Највећи број престанка радних односа, од укупно 10.441, односи се на истек уговора о раду на одређено вријеме, а таквих случајева забиљежено је 8.506
Фото: Лука Зековић
Најчешћи разлози за прекид радног односа су истек уговора на одређено – 81 одсто, споразумни раскид – 5,1 одсто, због стечаја, ликвидације или другог прекида рада послодавца – 4,6 одсто…
Од почетка априла прошле године, када је почео утицај епидемије корона вируса на црногорску економију, до краја априла ове године без посла је остало око десет хиљада радника, показују подаци Завода за запошљавање из мјесечних билтена.
Највећи број престанка радних односа, од укупно 10.441, односи се на истек уговора о раду на одређено вријеме, а таквих случајева забиљежено је 8.506. То је 81 одсто од укупног броја разлога за престанак радног односа којих званично има 13.
Из Завода појашњавају да се ове бројке односе на оне који се након престанка радног односа по неком од ових разлога јаве на њихову евиденцију и у пријавном листићу наведу ове податке. Како кажу, већина то и уради због добијања накнаде за незапослене или помоћи које су преко Завода дијељене у склопу економских мјера против кризе изазване пандемијом. Такође, могуће да је укупан број губитка радног односа и мањи од овог, јер је, с обзиром на главни разлог раскида истека уговора о раду на одређено вријеме, једна особа могла имати више раскида мјесечних уговора о раду на одређено вријеме.
Ови подаци одударају од оних који се добију упоређивањем укупног број незапослених на евиденцији Завода, којих је на крају марта прошле године било 35,5 хиљада, а на крају априла ове године 56,4 хиљаде. Раст броја незапослених је дупло већи од оних који су у истом периоду званично добили отказ или раскид радног односа. Та разлика је настала јер су се у међувремену на евиденцију бироа пријављивали и они који су радили у сивој зони, па су остали без посла, као и они који имају неке друге приходе или их неко издржава, али су се пријавили Заводу како би добили накнаду или помоћ која је дијељена у протеклих годину дана.
Други разлог по бројности за престанак радног односа био је закључивање споразума између послодавца и радника о престанку радног односа, а таквих случајева од почетка априла прошле године до краја априла ове године било је 541. То је 5,1 одсто од укупног броја свих разлога за престанак радног односа.
Због стечаја, ликвидације или другог престанка рада послодавца, дошло је до прекида радног односа у 481 случају, што је 4,6 одсто од укупног броја свих разлога. Већина од ових пријава престанка радног односа (255 случајева) десила се крајем марта и у априлу ове године када је у стечај отишао “Монтенегро ерлајнс”, која је и једина већа компанија у периоду кризе која је на такав начин окончала своје пословање. Ово показује и да је мали број послодаваца окончао рад у периоду кризе, већ да им је најједноставнији начин за смањење трошкова било да сачекају да њиховим радницима истекне уговор о раду на одређено, што се најчешће односи на период од једног до три мјесеца.
За других око 900 престанака радног односа наведени су неки од преосталих десет разлога са листе, као што су изречена мјера престанка радног односа због повреде радних дужности и обавеза, неоправдан изостанак са посла, једностран раскид уговора од запосленог…
Највише престанака радног односа било је у јулу прошле године 1.403, од чега је истек уговора о раду на одређено био разлог у 1.239 случајева, 49 радних односа је прекинуто споразумом, 19 због стечаја, ликвидације или другог престанка рада послодавца,… У јулу 2019. било је свега 285 прекида радног односа, од чега је за 233 разлог био истек рада на одређено вријеме.
Број радника смањен због мањег ангажовања странаца
Број запослених на крају марта прошле године износио је 187 хиљада, док је на крају априла ове године пао на 153 хиљада, ова разлика од 34 хиљаде је такође значајно већа од оних који су званично добили отказ.
Ова разлика настала је највећим дијелом због тога што у протеклом периоду нијесу запошљавани страни радници или је та бројка била знатно нижа од уобичајене. Квота за стране раднике прије кризе износила је 20,5 хиљада годишње.
Од избијања кризе, нарочито у угоститељству и хотелијерству, страни радници нијесу били потребни јер није било посла због епидемиолошких мјера и немогућности доласка туриста, тако да их послодавци једноставно нијесу ангажовали. Како се и они броје у запослене, то је утицало на пад укупног броја радника за већи број од оних који су званично добили отказ.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар