Небројена су његова чуда и помоћ коју је и за живота и по упокојењу учинио над многим вернима и људима који су њему завапили и њега замолили за помоћ у својим немоћима
Светитељ Јован Шангајски на руском гробљу у Америци
Из руске племићке породице српског порекла Максимовић и звао се Михајло, у част Св. Архистратига Михајла; избеглица после Октобарске револуције у Београду; мали продавац новина на углу Патријаршије и Саборне цркве Св. Архангела Михајла у Београду; завршио Богословски факултет у Београду и у истој Саборној цркви био чтец, произведен од митрополита Антонија Храповицког; замонашен у нашем Миљковом манастиру; предавач на Битољској богословији, у време када је тамо и Св. Николај Жички, који за њега тада каже да је узор светитељства; био је епископ Руске заграничне цркве у Шангају, Паризу и на крају Сан Франциску.
Када га Синод Руске заграничне цркве изабира да буде епископ у Шангају, он из Битоља путује за Београд. Пријатељица га среће у Београду и он јој каже да су направили грешку помешавши њега са неким другим Јованом који треба да прими епископски чин. Када му у Патријаршији саопштавају да је он изабран, он у своју „одбрану“ говори да он има ману, замуцкује у говору, не би ли одустали од части и обавезе коју су му наменили. Одговорено му је да је и Мојсије замуцкивао.
Св. Јован Шангајски
Када је поново срео исту пријатељицу рекао јој је, из осећања сопствене недостојности, да је грешка већа него што је испрва мислио – он је изабран за епископа!
Небројена су и непрепричљива његова дела у Шангају између осталог изградња сиротишта и спашавање кинеске сирочади; у Паризу где га зову „Јован боси“ јер за подвиг узима да иде босоног, а када су му пребацили да епископ не би требало да иде бос већ би требало да носи ципеле, носио их је под руком; и задужбинар је цркве у Сан Франциску у којој је сада кивот са његовим моштима.
Са пресвлачења моштију Светог Јована Шангајског и Санфранцисканског у његовом храму у Сан Франциску (Извор: ФБ страница Драгане Аврамовић)
Небројена су и његова чуда и помоћ коју је и за живота и по упокојењу учинио над многим вернима и људима који су њему завапили и њега замолили за помоћ у својим немоћима, неизлечивим болестима и невољама, а који су били услишени.
У Београду прва је тражила и добила делић моштију, пре већ две деценије, у време Патријарха Павла, црква Св. Трифуна на Топчидерском гробљу са тадашњим њеним старешином, чувеним и дивним, блаженопочившим протом Дејаном Дејановићем, и прослављала га је и прославља сваке године Св. Литургијом и читањем акатиста, као и дељењем светитељевог уља са његовог кивота из Сан Франциска свима који су имали потребу за светитељевом помоћи.
Следећа је мошти набавила Саборна црква Архангела Михајла и сада се налазе трајно изложене народу на целивање и молитву на светитељевој икони у Саборној цркви.
На концу у Београду је у насељу Алтина изграђена и црква посвећена овом угоднику Божијем и чудотворцу која сутра слави свог светог.
Свети Јоване Шангајски моли се Богу за нас!
Наслов, скраћивање и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Драгане Аврамовић)
Categories: Поново прочитати/погледати
Оставите коментар