У Матици српској на округлом столу „Положај српског језика у савременом друштву” разговарано и о томе шта се даље може учинити да би се стало на пут увођењу родне равноправности у српски језик
Учесници округлог стола (с лева) Срето Танасић, Драган Станић и Исидора Бјелаковић (Фото: Снимак екрана)
НОВИ САД – Родно осетљиви језик, кога под претњом новчаних казни, у јавну сферу уводи недавно усвојени Закон о родној равноправности, могао би најпре да „проговори” пред Уставним судом. О томе данас размишљају бројни српски лингвисти, професори књижевности, социолози, филозофи, али и стручњаци попут правника и теолога православне цркве, који се сви оштро противе том закону, сматрајући да он угрожава слободу изражавања, уводи новоговор, изобличава језик и идентитет народа, намеће политичку идеологију уместо струке.
По том закону, примера ради, овде би морало да пише стручњакиње и стручњаци, уместо стручњаци. Низ је примера који би били смешни, како сматрају критичари, само да нису тужни. Тренерка је тако жена која се бави тренерским послом. Или је то само комад одеће. Има и оних примера који можда више доносе сексуалне алузије („навукао сам добру тренерку”), него родну равноправност у језик. Неке именице су женског рода, као владика, али се односе само на мушкарца. Уосталом, наш устав, како напомињу противници закона, не познаје појам род.
Након што је закон усвојен упркос ставу Одбора за стандардизацију српског језика САНУ, надлежном да нормира језик и брине о њему, у Матици српској је на округлом столу „Положај српског језика у савременом друштву” разговарано и о томе шта се даље може учинити да би се спорном акту стало на пут. Дебату су организовале ове две институције, а домаћин скупа проф. др Драган Станић казао је да је Матица срећна што је окупила такву памет која не само да има шта да каже, него и да чини „оно што се мора чинити”.
„За наш језички опстанак одавно је упаљено црвено светло”, истакао је председник Матице и напоменуо да је темељ тог опстанка континуитет који је од црквенословенског времена до данас чувала црква.
Епископ бачки Иринеј је на скупу оценио да је најновија претња српском језику „на нашу жалост и срамоту, наметање тзв. родно осетљивог језика”. Тај закон сматра најбесмисленијим у историји српског законодавства, актом заснованим на „новојављеној идеологији”, донетом без јавне провере његове оправданости и упркос готово једногласном противљењу наших лингвиста, филолога, писаца…
„Наводно се борећи против дискриминације, та идеологија уводи на мала врата свеопшту дискриминацију. Наводно служећи слободи, она угрожава и слободу личности и слободу заједнице”, казао је владика.
Под плаштом бриге о равноправности грађана, један од циљева закона, по мишљењу проф. др Срета Танасића, јесте да се промени идентитет језика, речник и граматички систем. Тиме се рачуна, сматра, на измену српског националног, културног и верског идентитета.
„Овај закон остаће у историји као пример шта се добије кад власт преда уређивање националних питања једној идеологији игноришући ставове науке, цркве и најшире културне јавности. Поставља се, на крају, питање: Да ли је ово предвиђено и за мањинске народе у Србији или је само дар Србима?”, казао је Танасић.
Академик Предраг Пипер поручио је у својих 12 теза, прочитаних на скупу, да наш устав не познаје појам рода, те да је проблем већ у наслову закона, као и да се ради о политичком нормирању језика, идеологији радикалног феминизма, делу глобалног неолиберализма која све више добија облике тоталитаризма.
„То нема много везе са науком, него представља покушај да једна спорна теорија добије научни статус неспорне идеологеме која се представља као једино исправно политичко мишљење”, наводи Пипер.
Каже да ће можда због Закона о родној равноправности неко време бити прогањаних и кажњаваних, али да ће он „свакако пропасти, а пре или касније, и заједно са њим пропашће и они који су га донели”.
Професор др Бранислав Ристивојевић, декан Правног факултета у Новом Саду, мисли да би за оспоравање овог закона на Уставном суду треба размислити о томе да ли тај акт покушава да створи нешто што у суштини није српски језик. Објаснио је да би то био важан аргумент и да би језички стручњаци требало да то разјасне правницима, јер наш устав прописује у члану 10, и то је једино место где се он помиње, да су у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо.
„Чињеница да покушавамо сви заједно да учинимо одређени искорак према Уставном суду, води нас све у једном правцу, а то је да морамо да пронађемо она места у уставу где се овај несрећни закон о њега огрешио”, казао је Ристивојевић на скупу.
По њему, донетим законом брише се научна критика, задире у уставну аутономију универзитета и слободу научног стваралаштва. Оставља могућност и „контранапада”, захтева за измену устава тако да он, као и за мањине, изричито каже да Срби имају право на свој језик.
Председник Матице др Станић уверен је ипак да се не може рећи да то није српски језик, док су се у даљој дебати чула и другачија мишљења, а по њима, правницима би се могао пружити такав закључак да се не ради о српском језику јер се демонстрира незнање језичке материје.
„Дубоко сам убеђен да се ово ваше питање може одбранити, почевши од тога да облици тог новоговора који су наведени као илустрација, не подлежу под врло флуидну – ту је проф. др Рајна Драгићевић потпуно у праву ‒ лексичку норму. Чак на најбаналнијем нивоу нису у једнотомнику и шестотомнику. За некога ко се бави уставом, мислим да је то доказ”, казао је проф. др Александар Милановић.
Професори су се на скупу међусобно ословљавали само са „професоре”, мада је међу њима било и професорки, а на моменте је протекао уз смех као приликом излагања проф. др Слободана Антонића који је говорио и о томе како би по закону и моделу који се предлаже требало говорити ако се жели нешто рећи о небинарним особама.
То су оне особе које, по речима Антонића, нису ни мушко ни женско, а за њих се не може употребити средњи род јер нису ни ствари ни деца. Тако би реченица: „Ишао је јуче до ресторана јер је био гладан” гласила: „Ишаола је јуче у ресторана јер је биола гладана”.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Свакако да не желим да ме као стручњака било ко назива професоркињом или наставникињом , чак не ни професорицом јер је то својствено севернијим крајевима од оних у којим ја живим, већ инсистирам на томе да ми у дипломи и раду остане одредница – професор, јер ме изједначава у стручном и професионалном смислу са колегама мушког пола , што је мени веома битно.
Међутим, ја ћу овде да поставим сасвим другачија питања и намерно ћу да скренем са теме.
Волела бих да знам када је и на који начин стандардизован бошњачки језик и када је међународно признат.Пошто нисам довољно информисана од стране Министарства просвете Србије, јер се о тој теми никада и нигде није јавно расправљало, волела бих да знам колико туђица српског порекла садржи тај језик и да ли су србизми правилно означени у речницима бошњачког језика.Ако бошњачки језик није стандардизован и није међународно признат , на који начин се овај језик нашао у школама у Рашкој области, дому Светог Саве и то као доминантан.До те мере да Срби из Новог Пазара морају да шаљу децу на школовање у суседне градове да би им се деца школовала на српском језику, да плаћају станове, пут, храну, што данас није лако. Летимично сам се упознала са садржајем једне бошњачке читанке, па се питам, које је Министарство просвете дозволило поједине текстове .Министарство просвете Турске, вероватно.Ко је смео да дозволи да српској деци у држави Србији буде онемогућено да се школују на службеном језику државе Србије ? Да се до те мере дискриминише већинско становништво Србије ? Ко је смео да дозволи да нестандардизовани, научно неутемељени, међународно непризнати и дубоко политички језик у чијој је основи језичка пљачка, буде одобрен за примену у школама Републике Србије ? Које то тело чини ове незамисливе политичке уступке на рачун званичног језика државе Србије ? Да ли је то тело научно или политикантско? У исто време , не могу да не питам шта тражи муфтија Муамер Зукорлић у Националном просветном савету и ко га је тамо пустио, будући да се господин изјашњава као Бошњак, то је ваљда Босанац, самим тим странац, који говори бошњачки језик , па самим тим не би смео да има никакав утицај на ставове Националног просветног савета Републике Србије.Да не говорим о отвореном залагању за формирање Санџачке долине, то јест зелене трансверзале на територији моје отаџбине. То већ спада у антидржавне активности.Савремена Европа одавно има решења за језике националних мањина.Националне мањине своја права остварују у допунским школама које сами финансирају.У овом случају ни то правило не би могло да се примени јер је преименовање српског језика у држави Србији нешто потпуно недопустиво.Бошњачки језик би своје право на име могао да добије једино у случају да се одрекне већинског садржаја и да број српских речи сведе на разумну меру.
Да ли у земљи Србији постоји Матица српска, Српска академија наука, постоје ли филолошки факултети на којима се пручава српски језик , да ли у Србији Срби имају нека права или су добили статус робља ?
Иста питања поставила бих када је у питању службено коришћење црногорског језика на територији Републике Србије .Када је стандардизован? Како ? Када је међународно признат ? Како су означене српске речи у речницима црногорског језика ? Ко то сме да дозволи ?
Светска сила Америка се није усудила да енглески језик преименује у амерички, јер би на тај начин истакла доминацију силеџијског понашања над научном истином и срозала и свој углед и достојанство. Не постоји срамнија крађа од крађе језика.Не постоји тежи злочин од примене политикантских компромиса на језик државотворне нације.
Пустите те глупости, видите како да се на паметан начин вратимо на једно стандардно писмо у српском језику те се тако вратимо нормалности и цивилизацијским достигнућима у тој области.
Како је клопарати о тим ситним темама.
Када је реч о Новом Пазару пада у очи једно вапијуће очигледно кршење Устава! Сви се сећамо да је Нови Пазар био место са много заражених корона-вирусом, па је наравно највећи број извештаја био из здравствених институција и седишта месних власти! Сви натписи на овим, дакле државним, институцијама били су на латиничном писму! Нисам прочитала да је то неко запазио! Већина оних које смо слушали и који давали информације су државни службеници, па би их требало питати зашто се Устав не поштује – норма је савршено јасна!