Доносимо избор песама које је Момчило Вуковић објављивао као коментаре на „Стању ствари“

Момчило Вуковић (Извор: Лична архива)

Као Крст

Растем
У Висину
Руке ширим
У Ширину
Коријеним се
У Дубину
Као Крст

Смрт не постоји

Смрт не постоји
Само живот вјечни
Смрти се не боји
Ни пијесак ријечни

Просијан кроз сито живота
Тек кад роди зрно злата
Остаје у њему сва љепота
А не златан тељиг око врата

Ријека живота тежи мору
Мијења нам облик, даје зор
Нове очи за нову зору
Нове уши за анђела хор

Смрт не постоји
Собом то знамо
Страх нас се боји
Кад Пут корачамо

Камени цвијет

Камени цвијет
Из костију расте
Пупољци ничу
Надире крв проврела

Сјећањем гмижу
Пуштене змије
Сви путеви
У бездан воде

Залуд вјежбање
Мимикрије
Оно што јесте
Не може да није

Лазаре

Само ти коси
Лазаре
Вршњаци
Воду донијеће

Залези, пуцај
Лазаре
Нек млађи бјеже
У збјегове

Потури леђа
Лазаре
Подупри небо
Да не падне

Васкрс

Сваки се
Мртвац
На ногама
Чуди

А Он
Нам
Живот
Нуди

Широм
Отворено
Срце
Буди

Васкрс
Чекају
Сјенке
Од људи

Опијело

За своје опијело
Облачим црно одијело
Навлачим лице невесело
Мрштим чело

Позивам село
Цијело
На сијело
На своје опијело

Коме се плаче
Нека плаче
Коме се скаче
Нека скаче

Коме се зијева
Нека зијева
Коме се пјева
Нека пјева

Коме се смије
Нек се смије
Коме се бије
Нек се бије

Коме се штуца
Нека штуца
Коме се пуца
Нека пуца

Руши се моје дјело
Црно на бијело
Ходам мртав
Чекам опијело

Религија

Религија није
У ланце везање
У тор лучење
Тијела мучење

Религија је
Упрезање
Божијим нитима
И Тајнe учење

Религија није
Мач охолога
Религија је
Пут до Бога

Трун свјетлости

Трун свјетлости
Искра у тами
Пупољак вјечности
Мир у галами

Извор: Православие.ру

Пјесма

Пјесма јесте зграда
Сновиђењем сазиданa
На камену тврдом
Луча, тамом окована

Кућа отворена
Бескућнику и владару
Књига сатворена
Или свецу или опсјенару

Пјесма није птица
Али има крила
Коријен дубок има
А каква би без њег била

Љубав и вјера нек ходе

Љубав и вјера нек ходе
С нама, Оче наш Господе
Здравља, среће и слободе
Дај нам, Оче наш Господе

Поглед нам у небо бодe
Све стазе ка Теби воде
Жедни смо правде ко воде
Оче наш, драги Господе

Корак по корак мој роде
Правом кичмом до слободе
Жедни смо Тебе ко воде
Оче наш, драги Господе

Оно прије

Оно прије
И јесте и није
И моје
И којечије

И сан
И јава
И писмо
И глава

Оно прије
Сад ми се смије
Спирална путања
У прашуми лутања

Оно прије
Накит из праисторије
У ниски лажи
Прави се бисер крије

Страхоубиство

Изврших страхоубиство
Данас убих страх
С предумишљајем
А на мах

Исциједих из себе
Нешто к’о гној
Да ме не гребе
Да будем свој

Смрт убих
Живот пољубих
Срце нек води
На путу ка слободи

Молитва пред непомјаником

Окренут Западу
Молим се да Сунце
Никад отуда
Не изађе

Загледан у јаму бездана
Молим се да нам понор
Никад Извор
Не буде

Окренут непомјанику
Молим се
Да нам не долази
Ни кад га призивамо

Вјероучитељ зла

У очима сукус зла
Ватрена грозница
Ломача спремљена
За Господа

У устима укус отрова
И ријеч медена
Што ваби у гвожђа
Ледена

У грудима бије
Срце вучије
Антифриз кружи
Венама

А рука хладна
Млитава
Стисак
И нема

Химна Свевремену

Усупрот зловремену
Молитву чантам
Своју свакодневну
Химну Свевремену

Кушам трпљење
Вјежбам стрпљење
Дишем смирење
Чекам спасење

Дођи, Оче наш благи
Истину и љубав донеси
Свима што су ми драги
Спремни да смо, кад се деси

Фото: Pixabay

Кончина

Нема уздања у Бога
Чанта се празнословије
Славимо Ниђе Никога
Док капљу сузе Божије

Кончина сада је дошла
Вријеме смрти нам иде
А свјетина нигдје пошла
Слијепци мисле да виде

Пошли смо гдје се не иде
Лука нам биће хридине
Тек кад нам очи провиде
Знаћемо наше згубије

Између

Између вјере и невјере
Златна је удица превјере
Између Раја и краја
Плитка је лаж умишљаја

Између воље и невоље
Јалово поље зловоље
Између сјаја и очаја
Трен је ока што раздваја

Између мрака и свјетлости
Између трена и вјечности
Између понора и извора
Моје је право избора

Завијање

Чују се посљедње трубе
Стежy ме тељигом ко вола
Шкргућем – оштрим зубе
Завијам мимо протокола

Сем слободе, све смо ти дали
Умукни мали – враг ми се смије
Умукни ти анђеле пали
Змија се у главу бије

Ломе на мени кола
Ломе на мени зубе
Освајам врх бола
А они себе губе

Мачем на Крст

Кажу да сила Бога не моли
Али ни Бог силу не воли
А неки остају охоли
Све док их не заболи

Док газе презрене
Душману лижу ципеле
Тешке им ријечи, претешке
Али гушчије перо претеже

Мач на Крст
Нема изгледа
Кад Бог упре прст
Рђа мач изједа

Извор: Купиндо

Холограм живота

Када ми загаде горе
Када ми замуте море
Када ми загасе зоре
Моји се гени још боре

Када ми одузму наду
Сјећања моја украду
Кад сам у слободном паду
Срцем зидам барикаду

Право у очи вас гледам
Своју слободу вам не дам
Истином лаж вам убијам
Из мрве градим холограм

Ноћ Светог Николе

Ноћ Светог Николе
Хладно је
Пуца дрвеће

Ноћ Светог Николе
Стражарим
Они долазе

Они долазе
Миле уз твоје скуте
Ледена краљице

Бременит мук
Чека на звук
Да роди хук

Ноћ Светог Николе
Они долазе
Ледена краљице

Пред Цвијетну неђељу

Врбица
Живот пупа
У мојем сјећању
Чекам Васкрс

Међу кукуријеком
Берем јагорчевине
Берем љубичице
Пред Цвијетну неђељу

Снијег ископнио
На присојној страни крова
Пуши се
Црвоточна шимла

Врбицa у београдској Саборној цркви, 2015. године

Кад Павле ходи

Кад Павле ходи
По земљи по води
Све нас води
Ка Небу ка Слободи

Нешто ме вуче
Ланац ми пуче худи
Слободан од Јуче
Чујем „Будимо људи“

Нек Павле води
Ка Небу ка Слободи
Мир Божији
Христос се роди

Зажежи лучу, Господе

Зажежи лучу, Господе
Нека слијепци провиде
Да нас живе не одводе
У црње – горе гробове

Уждиј ломачу истине
Нек мржња и зло изгоре
У крви спали отрове
Лажне љубави братове

Освијетли ноћ, Господе
Разоткри ситне нељуде
Упри прстом на одроде
А даље знамо, Господе

Categories: Аз и буки

Tags: Момчило Вуковић, поезија