Нама за ових 18 година нико никада из локалне управе или било одакле није дошао да нам појасни ко нам је на терену, каже један од најгласнијих противника рудника Милорад Ђурђевић
Живана Шакић (Фото: Јелена Ђукић Пејић/Дојче веле)
Компанија Рио Тинто постала је једна од најважнијих тема у Србији – помињу је политичари, и из власти и из опозиције. О њој говоре еколошки активисти, па и сам врх државе. Али највише страхују људи који живе у Мачви.
„Они су нама дошли и почели су да истражују и копају неке рупе. И нама сељацима добро дошло, они лепо плате ар или два земље. То је било 2014. или 2015. године. Мени тад још нису, али јесу комшијама около“, прича Живана Шакић из села Горње Недељице. Па наставља:
„И годинама после, они су нама причали лепе приче како ћемо ми добро зарадити, како је нађена добра руда, како то није отровно. А ми им кажемо: ’Па не правите ви нама бању, него рудник’. Тај рудник – литијум и борна киселина – то је опасно. А они су почели да нам говоре како ћемо се ми обогатити и почели да нам нуде лепе цене“.
У јуну ове године, Живана Шакић са свим члановима породице се пакује. За кућу од 200 квадрата и хектар и 30 ари земље добила је 200.000 евра. Рок да се исели је 28. август. „Сад се осећам превареном. И кајем се. Има ли лепшег од овога?“, тужно ће Живана.
Заједно с њеном кућом, продате су до сада 34 од 83 куће.
Утицај рудника сточарство
Тик ван границе у оквиру које је планирано јаловиште рудника Рио Тинто, налази се велико домаћинство Предрага Ђурића с погледом на зелену долину Јадра. Предраг има 40 грла стоке, 20 музних крава и приплодне јунице. Производи 120.000 литара млека годишње, а 40 хектара земље обрађују сви чланови породице, још шесторо њих.
Предраг Ђурић (Фото: Јелена Ђукић Пејић/Дојче веле)
Предраг страхује да ће ускоро имати поглед на рудник: „За ових 40 грла стоке треба припремити огромну количину хране. Како ће утицати тај рудник, да ли ће ту дођи до сланих киша, ми то не знамо. И како ћемо ми припремати ту храну за стоку? Али ако нема довољно хране, не можеш држати ни стоку, не можемо се више тиме бавити.“
Предраг каже да најгори сценарио који може да му се деси, будући да није упланиран у подручје рудника, јесте да због рада рудника и могућег загађења земљишта са породицом мора да оде са имања.
„Ја у својим годинама не могу да учим нови занат. Моја жена, моја мајка и отац, такође. А шта са децом? Деца негде да буду јефтина радна снага уместо да остану на свом имању и да се баве пољопривредом и да живе од тога. Ми живимо од тога и плаћамо држави све обавезе. Доприносимо држави, а не износимо паре на нека острва или не знам где. Шта ће бити са нама, то нико не зна“, каже Предраг. И додаје: „Нису угрожене само домаће животиње и моје краве, у долини Јадра живи ретки европски дабар, 20 породица. Како ће њих да заштите?“
Предрагу нико није понудио новац за кућу и имање, јер не спада у зону рудника. Питамо га шта би радио у случају да му понуде. „Не знам, стварно не знам. Ја сам баш против тога и стварно се надам да ће људи схватити да је ово велики проблем. Све се надам да ће се неко уразумити и да ће то стати“, каже наш саговорник додајући да ће рудником директно бити погођено укупно 22 села.
„Никад нам нису објаснили шта они ту раде“
Један од најгласнијих противника рудника, Милорад Ђурђевић, каже да је долина Јадра отхранила хиљаде мештана из околних села, јер у околини нема другог обрадивог земљишта. Компанија Рио Тинто заузеће 300 хектара те земље, а од недавно се помиње и 140 хектара шуме Штавице, што ће, верују локални активисти, тек бити обелодањено.
Милорад Ђорђевић (Фото: Јелена Ђукић Пејић)
„Нама за ових 18 година нико никада из локалне управе или било одакле није дошао да нам појасни ко нам је на терену, и шта они раде на овом терену“, каже Милорад за Дојче веле. „Требало би ваљда да се ангажују стручњаци да па да нам се појасни: нека стручњаци из пољопривреде кажу колика је зарада, колики су порези, приходи. А онда, стручњаци за рударство да ми лепо кажу – причају биће 50 година експлоатација, где су вероватноће од акцидента. Није само овај део угрожен, угрожен је цео речни слив, јадарски, посавски, Мачва, део Семберије, део Посаво–Тамнаве, Поцерина, све је угрожено! Овде треба да се на дневном нивоу хлороводоничне киселине и сумпорне киселине. Возови тим нашим пругама пролазе све кроз насељена места“, каже Милорад Ђурђевић.
Он додаје да не криви мештане који су продали то што су имали. Некима је то добродошло, јер никада нису имали новца, а неки ту нису ни живели. „Питање је како бих и ја одлучио, новац је моћан аргумент. Не кривим ја никога, али се боримо да то не буде на штету свих“, каже Милорад.
Рио Тинто – трансфер на „зелено пословање“
Председник Србије Александар Вучић међутим, већ дуго у медијима тврди да ту нема никакве штете и да ће нови рудник доносити милијарде евра Србији. Он верује да једину штету могу да направе протести еколошких активиста које угрожавају останак инвеститора и долазак нових. Вучић је рекао и да пројекат Рио Тинта за сада подразумева само изградњу рудника и фабрике за прераду руде, али да, док се не направи и фабрика батерија за електричне аутомобиле, неће бити ни бушења.
Фото: Јелена Ђукић Пејић
Једно је сигурно, долина Јадра у околини Лознице је рангирана као једно од најбогатијих лежишта литијума на свету због високе концентрације литијума и бора по тони ископане руде, истиче у свом одговору за Дојче веле Андреа Радоњић испред компаније Рио Тинто. Према њеним речима, резерве јадарита могу да задовоље значајан део потражње за литијумом, најтраженијом сировином на свету.
Како је активистима екологија најјачи адут против овог рудника, Андреа Радоњић управо то истиче као адут на њиховој страни: „Литијум спада у најтраженије сировине на свету, с обзиром на његову улогу у све актуелнијој борби против климатских промена, трансфер на ’зелено пословање’. У ЕУ се константно пооштравају мере у вези са емисијом угљен диоксида, због чега се у наредним годинама очекује експанзија електричних и хибридних аутомобила. Званичне прогнозе Европске комисије предвиђају да тржиште батерија у ЕУ буде на нивоу од 250 милијарди годишње већ 2025. године, као и да ће потражња за литијумом скочити 20 пута до 2030, и невероватних 58 пута до 2050. Имајући у виду све наведено, јасно је колико је ово лежиште значајно на глобалној мапи“, каже Радоњић за Дојче веле.
Истовремено, домаћи стручњаци тврде да њихова производња не би задовољила светску потражњу, већ само потребе Рио Тинта.
„Опасност за све, а највише за власт“
У Рио Тинту кажу да ће студија о утицају на животну средину, на чијој изради ради преко 100 стручњака, трајати до краја ове године. Након тога следи инвестициона одлука. Уколико буде одобрена, тврде да ће изградња рудника у складу с највишим стандардима заштите животне средине трајати четири године. И они кажу да ће Србија, само од директних прихода, од рудника приходовати више од три милијарде долара.
Александар Јовановић Ћута (Фото: Јелена Ђукић Пејић/Дојче веле)
И локални и остали еколошки активисти, међутим, истичу да ће се борити против рудника литијума. Александар Јовановић Ћута из удружења „Одбранимо реке Старе планине“, који је иначе најавио и учешће еколошких активиста на београдским изборима, тврди да ће пројекат „Јадар“, који је по њему опасност за све, највише бити опасан за власт. Зато сматра да референдум који је председник Србије најавио, владајућој странци ипак не одговара.
„Као и до сада када је реч о насилном отимању природе, њеној девастацији и протеривању људи, након широких расправа о законитости, утицаја на животну средину, на крају се све сведе на то када се појави та проклета механизација. Дакле на физички отпор. Таквих сцена је било много на Старој планини, а што се Лознице тиче, лако је замислити колоне добровољаца из читаве Србије који се крећу пут Лознице да бране оно што припада свима нама“, каже за Дојче веле Јовановић.
Јелена Ђукић Пејић
Опрема: Стање ствари
Погледајте још
Categories: Преносимо
Оставите коментар