Па како сада његошевски, кад је Његош од тих виших, љепших и паметнијих…

    Најсмешније је што ти то заиста мислиш .И за себе то мислиш .

    IX аргумент :
    мој одговор теби нема везе са твојим полом, већ само са твојим понашањем – безобразлуком и некултуром као замјеном за знање и конкретне аргументе. Не слажем се да као жена имаш право на безобразлук без одговора. Не знам гдје си, како и када студирала, али твоја могућност разумијевања написаног доста говори о школи и образовању. Ма коју школу неко завршио, разумијевање прочитаног, фабуле, је основна вијештина за савладавање било ког текста, а посебно научног. Немој да браниш Његоша од мене. Јер вјероватно и њега читаш са једнаким разумијевањем као и моје коментаре.

    Ово је пример неваспитања. Никад нисам доживела такво понашање у свом крају.Моји су сељаци , глупи Србијанци . Не умеју они да се тако фино понашају као ви.И никад не пишу такве научне текстове.Том врстом науке се нико у Србији не бави.

    X аргумент :
    А то што се после извлачиш, изврдаваш и певаш другу песму ( осим према мени и то управо зато што сам жена ) , то говори о твом карактеру.Кад осетиш тврдо ,ти се уфуњариш .То ми зовемо – Срби у резерви. Док не засједну, мелем на рану, нема љубазнијих Срба,.Кад засједну, претворе се у со и на чело залепе своју географску одредницу као мјесто гдје се рађају великани , а не крмећаци као у Србији.Свашта смо ми у Србији доживели и преживели, па смо чак и специфичну лексику научили . Знамо да крмећаци нису свиње , него свињски измет . Тако нас зову браћа Црногорци .Нама сујетни и неваспитани броје крвна зрнца и пакују ДНК од масона регента Александра до дана данашњег . Тек задњих пар година смо и ми то почели да радимо и видимо да много боли.Навикло се на меко , па не може да се освести од изненађења да и глупи Србијанци знају да премере генетику и да преброје крвну слику.

    XI аргумент :
    Културна политика је једина којом треба да се бавимо, а културе нема без култа, тј вјере. Нација није ствар тијела, крви. Јесте паганима, али нама хришћанима није.
    Ово је громко и велико ПУФ! Потпуно бесмислено и има само једну сврху – да се искобељаш и прикажеш као интелектуална громада , јер си упецан у простачкој пакости.И ту си оставио резерву за понижавање, па ћеш свима који народ сматрају истом крви да спочитаваш да су пагани и да су мање хришћани од тебе .То је твоја културна политика.

    Нећу бити ситна душа па као аргумент за свој коментар писати свој CV.

    Окачи ти тај ЦВ у ВЦ , добро је против опстипација и немој да тресеш тастатуру пакошћу и празнословљем.Читај мало Његоша.
    Извињавам се редакцији због овако личног обрачуна, али на овако директно упућене увреде увек треба одоворити.Ако не желите да објавите, нећу да вам замерим, али бих вас молила да господину Јежу одговор пошаљете на мејл.

    12
    5
  52. @Јеж Србин
    Џаба ти накнадно бусање српством и „Срби су добри свугдје“ и све то посипање пепелом када си ти, већ у петом коментару и изазван ничим, осим изгледа нелагодношћу према култу личности који је „Крвав“ поменуо (не вређајући при том покојног митрополита), почео редом да оплићеш по свима. И по епископу Иринеју (кога погрдно комуњарски зовеш Буловић), и по србијанској политици. Да би онда у потоњим коментарима оплео и наводни недостатак родољубља српске омладине, и непостојећу предају косовских манастира арнаутима, и наводни цезаропапизам србијанске власти, и све остале канализационе коментаре којима си нас почаствовао. Ти си уплео дневну политику у ову дискусију и бавио се пљувањем наводног недостатка родољубља оних који се усуђују да мисле другачије него ти више него сви остали коментатори заједно.
    Показао си толику неспособност да разумеш упућене ти одговоре и коментаре, чак и оне који су ти врло добронамерно указивали на грешке, да морам да закључим да си или **** ниске интелигенције, ниси ти крив, није увреда, или злонамеран, сујетан и охол, што је мишљење госпође Данице Петровић.
    С „пријатељима“ попут тебе, непријатељи нам ни не требају.

    8
    2
  53. @Јеж Србин
    „Занимљиво је како ви, горе поменути, имате исти став о блаженопочившем Митрополиту као и Мило, Мираш Дедејић, Ненад Чанак, Чеда Јовановић, Беба Поповић, Вук Драшковић, Александар Вулин, Небојша Стефановић, Никола Селаковић, ЛГБТкју организације, НАТО организације, комите, хрватски националисти, Шиптари и Бошњави, македонски расколници, итд.“
    О митрополиту немам никакав став осим онога што сам већ рекао, а то је да његов гроб делује китњасто у поређењу с гробом патријарха Павла, и да ће нам Бог свима судити по делима нашим па и њему.
    Какав став о митрополиту имају сви ти кловнови које си набројао, савршено не знам и савршено ме не занима. Уопште ме не занима какав став има сва та гомила безначајних безвезњака (осим можда пар изузетака) по било којем питању. Више би ми стало до жваке на ђону ципеле него до њихових ставова.

    7
    2

Оставите коментар