Проблем је што народ више не поштује противпандемијске мере и што је интересовање за вакцинацију смањено. Све мање људи носи маску, што је недопустиво, казала докторка Глигић
Ана Глигић (Извор: Бета)
Вирусолог Ана Глигић изјавила је данас да ће делта сој корона вируса у Србији ескалирати на јесен, али да последице по здравље оболелих неће бити драстичне као што је то било прошле и почетком ове године.
Глигић је агенцији Бета казала да је до сада у Србији с обе дозе вакцинисано више од 2,5 милиона пунолетних грађана и да је око милион људи прележао ковид-19, што упућује на закључак да смо близу колективног имунитета.
„Мој предлог је био да се до 15. јула не попушта с превентивним мерама и да се до тада вакцинише још 10-15 одсто становништва. Људе треба мотивисати да се у што већем броју вакцинишу“, истакла је она.
Додала је, да се не може вршити притисак да се вакцинише и млађа популација, ако вакцине немају атест да су тестиране на млађим узрастима и да не остављају последице.
Навела је да ће се мутације корона вируса зауставити тек када већина становника на планети буде прокужена и тада ће вирус нестати из хумане популације.
„Делта сој јесте мутант, али није толико страшан као што се прича иако има већу преносивост. Вакцина делује и против тог мутанта делте. Сви корона вируси имају нешто заједничко, тако да ће вакцина сигурно деловати, али не у тако високом проценту као што је то био случај са претходним вирусом“, објаснила је Глигић.
Према њеним речима, битно је да све будуће мутанте корона вируса дочека имуно становништво.
„Међутим, проблем је што народ више не поштује противпандемијске мере и што је интересовање за вакцинацију смањено. Све мање људи носи маску, што је недопустиво“, казала је докторка.
Нагласила је да није лоше да се у овим тропским данима људима да мало слободе, јер ће се још више прокужити између себе, а неће дати клиничку слику.
„Ова врућина делује и на вирус, он у спољашњој средини на овој температури не може дуго да се одржи. Али маске морају да се носе у градском превозу и још није време за масовна окупљања као што су свадбе, спортска такмичења или журке на сплавовима или у ноћним клубовима“, истакла је докторка Глигић.
Опрема: Стање ствари