Мурат јесте убијен али ми немамо име тог човека који је учинио тај подвиг, рекао др Александар Узелац из Института за историју
Александар Узелац (Фото: Јутјуб/TVHappy/Profimedia)
Историчар др Александар Узелац, из Института за историју недавно је изазвао велику пажњу када је у једном ТВ гостовању изјавио да Милош Обилић није постојао и открио да се заправо не зна име човека који је убио Мурата у Косовском боју.
“Ми на прошлост гледамо очима садашњег човека, и не разумемо шта се у оно време дешавало – да ли су Срби победили или изгубили на Косову. Све је то због извора који дају различиту интерпретацију тих догађаја”, тврди Узелац.
Према његовим речима заборавља се да српска страна није била јединствена већ да је била својеврсна коалиција.
“Та коалиција је имала три предводника – кнеза Лазара, Вука Бранковића и краља Твртка, чији је војвода Влатко Вуковић предводио трећи контигент српске стране”, каже Узелац за TV Happy.
Према његовим речима постоји једна ствар која посебно збуњује људе.
“Оно што људе збуњује је како то да су с’ једне стране у земљама кнеза Лазара гледали на косовску битку као на пораз а с друге стране краљ Твртко јавља Европи о великој српској хришћанској победи. Суштина је у томе да је њихова перспектива гледања на овај догађај била различита. Моравска Србија је изгубила свог предводника, а постављало се уједно и питање ко ће наследити Лазара. С друге стране Твртков стратешки циљ је био да се Турци зауставе што је и постигнуто. Зато је за краља Твртка то била победа а за житеље Моравске Србије био је то пораз”, објаснио је Узелац.
На питање о Милошу Обилићу и убиству османског султана Мурата, Узелац открива да нити је Милош Обилић постојао нити је Мурат био султан.
“Милош Обилић као Милош Обилић никада није постојао. Мурат јесте убијен али ми немамо име тог човека који је учинио тај подвиг и пресудио турском емиру. Иначе, Мурат I је био турски емир, тек је Бајазит био први османски султан“, каже Узелац.
Како каже, у најранијим изворима говори се да су тај подвиг учинила дванаесторица племића са српске стране.
“Један од њих, који се домогао Муратовог шатора је и пресудио Мурату. Својеврсну потврду тога имамо и у османским изворима. Она верзија која је представљена у филму Бој на Косову како Обилић глуми пребег из противничког табора и мучки зарива нож у Мурата је заправо верзија која потиче из турске традиције коју су Срби тек у 16. веку преузели. У првом веку после косовске битке Обилића у изворима нема, а и кад се јавља јавља се у неким турским и грчким изворима”, тврди Узелац.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Узелац се позива на изворе када прича о 12 српских племића. Али зато не када говори о исходу боја. Који то извор моравске Србије говори о поразу? Односно, из ког периода?
Милош Обилић, записан негде као Кобилић јесте постојао. Какво је тачно његово име? То нико не може са сигурношћу тврдити, али не може ни порицати да се звао Милош.
Ако је Мурат убијен онда је убица свакако постојао. Друго је питање да ли се звао Милош Обилић или некако друкчије.
Слободан
Е, моја Србијо, опет неки Аустроугарин кроји твоју историју, мало им било. Па докле више?
Ако Турци тврде да је Мурата убио Милош, а што у њиховом историјском сећању и није баш афирмативно, зашто бисмо веровали Узелцу, а не Турцима? Или је Узелац био онда тамо, па зна.. И да ли је за сам чин(тежину последица) битно, да ли је Мурат био емир или султан? Не. Него су леви либерали (марксисти) уз подршку са стране овде поставили систем по којем се све позитивно из националне историје релативизује или минимализује, а негативно глорификује, па се по тој матрици историјске чињенице проглашавају за мит и обрнуто, а њихове тврдње за једину “историјску истину”.. Нешто ми је то познато из новије историје ових простора. Лако је препознати им “рукопис”..
@морава
Објаснили сте, поштовани.
Не улазећи ни у какве коментаре, константовали бисмо чињеницу да је београдска “Политика” од 25. jула 1965. године објавила заглавље османског фермана и чланак др. Бранка Перуничића под насловом „Заборављени докуменат о Косовском боју“, где дословно стоји:
„У периоду свеопштег буђења народне свести, почев од Кочине крајине, па даље кроз цео деветнаести век, интересовање Срба за бој на Косову било је нарочито живо. Сходно томе, наш представник код турске владе у Цариграду, Константин Николајевић, потрудио се 1855. године да пронађе: шта турски писани извори казују о овом догађају. И, није узалуд трагао. Већ крајем исте године он је у рукама имао препис оригиналног фермана (заповести), који је Бајазит писао на Косову пољу, непосредно после погибије његовог оца Мурата. Ферманом овим јавља нови цар великом кадији у Бруси, Сулејман-беју, о исходу битке између Срба и Турака, па затим наставља: ‘Баш када смо највећу радост и задовољство уживали… онда је изненада Милош Копилић… отрован ханџар, који му је у рукама скривен био, неустрашиво на дично тело пресветлога цара управио’. У истом ферману Бајазит надаље саопштава поменутом кадији, да у сандуку шаље тело Муратово и налаже му, да га он лично тајно сахрани у Бруси, ‘како непријатељи не би били у стању штогод применити’.
Ферман о коме је реч, преведен је у Цариграду на наш језик и заједно са његовом копијом на турском језику упутио је Николајевић – Алекси Симићу, министру иностраних дела кнежевине Србије у Београду. Оба ова документа, затим, Симић је доставио Стефану Стефановићу, председнику Државног савета, с молбом да се овај ‘важан акт’ преда на чување у Архиву Савета. А после тога, овај значајан историјски извор пао је у заборав. И, тек недавно, када сам у Државном архиву Социјалистичке Републике Србије истраживао податке за историју Београда, неочекивано пронажђох копију и превод наведеног фермана, међу архивским материјалом из прошлог века…“
(Види: Др. Бранко Перуничић, Заборављени докуменат о Косовском боју, Политика, Београд, 25. јул 1965).