Не треба бити наиван и веровати да ће Суперхик одустати. Kaд је силом на срамоту кроз Скупштину прогуран Закон о родној равноправности, ваљда може и сиротим страним банкарима да се прогура неко тумачење

Фото: Zabavninet.info

Да се током јулских врелина присетимо антихероја Суперхика потрудио се страни банкарски лоби, преко неколико одабраних посланика владајуће странке. Креативност тог подухвата заслужује дивљење и похвале и налази се негде између генијалности и перверзне глупости, а свакако завређује место и у неком наредном броју Алана Форда.

Наиме, за потребе 49. седнице Одбора за уставна питања и законодавство Народне скупштине Републике Србије, три посланика (Јелена Жарић Ковачевић, Дејан Кесар и Верољуб Арсић) поднела су три предлога за доношење аутентичног тумачења чланова три различита закона.

Генијалност овог плана, поред тога што се тактички одиграва у јулу – када је добар део људи на одмору – јесте што би предложеном злоупотребом института аутентичног тумачења страни банкарски лоби задржао неосновано стечен новац (народски речено покраден) по основу разних паушалних банкарских „накнада“ (поред уговорене камате, која је основна цена рада сваке банке). Донето аутентично тумачење би деловало ретроактивно, те би сви они који су тај свој новац судски повратили морали да га опет поклоне банци уз камате и трошкове, а релевантне ставове највиших судских инстанци у земљи и судску праксу (суштински слични ставовима и судској пракси из других земаља са сличним проблемима) могли би колективно да окачимо мачку о реп.

Ради бољег разумевања, аутентично тумачење је врста тумaчeња коју даје творац акта, jeр је он најпозванији да објасни шта је мислио, ако је нешто у донетом пропису остало нејасно. Оно није пречесто, али није ни неуобичајено у раду законодавних органа.

Перверзно глупи део овог плана, огледа се у више елемената.

Прво, аутентичном тумачењу нема места када је одређена норма јасна (сагласно Богишићевој максими – што свак’ једнако разумије томе тумача не треба), односно оно не може да се доноси да би се „још нешто рекло“, већ само да би се појаснило већ речено.

Друго, Закон о облигационим односима који је донет 1978. године, иако донекле превазиђен, представља бисер српског права[1] и „аутентично га тумачити“ након протека 43 године је и логички и правно неодрживо.

Треће, овакав покушај „аутентичног тумачења“ подрива темеље правне државе, јер омогућава законодавној власти да се меша у посао судова. И ако би ово сада прошло, убудуће би често било коришћено као преседан, посебно код задатака противних општем интересу које треба спровести силом на срамоту. Tиме судови постају излишни, пресуђиваће периодично довољан број посланика који евентуално пристану да буду тастери, односно климоглавци.

Суштина проблема

Добар део спорова против банака воде адвокати. Неретко они проналазе људе које су узимали кредите, проверавају да ли постоје накнаде које су платили а које би могли да се траже назад, своје трошкове наплаћују на крају, односно најчешће бесплатно заступају странку до евентуалног успеха у спору. Пошто је судска пракса након дуго времена изграђена и извесно је да банке губе спорове, отуд огласи на радију или плакати по бандерама где се позивају грађани да се јаве удружењима ради повраћаја новца од банке. Висине износа се разликују, од нпр. потрошачког кредита где је банка неосновано наплатила неколико хиљада динара, па до неосновано наплаћене провизије НКОСК код стамбеног кредита у износу од неколико хиљада или десетина хиљада евра. Трошкови адвоката који заступају грађане зависе од вредности предмета спора (сагласно Адвокатској тарифи), али и учешћа банке (ако правници или адвокати банке одуговлаче спор те суд заказује више рочишта или оспоравају налазе судских вештака, то све знатно увећава трошкове). Овакви предмети се у адвокатској пракси називају „масовке“ и током вођења спорова адвокат свесно пристаје на ризик измене судске праксе, услед којих би спорови евентуално даље били изгубљени, али промена судске праксе „аутентичним тумачењима“ законодавног тела, до јуче је спадала у домен научне фантастике.

Решење је врло једноставно и исто толико недостижно. Једноставност се састоји у томе што банка може релативно лако утврдити које су накнаде неосновано наплаћене и вратити новац клијентима, без настанка икаквих судских, односно адвокатских трошкова.

Недостижност овог решења лежи у психологији доносилаца одлука страног банкарског лобија, која је врло блиска колонијалном размишљању, а никако у одређеној суми коју би банке морале да одвоје и врате грађанима и привреди њихов новац. Због тога и аргументација председника Привредне коморе Марка Чадежа, као подршка предложеним „аутентичним мишљењимa“, нема благе везе с мозгом.

Зашто бих преговараo, када могу да те покорим? Ако не успем пред судом, пробаћу кроз накарадне измене Закона о парничном поступку, ако ни то не прође онда ћу пробати преко „аутентичног тумачења“, а ако ни то не прође ићи ћу на завртање руке преко ММФ-а (Србија мора да „реши проблем“ са банкама). Стога је питање да ли страни банкарски лобији уопште желе да преговарају (са адвокатима и са грађанима којима дугују новац).

Следећа рунда

У интернет издању Новости је у суботу 3.7.2021. године у 20:23, изашла вест да се отказује седница скупштинског Одбора за уставна и законодавна питања, а све због потребних „консултација“. Стварни разлог отказивања су најављени протести испред Народне скупштине за 5.7.2021. године, при чему су два чиниоца посебно битна.

Први је малобројно – али изузетно активно, стручно и храбро – удружење „Ефектива“, које је прво и поделило вест о планираном „аутентичном тумачењу“, а одмах потом и позвало на протесте за 5.7.2021. године.

Други је брза реакција Адвокатске коморе Србије у виду саопштења од 3.7.2021. године, у ком је објављена борба и позвано на протест испред Народне скупштине – 5.7.2021. године. Чињеница је да су адвокати бројна струка и уколико не буду разједињени око битних интереса, попут бикова из дечје басне о лаву и три бика, заједно имају снаге да у овој ситуацији штите свој стручни, а суштински и општи, интерес.

Но, не треба бити наиван и веровати да ће Суперхик одустати. Kaд је силом на срамоту кроз Скупштину прогуран правно-накарадни манифест родне идеологије (Закон о родној равноправности), ваљда може и сиротим страним банкарима да се прогура неко тумачење, закончић, шта год…

[1] Духовним оцем овог закона о правној теорији сматра се професор др Михаило Константиновић који је 1969. године урадио Скицу за законик о облигацијама и уговорима, а која је послужила као основа за касније донесени Закон о облигационим односима. Иако се показао изврсним законописцем, професор Константиновић се показао ужасним на плану српских националних интереса. Да за ту прилику цитирамо професора Владимира Димитријевића:

„Наставило се то и касније, све до 20. века. Када су кратковиди србски политичари 1939. створили основу за будућу НДХ, тзв. „Бановину Хрватску“, један од њених главних заговорника био је правник др Михаило Константиновић, министар без портфеља у Влади Цветковић – Мачек. Он је убеђивао епископе СПЦ, који су знали да је у мачековској бановини већ отпочео прогон свега србског (почев од ћирилице), да је стање у Хрватској одлично, и да су Хрвати веома задовољни, па више неће тражити сецесију. Константиновић је у то 1940. године уверавао и Владику Николаја у Жичи, а бавио се и цензуром црквене штампе која је преносила извештаје о страдању Срба под влашћу „мачековаца“. Касније ће Константиновић, истомишљеник Српског културног клуба и наводни монархиста, доћи у Титову државу и, без гриже савести, постати творац многих нових закона.“

Иако у животу свак’ крчи свој пут и одговара за своје грехе, у складу са народном изреком да крушка не пада далеко од стабла, илустративно је да је дело „Философија паланке“, као буквар аутошовинизма и самопорицања, написао његов син Радомир Константиновић.

Прочитајте још

• Иван Нинић: Држава планира да уруши 200 хиљада случајева против банака
• Удружење банака: Аутентично тумачење решење за све
• Адвокати обустављају рад због скупштинског тумачења трошкова кредита
• Отказана седница Одбора о аутентичним тумачењима три закона

Categories: Противу дезинформација

Tags: Јелена Жарић Ковачевић, Јован Пјешчић, Верољуб Арсић, Дејан Кесар, банке, економија, скупштина