Овакав Нацрт закона омогућио би свакој фирми која има новац да мање медије, посебно оне локалне, дословно уништи чак крајње неоснованим тужбама без икаквих доказа
Фото: Unsplash
После деценије девастације критичког дела медијске сцене, Нацрт закона о парничном поступку довешће до тога да највећи део медија, међу којима су и готово сви локални, неће ни имати прилику да се пред судом бране. Они ће унапред изгубити спорове, јер неће имати никакве шансе ни да плате таксе на тужбе, као што су оне Миленијум тима, који од сваког медија тражи одштету од 100.000 евра
Нацрт новог закона о парничном поступку дигао је на ноге многе адвокате, буне се и поједина удружења потрошача, а поједине његове одредбе такве су да би и медији, поготово они који не спадају у економски јаке, требало озбиљно да се забрину.
Забринутост би морала да буде и већа јер су последњих месеци СЛАПП тужбе стигле на велика врата и у Србију.
Без прилике за одбрану
Какве везе СЛАПП тужбе, којима се од медија траже енормни одштетни захтеви, имају са Нацртом закона? На крају крајева, о томе ко је у праву одлуку ће донети суд.
Квака је, међутим, у томе што медији, али и сви грађани који немају довољно новца, уколико Нацрт закона буде усвојен овакав какав јесте, неће имати прилику ни да се пред судом бране од оптужби.
„Компанија Миленијум тим је, рецимо, последњих месеци поднела велики број тужби против медија, у којима су тражене надокнаде по 200 и 300 одсто веће него што је досадашња судска пракса. Што је већа висина надокнаде која се тражи, веће су и судске таксе и за тужбу и за одговор на тужбу. За велику компанију као што је Миленијум тим то није проблем. За мали локални медиј у унутрашњости Србије то може да значи уништење“, објашњава Вида Петровић Шкеро, некадашња председница Врховног суда Србије, сада председница Центра за правосудна истраживања ЦЕПРИС и чланица Савета за штампу.
Опасност од уништавања медија
Овакав Нацрт закона омогућио би свакој фирми која има новац да мање медије, посебно оне локалне, дословно уништи чак крајње неоснованим тужбама без икаквих доказа. Довољно је да поднесе тужбу због било чега и да у њој одштетни захтев износи неколико милиона динара. Мањи медији не би могли да плате ни таксу за одговор на ту тужбу, због чега би изгубили спор. Морали би да плате и одштетни захтев, чиме би највећи део медија у Србији дословно био – уништен.
За одговор на тужбу, попут ове Миленијум тима, медији морају да плате судску таксу. То није спорно и обавезно је и по садашњем закону. Нацрт закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку у члану 98б, међутим, каже следеће:
„Поднесак за који није плаћена судска такса у року доспелости који је прописан законом којим се уређују судске таксе сматра се да је повучен.“
„То, практично, значи да ако медиј одговори на тужбу, а не плати таксу, сматраће се да није ни одговорио. У том случају суд може донети пресуду на основу пропуштања, чиме ће медиј изгубити спор“, објашњава наша саговорница и додаје да уколико је наплата судских такси проблем, држава мора да тражи решење, али не такво које ће значити да онај ко нема новца неће имати ни приступ суду.
Судови су и до сада, каже Вида Петровић Шкеро, таксе које нису на време плаћене могли принудно да наплате.
„Бојим се да ће, због свега што се догађа, напослетку опстати само финансијски способни, али не и квалитетни медији“, закључује наша саговорница.
Југ пресс: Само за таксе 100.000
Љиљана Стојановић, уредница агенције Југ пресс, међу оним је „срећницима“ којима је након објављеног извештаја са конференције за новинаре Вука Јеремића стигла тужба Миленијум тима.
Тужбе су стигле и порталу Инфо Врањске, затим дневном листу Данас, ТВ Н1, ТВ Нова С и Адриа медиа гроуп. Ови медији су, како наводи Миленијум тим, својим писањем повредили њихов пословни углед, те као одштету траже 100.000 евра по тексту.
„Тужена сам ја, као уредница, и Центар за демократију и развој југа Србије, као оснивач Југ пресса. Само за одговоре на те две тужбе треба да платимо око 100.000 динара. Када би тај новац требало да издвојимо одмах, за нас би то значило катастрофу. Медиј се финансира искључиво од пројеката. Када не прођемо на конкурсу, нема ни новца за плате новинара“, каже Љиљана Стојановић.
По речима крагујевачког адвоката Драгана Лазаревића, који је као заступник ПУ „Локал прес“ до сада учествовао у бројним споровима бранећи мале локалне медије, до сада је неплаћање такси на време било толерисано.
„Иако је, рецимо, рок за плаћање таксе за одговор на тужбу пет дана, толерисало се да се она плати током трајања поступка, па и на крају самог поступка“, каже Лазаревић.
Оваквој судској пракси нови закон о парничном поступку, уколико буде изгласан, стаће изгледа на пут, и то не само када су у питању спорови који буду покренути након његовог усвајања. Наиме, Нацрт закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку у члану 136 предвиђа да ће се и на раније започете поступке примењивати одредбе новог закона.
Пред Вишим судом у Београду у овом моменту воде се 1.102 спора по тужбама против новинара, уредника и власника медија (тзв. предмети са ознаком П3). Само од почетка ове године, па до 25. маја стигле су 252 нове тужбе. Сви који у тим споровима учествују требало би да баце поглед на новопредложена законска решења, јер ће их се и те како тицати. Јавна расправа траје до 14. јуна. До тог дана се Министарству правде могу доставити примедбе, предлози, сугестије и коментари, после ће, нажалост, бити касно.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар