Свети Стефан: Цркве враћене Митрополији црногорско-приморској

У питању су цркве Светог Стефана, црква Преноса моштију Светог Стефана, црква Александра Невског и црква Преображења Господњег

Свети Стефан (Извор: Митрополија црногорско-приморска)

Митрополија црногорско приморска након пуних шест деценија поново ће званично бити уписана као власник четири цркве на острву – град хотелу Свети Стефан, којима сада газдовала Хотелска група “Будванска ривијера”, а од прије двије године акционарско друштво “Свети Стефан хотели”.

Спремност да се Митрополији у складу са свим законским процедурама, цркве врате у власништво, показало је новоименовано руководство у већинским државним компанијама- ХГ “Будванска ривијера” и “Свети Стефан хотели”.

То су јутрос потврдили предсједник Одбора директора “Будванске ривијере” Мијомир Пејовић и предсједница Одбора директора “Свети Стефан хотели” АД Драгана Кажанегра Станишић.

“Након више од десет година колико трају проблеми за утврђивање власништва над црквама на Светом Стефану – у питању су цркве Светог Стефана, црква Преноса моштију Светог Стефана, црква Александра Невског и црква Преображења Господњег. Стекли су се услови да у име ХГ “Будванска ривијера” и колегиница Кажангра Станишић у име “Свети Стефан хотели” искажемо спремност да у наредном периоду, у законским поступцима, вратимо оно што је цркви несумњиво припадало. То је власништво над овим објектима. Ја сам на челу једног акционарског друштва и потпуно је јасно да акционарско друштво нема никакве везе са управљање црквом, нити са посједом или сваким другим видом власништва. Још једном изражавамо пуну спремност да у договору са МЦП нађемо најбоље рјешење како би се исправиле грешке и неправде које су постојале у претходним деценијама”, казао је Пејовић.

Мијомир Пејовић и Кажанегра Станишић на Светом Стефану (Фото: Вук Лајовић)

Кажанегра Станишић казала је да су јутрос дошли на острво Свети Стефан како би послали поруку и исказали вољу и спремност да се неправде које су биле у што краћем року и законским оквирима исправе.

“Овим показујемо друштвену одговорност, свјесност цијелог процеса који се уназад одвијао и који је довео до тога да на данашњи дан имамо вјерске објекте који су у посједу акционарског друштва чијим се акцијама тргује на берзи. Митрополија је свих претходних деценија водила рачуна о овим објектима, у њима су се одржавале службе, литургије. Имам не само професионалну, него и личну сатисфакцију и моралну обавезу да се исправи оваква неправда. Мој предак, игуман Борис Кажанегра 60- тих година прошлог вијека био је човјек који покушао да спријечи ово што се касније десило, упозоравао на законе, на беспризоран догађај рушења цркве Александра Невског, а потом и уписа цркава као друштвена својина”, истакла је Кажанегра Станишић.

Средњовјековне цркве више од шест деценија биле су укњижене на ХГ Будванска ривијера, од када је острво претворено у најелитније љетовалиште на Јадрану.

Од јуна 2019. оне су у власништву новоосноване фирме “Свети Стефан хотели”, која је у већинском власништву Владе.

МЦП је оспорила рјешење о национализацији острва Свети Стефан, које је прије шест деценија исељено и претворено у луксузни град хотел, а цркве укњижене на тадашњу хотелску компанију, чији је потом насљедник била ХГ Будванска ривијера.

Митрополија је још 2010. у которском Основном суду покренула спор, како би поништила рјешење о национализацији које су донијеле комунистичке власти прије 60 година, а четири цркве чији је титулар манастир Прасквица, духовно сједиште Паштровића, и формално вратиле у њихово власништво.

Фото: Shutterstock

Иако Митрополија никада није прекинула бригу о црквама, а свештеници свакодневно обилазе те вјерске објекте, обављају службу и вјерници на велике празнике долазе, чињеница да су цркве, које су градили прије више стотина година мјештани, укњижене на хотелску компанију, био је основни повод да се покрене судски спор.

Судски спор је потом привремено обустављен а настављен као управи поступак код Управе за некретнине.

Историја…

На острву постоје четири цркве – најстарија, посвећена архиђакону Стефану, грађена је 1464. године и по њој полуострво добија име.

Највећа црква удаљена свега метар од ове, грађена је 1885. и посвећена преносу моштију Светог Стефана.

Трећа је скромних димензија и налази се југоисточно од хотелске рецепције и посвећена је Преображењу Господњем.

Најконтроверзнија је судбина цркве Рождества пресвете Богородице, која је прије шест година обновљена, након што је била порушена и сазидана у коцкарници.

Изграђено 1442. године, ово некадашње средњовјековно паштровско утврђење и уточиште пред турским и пиратским упадима, након Другог свјетског рата претворено је у јединствени град-хотел.

Једна од цркава на Светом Стефану (Фото: Pobjeda)

Педесетих година XX вијека из самог политичког врха Југославије потекла је иницијатива да се рибарско село Свети Стефан претвори у луксузни град – хотел.

Наредба да се острво исели стигла је 1955. када мјештани одлазе са острва, остављајући осим својих кућа и четири цркве.

Луксузни град – хотел прима прве госте 1960. године, а за потребе изградње коцкарнице тада се руши црква Александра Невског или Црква Рождества пресвете Богородице, изграђена негдје у 15. вијеку.

Назив носи све до 1938. године када је купљена.

Краљица Марија Карађорђевић тражила је од Синода СПЦ да се преименује у славу руског свеца којег је поштовала и којем се молила.

Тадашње власти 1959. године су је конфисковале, као и осталу цјелокупну имовину Карађорђевића и прекњижили је као опште добро. Црква је била сазидана у коцкарницу, да би је прије шест године, након великог народног бунта мјештани потпуно обновили.

Опрема: Стање ствари

(Вијести, 1. 7. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading