Изненађење би могло да дође на крају овог процеса, који треба да буде окончан референдумом о измени Устава Србије

Фото: Стање ствари

Посланици ће се 8. јуна изјаснити о предлогу о промени Устава у области правосуђа, читав процес до краја треба да обави исти скупштински сазив, а измене се не тичу других делова највишег правног акта

За мање од две недеље народни посланици ће одлучивати о предлогу Владе Србије о измени Устава у делу о правосуђу и тада не би требало да буде изненађења, иако је за позитивну одлуку потребна двотрећинска већина – владајућа коалиција има и већу подршку у парламенту.

Изненађење би могло да дође на крају овог процеса, који треба да буде окончан референдумом о измени Устава Србије. Изјашњавање грађана о изменама Устава, наиме, може да утиче и на одлуку о томе којих ће избора бити почетком 2022. године, то јест да ли ће ванредни парламентарни избори бити одржани, како је најављено, заједно с редовним председничким и изборима за градску скупштину Београда.

Пошто су им рокови близу, чинило се логичним да референдум буде организован истовремено када и избори, што због трошкова, што због подизања излазности. Због тога председник Народне скупштине Ивица Дачић већ у неколико наврата указује да се референдум мора засебно организовати ако коначна одлука буде да се иде и на ванредне републичке изборе. Процес измене Устава, од почетка до краја, мора да обави исти скупштински сазив, а крај је када народни посланици, после референдума, прогласе нове уставне одредбе, чиме оне ступају на снагу. Парламентарни избори, опет, захтевају претходно распуштање парламента. Једно с другим, дакле, никако не иде, па Дачић истиче да је извесније да се референдум одржи раније, односно до краја године.

Крај 2021. је, иначе, рок за завршетак овог процеса према Акционом плану за поглавље 23 у преговорима са ЕУ. И како званичници, попут Дачића и министарке правде Маје Поповић, често истичу, промена Устава тиче се искључиво области правосуђа, односно начина избора носилаца правосудних функција, а не, како се неки прибојавају, Преамбуле у којој се спомиње Косово и Метохија, или других делова највишег правног акта Србије.

На трећем јавном слушању о променама Устава у понедељак Ивица Дачић је нагласио потребу за што ширим консензусом о новим решењима, која треба да буду „модернија и правичнија”. Када је реч о процедури, следи посебна пленарна седница Народне скупштине 8. јуна, на којој ће се посланици изјаснити о предлогу владе о промени Устава. Уколико га прихвате, Одбор за уставна питања и законодавство ће утврдити текст амандмана. Уколико Народна скупштина усвоји предложене амандмане, у року од 60 дана би требало да буде одржан референдум, навео је Дачић.

Напоменуо је да је неопходна и измена Закона о референдуму како би се ускладио с постојећим Уставом, према којем је за успех референдума потребна већина од броја изашлих грађана, а не, као раније, више од 50 процената од укупног броја бирача. Може ли се, с обзиром на све што подразумева овај процес уставних промена, очекивати завршетак процеса до краја године?

Др Слободан Орловић, професор Уставног права на Правном факултету Универзитета у Новом Саду, каже да може јер власт има потребну већину у Народној скупштини (мора да гласа најмање 167 народних посланика), а референдум ће се одржати у наредна два месеца, после одлуке скупштине о усвајању промене Устава. Подсећа да сам поступак још није формално ни отпочет (имали смо и раније два покушаја, 2011. и 2018. године), а биће тек када Народна скупштина донесе одлуку, најмање двотрећинском већином, о усвајању предлога за промену Устава. Још увек смо у фази иницијативе промене Устава, где се испитују формална својства предлога – да ли је поднет од овлашћеног предлагача и у захтеваном облику.

Указује и да није нужно да се Закон о референдуму промени пре измене самог Устава јер би се примениле непосредно одредбе Устава. „У Уставу је прописана већина потребна за пуноважност референдума, а то је већина изашлих бирача. Дакле, у Уставу нема одредбе о минималном потребном броју бирача да би референдум био законит – хипотетички, да изађу три бирача и двоје гласа за, референдум би био правно ваљан – али нелегитиман”, каже проф. Орловић за „Политику”.

Како додаје, легитимитет, као сагласност грађана, веома је важан у поступку промене највишег правног акта јер је Устав израз опште воље па би стога већина грађана, као и посланика, морала да подржи уставне промене. „Ово ’морала’ није правни услов већ је управо услов пристанка народа, његовог прихватања Устава”, истиче Орловић и на питање да ли би, рецимо, милион грађана био довољан да се не сумња у легитимност процеса, каже: „По мом мишљену, милион грађана у Србији не може да да потребан легитимитет уставним променама, сматрам да је минимално 40 одсто бирача, ако не и већина, неопходно за то. Ако би тек мањина грађана подржала уставне промене, сматрам да би се отворило питање поверења влади.”

Да ли ће, међутим, организатори референдума успети да објасне тако великом броју грађана значај ових уставних измена? Политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да хоће. „Без обзира на то што су раније теме за мобилизацију бирача биле другачије, биле су националне и политичке пар екселанс, и ова тема је изузетно важна, само што је за тако нешто потребна једна врло промишљена кампања. И потребан је одговор на антикампању, која се такође може појавити из дневнополитичких разлога. Али мислим да ниједна власт, посебно не ова власт која има одређени врло јасан истанчан њух за дневну политику, неће кренути у тај посао без претходне медијске и политичке припреме”, каже Станковић за наш лист.

Доводећи у везу референдум с парламентарним изборима, каже да избори могу да буду календарски и технички одложени, а да од изјашњавања грађана на референдуму може индиректно да зависи став грађана о поверењу власти. „Ако референдум успе, у смислу да има значајну излазност, а то је свака излазност преко 50 одсто, онда власт нема много разлога за бригу када је реч о њеном резултату на републичким изборима. Ако уопште тих избора буде”, напомиње он.

Додаје оцену да ова власт нема неког великог разлога да се плаши када је реч о способности да мобилише значајан део бирачког тела, како год да одлучи о времену одржавања референдума и избора. „Мислим да су изазови ове власти другде – они су у домену кризе изазване короном, Косова и економске ситуације. Политички изазови типа будућих избора или референдума у овом тренутку нису на том нивоу озбиљности из простог разлога што ова владајућа коалиција доминира бирачким телом и може те процесе да усмерава онако како она процени да је најбоље”, закључује Станковић.

Биљана Баковић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 28. 5. 2021)

Categories: Вести над вестима

Tags: Биљана Баковић, Дејан Вук Станковић, Ивица Дачић, Слободан Орловић, Устав Србије, правосуђе