Каква је то мржња да се и давно преминулим особама уништавају знаци о њиховом постојању?
Мирослав Здравковић (Фото: Медија центар Београд)
Једну паметну жену стално цитирам: да би сви људи требало једном месечно да иду у болницу и на гробље, а како би смисленије живели. Болнице заобилазим колико је то могуће а на гробљу сам све чешће, у складу са датумом на крштеници.
На гробљима се свашта може видети, посебно у источном делу Србије где се мешају српски и румунски утицаји, хришћанство и паганизам. Са пријатељем из Ваљева сам прошао поред гробља села Дубока како бисмо обишли манастир Јаковић који се тамо налази. Ваљевац се шокирао када је видео грађевинска достигнућа на локалном гробљу, а када је једног од потомака питао: „колико си их закопао?“ а овај избројао „комаде“ започео је дужи разговор где сам непристојно морао да трубим из аута како би наставили пут ка манастиру Томић на најужем месту Багрданског теснаца.
Јагодина је постала позната по неким мунга лунга журкама а нови закони о породици и половима ће ове забаве и разврат учинити још популарнијим и легализоваће свакакве комбинације. Размишљам да се разведем и да се прогласим девојчицом од 3 године и да тражим да ме моја пунолетна ћерка усвоји као њено дете, а има ту и других могућности. Али, нажалост, немам времена да се бавим правом и законима, само читам коментаре и размишљам о овим земаљским остацима и њиховом веку трајања. У суботу 22.5.2021. прошао сам јагодинским гробљем у потрази за једним спомеником и док сам био у том истраживању наишао сам на плочу коју прилажем.
Фото: Мирослав Здравковић
Споменик је оскрнављен јер су покојници (?) оштећене очи на слици а има још штете на споменику. Нема године смрти, и ова слика може да развије морбидну машту о животу и делу ове душе (Иво Андрић је у „Госпођици“ овековечио жену чије би трајање било завршено информацијом о смрти у црној хроници). Нисам стигао да се распитам у ширем кругу Јагодинаца о којој се особи ради. Још као клинац, средином осамдесетих година прошлог века, знао сам да је Јагодина на путу дроге, од Бугарске ка Мађарској и између Ниша и Београда. Слушао сам о сектама које су активне у граду и у селима у околини, али и у Левчу, ка Крушевцу и у влашким крајевима. Било је неких самоубилачких покрета и многе болесне ствари су се догађале и у Титово време. Вештичарење, бајање, клетве…
Мени је овај оскрнављени споменик одговор на питање о смислу живота. Често се питам, уколико је живот хероја или познатих личности имао смисла, какав је смисао живота био неког лица које погине у саобраћајној несрећи, у терористичком нападу, или на било који начин који није смрт у дубокој старости?
Други живот, у туђим сећањима, ми је одговор и друга коначна смрт наступа када се нечије постојање изгуби из сећања живих.
То ме је подсетило на један филм.
Бојана Новаковић је глумила у филму „Ивица таме“ (линк) где је Мел Гибсон отац у потрази за одговором шта се догодило његовој ћерки која је преминула. Велика корпорација управља политичарима и системом у коме су људи само небитни бројеви. Реј Винстон (Ray Winstone) глуми безбедњака без породице и представља наду филма (уз светлост у којој се отац са ћерком проналази после физичке смрти) у погледу правде коју мора да задовољи појединац против корумпираног система. У разговору на клупи Гибсону каже да је он (Гибсон) имао потомка од кога је очекивао да га закопа, а он (Винстон) је слободан јер нема таквих очекивања. Гине од младог полицајца кога претходно пита да ли има деце.
Оскрнављена плоча ме подсећа и на српска гробља на Косову и Метохији, у Хрватској и у деловима Босне и Херцеговине. Шта је било са јунацима који су изгинули у ратовима за ослобођење од Једрена до Ђевђелије, или са више од 200 масовних гробница лица ликвидираних од ОЗНА-е? Ко би сва места херојства и страдања могао да попише?
Каква је то мржња да се и давно преминулим особама уништавају знаци о њиховом постојању?
У Јагодини немамо непријатеља, али нам, судећи по овој фотографији, није ни потребан. Мањак хришћанске вере и морала чини животе грубим, поганим а телевизијски садржаји уништавају и оно мало лирике и душевности у људима. Епска времена су ионако одавно прошла.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Гробља су живе некрополе, светови унутар света, живљи од живота, а најживља су она заборављена, патинираног камена, у восокој трави, или трњу, прастара, која генеришу паралелни простор, изванвременост, чисти сусрет онога што је постало, за свагда, са оним што нестаје, што је, само, у постанку, то јест пролазности, битно пре новог, мамонског, схватања смрти које за последицу има споменике накарадно-типске, тамног камена, лоше естетике, форме, пропорција.
Велика гробља, великих градова Европе, музеји су на отвореном. Архитектуралном скулптуралношћу она надилазе сва она циљано-музејски сабрана уметничка дела, јер је битан био човек и његов “одлазак”, односно вечност отиснута у камену, али сваки, а не само они највећи из једног народа.
Иоле инициран човек сведочиће о сахрањивању диљем Босне, затим Херцеговине, Црне Горе, на начин да се сандук не затрпава земљом, већ су у питању мали маузолеји, озидани, у који се полаже, бетонских, или дрвених, плоча, преко којих се насипа, или не насипа, земља. Београд, истини за вољу, поседује такве гробнице, премда елитне, док већина подразумева, засигурно три, по дубини, сандука, један изнад другог. Какав однос, државно-културолошко-друштвено-родбински, спрам смрти, драге особе, може значити (блатњава) рака, дубока 3 метра, у коју се положи сандук, е да би био затрпан, смрскан, са тоном, или тонама, земље. Дивно би било забележити, присуствовати само, отварање гробова, старих преко пола века, па у њима наићи на уредно послагане важне предмете личности, флаше ракије, очувану тканину преко скелета, итд.
Стари Словени су се спаљивали, што је још један битан елемент поменутог паганства. Пут ватре је далеко хуманији, ослобађајући, но затрпавње тонама замље. Поменути маузолеји, најруралнијих крајева, сведоче о једном ванредном осећању за личност и њено постојање. Узгред, слава је чист паганизам, жртва у храни и пићу, никоме другом до прецима, и као таква представља обичај старог српског веровања, као и многи други празници којима је палестинско хришћанство дало тек понеку црту, услед његове неискорењиве снаге. И као што су Срби Црне Горе тако лако “заборавили” своје изворно порекло, тако је стара вера замењена новом религијом. Наравно да су ове речи трн већини народа неиницираног у прошлост и религијску догматику. Свака догматика, религија, подразумева компулзију, а вера је ствар слободе: вера у љубав, жену, реку, ливаду, планину, птицу. Хришћанство је толико прецизно, а Срби су увек били толико слободни, нехришћански, у тумачењу и дисциплини, да је то светла тачка слободе, непотчињености.
Религија као таква ствар је далеких људи, средњег века, уско усмерених, уназађујућа. Погледати античко поимање Богова: Богови су бесмртни људи, људи су смртни Богови: једнакост. Нема подређености, хришћанске, свођења човека на миша. Хришћанство је својом схоластиком, терором над умом и душом, 1000 година утамничавало човека, толико да Платон, Омир, Аристотел, Есхил, Тиртеј… не могу, заиста, ништа друго бити до смртни Богови. Први су хуманисти, ‘Талијански, учинили дисконтинуитет, хиљадугодишњи, тиме што су се пели на планине и писали непосредне импресије онога што виде и осећају: усталасано дрвеће шума, ветар који тумара, модри немир мора у даљини… Хиљаду година људски ум, у ужем смислу словенски (премда, он, 500 година, од часа наводног преласка), је био спречен – силом религије, секте унутар позног Јудаизма, иманентне Палестини, њеној прашини, песку, сунцу, упаљеној зони – да опсервира, промишља, РАСУЂУЈЕ, о свету и појавама око себе, јер се смело то чинити само у правцу додатних потврда догми, уплашен спрам инквизицијске бруталности и самовоље, уместо да је уживао у зеленилу балканских гора, рујним пејзажима Шумадије, Карпата, мирисном Јадрану, алпској суштини Европе, рекама, мраморијима, коритима живота.
Што се тиче скрнављења споменика, од ишчашених умова: па мрзе ћирилицу, отаџбину, нацију, све оно историјски претекло до садашњице, мрзе себе, до подне, од подне и читав свет, оца, мајку, па им скрнављење споменика, далеко нижег реда од претходно побројаних, не представља ништа до забаве, задовољења унутрашњег импулса.
Кад се каже “Мањак хришћанске вере…” то значи мањак народне религије, јер Срби заиста нису религиозан, библијски религиозан, народ. Људи, махом, не знају ни ко је Назарећанин, представљају га Богом. Бог може – најприхватљивије, ненасилно, одређење – бити врховни разум у космосу, како неки теоретичаки заговарају, а не библијски Бог, архитекта свега. Узгред практичније је бити део велике заједнице, религијске, идеолошке, и тако лакше подносити терет егзистенције, као и, рецимо, члан СНС политичке партије, но прихватити индивидуалност, њено изграђивње – то већ значи и сукоб, критику – као предуслов колективног уздизања.
Оно што жалости, јако, кад је реч о СПЦ – поред тога што је претходни патријарх дирекно заслужан за урушавање њеног угледа – јесте, упркос унутрашњим фракцијама и поделама, једно круто, догматско, схватање свега, па када се прича са монасима, поповима, и поред најбоље воље, тај монолит њихових истина напросто је глув и слеп за остатке људских израза, мишљења, осећања: па кад се разболи било ко од њих, или треба на операцију, не оперише га Свети Салве, из Тарса, не уради ултразвук молитва, већ школован, специјализован, хирург, доктор. Причају о трагу авиона, на небу, као виду тровања. То није живот. И Перун, словенски, је много бесан што су га се одрекли сви Словени, посебно Срби, у име палестинско-јеврејске приче, спрам које су потпуни странци.
На сахранама времешних, давних, људи велелепне Босне, као и другде уосталом, певају о Јордану реци, Јовану, Исусу, натурајући, им, страни дискурс, а ти људи су век проживели упрежући волове у јарам, орући њиве, косећи ливаде, гуслајући о српској епској прошлости, п(ј)евајући, цепајући дрва, извлачећи ђубре на њиве, помињући старе Богове, без дана школе, читања, писања, итд. Просто не иде, не спојиво је. Прича о Марку Краљевићу више би годила, у том часу, јер је иманентнија личности и делу тих сељака, јер је њихова, народносна.
Нико не може погрешити ако је на оној страни – на којој је био један Црњански, или Исидора Секулић – поштовања традиције, слављења славе, велики празника предака и старе, српско-словенске, религије, јасно искристалисане свести о томе ко је, коме припада, а шта је религија. У славу европско-словенском Перуну, Сварогу, Триглаву, Дајбогу, Волосу, Весни, Морани, Мокоши… и Алфонс Мухи.
Задовољство ми је да читам, читања и промишљања вредна, словослагања господина Здравковића. Искрено, самопропитујуће тражење Смисла, искричаво и неосујућено у својој једноставности, самоосвећеној једноставности зрелој да се испуњава Смислом, Боготражетиљским Смислом. Задрто, ја економији одузимам икакав смисао, али сам у писменима господина Здравковића о макро- , микро-, те свеколикој економији, налазио Ивичине и Маричине мрвице смисла људскога бивствовања … У другим писањима господина Здравковића, као што је ово на које ослањам коментар, то већ нису мрве, но залогаји, залогаји од трагова смисла. Коментар и пишем кроз осећај блискости и поистовећења са прочитаним и промишљеним. На гробљу, кроз гробље, са гробљем, сасвим је известан сусрет и додир Смисла – Јесмо ли достојни, чињењем и нечињењем, огрешењем или исповедајућим покајањем, заборавом или Памћењем, Онога преко гроба ? И растужим се нетом. Растужио ме @Катарина коментар, звечећи празан, бесловесно ташт коментар пантеистичко – хуманистичко – просветитељско – неопаганистички. Није му место испод Здравковићевог добродетељног слова. Као да су коментаром изгребане “ очи “ на тексту, “ очи “ које загледају Смисао. Гре’ота. А беше отоич @Катарина коментар који ме је огрејао Смислом и радовао сам му се придружујући свој скромни коментар… Таквијех више налазио нисам. Јопет гре’ота. Поштована @Катарина да ми не замери на мојем виђењу коментара. Стојим у вери да, као личност, јесте већма изнад својих коментара.
Праштајте дужину писанија. Дужина је надахнута помешаношћу радости и туге…
За Зоран Николић ( Ваљево ): Колико је нижег реда, ирационално, необјашњиво, анимално, пометено, скрнављење споменика од начина – економско-профитног, типског, налик штампању, нехуманог – сахрањивања грађана по Београду, и шире! Молим вас, у блатњаву раку Збега, Бежанијског гробља, итд., дубоку три метра, спусти се ковчег, са преминулим, и затрпа са пар тона земљуштине, е да би горе, као спратови објекта, наређано било још неколицина сандука. Тај терет намах, или након неког времена, смрви ковчег, итд., да се не пишу, даље, грозоте. Да могу ископали би 50м дубоку јаму и на 2 квадратна, површинска, метра сахранили 50 људи, по дубини наравно. Да ли је икоме запало за око, мисао, овакав нехуман однос спрам преминулих! Или, кад се старе гробнице, без наследника, продају, наново, новим скоројевићима! Па шта је гребање очију у односу на ово друго!
Не може се никоме замерити на мишљењу, јер је мишљење анализа и синтеза окружујућих ствари и појава из којих, даље, се генеришу закључци; некад вечни, некад подложни ревидирању! Али, погрешно је написати: “звечећи празно, бесловесно ташт” итд. Схватите да је некоме Федерико Фелини важнији од Назарећанина. Његош може бити Бог, рецимо!
“Није му место испод Здравковићевог добродетељног слова”. Шта ово значи: замислите ту логику у следећим случајевима: НДХ је хумана држава, спашавала Србе, па неки, ‘Рват, напише да нема места испод такве тврдње ниједном коментару, јер је то добродетељног слово… Хитлер је био велики човек, исправан, моралан, и да се нема право испод текста подастрти прича која руши такву слику. Како не може да се разуме да демократија значи слободу, а то значи да се око истих ствари формирају различита мишљења. Затим да постоје нека универзална начела, вредности, иначе би људи склони криминалу тежили да те вредности буду признате, некажњиве. Да ли је то толико тешко!
Одговорите на неколико питања, изађите у сурет молби:
Да ли је религија обавезна ствар, као основно образовање?
Да ли човек има право да не верује у догму, у круту, религијску, оцртаност света? Посебно у палестинску сагу!
Какве везе имају Срби, народ сељака, бата косе и белегије, јарма и волова, коња и стада оваца, гусла и епике, брда и долина, опанака и сокака, мраморија, хајдука и ускока, једног Црњанског,… – који ће у одређеном тренутку кренути стопама европске просвећености и домета културе – народ који је имао сопствену, народну, религију, или Словени у ширем смислу, са Јеврејима, који су Семити узгред буди речено, њиховом лингвистиком, историјом, облицима традиције према клању животиња (Кошер)…?
Ко је, и са којим правом протерао Перуна и остале?
Да ли верска толеранција Миланског едикта последица Константиновог сна и убеђења да ће лакше објединити разнородне делове римске империје – Картагина, Александрија, Мала Азија, остаци сублимне Грчке, већи део Европе – под новом реигијом? Јер, до тада се у Пантеон, римски, Агрипа обновио, могло ући и помолити СВОМ Богу, политеистичком, без да ико пита онога ко улази, или дошљака, а ко је ваш Бог! Хришћанство, међутим, након експанзије, победе, забрањује другачији образац мишљења! Па како то да до једног часа нешто постоји, а од другог не постоји. Политика, религијска, и њен интерес, нимало другачији у односу на остале сфере живота!
5/1. Зашто су користили, пропагандисти нове религије, грчки обрзац, философски, у обраћању и зашто су кренули на тачно одређене групе људи?
Шта је слава, ако не чист пример паганизма, жртва у храни и пићу?
Шта су иконе, ако не чиста имагинација сликара? Да ли знате ко су били иконокласти?
Да ли право хришћанство проповеда да се правим хришћанином постаје када се распрода све и подели сиромашнима? Ко је то учинио, и ко је спреман то да учини!
Ако сте хришћанин, у правом смислу речи, онда нема платонизма, Ничеа, Црњанског, Микеланђела, онда се пристаје на одбацивање толикх домета цивилизацијских! Или не?
Да ли Црњански мање вреди услед индиферентности спрам чврсто религијског, догматског, а поштовања традицијског свог народа?
Срби мешају свог народног Бога, који симболише правду и правичност, са библијским Богом и месијом његовим! Или не?
Реците од чега се састоји Нови завет, и шта сте прочитали од свега тога? Који део је на вас оставио највећу импресију и препоручите га!
Поставите само питање људима у вашој околини од чега се састоји Библија, па ћете видети да нико, ама баш нико не зна, камоли њене читао философске текстове, ослоњене о такве обрасце старогрчких философа!
Нису ли порповеди рабински образац понашања које је спроводио Исус?
Какве везе има баба из околине Сарајева, која није знала да чита и пише, поштујући свако црвено слово, преносећи приче од старим Боговима Словена и само српским боговима, приче о вуцима, са Јорданом, Павлом, прво таманитељом хришћана, Јерусалимом, Палестином?
Има ли св. Илија исте особине као врховник Перун? Није ли то гром!?
Шта значи бадњак?
Како то да се највећи празници хришћанства поклапају са највећим празницима старе вере?
Зар вас религија, догматска, не подсећа на период комунизма и залуђених људи једне истине?
Зашто очекујете да људи мисле као ви?
Скеуларизам или клерикализам?
Да ли верујете у бесмртност?
Где се даде гностицизам?
Рођен као човек или са божанским?
Колики број попова живи далеко боље од просека остатка становништва? Па како да неко верује у скромност, поштење, кад на сахрани, на Бежанији, након дате 4000 рсд поп каже: мало је то!
Колико је Иринеј учинио у деградирању СПЦ, политички-интересно делујући?
Како може неки монах, поп, да умре од болести од којх умире обичан свет, атеиста неки, рецимо?
Коначно, уверите се у историју скулптуре, и представе Исуса, помазаног, у односу на грчке Богове, философе, бацаче диска, па ћете видети једну регресију мужевности, марцијалности, пропорција ратника, спортисте. Знате, неко се идентификује са Тором, Одином, Перуном, Сварогом, Триглавом, Јупитером, Паном, Зевсом, Посејдоном, Дионизијем, Аполоном, Деметром, Хефесом, Мишимом, Живојином, а неко са неким другим. Хришћанство савршено одговара надолазећем феминизму. Погледајте вирилност Ислама, упоредите са европским младићима, у вечитом осећању кривице, повлачења, извињавања, хедонизма, незамерања, склањања са пута хордама миграната…
Слава се треба славити, сви велики празници, али уз свест шта су они заиста, шта представљају, поштовати претке и традицију…
Како свемоћни, наморалнији, најисправнији, допусти, створи, такве умове, особе, какви су силоватељи деце, беба, монструме кољаче није једноставно схватити, па отуд мало помоћи би добро дошло!
Покушајте, само, објаснити родитељима, ту религијску детерминисаност, након што пијани возач прегази, возилом, њихово недужно дете, на путу од, до, школе!
За крај: да ли бисте били религиозна особа да није реч о СРПСКОЈ православаној цркви? Већ о бугарској, мађарској, јерусалимској…
@Катарина
Поштована,
Ето Вама, на дохват ока и срца, одговора који иштете – Жарко Видовић, епска лаковерност, избор из архиве… Ваши коментари, бременити лаковерношћу, и ” мој ” одговор и наш дијалог, као искуствени доживљај, бременити ризиком ПОВЕРЕЊА… Ризикујем поверење у Вас наште срца, чистим осећањем у саборну причаственост у коју С Богом полазимо и У Богу остајемо. Благослов Сина Бога Живога једнако тако да остане на Вама…
За Зоран Николић ( Ваљево ): Дакле, уопштавање, бекство и на крају ја-осећам. Реците коју реч, да видимо да ли је то народни Бог – лично уверење јесте да је баш он – или је реч о палестиснкој причи. Није тешко увидети да Бог о коме ви причате није библијски, да Назарећанин, Јеврејин, не може бити детерминишући феномен српске стварности! Па како он да буде испред Светог Саве, Лазара! На шта би то личило. Немогуће је, напросто. Како се клањати страности! Чему уопште покоравање!
Прочитајте песму Стражилово, од М. Црњанског. То је истанчан осећај, највиши у нашој култури, али он није њиме махао, наметао га, благосиљао остале, већ је, напросто, пустио: слободом да живи, вечношћу постане.
Свемоћни Бог не може неверног, или кривоверног, да утера у веру! Како? Допустише, и он и “Син Бог Живога” геноцид над недужним народом српским учињен од стране западних комшија.
Уосталом, а шта би се десило када би неко, хипотетички, контролом наводио човека на све видове сазнања осим на Бога и религијску причу! Шта би се тада десило? На шта би личио живот тог човека!
То се зове бекство од слободе, од суштине, од дубљих разумевања света, слојевитости сопственог народа. Велики број особа, када би се одрекао тих почетно-примитивних убеђења народне религије, постао би дезоријентисан, уплашен, осамљен. Не може се препустити судбина, нити живот, икоме; ослонац је, највећи, у самом човеку, његовој разборитости, умности, физичкој спреми, затим родитељима.
@Zoran Nikolic @Katarina
Hvala vam sto ste nas podsetili na najlepse momente borbe izmedju politeizma i monoteizma.Nije ovakve rasprave bilo minimum hiljadu godina.Kod druga Staljina biste za ovo sadili grudve negde u Sibiru na -60. U cast ove rasprave mala jednocinka u stilu Harmsa:
K: Ima 38 bogova
Z: Ima jedan
K: Da se nadjemo na jednom, ali sa osam ruku
Z: Moze jedan, ali sa tri lica
@Komentar ceka pregled
Будите поносни на Вашу ванредну једночинку, многопоштовани. За мене је она колико хармсовска, толико чеховљевска. Било то проклетство или дар смисла, то сустицање Хармса и Чехова, остајем спокојан у тихом радовању – Ваша дидаскалија већ ме чека негде…
За “Komentar ceka pregled”: Фин коментар. Није реч, толико, о борби, нити је она потребна, већ о једном уважавању различитих израза стварности: њене напоредности. Јако често се код људи увиђа неизмерна бојазан у часу када се додирне њихов крути, петрифицирани, неапсорбативни, за сва времена живота им коначни, свет, уображен у извесним часовима њихове спознаје, фундиран на одређеним постулатима, махом примитивним, усменог предања. Људи не-мењања.
Људи неспремни на промене затварају историју, напредак, интелеткуално уздизање: какав би свет био под црквеним учењем! Платон ништа, Сократ ништа, Хегел ништа, Достојевски ништа, Чајкановић ништа, физика ништа, наука ништа, уметност ништа…
Рурални људи Босне, рођени крајем XIX века, нису могли, без великих, унутрашњих и спољашњих, сукоба, прихватити механизован приступ сеоским радовима: увођење косачице при кошевинама, трактора и осталих достигнућа. Заувек везани, одани чак, за онај praxis, наслеђени, њихових почетака. Дакле, само треба покушати разумети начине њихових доживљаја, примитивне, сатканих на предањима предака, родитеља, а нипошто на учењачким путешествијама. А тек кад им се дотакне неуралгични нерв постојања, суштине… Ту нема разговора, одмах изгоне из куће.
Стварност подразумева паралелности, мноштва њих, а нипошто, само, искључивости. Премда се већински народ Србије – и особа која пише са ове стране – изјашњава као православни хришћанин, то је само лексички уступак нечему што је у својој основи народна религија. То показује слободарски импулс српског народа, и треба да служи за понос. Дакле, лако може, напоредо, да се уважава и стара митологија Словена, у њој јак српски импулс, е да би, као народна религија, била преименована, и да су највећи празници директно пагански: поклапање датума, обичаји, итд.
Хришћанство подразумева велики обим списа, философских, прецизна упутства, догме, веровање у бесмртности, са којим се, у целини, или приличном делу, сусрео премали број народа. Српски Бог није хришћански Бог, тај Бог из њихових глава је последица њихове апстракције и личних убеђења, виђења, осећања, на основу, истих таквих, предања. То је толико једноставно проверити и уверити се.
Коначно зашто су Бог и Назарећанин стварнији од Перуна, Сварога, Тора, Одина, Посејдона, Пана (Фауна)… Како је могуће клањати се палестинском сину Божијем, палестинском Богу, а одрећи се сопствених словенских богова! Хришћанство подразумева поданика: ти си мали, нико, ништа, Бог је свемоћан… Подразумева страх… Пакао… Казну… Нема егалитаризма, античког, хеленског.
Таквим особама да неко обрише памћење и да га почне пунити сасвим другим садржајима, лако би се видело како и Исус постаје нико, обична страност, несазнато, а ти, нови, садржаји (предмет, биће) постају њихова суштина схватања стварности. Не могу да се ослободе и отворе за ширину садржаја прошлости и садашњости.
Налик промени хард диска, или режима рада машине: избаците му хришћански садржај, убаците хиндуистички, или будистички, или исламски, па ћете видети како се лако деси да се оспује поп, и Бог, а клања у џамији.
Заиста то махање Боговима јесте толико неразумљиво. Ево, какав је то Бог, или син његов, какви су то феномени, појаве, човеколике, боголике, кад послаше Србији актуелног председника и туце његових сарадника, послушничког ментлитета? Да ли је српски народ, страдалнички, напаћени, сахрањиван, чак, у море, претекао под теретом геноцидам, сиромашан, у тешким оковима економије капитализма, заслужио и то???
Одговор Катарини словенско-паганској (1)
1
Поштована Катарина! Иако сам са великим закашњењем прочитао Ваше цењене коментаре, зачуђен чињеницом да Вам нико није детаљније одговорио, журим да Вашој души, уистину боготражитељки, покушам да пружим одговоре за којима толико силно трагате. Читао сам и веома ценио Ваше коментаре и раније, мислио сам да сте Ви „Катарина Крстић“ (једну особу под тим именом познајем са факултета), али сада, када сам примио к знању са нисте хришћанка, схватио сам да Ви нисте та особа и засигурно, носите неко друго презиме. Хајде, дакле, да проанализирамо мало Ваше ставове.
2
Што се тиче вашег уводног пасуса, ту се потпуно слажемо, лепо сте то уметнички украсили, уживао сам читајући. Даље, дивите се западним гробљима. Па да, читав Запад је једно велико гробље, како је приметио још Достојевски, вољено гробље, али ипак само гробље, на коме је, пре свега, сахрањен убијени Бог – Бог кога је убило западно хришћанство.
3
Шта мислите под „инициран човек“? У шта инициран? То остаје нејасно и необично. Што се тиче начина сахрањивања, не знам како миаслите да спроведете Ваше древне идеје у великим градовима? Једино да се граде дупле зграде, једна за живе и друга за њихове умрле сроднике, али то би било не само прескупо, већ, сложићете се, и помало бизарно. Али пошто Бог није Бог мртвих него Бог живих, Он, по свемоћи својој и од разбацаних костију може и хоће и васкрснуће сваког човека, једне за вечну смрт, друге за Вечни Живот, тако да начин сахрањивања ипак не би требасо да нас доведе до очајања. Наравно, лоше је то што је у граду све комерцијализовано те и наш однос према мртвима није онакав какав би требало да буде, али ни градови нису места за достојанствен живот, због чега је проблем сахрањивања тек делић једног много већег проблема. Но то свакако није толико велики проблем да би могао да нас заустави у нашој борби против греха. Имамо ми много већих и хитнијих проблема.
Одговор Катарини словенско-паганској (2)
4
Залажете се за кремацију, па кажете: „Пут ватре је далеко хуманији, ослобађајући, но затрпавање тонама замље.“ Чекајте, како мислите, пут ватре је хуманији? Спаљивање осамдесет посто воде је „хумано“ – за кога, за шта? За људске кости, месо, атмосферу, екологију? Човек се осамдесет година хранио земљом и плодовима земље које нам је Бог даровао, а кад је дошао коначно ред на нас да, након одвајања душе, своје тело вратимо земљи – хајде да, хоп, спалимо тело и кости које се чувају (чувати=сохранити=сахранити) до васкрсења. И да тако, између осталог, још више загадимо ваздух! Нисмо га довољно загадили својим гресима, него хајде да то крунишемо још и спаљивањем! Али, ако су то радили стари Словени, морамо и ми, зар не? И одакле Вам та идеја да је Крсна Слава чист паганизам? „Жртва у храни и пићу, никоме другом до прецима“. Не знам одакле Вам те информације? Имате у виду Православну Крсну Славу или су то и Ваши стари пагани имали некакву славу, па о томе говорите? Крсна Слава представља прослављање Тројединог Бога кроз Светитеље који су на земљи прославили Христа. За претке се молимо, а храну спремамо да бисмо послужили госте који нам дођу на Славу. Тако да Крсна Слава није никакав паганизам, а ако спаљивање јесте паганизам, то је још један доказ више да тела својих најмилијих не треба да спаљујемо, бар не ми Хришћани, који верујемо у свеопште Васкрсење. Не постоји „палестинско хришћанство“, етнофилетизам је застрањење и јерес, али Вама је за Вашу теорију очигледно неопходно да Бога удавите у национализму. На тај начин Славу можете лакше да припишете старој словенској религији. А јесте ли се, узгред буди речено, икада запитали зашто хришћанство поседује, како тачно примећујете, „неискорењиву снагу“? Зато што је у његовом темељу Откривена Истина за коју је Христос положио живот и затим васкрсао. Ни векови најстрашнијих мучења хришћана нису могли да униште Хришћанство. Ето, у томе је снага Светог Хришћанства – никакве јереси нису могле да промене ниједну цртицу у Хришћанској Догми, а камоли да га униште. У томе није успео ни словенски паганизам у који, изгледа сасвим озбиљно верујете. Добро, хајде да испитамо снагу Вашег веровања. „Наравно да су ове речи трн већини народа неиницираног у прошлост и религијску догматику.“ Напротив, ја сам једва чекао да неопагани скину хришћанску маску (коју Деретић и екипа још увек носе) и кажу нам тачно у шта верују. Катарина, ви не забадате трн у нашу веру, ви говорите отворено и добићете отворен одговор; трн забадају они који мешају паганизам и Хришћанство, уносе паганске елементе у Хришћанство и покушавају да разоре веру изнутра. Ту лежи опасност. А вама заиста свака част на искрености (ближи сте спасењу због те искрености, ма колико то можда некоме, па и Вама, можда чудно звучало!). Догматика не подразумева присиљавање – варате се! Догматика је Истина, а до истине се долази вером и добровољно. Супротстављате Догму и веру, али без вере немогуће је доћи до Истине. Присиљавање постоји само у смислу личне борбе против греха. Ви наравно, можете веровати у шта год хоћете, али питање је какви су плодови вере? Какви су плодови вере у телесну љубав? Хедонизам, нихилизам. Плодови вере у жену? Очајање (јер жена мушкарцу не може да пружи бесконачност за којом боготражитељ трага) из кога неретко произлазе самоубиства. Вера у природу? Пантеизам, обоготворавање природе – не може да спасе човека и уведе га у Вечни Живот. Ма колико да је човеку лепо у природи, када буде умирао, мораће да се растане од ње – природа није спаситељ људске душе. „Хришћанство је толико прецизно, а Срби су увек били толико слободни, нехришћански, у тумачењу и дисциплини, да је то светла тачка слободе, непотчињености.“ Хришћанство је заиста прецизно, потпуно се слажемо (да ли Вам звучи логично да Истина буде непрецизна?!), и Срби јесу слободарски народ управо зато што без Истине нема праве слободе. Ви нисте дефинисали шта подразумевате под слободом? Бити у неистини је за Вас слобода? Па како смо се одржали хиљаду година као Православни у суседству Ватикана – Православни и слободни? Зар у тој простој чињеници не видите чудо Божије? Како је могао опстати сиромах и суседству богаташа, сиромах која је богаташ шибао свакодневно и мрвицу хлеба му удељивао само како би га натерао да му овај постане слуга? Шта је одржало сиромаха? Паганство? Не, ни трага ни гласа од паганства у најтежих хиљаду година у историји српског народа – Православље нас је одржало. „Срби су увек били… нехришћански“ – ако ово није лапсус, шта сте хтели да кажете? Последњих хиљаду година, шта су Срби били до хришћани? Или Свети Сава није био хришћанин? Шта је био? „Паганин Сава“, Боже опрости? Морате пазити шта пишете, јер овакви ставови уносе недоследност у Ваше речи, те их је лако оборити чак и најповршнијим противставовима, а права дијалошка борба подразумева изоштрене ставове. „Срби су увек били толико слободни… у тумачењу и дисциплини, да је то светла тачка слободе, непотчињености.“ Шта хоћете да кажете? Шта значи бити „слободан у дисциплини“? Хтели сте да кажете да Срби немају дисциплину, нису дисциплиновани? Са тим бих се сложио, али ако сте хтели да кажете да слобода проистиче из недисциплине – онда се варате. Из недисциплине произлази само расуло. „Срби су увек били толико слободни, нехришћански, у тумачењу и дисциплини, да је то светла тачка слободе, непотчињености.“ Дакле: „Срби су… слободни… да је то светла тачка слободе.“ Зар Вам овај Ваш став не личи на таутологију – из слободе проистиче слобода? Али коме су то Срби „непотчињени“? Хришћанству? Али кад кажете хришћанство, на шта тачно мислите? Јер Православље никога не тлачи и није тлачило кроз историју, већ је страдало и то највише од римокатолика, посебно од Ватикана, који има само маску хришћанства. Изражавате се непрецизно или не познајете историју. Православље никада није тлачило Србе већ је било извор, једини прави извор и слободе и српства. Погледајте Јасеновац. Зашто су убијани Срби? Зато што нису хтели да постану паписти. Нису хтели да се одрекну Православља. Да ли сте некада чули да је неки усташа убио неког Србина зато што је мученик исповедао паганско-словенску веру, Перуна и Сварога? Шта је уопште главна тачка раздвајања између Срба и Хрвата? Словенско-паганска вера? Не, него Православље. Ко се одрекао Православља, од Србина је постајао Хрват, са вером је губио и националност. Непријатељ зна: да би сломио Србију, мора да убије Православље у њој, да уништи нашу свету веру. Томе служи на жалост и неопаганизам, само што удара са супротне стране. Циљ је урушити Православље из ракурса „дубље традиције“. Лукаво план, прилично подмукао, још увек недовољно препознат, али неће Вам успети, јер је са нама Живи Бог! Или боље речено, неће им успети (јер искрено, не верујем да ћете дуго остати у тој површној заблуди, исувише сте Ви дубоки и паметни да би Вас толико дуго варали људи који Вам нису дорасли). Поштована Катарина!
Одговор Катарини словенско-паганској (3)
5
„Религија као таква ствар је далеких људи, средњег века, уско усмерених, уназађујућа.“ Свети Сава је, по вама, био „уско усмерен“? Можда зато што није био паганин? А неопаганство ће нам, данас, дати „ширину“? Какву ширину? Можда да „из слободе проистиче слобода“, како сте нас мало час уверавали, притом нас убеђујући да Православље, које нас је одржало хришћанима хиљаду година, тлачи Србе? Сачувај нас Боже, такве, паганске „ширине“! Уопште, погледајте аргумент који сте употребили; ако је вера уназађујућа и уска зато што је везана за Средњи век, како сте се изразили, колико је тек онда, питам се, разарајуће паганство које је старије од те средњовековне вере?! У Грчкој митологији, кажете, „нема подређености, хришћанске, свођења човека на миша.“ Где Ви у хришћанству видите свођење човека на миша? Хришћанство нас учи да ћемо живети вечно – о чему причате? Какво то достојанство човека нудите ако не верујете у васкрсење? Ако Васкрсења нема, да једемо и пијемо, јер сутра ћемо умрети! И онда, коначно, откривате нам највећу тајну Ваших ставова (малтене бих Вас могао назвати јуродивом, да сте, ах, само православни): „Хришћанство је својом схоластиком, терором над умом и душом, 1000 година утамничавало човека!“ Катарина, шта то причате, о чему то зборите?! О ком хришћанству зборите? Где је настала схоластика? Да није она можда изум Светог Саве или Светог Григорија Богослова или Светог Григорија Паламе? Да није можда Свето Православље конструисало рационалистичку схоластику? Погледајте каква се страшна тајна крије у историјском моменту настајања схоластике. Ко је њен творац? Тома Аквински – први озбиљнији римокатолички мислилац који је у великом стилу почео да се враћа грчким паганима и да Свету Хришћанску веру меша са паганизмом, да Божје постојање доказује у Аристотеловом духу, рационалистичким „доказима“ итд. Дакле, у корену схоластике је пад у паганизам. А плодови тог пада? Инквизиција, крсташи и на крају круна: Јасеновац. Дакле, слажем се, схоластика је заиста „терором над умом и душом, 1000 година утамничавала човека“, пре свега западног човека, јер схоластика је западњачка папска јерес, али њене последице су угрозиле читаву Европу, па и читаво човечанство. Али поштована Катарина, Ви сте учена личност, види се из Вашег начина писања, молим Вас немојте следити ту лажну матрицу, немојте бркати Православље са схоластиком! То што Ниче, рецимо, није правио разлику између Православља и западног Хришћанства, разумљиво је из простог разлога што човек у животу ни пет минута није боравио ван територијалних координата западног хришћанства: Немачке, Швајцарске, Италије и Француске – дакле, није окусио Православље чак ни уживо макар угледао Православни Храм. Заиста је невероватно да се Ви овако непрецизно изражавате. Погодили сте да схоластика траје хиљаду година, па којих је то хиљаду година? Од 1054., разуме се, од када је јеретик папа Запад повукао у бездан јереси – како можете то неразликовати од Православља?! И вама су италијански хуманисти узор?! А Хришћанство називате „сектом унутар позног Јудаизма“. Наведите ми неког секташа или неког вашег паганског саборца или било код оснивача религије који је васкрсао самог себе а две хиљаде година они који верују у Бога страдају до смрти за његово име? Лако је унижавати речима, али где су вам аргументи, где су Вам историјске потврде онога што тврдите? По Вама, смело се расуђивати „само у правцу додатних потврда догми“. Погледајте докле је догурао свет након схоластичко-инквизиторског папског отпадништва од Благодати Божије и размислите да ли је можда било паметније да се на Западу расуђивало на основу догматских критеријума? Погледајте мир који влада у православним манастирима, ставите руку на срце и кажите, да ли је боље то или родна равноправност, трансрептили и трансванземљакиње? Данашње паклено стање света у коме се коњи у шталама изнајмљују ради скотолоштва (као у Данској) или света у коме подмладак једне странке тражи озакоњење секса са мрвацима (као у Шведској), најбоље доказује сву страхоту папиног пада у схоластику и инквизуцију – све ово што данас имамо предстваља последице тог папиног пада, тог одступања од Хришћанства, од Православља. Опет мешате инквизицију, бруталност и самовољу са Балканом. Молим Вас схватите: Православље је увек било Жртва, никада прогонитељ, освајач, уништитељ. Православље је прогоњено, Ватикан је прогонитељ. Поред свега, Хришћанство супротстављате природним лепотама – одакле Вам таква идеја? Монаси живе у природи, моле се и раде у природи, нема ту нкаквог несклада. Али, наравно, не моле се природи, не обожавају природу. Бог се обожава а у природи се живи. Није то тешко разумети. Ако истински трагате за вечношћу, ако Ваш ум и срце жуде за бесконачном љубављу, како можете све силе свог трагалачког бића сконцентрисати у неком камену и тражити да Вас парче мртве ствари – спасе? Можете Ви бити упорни колико хоћете, али камен остаје мртав и поред Вашег силног обожавања и покушаја обоготворавања.
Одговор Катарини словенско-паганској (4)
6
Помињете ћирилицу у позитивном контексту (што, наравно, поздрављам од свег срца) али, шта да радимо са њеним пореклом? Шта нам говори њен назив? Да ли она, можда, нема свето порекло (од Светог Ћирила, него потиче од словенских пагана?) Да није њен стари назив можда „паганица“ или „словеница“ или „пагано-словеница“? Дајте мало доследности у одбацивању хришћанског наслеђа – није Вам то довољно пагански, поштована Катарина!
7
„Кад се каже „Мањак хришћанске вере…“ то значи мањак народне религије, јер Срби заиста нису религиозан, библијски религиозан, народ.“ Да ли разумете шта сте рекли? По вама, кад се помене хришћанство, подразумева се „народна религија“, а под њом Ви подразумевате паганизам! Нечувен аргумент! На тај начин можете доказати било шта! Ево, дас Вам помогнем: Хрићанство је само једна историјска опсена под којом се одувек крио паганизам! Може? Што да не! Ту се Ваше доказивање завршава – победили сте! Све је опсена осим паганства! Само, кога сте тачно победили, ако сте пошли од погрешне премисе? Погрешна премиса – погрешан закључак. „Људи, махом, не знају ни ко је Назарећанин, представљају га Богом.“ Разумем Вашу потребу да Богочовека унижавате и сводите на контекст „места рођења“, али морате разумети и моју потребу да Вам укажем на последњи чин рођеног у Назарету – Васкрсење из мртвих. Пошто то васкрсење није представа већ стварност (ако није васкрсао, зар та моћна наука не може да пронађе баш ниједну кошчицу „распаднутог тела“ Онога Ко по Вама „није Бог“?) сасвим је разумљиво зашто Православни Хришћани итекако добро знају Ко се родио у Назарету – Богочовек Исус Христос који је ђавола приковао на крсту и васкрсао након трећег дана не сломивши печат на гробу. „Бог може – најприхватљивије, ненасилно, одређење – бити врховни разум у космосу, како неки теоретичари заговарају, а не библијски Бог, архитекта свега.“ Е па баш лепо и згодно решење, онако типично рационалистички! Главно да је ненасилно! Јер Христово васкрсење је насиље према ђаволу, зар не? Али пошто Вам је Крст неприхватљив, да послушамо теоретичаре (што, ту пагани нису били довољно креативни?), бог може бити „врховни разум у космосу, а не библијски Бог, архитекта свега.“ Али, да Вас питам нешто: Зашто „врховни разум“ не би могао бити „архитекта свега“? Чему врховност ако је немоћан да ствара? Шта, паметан је онако за себе, солипсистички ужива у својој врховности, али немоћан је да ствара свет и живот у свету? А ко је онда створио свет који је, узгред буди речено, препун пропорција, савршених облика и недокучивог Смисла у целокупној чудесној творевини? Како то разумети, ту Вашу, Катарина, идеолошку подвојеност када је белодано да је савршени Бог створио овај предиван и смислен свет у коме се, као у огледалу, види Божије савршенство (а које смо ми људи потамнили својим грехом)? И онда, невероватно поређење: „Узгред практичније је бити део велике заједнице, религијске, идеолошке, и тако лакше подносити терет егзистенције, као и, рецимо, члан СНС политичке партије, но прихватити индивидуалност, њено изграђивње – то већ значи и сукоб, критику – као предуслов колективног уздизања.“ Православље као СНС секта! Опростите Катарина, али ово је дно дна! Напротив, личност се изграђује кроз Цркву, кроз Истину, кроз Христа! Ваша „индивидуалност“ без просвећености Христом, нема исходиште у вечности. Словенска паганштина је немоћна да вам пружи Вечну Радост бесконачног наслађивања Вечним Животом. Ваша „недељивост“ траје до смрти када ћете бити подељени црвима (то ће задесити и све нас – све овим светитеља чија су тела остала нетрулежна) али главно је питање куда ће душа. Ви, изгледа, не разумете шта значи бити члан православне заједнице тела Христовог. Није то баш тако лако како ви у свом „индивидуалном“ и индивидуалистичком уму замишљате. Зар мислите да је лако пустињацима који живе на двопеку и води читавог живота, зар је то – „СНС секта“?! Упознајте се мало боље са Православном Вером, изађите из маште! Православље је чисто злато, морате много и истрајно копати да бисте га пронашли! Ви сте читали о хришћанству у западној литератури и мислите да о њему нешто знате – ништа није погрешније од тога! Драга Катарина, морам да Вам саопштим горку, али, надам се отрежњујућу истину: нисте начинили ни први корак!
Одговор Катарини словенско-паганској (5)
8
Да претходни патријарх није био на довољно високом нивоу, слажем се, мада, не знам како Ви, као паганка, уопште замишљате углед патријарха? Да ли би, можда, уместо Христа требало да проповеда Перуна? Ако је то оно што би Вас задовољило, слутите, имате у мени огорченог неистомишљеника. Па онда опет неразумљиво: „Једно круто, догматско, схватање свега, па када се прича са монасима, поповима, и поред најбоље воље, тај монолит њихових истина напросто је глув и слеп за остатке људских израза, мишљења, осећања: па кад се разболи било ко од њих, или треба на операцију, не оперише га Свети Савле, из Тарса, не уради ултразвук молитва, већ школован, специјализован, хирург, доктор.“ Ко је икада тврдио да Свети Павле треба да врши операције?! И зашто би молитва искључивала ултразвук или обратно? И зар „школован, специјализован, хирург, доктор“ не може да буде дубоко верујући човек – лично познајем једног таквог, заправо двојицу, да, добро се сећам. Ви се у свом уму крећете у некаквим рационалистичким шаблонима који не постоје у животу. Човек напросто није, како ви сугеришете, „или хришћанин или све остало“. Напротив, православни хришћани који живе у свету обављају разне послове, све оне који нису у супротности са нашом вером. Тачно је да може бити крутости код појединих монаха или хришћана, али опет морате ту појаву разликовати од чврстине вере. Прва појава је својствена новокрштенима а друга већ искусним верницима. „Причају о трагу авиона, на небу, као виду тровања.“ Распитајте се мало, прогуглајте да видите о чему је реч – појава нимало безазлена, уз то поткрепљена многим релевантним сведочанствима. „И Перун, словенски, је много бесан што су га се одрекли сви Словени, посебно Срби, у име палестинско-јеврејске приче, спрам које су потпуни странци.“ Ја сам задовољан ако је демон под именом „Перун“ бесан. Шта би бес друго био до – бесан?! Сами сте нехотично открили које је феле! Бесан Перун гарантује да у Србима још има вредности, још има тињајуће православности, јер бес се открива у светлу Православља! Хвала Вам за ову инсајдерску информацију, нисам знао! Само, Хришћанство није, како сугеришете „палестинско-јеврејска“ прича! Погледајте Нови Завет, где ви ту видите „форсирање јеврејске приче“?! Ко је разапео Христа? Кога Јудеји највише мрзе? Можда словенске пагане? Не, Хришћане, Православне Хришћане! Зашто су се ционисти устремили на Русију, зашто је опкољавају са свих страна? Због древног Словенства? Не, него због Православља – оно је трн у оку глобалистичким секташима – Свето несаломиво Православље! Уосталом, где у нашој православној традицији видите елементе јеврејства? Ви имате једну идеју у глави, један шематски распоред који насилно намећете стварности. Изађите из рационализма, отворите прозор у свом уму – погледајте стварни свет! И спознаћете Истину и истина ће Вас ослободити!
Одговор Катарини словенско-паганској (6)
9
„На сахранама времешних, давних, људи велелепне Босне, као и другде уосталом, певају о Јордану реци, Јовану, Исусу, натурајући, им, страни дискурс, а ти људи су век проживели упрежући волове у јарам, орући њиве, косећи ливаде, гуслајући о српској епској прошлости, п(ј)евајући, цепајући дрва, извлачећи ђубре на њиве, помињући старе Богове, без дана школе, читања, писања, итд. Просто не иде, не спојиво је.“ Покајање није никакав „страни дискурс“, ми треба да дишемо покајањем ако хоћемо Вечни Живот. Свети Јован је, управо, дисао покајањем а не јеврејством – живео је у пустињи а не у раскоши. Христос „није имао где главу склонити“. Па шта је ту толико супротно од сељачког живота Срба, од дрвосече или пољопривредника, нешколованих људи? И апостоли су били нешколовани. Где, Катарина, ту видите супротност? Апостоли махом рибари, Срби махом пољопривредници и сточари, и једни и други нешколовани – где је видите толико оштру супротност коју непрекидно заговарате? Али ту сте, говорећи о Србима, провукли једну чудну мисао: „извлачећи ђубре на њиве, помињући старе Богове“. Где то Срби помињу старе богове? Тај Ваш неопаганизам је дошао преко неколико приучених Срба из дијаспоре и данас се убрзано шири јутјубом – осим тога? Српски сељаци су побожни и Ви то нећете успети да промените. Мало ћете поколебати приучене, занесене, наивне, неоцрковљене – то је Ваш домет али и Ваша граница. „Прича о Марку Краљевићу више би годила“ – али, на Вашу жалост, Марко Краљевић (Мрњавчевић) био је православни Хришћанин, а не паганин. Не можете православне Хришћане супротстављати Христу јер ови без Њега не би били светитељи, хришћански краљеви и цареви. Србија је незамислива без Хришћанства. Узалуд Вам труд, драга Катарина!
Одговор Катарини словенско-паганској (7)
10
И у закључку Вашег првог коментара, осећате потребу да Вашу, најблаже речено, необичну аргументацију поткрепите ауторитетима и то, занимљиво, књижевним ауторитетима: „Нико не може погрешити ако је на оној страни – на којој је био један Црњански, или Исидора Секулић – поштовања традиције, слављења славе, великих празника предака и старе, српско-словенске, религије, јасно искристалисане свести о томе ко је, коме припада, а шта је религија. У славу европско-словенском Перуну, Сварогу, Триглаву, Дајбогу, Волосу, Весни, Морани, Мокоши… и Алфонс Мухи.“ Након ове критике требало би да нам буде јасно да смо сви погрешиви, па и Ви, поштована Катарина, јер сте не једном обарали сопствене теорије, бркали православље и папизам, што су све недопустиви пропусти. Иако наводите тек два књижевна ауторитета, ипак, колико знам, Црњански је био православни хришћанин, ако и није био сасвим црквен човек. Исидора Секулић тек тешко да би могла да Вам помогне јер, иако код ње има извесних примеса дуализма, ипак је, рецимо, посећивала храм Светих апостола Петра и Павла у Топчидеру итд. Али кад немате готово никаквог упоришта, макар и двоје писаца „код којих негде у измаглици има можда нечега што сугерише неки траг аутохтонизма“ могу „снажно да учврсте“ једну веома климаву неопаганско-филозофску рационалистичку конструкцију. Православна Традиција, Крсна Слава – то је Православље. А „Перун, Сварог, Триглав, Дајбог, Волос, Весна, Морана, Мокоша… и Алфонс Муха“ су демони који себе представљају као богове не би ли тако преварили вернике и боготражитеље и одвојили их од Јединог Истинитог Бога – Исуса Христа, коме нека је слава у векове векова!
11
„Не може се никоме замерити на мишљењу, јер је мишљење анализа и синтеза окружујућих ствари и појава из којих, даље, се генеришу закључци; некад вечни, некад подложни ревидирању!“ Катарина, овде се потпуно слажемо, Ваши коментари су мени лично били веома инспиративни и надахнули су ме на одбрану најсветије Православне вере, због чега сам Богу и Вама неизмерно захвалан! Имате право на своје потпуно лично и оригинално мишљење. Као и ја право да се не сложим са Вама и да Вам одговорим онако како мислим да треба, што сам и чиним. Надам се да ћете већину својих закључака, који нису у складу са Вечним Смислом, ревидирати. Кад кажем вечност, мислим наравно на Православље, не на своје формулације. Препоручујем Вам Охридски Пролог Светог Николаја Охридског и очекујем ваше одушевљено Ох када схватите какво благо држите у рукама! Кад схватите да је васкрсли Назарећанин једино ново под сунцем, једина нетрулежна вредност у свим световима! Кад доживите земљотрес покајања, сви ти мали (филозофски) демони (Перун, Сварог и остале слуге Сатанине) Који Вас опседају, побећи ће главом без обзира! Али имате, имате право да пишете! Пишите што више, само отворено и искрено, да се Срби мало пробуде, да схвате да Православље није само датост већ да мора да се освоји. Нисте се појавили случајно, Катарина. Не, Ви радите Божји посао, Ви будите Србе из полухришћанске поспаности! Ја Вам лично желим да Бог тај посао ради преко неког другог (егзистенцијално ће Вам бити лакше, верујте, онтолошки лакше!), али како хоћете, Ваш избор! „Како не може да се разуме да демократија значи слободу, а то значи да се око истих ствари формирају различита мишљења.“ То, то Катарина, дајте нам још мало Перуна, Сварога и осталих демонских бабарога – да бисмо продубили своје Православље! Тако смо, уосталом, јачали своју веру хиљаду година, борећи се против сваковрсних јереси! Затварамо круг наше расправе, драга Катарина! Можда ћу Вас разочарати, али Ваши наступи имају функцију јачања Православља! Ах, да, остала су још Ваша кратка питања.
12
„Да ли је религија обавезна ствар, као основно образовање?“ – Из вашег примера се види да би требало да буде обавезна. Јер иако се не слажете са Православном вером, требало би да научите, за почетак, да уочите оштре и битне разлике између Православља и папизма. То, ако Вас и не би обратило у Православље, макар би дало оштрину Вашој аргументацији и расправа би била плоднија.
13
„Да ли човек има право да не верује у догму, у круту, религијску, оцртаност света? Посебно у палестинску сагу!“ Наравно да има право да не поверује у Јединог Истинитог Бога, Сведржитеља, Творца свега видљивог и невидљивог и тако – треба упозорити и на консеквенце тог потпуно слободног избора – стећи све услове за неулазак у Царство Вечне Радости, што у преводу значи, отићи на место… добро знате, Катарина које је то место, да га не помињем, јер дубоко верујем да сте довољно паметни да то место Вашим правим избором избегнете!
Одговор Катарини словенско-паганској (8)
14
„Какве везе имају Срби, народ сељака, бата косе и белегије, јарма и волова, коња и стада оваца, гусла и епике, брда и долина, опанака и сокака, мраморија, хајдука и ускока, једног Црњанског,… – који ће у одређеном тренутку кренути стопама европске просвећености и домета културе – народ који је имао сопствену, народну, религију, или Словени у ширем смислу, са Јеврејима, који су Семити узгред буди речено, њиховом лингвистиком, историјом, облицима традиције према клању животиња (Кошер)…?“ У самом „јеврејском“ Псалтиру, у 50. псалму пише: „Жртве паљенице не тражиш, жртва је Богу дух скрушен, срце унижено и смирено Бог неће одбацити.“ Да ли је Христос клао животиње и приносио их на жртву? Нисмо ми веру примили од Јевреја (Христос је тек телом потекао од Јевреја) него су Јевреји разапели Христа, зато што је Христос одбацио јеврејство као догму (ако не, наравно, Стари Завет у целини) и свету Открио Истину која превазилази (али истовремено и подразумева) сваку националност. У том смислу, ово Ваше питање промашује суштину проблема. Посебно је проблем што мешате бабе и жабе. Како то, рецимо, јеврејска „лингвистика“ може да буде супротна нашим „опанцима“?! Испада, по Вашем аргументу, како су сви Срби одувек били неписмени, а сви Јевреји увек школовани, па ту постоји неко љуто непријатељство. Не. Сам Христос, који се дружио са простим рибарима, одбацио је лицемерје првосвештеничко. Тај Христос, пријатељ „сиромашних духом“, са љубављу је примљен у српском народу и тај народ је, пропорционално броју становника, после Русије, дао највеће жртве у последњих хиљаду година за Христа. Овај аргумент Вам је заиста веома слаб.
15
„Ко је, и са којим правом протерао Перуна и остале?“ Ко? Христос! С којим правом? Са правом да очистимо своје душе од силних и страшних јереси и грехова – пре свих гордости – да се покајемо, исповедимо, причестимо Крвљу и Телом које је распео на Крсту и спасемо се и уђемо у Живот Вечни. Него да ја Вас питам, будући да звучите поприлично самоуверено: А шта то нуди тај ваш Перун због чега би требало да поверујем у њега? Ево, ја сам малтене спреман да постанем паганин, и то словенског типа, само ми још недостаје прави разлог, а то је, признаћете, пресудно. Нестрпљиво чекам Ваше необориве аргументе!
16
„Да ли је верска толеранција Миланског едикта последица Константиновог сна и убеђења да ће лакше објединити разнородне делове римске империје – Картагина, Александрија, Мала Азија, остаци сублимне Грчке, већи део Европе – под новом религијом?“ – Не, последица је јављања Часног Крста на коме је писало: „Овим побеђуј“. Данас на дан Светог цара Константина и Свете Царице Јелене, када ово пишем (мада објављујем нешто касније), благодарим Богу и Часном Крсту Којим је победио грех, смрт и ђавола!
17
Ево данас је све дозвољено, сатанизам се учи у америчким школама, па запитајте се, чија је то победа? Задатак нас Хришћана јесте рушење идола, ако их више нема у толикој мери у физичком облику, онда рушење виртуелних идола, Перуна, Сварога, Моруне, Морона, Мормона, Суботара и осталих лажних пророка, неопагана који јуришају на Православље, једини бедем истине, неосвојиву тврђаву. И све то нема никакве везе са политиком (поготово не са СНС-ом)!
18
„Зашто су користили, пропагандисти нове религије, грчки обрзац, философски, у обраћању и зашто су кренули на тачно одређене групе људи?“ Вероватно сте мислили на Светитеље (обавештавам Вас да СНС пре 1700. година још није био основан (иако би Вучић, ако затреба, чак и то могао да „докаже“ својим хипнотисаним бирачима)). Грчки образац јесте коришћен, зато што је био доминантан у то време. Тако је данас доминантан егзистенцијалистички образац, или рецимо постмодернистички (данас је доминантно све и истовремено ништа) па ја не могу да користим грчки образац у проповедању вере јер ми је циљ да ме разуме савремени човек, а не старогрчки који више не постоји. Надам се да се бар овде унеколико разумемо?
Одговор Катарини словенско-паганској (9)
19
„Шта је слава, ако не чист пример паганизма, жртва у храни и пићу?“ Крсна слава, која није „чист пример паганизма, жртва у храни и пићу“, јесте, да поновим, најкраће говорећи, прослављање Тројединог Бога у Светима Његовим и молитва за живе и упокојене. У Крсној Слави, уколико се прославља онако како је установио Свети Сава, нема ни трунке паганизма. Успостављае освештане институције Крсне Славе имало је за циљ да Срби напусте јалове паганске „богове“ (то јест демоне) и Свети Сава је у томе, хвала Богу, успео.
20
„Шта су иконе, ако не чиста имагинација сликара?“ Ово питање сте формулисали на занимљив начин. Да разјаснимо: Иконопис и, рецимо, апстрактни експресионизам су две потпуно различите, па и сасвим супротне ствари (јеретик Зизијулас се не би сложио – зато и јесте јеретик, између осталог). Штавише, да то потпуно заоштримо: Не постоје две врсте сликарства које су толико различите као иконопис и апстракни експресионизам. Дакле, за апстрактни експресионизам бисмо могли рећи да је то „чиста имагинација сликара“. Међутим, са православним иконописом ствари стоје „мало“ другачије. Православни иконопис, хвала Богу, ни у једном случају, баш никада није „чиста имагинација сликара“. На православним иконама увек су осликани ликови светих који су реално живели на земљи или су реално живи само на небу (у случају Анђела) али и они су се јављали људима (нису имагинарни и апстрактни). Дакле, да сумирам, иконе су чиста духовно-физичка реалност која човеку помаже у борби против јаловог маштања о „Богу као врховном разуму“. Ево Богочовека Христа осликаног на икони, целивај га, поштуј Његове заповести и надај се спасењу!
21
„Да ли знате ко су били иконокласти?“ Знамо, они који „пробијају иконе“, иконоборци, који су се борили против Светих Икона, јеретици, осуђени на Седмом Васељенском Сабору. Ко год не поштује иконе, одриче оваплоћење Христово, попут протестаната и, гле, перуноваца, триглаваца и свароговаца. Уопште, кад бисте малко дубље завирили у историју хришћанских јереси, угледали бисте мрежу густе испреплетености готово свих јереси са свима јересима и једино што би сте ту са сигурношћу могли рећи јесте да ђаво, отац лажи, стоји иза свих њих.
22
„Да ли право хришћанство проповеда да се правим хришћанином постаје када се распрода све и подели сиромашнима? Ко је то учинио, и ко је спреман то да учини!“ Православни монаси су то чинили хиљаду седамсто година а чине и данас, у шта се можете уверити посетом неког од наших манастира. Разговарајте са монасима или боље, монахињама и распитајте се. Неће Вам главу откинути (мада покоју паганску лаж сигурно хоће). Што се сиромаштва тиче и раздавања имовине, то ћете, верујем, учинити и Ви, Катарина, кад, уз помоћ наших светих монахиња, угледате снагу Христове светлости, која убија свако слепило и која чак и гордом враћа вид и оживљава га у векове векова! Један Светитељ је, када су му лопови из келије украли златник, и када их је срео на путу, донео други (једини преостали) златник и трчао за њима да им да и тај други златник! То је права слика православног монаштва: злато је терет кога се треба ослободити!
Одговор Катарини словенско-паганској (10)
23
„Ако сте хришћанин, у правом смислу речи, онда нема платонизма, Ничеа, Црњанског, Микеланђела, онда се пристаје на одбацивање толиких домета цивилизацијских! Или не?“ Ово је снажно питање, без икакве ироније, браво Катарина! Дакле, уколико сте заиста прави хришћанин, платонске идеје вам нису потребне за спасење, Ничеове идеје су за спасење погубне, Црњансков разуздани живот свакако не може бити Ваш узор а ни Микеланђелове скулптуре нису нешто што ће Вас фасцинирати. То међутим, не значи да Православно Хришћанство – иако може без свега поменутог – све „домете цивилизације“ једноставно прецртава и све подједнако одбацује као демонске. Напротив, о многоструким нијансама испреплетености добра и зла код сваког појединог уметника и философа могли би се написати томови и томови књига (да је то потребно). Али, у кратким цртама, за ову прилику, рецимо само да је Платон био озбиљан боготражитељ (био је на трагу монотеистичке религије попут хришћанске много озбиљније од (ваших?) перуничића и сварогчића иако је, за разлику од Вас, живео пре Христа!); Ниче је био један од највећих западних боготражитеља који је, на рушевинама западног хришћанства, кроз немогућност изградње нове (многобожачке?! – миг за Катарину!) културе, услед лупања главом о зид неуништивог Изворног Хришћанства (на трагу Православља за које није чуо, али га је назрео преко Достојевског!) – изрекао монументалне речи: „Певај ми нову песму, свет је преображен и сва Небеса се радују!“ и – полудео; Црњанског бисмо још мање смели да одбацимо иако је имао застрањења (рецимо, његово предратно (упамтите, предратно!) антијеврејство је превише негативно утицало на Вас!). Ипак је био озбиљан, велики, дубоки, писац, изузетно оригиналног стила, дубоке осећајности и притом, православни Србин – немамо разлога да га одбацимо! Слутим да хоћете да га присвојите и учините неопаганином па зато постављате питање? Не, нећемо Вам га дати! Пре ћемо Вас, „заједно са Црњанским“, привући Цркви! Ако бих баш неког морао да Вам дам, узмите Микеланђела (што, наравно, не значи да мислим да је безвредан, напротив!)
24
„Да ли Црњански мање вреди услед индиферентности спрам чврсто религијског, догматског, а поштовања традицијског свог народа?“ Ако је тако како кажете (заиста нисам упознат, на моју жалост), опет, није он због тога мање вредан, али свакако то не значи да ће православни хришћанин бити одушевљен Црњансковом нецрквеношћу. Православље учи: Држи своју веру, не мешај је са јересима, али труди се да никада не осуђујеш човека. Осуђуј јереси и грехе, а не личности, носиоце јереси и/или јавних грехова.
25
„Срби мешају свог народног Бога, који симболише правду и правичност, са библијским Богом и месијом његовим! Или не?“ Ништа Срби ту не мешају, само је у Вашој глави изгледа све (али не безнадежно!) помешано: то је мешавина Ваше паганске идеологије и стварности коју видите око себе – побожних и добрих људи. И нећете да признате да су српска доброта и правичност као особине израсли из, у нашем народу дубоко укорењеног, хришћанства. Ако то није тако, како ви видите, шта је Христос донео Србима? Неправичност? Зло? Како год окренете видећете да Вам је аргументација вишеструко мањкава.
Одговор Катарини словенско-паганској (11)
26
„Реците од чега се састоји Нови завет, и шта сте прочитали од свега тога?“ Нови Завет се састоји из четири Јеванђеља, Дела Апостолских, Посланица апостола и Откровења Светог Јована Богослова. Прочитао сам све, наравно, и не мислим да је то неки нарочити подвиг. Подвиг ће бити испунити оно што је заповеђено, у чему се трудимо, али смо далеко.
27
„Који део је на вас оставио највећу импресију и препоручите га!“ То је несумњиво овај део: „Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати. Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо; А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично. Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав“ (1Кор 13.). Зашто ове, можда најснажније речи у историји људског рода, препоручујем, између осталих, конкретно Вама? Осим што желим да спознате лепоту, снагу и доброту хришћанске вере, имам и скривен интерес. Покажите ми, који део наведеног цитата је јеврејски? (А писац је управо, по рођењу Јеврејин Савле, а по крштењу Павле.)
28
„Поставите само питање људима у вашој околини од чега се састоји Библија, па ћете видети да нико, ама баш нико не зна, камоли њене читао философске текстове, ослоњене о такве обрасце старогрчких философа!“ Овде бих се могао сложити са вама (условно, разуме се, јер има људи који читају и знају, поготово црквени људи, које познајем), наш народ је нажалост потонуо у телевизијску хипнозу а они учени, окренули су се или европској квази-просвећености или неопаганизму (или, као у Вашем случају, синтези тога двога). Па, оставите паганске бајке, прикључите се, добро сте дошли!
29
„Нису ли проповеди рабински, образац понашања које је спроводио Исус?“ Нису. Маните се више тих образаца. Погледајте мало суштину. Рецим: „Шта вреди човеку да читав свет задобије ако души својој науди?“ Звучи ли Вам то јеврејски или универзално? Ослободите се већ једном те перуновско-свароговско-триглавско-морунског обрасца, дајте мало ширине, свежине: Читав свет, сестро слатка, читав свет не вреди колико једна душа! Увиђате ли величину такве мисли?! Ваша душа, Катарина, за Христа је важнија од свих светова! Христос жели да је васкрсне! Пустите мртве богове да покопавају своје непокајане мртваце, отворите ковчег са благом (Свето Писмо, Црквена Врата, Светоотачку Књигу, молитвеник, врата болесног) и уђите у Живот!
Одговор Катарини словенско-паганској (12)
30
„Какве везе има баба из околине Сарајева, која није знала да чита и пише, поштујући свако црвено слово, преносећи приче од старим Боговима Словена и само српским боговима, приче о вуцима, са Јорданом, Павлом, прво таманитељом хришћана, Јерусалимом, Палестином?“ Понављате се. Да се поновим онда и ја (али Христом, који је исти јуче, данас и сутра!). Где сте у Србији упознали бабу неопаганку? Мени искачу само из јутјубова, али не бабе. Напротив, ми имамо бабе православке и младе жене (попут Вас – може један комплимент?) неопаганке. Реците, зар то није трагично? Али Ваша идеологија захтева да имамо бабе паганке! Добро, нека их, али где су, покажите нам их? Цитирајте, упутите нас, мора да постоји неки запис, негде?
31
„Има ли св. Илија исте особине као врховник Перун? Није ли то гром!?“ – Читајте Стари Завет и добићете одговор и на оно што нисте питали. Ви можете до миле воље у Православље учитавати словенско многобоштво али несумњиво је да је то само демонски покушај унутрашње разградње Хришћанства. Међутим, ма колико Ви били муњевито надахнути Перуном, Свети пророк Илија има мало јаче громове – јер је пророковао о Ономе Којим је Бог Отац створио овај свет. Будите без бриге – Перун неће победити. Или Вас то ипак брине? Шта да Вам кажем, јалово многобоштво је Ваш избор!
32
„Шта значи бадњак?“ Бадњак палимо да бисмо загрејали земаљске јасле за небеског Богомладенца који долази да нас спасе од греха. У сваком случају, бадњак не означава у Хришћанству ништа (нео)паганско.
33
„Како то да се највећи празници хришћанства поклапају са највећим празницима старе вере?“ Од петнаест паганских празника (Велесови дани, Турица, Вјуница, Масленица, Лелин дан, Радуница, Јарилов дан, Русалкина недеља, Купалов дан, Перунов дан, Дан жетве, Ладин дан, Сварогов дан, Мокошин дан и Колада), укупно седам се поклапа са хришћанским презницима (Велесови дани, Турица, Купалов дан, Перунов дан, Ладин дан, Сварогов дан и Мокошин дан). На радост пагана, то би било поприлично високих педесет посто (мада мене лично ни то не би нимало забринуло, будући да је сличност ових са хришћанским празницима равна нули. Овде је реч о пантеизму, обожавању природе и сујеверју а тамо о Хришћанским светитељима. Никакве везе једно са другим нема.). Међутим, када погледамо подробније, ствари стоје другачије. Од поменутих седам празника, четири се поклапају по православном календару (Велесови дани, Турица, Перунов дан и Ладин дан), три празника се поклапају по папском календару (Купалов дан, Сварогов дан и Мокошин дан (који се поклапа истовремено и по старом, али пагани због нечега више преферирају поклапање са Светом Петком него са Светим Димитријем, због чега смо овај празник пантеистичке празнине упарили са Светом Петком по новом календару.) Ако, дакле сада прорачунамо проценат поклапања (а то чинимо са старим календаром, будући да је нови у употреби у Србији тек после Првог светског рата), произилази да је поклапање двадесет посто. То је ипак далеко, Катарина, од Ваше тврдње о поклапању „највећих са највећим“. Јер у Православљу су највећи празници Господњи. А кад узмемо у обзир само Господње празнике, само се два паганска поклапају са једним истим хришћанским: Богојављењем. То је седам посто! Катарина, признајте да сте изнели погрешну тврдњу.
34
„Зар вас религија, догматска, не подсећа на период комунизма и залуђених људи једне истине?“ Наравно да не, али питање је хронолошки погрешно постављено јер је комунизам млађи од вере. Питање је да ли комунизам подсећа на веру? Наравно да не подсећа, мада би се могло забележити пар опаски. Укратко, комунизам претендује имитацију вере, будући да је његова основна тежња била да собом замени веру. Вођа треба да замени Бога, КП Цркву, петокрака крст, тајне службе које ликвидирају противнике треба да замене монахе који ликвидирају демоне и тако даље. Дакле, ако би питање обрнули, могле би се повући неке паралеле, али не на штету Цркве већ на штету комунизма.
35
„Зашто очекујете да људи мисле као ви?“ Ово питање је упућено брату Зорану Николићу, па, иако не бих да се мешам у Ваш дијалог, одговарам укратко као православни хришћанин уместо брата Зорана, пошто он на ово питање није одговорио. Што се мене тиче, не очекујем да други мисле као ја, иако не кријем да бих волео да искрено поверују и постану хришћани. Међутим, метода за остварење тог циља није насиље, већ молитва и разговор.
Одговор Катарини словенско-паганској (13)
36
„Секуларизам или клерикализам?“ Ни једно ни друго већ – симфонија. Хришћански владар, хришћански патријарх, нико се никоме не меша у службу, свако је главни у ономе што му је Бог поверио, труде се да раде заједно на спасењу православних Срба и свих грађана Србије.
37
„Да ли верујете у бесмртност?“ Да, наравно, у бесмртност душе, као и у бемртност целовите личности након свеопштег васкрсења.
38
„Где се даде гностицизам?“ Мислите, где је нестао? Тамо где и све јереси: отишао на сметлиште историје.
39
„Рођен као човек или са божанским?“ Овде апсолутно не могу чак ни да наслутим шта сте хтели да кажете. Да није нека шала у питању? Проблем је што ја немам смисла за хумор…
40
„Колики број попова живи далеко боље од просека остатка становништва? Па како да неко верује у скромност, поштење, кад на сахрани, на Бежанији, након дате 4000 рсд поп каже: мало је то!“ Овде се потпуно слажемо, сем у једном наизглед небитном детаљу. Вера „у скромност, поштење“ иако на првом месту за пример треба да има свештенике (а пречесто их нема за узор и ту сте потпуно у праву), ипак се не заснива на свештеницима као на темељу, већ на Христу, Светом Писму, Светом Предању уопште, Светитељима, Светим Канонима, монаштву. Ако свештеник и греши, ако је нескроман – Ви немојте грешити, Катарина. Господ ће Вас на Страшном Суду питати за вашу веру и ваша чињења и/или нечињења, неће Вас питати за свештеникова дела или недела (а њима, таквима, нека је милостиви Бог на помоћи!). Наравно, то не значи да свештенике треба остављати да на миру погубе своје душе. Напротив, треба их укоравати, благо али одлучно, кад год се за то укаже прилика, кад год верник осети да укор може да допре до посрнулог свештенослужитеља.
41
„Колико је Иринеј учинио у деградирању СПЦ, политички-интересно делујући?“ Заиста, не мало. А колико тек проекуменистички? Па ипак, не разумем како мислите да као отворено декларисана неопаганка утичете на дешавања у Цркви? Ко ће Вас схватити озбиљно? Лично ценим што сте искрени (за разлику од мутиводе Деретића), али чини ми се да Ваша критика Цркве, са неопаганског становишта, не може допринети црквеном христоцентричном моралу (посебно што Ви инсистирате на пагано-центричном моралу, ако тако нешто уопште постоји).
42
„Како може неки монах, поп, да умре од болести од којих умире обичан свет, атеиста неки, рецимо?“ Где сте Ви у Светом Писму прочитали да су монаси и попови некакви супермени који, ако им се некад и омакне да умру од болести, никако не умиру од оних од којих умире обичан свет, „атеиста неки, рецимо?“ Божија помоћ људима се не састоји превасходно у томе да људи не умиру од „обичних болести“, већ да им болест, уколико се појави, послужи да трпљењем спасу душе своје. Функција болести у Хришћанству није у томе да њено одсуство докаже супериорност Хришћана, већ да својом појавом помогне спасењу хришћана.
Одговор Катарини словенско-паганској (14)
43
„Коначно, уверите се у историју скулптуре, и представе Исуса, помазаног, у односу на грчке Богове, философе, бацаче диска, па ћете видети једну регресију мужевности, марцијалности, пропорција ратника, спортисте. Знате, неко се идентификује са Тором, Одином, Перуном, Сварогом, Триглавом, Јупитером, Паном, Зевсом, Посејдоном, Дионизијем, Аполоном, Деметром, Хефесом, Мишимом, Живојином, а неко са неким другим. Хришћанство савршено одговара надолазећем феминизму. Погледајте вирилност Ислама, упоредите са европским младићима, у вечитом осећању кривице, повлачења, извињавања, хедонизма, незамерања, склањања са пута хордама миграната…“ Опет буквицу читате Православнима уз укор који би требало да буде упућен изључиво западним хришћанима. Уосталом, где сте ви уопште видели теолошке скулптуре на Истоку? Катарина, молим Вас, решавајте то са њима, тражите пријем код папе, немамо ми са скулптурама и феминизираним мушкарцима ништа. Уосталом, трансванземљакиње и самозване рептилке у људском телу су аутохтоне западњакиње. Док се ми још увек спрдамо са тим глупостима, они су озбиљни. Ето Вам „просвећености“ Запада! Логичан пут од папског богоубиства и схоластике, преко инквизиције и ломача, па све до трансрептилки.
44
„Слава се треба славити, сви велики празници, али уз свест шта су они заиста, шта представљају, поштовати претке и традицију…“ Када се једним обратите у веру, драга Катарина, разумећете ове речи у истинитом хришћанском кључу!
45
„Како свемоћни, најморалнији, најисправнији, допусти, створи, такве умове, особе, какви су силоватељи деце, беба, монструме кољаче није једноставно схватити, па отуд мало помоћи би добро дошло!“ Важно питање. Бог је људима дао слободу. Када не би постојала могућност да се згреши, не би постојао човек каквог данас знамо, ђаво не би имао никаквог дејства, не би постојала борба против греха, не би у том случају постојала ни врлина, ни светитељи, ни подвиг. Дакле – Бог није створио зло. Створио је човека који има могућност да чини зло. Није лако схватити зашто је Бог допустио зло? Када не би било свеопштег васкрсења и када би смрт имала последњи суд над човеком, Божије допуштење злочина било би монструозни чин. Али свест да су мали напаћени мученици задобили Царство Небеско сигурно, за разлику од нас којима тек предстоји тешка борба, не би требало да нас испуни жалошћу при помисли на њихова страдања – пре треба да се замислимо над сопственим убогим духовним стањем.
Одговор Катарини словенско-паганској (15)
46
„Покушајте, само, објаснити родитељима, ту религијску детерминисаност, након што пијани возач прегази, возилом, њихово недужно дете, на путу од, до, школе!“ Наравно да то није лако објаснити, али нису ни сви људи исти. Онај ко има живу веру, иако ће и њему бити тешко, неће хулити на Бога него ће преиспитивати себе: „Боже, где сам погрешио, зашто си ово допустио?“ А неко ко не верује, можда ће у очајању извршити самоубиство, а можда ће се, у болу и патњи обратити у веру. У овом другом случају – спасило се дете које је мученички пострадало, спасли се и родитељи који су се обратили у веру! Колико се само родитеља чија су деца пала у наркоманију обратило у веру?! Уколико човек хоће, Бог све може обратити на добро. Уколико човек неће – Бог је немоћан да га силом извлачи из пакла који је искључиво последица човековог греха. Уосталом, побожан човек ће се спасити без обзира на било какве, макар и логорске околности, а непобожан човек ће пропасти, ако се не покаје, па макар читавог живота боравио у присуству Светитеља. Када год постављате овакво теоријско, уопштено питање, не можете добити прави одговор јер се страдања дешавају конкретним људима у конкретним ситуацијама и специфичном животном контексту. Али опет, само Бог зна пуну истину, ми смо немоћни да нашим малим умом проникнемо у дубоке узроке страдања. Једино што знамо је да Бог ништа не чини и не допушта без дубоког Смисла.
47
„За крај: да ли бисте били религиозна особа да није реч о СРПСКОЈ православаној цркви? Већ о бугарској, мађарској, јерусалимској…“ Питање је опет теоријско и не узима у обзир животно искуство, неопходно да би се на њега одговорило. Да сам рођен у Бугарској, Мађарској (имају ли Мађари помесну Православну Цркву?) или Јерусалиму, и да су моји родитељи Православни, или да сам се накнадно обратио у веру, наравно да бих припадао домицилној Помесној Цркви. Не бих имао зашто то питање ни да поставим себи, осим ако се не би појавила нека Катарина залутала, нажалост у паганизам, са својим питањима. Али ако Вас занима, рецимо, да ли бих био спреман да променим помесну Цркву под притиском, да треба да припадам, рецимо некаквој „Хрватској Православној Цркви“ која за циљ има унијаћење, по цену да ме у случају одбијања, рецимо, комшије Хрвати зову атеистом, наравно да не бих пристао на унијаћење. Иначе, питање је савршено бесмислено, јер уопште не постоји никакво отимање о вернике међу помесним Црквама, па не разумем у чему ви овде видите проблем?
Одговор Катарини словенско-паганској (16)
48
„Није тешко увидети да Бог о коме ви причате није библијски, да Назарећанин, Јеврејин, не може бити детерминишући феномен српске стварности! Па како он да буде испред Светог Саве, Лазара! На шта би то личило. Немогуће је, напросто. Како се клањати страности! Чему уопште покоравање!“ Катарина, зашто тако причате, одакле Вам идеја да наш Бог није библијски? Појасните то мало. Шта је небиблијско у православном веровању? Како Распети и Васкрсли Христос да не буде вододелница српске стварности ако знамо да се српство код једног човека пре или касније гаси по губитку православне вере? И ви пагани, иако сте интернет-сорта, пре или касније ћете се погубити у вашим Перунима, Триглавима и Стовраговима. На шта би то личили, питам ја Вас, да Богочовек Исус Христос буде испред Светог Саве и Светог Цара Лазара?! Знате ли шта причате? Да ли би уопште било Светог Саве и Светог Лазара без Богочовека Исуса Христа? Ко их је посветио? Свети Сава се читавог живота молио Богочовеку Исусу Христу, читав свој живот Њему предао, а ви хоћете Светог Саву да ставите испред Христа!? Од свих сумњивих ствари које сте изрекли, ова је убедљиво најнелогичнија. Питам ја Вас – на шта ово ваше преокретање Хришћанства личи?! Свети Сава је наш и клањао се гришћанском Богу и служио нашем Спаситељу Христу? Чему све то? Због спасења душе! Избаците Христа из Савиног живота и убили сте Светог Саву! Паганизам који хоће несветог Саву, без Христа – убија Светог Саву! Зар то није потпуно очигледно?
49
„Прочитајте песму Стражилово, од М. Црњанског. То је истанчан осећај, највиши у нашој култури, али он није њиме махао, наметао га, благосиљао остале, већ је, напросто, пустио: слободом да живи, вечношћу постане.“ Лепо речено, али шта се тиме жели доказати? Да Христос не треба да нас благослови? Како уопште можете тако олако да поредите поезију и веру и да на основу ненаметљивости Црњанског доказујете „наметљивост вере“? Ко Вам уопште намеће веру? На Вашу објаву „српског“ панпаганизма нико озбиљно није чак ни обратио пажњу!
50
„Свемоћни Бог не може неверног, или кривоверног, да утера у веру! Како? Допустише, и он и „Син Бог Живога“ геноцид над недужним народом српским учињен од стране западних комшија.“ Не, Бог неће да чини насиље над неким ко Њега неће. Управо овде видите да Бог није наметљив. У пасусу изнад сте Га прогласили наметљивог, а сада Вам смета што није наметљивији. Определите се! Бог јесте допустио геноцид због наших грехова, али тај народ чији су греси убељени сада се вечно весели у Царству Небеском, а „просвећени западњаци“ који су клали источну браћу, уколико се нису покајали, сада горе у паклу. Да ли је, дакле, неправедан Бог?
51
„Уосталом, а шта би се десило када би неко, хипотетички, контролом наводио човека на све видове сазнања осим на Бога и религијску причу! Шта би се тада десило? На шта би личио живот тог човека! То се зове бекство од слободе, од суштине, од дубљих разумевања света, слојевитости сопственог народа. Велики број особа, када би се одрекао тих почетно-примитивних убеђења народне религије, постао би дезоријентисан, уплашен, осамљен. Не може се препустити судбина, нити живот, икоме; ослонац је, највећи, у самом човеку, његовој разборитости, умности, физичкој спреми, затим родитељима.“ Рекао бих да не разумем баш најбоље шта хоћете да кажете, можете ли малкице да прецизирате?
Одговор Катарини словенско-паганској (17)
52
„Људи неспремни на промене затварају историју, напредак, интелектуално уздизање: какав би свет био под црквеним учењем! Платон ништа, Сократ ништа, Хегел ништа, Достојевски ништа, Чајкановић ништа, физика ништа, наука ништа, уметност ништа…“ Црква се не бори против људског интелекта већ против демонских духова у поднебесју. Платон и Сократ су најавили Хришћанство. Хегел је појмовни убица Хришћанског Бога (Ниче је то убиство само објавио). Достојевски је уметнички исказао суштину и лепоту православне крсто-васкрсне вере. Чајкановић је Ваш, и осим тога, није јасно зашто би припадао овом низу који сте навели? Науку и уметност Црква од Истока нити негира, нити је икада негирала, нити је научнике спаљивала на ломачи, нити је покушавала да зауставу њен развој. Опет локалне карактеристике западне папске религије уопштавате и приписујете свим хришћанима. Имате озбиљан проблем са тим нерасудним уопштавањем, које поприлично помућује излагање Ваших ставова.
53
„Рурални људи Босне, рођени крајем XIX века, нису могли, без великих, унутрашњих и спољашњих, сукоба, прихватити механизован приступ сеоским радовима: увођење косачице при кошевинама, трактора и осталих достигнућа. Заувек везани, одани чак, за онај praxis, наслеђени, њихових почетака. Дакле, само треба покушати разумети начине њихових доживљаја, примитивне, сатканих на предањима предака, родитеља, а нипошто на учењачким путешествијама. А тек кад им се дотакне неуралгични нерв постојања, суштине… Ту нема разговора, одмах изгоне из куће.“ Сада опет Цркву повезујете са ученошћу и супротстављате јој сеоску доброту, а мало час Цркви пребацујете заосталост. Катарина, одлучите се! То је као кад имате две теорије завере у вези короне: или је вирус намерно пуштен (што значи да постоји) или је измишљен а до „тровања“ долази на други начин. Међутим, тврдити мало једно мало друго, недоследно је – морате се одлучити! Ја, рецимо, верујем да је вирус вештачки направљен и да је пуштен у свет – што имплицира да вирус стварно постоји. Дакле, да ли је Црква заостала или има проблем преучених?
54
„Премда се већински народ Србије – и особа која пише са ове стране – изјашњава као православни хришћанин, то је само лексички уступак нечему што је у својој основи народна религија. То показује слободарски импулс српског народа, и треба да служи за понос.“ Невероватни сте Катарина, заиста! Све што вам се свиђа код православних Срба ви лепо и ноншалантно-насилно отргнете од несумњивог и толико очигледног православног корпуса и пришијете Вашем вољеном паганизму! А оно што Вам се код Срба не свиђа, то сведете на „Назарећанина и Јеврејство“ и онда то без икаквог обзира одбаците! Лако ћете запазити, Катарина, ако хоћете, да је тај Ваш самовољни поступак веома удаљен од научне матоде. А „слободарски импулс српског народа“, који заиста постоји, никакве везе нема са паганским обожавањем природе, плодности и лажних богова, већ је проистекао управо из Православне вере. Зашто Хрвати немају тај слободарски импулс? Зар немају и они неку прастару паганску веру на коју покушавају да сведу Хришћанство? Нису слободарски народ зато што их Ватикан већ хиљаду година убија у појам, храни их бившим Србима који су се одрекли Православља. Истинске слободе нема без Православља! Духовне слободе нема без испуњавања Божјих заповести.
55
„Дакле, лако може, напоредо, да се уважава и стара митологија Словена, у њој јак српски импулс, е да би, као народна религија, била преименована, и да су највећи празници директно пагански: поклапање датума, обичаји, итд.“ Не, то никако не може, поштована Катарина! Нити се празници поклапају, као што смо показали, нити словенски пагани славе Светитеље. Као што је свето и праведно – Православље је отворени непријатељ свако политеизма. Верујте у шта хоћете, али немате право да Цркви Христовој намећете своја убеђења. Таман сам Вас похвалио као искрену паганку (која као таква има шансе да исти превазиђе као спознату заблуду), а Ви сад одједном опет хоћете неку мешавину! Није нам доста екуменског левог мешања у Свето Православље, сад бисте још и Ви са десна да у њега улијете Перунов отров! Зар не видите да сви ти бестидни лево-десни покушаји уплива у Православље само до казују да ђаво зна где је Истина и да хоће да је загади, начне, отрује, сруши, разводни? Ако сте толико убеђени у исправност и истинитост паганске вере, шта ће Вам мешање са Православљем?
56
„Српски Бог није хришћански Бог, тај Бог из њихових глава је последица њихове апстракције и личних убеђења, виђења, осећања, на основу, истих таквих, предања. То је толико једноставно проверити и уверити се.“ Не, сестро, окована паганизмом, ти ваши пагански богови нису Истинити Бог. Ти богови из Ваше главе су последица Ваше унутрашње неиздиференцираности, хаотичне мешавине свега и свачега, мало паганизма, мало Црњанског, мало западњачког геноцида, мало западног „прогреса“ и „просвећености“, опростите због политичке некоректности, али то је толико типично женски да ја не могу због тога да Вас осуђујем, али не могу баш ни да се снађем у том шведском столу послужених информација. Верујем да Вам Треба један добар монотеистички муш да мало поспреми тај Ваш унутрашњи хаос, муж за читав живот, наравно, који који ће Вам пружити Смисао и души Вашој пружити истински мир.
Одговор Катарини словенско-паганској (18)
57
„Коначно зашто су Бог и Назарећанин стварнији од Перуна, Сварога, Тора, Одина, Посејдона, Пана (Фауна)?“ Рекли смо већ, али да утврдимо градиво: Зашто што је Христос васкрсао из мртвих и обећао нам свеопште васкрсење, док нам Ваши такозвани богови нуде бајке о обожавању природе и бесконачну агенду глупих и бесмислених сујеверних радњи, чиме оне који им се повинују – вуку у вечни пакао. Има још времена Катарина, за покајање, али пазите да не буде касно! „Како је могуће клањати се палестинском сину Божијем, палестинском Богу, а одрећи се сопствених словенских богова!“ Како је могуће клањати се демонима богоубицама, а одбацивати Онога који душе истинских покајника извлачи са дна пакла очајања и узводи у лепоте Царства Небеског? Сами расудите, Катарина, ко би још био луд да одбаци Вечну Радост Васкрења зарад бедних, пролазних, јалових сујеверних причица иза којих се не крије ништа друго до вечна смрт? „Хришћанство подразумева поданика: ти си мали, нико, ништа, Бог је свемоћан… Подразумева страх… Пакао… Казну… Нема егалитаризма, античког, хеленског.“ Па добро, сматрајте себе великом личношћу, прогласите себе за бога, попут Ничеа – само пазите да успут не полудите! Али ни лудило није најгори исход. Остати горд и непокајан до последњег дана, веровати у сопствену непогрешовост, гордо и осионо – да, то је заиста пут у пакао! И на крају, у шта ви верујете? У словенско-пагански пантеизам или у антички егалитаризам? Све је код Вас натрпано и набацано без реда и смисла, једино је сигурно да нећете Хришћанство. То доказује да Вам је стало само до борбе против хришћанства, ма којим средствима (али то истовремено показује и немоћ Ваше борбе, јер немате ништа конкретно да понудите уместо Хришћанства!). Чувајте се, Катарина, јер та идеологија пузајућег покушаја паганског урушавања хришћанства изнутра, коју сте несвесно поунутрили, потиче од духова у понебесју. Чувајте се! И „покајте се јер се приближило Царство Небеско“!
58
„Таквим особама да неко обрише памћење и да га почне пунити сасвим другим садржајима, лако би се видело како и Исус постаје нико, обична страност, несазнато, а ти, нови, садржаји (предмет, биће) постају њихова суштина схватања стварности.“ Лепо сте ви поставили тај теоријски оквир, али да видимо на неком примеру да ли та теорија ради у пракси? Не морамо ићи далеко, рецимо комунизам у Русији. Општи прогони, убиства, мучења, испирање мозгова, логори смрти, брутална идеологија која хоће поништавање целокупног православног предања. И то траје пуних седамдесет година, читав један људски век. И шта се десило после свега? Да ли је „Исус постао нико, обична страност, несазнато“? Да ли је Русија након тако страхотних прогона – са којима су упоредива само мучења раних Хришћана – заборавила Христа или му се вратила? Шта кажете, поштована Катарина? „Не могу да се ослободе и отворе за ширину садржаја прошлости и садашњости.“ Када све речено имамо у виду, питање свих питања за Вас, Катарина, јесте, да ли можете да се ослободите паганизма и отворите се за ширину најсветије и најлепше вере прошлости, садашњости и будућности, Светог Православља?
59
„Налик промени хард диска, или режима рада машине: избаците му хришћански садржај, убаците хиндуистички, или будистички, или исламски, па ћете видети како се лако деси да се оспује поп, и Бог, а клања у џамији.“ Одбаците, дакле, Катарина, тај механицистички модел, рационалистичке обрасце, лажну западњачку „просвећеност“, паганско сујеверје и храбро крочите на тло истинског духовног преображаја и васкрсења личности из свих паганских светова који прогресивно парализују духовност и уђите у Христово Царство Радости којој неће бити краја!
60
„Заиста то махање Боговима јесте толико неразумљиво. Ево, какав је то Бог, или син његов, какви су то феномени, појаве, човеколике, боголике, кад послаше Србији актуелног председника и туце његових сарадника, послушничког ментлитета? Да ли је српски народ, страдалнички, напаћени, сахрањиван, чак, у море, претекао под теретом геноцидам, сиромашан, у тешким оковима економије капитализма, заслужио и то???“ Зар је народ, драга Катарина, који је одолео хиљадугодишњем папском унијаћењу и остао усправан, православан, одолео по цену толиких жртви, сада спао на то да га неки интернет-неопагани гуше својим површним и јаловим фантазијама? Да слободарски српски народ јединог истинитог Бога, Свету Тројицу, замени шачицом бесних демона маскираних у „стару народну словенску религију“? Господе Исусе Христе, Боже наш, спаси многострадални српски народ, како од левих екуменских, тако и од десних паганских скретања која воде директно у пакао. Спаси, помилуј и уведи нас у Царство Небеско!
Религија
Религија није
У ланце везање
У тор лучење
Тијела мучење
Религија је
Упрезање
Божијим нитима
И Тајнe учење
Религија није
Мач охолога
Религија је
Пут до Бога
Момчило
Не бих да учествујем у бесмисленој расправи која се своди на пресипање из шупљег у празно. Да је расправа конструктивна тежило би се истини. Као човек који не припада више ни једној Абрахамској религији, уважавам све људе добро воље без обзира на религије којима припадају. Ја нећу ником скрнавити гробља, рушити олтаре, цркве, џамије, синагоге итд. О паганизму не знам скоро ништа, али сам трагао за суштином живота, проучавајући хришћанство и стечено знање примењујући у животу и зато бих поставио сасвим легално питање. Да ли је религија опијум за народ? Јудео-хришћани, (а не хришћани), не могу да дају одговор на ово питање, јер не могу да уоче суштину религије којој припадају, а што се види из горе објављених коментара. Услед своје сужене свести увек буквално тумаче све што прочитају у Светом писму. Уби их незнање. Њихова, благоглагољивост и религиозна терминологија проткана лажним национализмом и лажном љубављу, не почива на истини, и зато се увек своди на богонадахнуто-елоквентно празнословље. Ништа друго до убеђивање убеђених, ради смиривања сопствене душе, која инстинктивно вапи за истином наслућујући заблуде! Када јудео-хришћани померају брда и планине, не може ни миш да се роди.
Сваки јудео-хришћанин селективно прихвата дела и поруке Исуса Христа. По делима ћете их познати, или истина ће вас ослободити, се никада у пракси не примењује, јер ако се примене, настају озбиљни проблеми, а истина је неумољива, јер руши све заблуде пред собом! Зато сваки јудео-хришћанин мора између апсолутне истине и своје религије да изабере, своју религију, коју ће прогласити истином и проблем је решен.
Учења сина Божијег Исуса Христа нису сатанистичка, али их је хришћанска ралигија претворила у сатанизам! Није тешко схватити да је јудео-хришћанство у ствари кабала, настала од талмудске кабале, пре 2000 година. Јахве је Бог сведржитељ и створитељ свега видљивог и невидљивог, а његов син је Исус Христос који је на крсту распет а потом васкрснуо. Чега је крст симбол? Он је симбол страдања и смрти, а не победе живота над смрћу, љубави над мржњом, истине над лажима и васкрснућа. Прави хришћани жељни истине и правде колико и љубави, (јер једно без другог не иде), никад крст не би прихватили као свој симбол! Чиме се то причешћују јудео-хришћани? Чијим телом и чијом крвљу, наравно у симболичном смислу? Међутим, наши богослови имају усвојене одговоре на свако непријатно питање. За НДХ-а ће рећи да није настала са Божијим благословом, већ са Божијим допуштењем. За страдалу српску децу, чије су извађене очи продавали по улицама Загреба, рећи ће: „Ужелео се Бог, (онај који је апсолутна љубан), анђелчића. Николај Велимировић реално закључује: „Свака воденица меље за Бога“ И Павелићева и Титова и Стаљинова и Хитлерова итд. Јудео-хришћанска воденица Богу хвала меље већ 2000 година! Ко је и зашто срушио све словенске и српске олтаре и храмове? Ко се тако сурово и у име Бога, (који се назива апсолутном љубави), обрачунао са словенима, највећим народом беле расе? Нису ни комунисти ни усташе? Када је московски патријах Никон увео своју реформу и додао трећи прст којим се почело крстити позвао је своје вернике да се обрачунају са оно мало Руса православаца којих је још било у Русији! Сукоб је кулминирао када се умешала и војска. Ко мрзи све оно што је аутохтоно народно и национално и назива га паганизмом? Зна се. Први глобалистички интернационални религијски систем. Његови верници упорно призивају страшни суд , а руке су им крваве до рамена.
Паганизам је назив за стару веру која се звала православље. Овај религијском систем подразумевао је три димензије. Прав, јав и нав. Они који смртно мрзе православље, данас себе називају „православнима“! Није смешно, али је жалосно. Српска „православна“ црква је као институција система настала пре 800 година, као резултат спољне анти-византијске политике ондашњег папе Хонорија 3. Српска патријаршија је обновљена 1920. године, што је морао благословити тадашњи папа Бенедикт 15. У међувремену, Његошева Црна Гора је потписала конкордат са папом Лавом 13. 1898. године, а Светосавска Србија тек 1912. са папом Пијем 10! Као резултат исте спољне политике, данас после 1000 година од раскола, имамо 15 аутокефалних и 4 аутономне „православне“ цркве уместо једне целовите и недељиве. Оне нису нациналне јер у глобалном поредку све национално мора бити уништено. Као што рече патријарх Порфирије, исти онај који је својевремено љубио руку папи: „Ја сам Србин, али сам на првом месту хришћанин“! Сваки национални идентитет почива на религијском систему . Када свог Бога или Богове замените туђим Богом, ви више нисте припадник тог народа. Данас Срби тврде да су спортски клубови Црвена Звезда и Партизан оличење српског национализма и православља!
Верници свих вера на планети Земљи живе у опасној заблуди. Никада се ниједно божанство није обавезало да ће их волети и штитити, а што се јасно доказало у пракси, а тек ће се потврдити у периоду који следи. А да зло буде још и горе, од силне вере у праведног туђег Бога, његове безграничне љубави, обећаног васкрсења и Царства небеског, прави верник и јудео-хришћанин на крају свог живота добије само вечну јапамју и сатисфакцију да се упокојио у Господу, али под условом да се после његове сахране плати бар 50 евра, рабу Божијем-свештенику! Добро сте прочитали. Уместо вечног живота само вечна јапамја! Сви они који се поносе крвавом јудео-хришћанском религијом, не би требало да причају о својој и Божијој љубави!
Неуспели покушаји коментатора Катарине и Мењам Веру да о теологији нешто сувисло кажу су небитни. Много опасније је оно што Маравић уводи на мала врата:
“Не постоји „палестинско хришћанство“, етнофилетизам је застрањење и јерес, али Вама је за Вашу теорију очигледно неопходно да Бога удавите у национализму.”
Ово је глобалистичка нова теологија, базирана на буквалном тумачењу метафоре “нема више ни Јевреја ни Грка, ни мушког ни женског”.
По новим теолозима, не постоји ни српско хришћанство. Сваки национализам (сем можда грчког) јесте грех који ни Бог лично не може да опрашта. Нема више ни мушко ни женско, има само трансџендер. Ако мислите да је ово друго просто карикирање, варате се, то су “оба плућна крила” нове теологије:
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=08&dd=17&nav_category=206&nav_id=376687
https://vreme.com/cms/view.php?id=882094
Медицинска индустрија је ту да пружи подршку:
https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/rts-2/985088/promena-pola—pogresno-telo-.html
Српски синодални превод Светог писма је ЈЕДИНИ НА СВЕТУ који је цензурисао критику транџи из Светог писма. Вук Караџић је у недостатку тадашње српске терминологије употребљавао турцизам “аџуван”, док су српски синодалци израз који одговара транџи превели као – “рукоблудник”!
Тако је не само цензурисана критика транссексуализма, већ је на велика врата уведен пуританизам дотада непознат у православљу. Уместо да пише “неће се спасити транџе”, у фалсификованом српском писму фактички стоји “неће се спасити тинејџери и самци”.
А транџама – свете тајне. Мислите да се шалим? Онда погледајте линкове које сам навео.
Професоре Милане, ја се понадах да ће неко добронамерно да оспори све што сам од чињеница, (за које бих искрено волео да нису тачне), изнео у првом коментару. Жалосно је што Вас суштина не интересује! Вас занима само оно што пише на етикети, а не садржај! Као што рекох кад јудео-хришћани „померају брда и планине, а гора се тресе, не може ни миш да се роди“! Све се увек своди на богонадахнуто, богоугодно, благоглагољиво елоквентно празнословље, прожето гордошћу, свемудрошћу, и наравно савршеном апсолутном непогрешивошћу, односно пресипањем из шупљег у празно.
Поздрав и свако добро
За Мењам Веру – пажљиво сам изабрао шта ћу да оспорим, не мислите ваљда да оспоравам сваку тачку ових километарских коментара.
Не сматрам уопште да треба да вама оспоравам “легалност” методологије, којом, проучавајући хришћанство, извлачите закључке о јудаизму, што вас подстиче да, без икаквог предзнања, прихватите западњачку оксиморонску кованицу “јудео-хришћанство”.
Уместо тога, одабрао сам нешто много интересантније.
Поштовани професоре Милане, оно што је Вама интересантно у овим коментарима, мени је бесмилено. Колико могу да закључим, Ви мој први коментар, нисте прочитали. Уколико овај прочитате, да Вас обавестим да се нисам уопште бавио јудаизмом као једним од три Абрахамска религијска система, већ јудео-хришћанством! На запад се не позивам, јер сам добронамерно скренуо пажњу на погубан утицај тог истог запада када је реч о СПЦ-у.
Не знам ко Вама даје право да раздвајате Свето Писмо? Да ли је и то нека западна новотарија? Када се званично раздвоје Стари и Нови Завет, тек тада можете уместо јудео-хришћанстава користити термин хришћанство! Да ли Ви са толиким знањем из теологије, знате у ког Бога верујете? У периоду раног хришћанства, дошло је до сукоба између самих јудео-хришћана. Једни су тврдили да Дух Свети исходи од Бога Оца и Сина Божијег, а други само од Бога Оца. Још један типичан социолошки феномем. За Вас је Библија гајба са јабукама! Пре него што јабуке ставите у кесу, Ви сваку претходно добро опипате, да процените колико Вам се свиђа. Убеђен, да је надахнут Духом Светим, огреховљени човек је себе поставио изнад Бога, и дао себи за право да Библију селективно прихвата и тумачи како му је воља. Другим речима, огреховљен и ограничен човек услед своје гордости хоће по сваку цену да спозна неограничену Божију природу! И тако добисмо теологију и цркву као институцију система. А Бог, шта ће Он на све ово рећи, видећемо?
Ви сте верник глобалистичког интернационалног религијског система, али бисте уједно и да србујете, ако сам Вас добро разумео и да се борите против глобализма. Свети Николај Велимировић беседи: „Црква Христова означава ново избрање, које је по вери, а не по крви. Цркву сачињава изабрани народ, сачињен од оних који верују из свих народа земаљских!“ Толико је очигледно да, ако ћемо поштено, (бар ја хоћу), српско хрушћанство не постоји, као што не постоје Срби хришћани, и као што не постоје српски комунисти. Постоје хришћани са српским именом и презименом, као и комунисти са српским именом и презименом. То је принцип глобализма, којисе Вама не свиђа! Уосталом цитирао сам патријарха Порфирија. Ви сте Србин, али који верује у несрпског Бога.
Ви сте против запада, а верник сте цркве коју је створио исти тај запад. Сваки дан пролазим поред споменика вазала, витеза темплара и папиног првокрунисаног краља Стефана Немањића. Онај, ко је Вас убедио да може да се седи на две столице, слагао Вас је! Бог ће Вас „избљувати“!
Ако сам Вас саблазнио истином, жао ми је. Немам намеру никога да лажем, а волео бих да грешим! Овај мој вапај за истином нема ко да разуме осим Бога, а поготово то не могу очекивати од неког попут Вас. Замислите шта би се десило, ако бисмо прихватили истину? Н.светски поредак би се урушио сам од себе као кула од карата!
Суштина је толико очигледна. Неком вера, а неком истина. Поздрав и свако добро.
У име Бога
У име Бога
Злодјела многа
Подјела
Па злодјела
У име Бога
Момчило
“Мењате веру за истину?” Кажете: “Чега је крст симбол? Он је симбол страдања и смрти, а не победе живота над смрћу, љубави над мржњом, истине над лажима и васкрснућа. Прави хришћани жељни истине и правде колико и љубави, (јер једно без другог не иде), никад крст не би прихватили као свој симбол! Чиме се то причешћују јудео-хришћани? Чијим телом и чијом крвљу, наравно у симболичном смислу?”
Нејасно мислите, ту је мешавина свега и свачега, али да покушамо на овом малом узорку, макар, да понешто разбистримо. Покушајте да се загледате у реалност испод симболике. Хришћанство није символизам, ни уметност, ни философија, ни идеја. Христос је као Богочовек страдао на Крсту, победивши грех, смрт и ђавола и након трећег дана васкрсао из мртвих. И потпуно је логично што ви, који хоћете “истину” без вере, то не видите. Али нејасно је шта Ви подразумевате под “васкрснућем”? Не верујете у Васкрсење Христово? Како уопште можете веровати у победу Живота над смрћу ако видите само Крст а не и Васкрсење? А пошто је Христос васкрсао из мртвих, Крст више није знак срамоте, као што је до тада био, већ знак Живота, победе над смрћу. Наравно, Ви то не можете да појмите, јер се очигледно не причешћујете Крвљу и Телом Христовим, а без благодати Светог Причешћа не можете разумети Свето Православље, Правоверје. “Ко не једе тело моје и не пије крв моју, нема Живот Вечни”. Тај суштински недостатак вас води у потпуни појмовни хаос за који ја не знам какав геније би био потребан да га расплете! Мој савет Вам је: купите лепо Сабрана дела Светог Николаја Охридског и Сабрана дела Светог Јустина Ћелијског, читајте полако, пажљиво, отиђите понекад до неког манастира (у њима је све бесплатно) и ја сам сигуран да ће се хаос у Вашој глави претворити у Свети Поредак, да ћете мислити јасно и мудро и – тек онда ћемо моћи да полемишемо… Притом, не заборавите на Свету Тајну Исповести – без ње је све узалуд!
За Милана: “Много опасније је оно што Маравић уводи на мала врата: „Не постоји „палестинско хришћанство“, етнофилетизам је застрањење и јерес, али Вама је за Вашу теорију очигледно неопходно да Бога удавите у национализму.“ Ово је глобалистичка нова теологија, базирана на буквалном тумачењу метафоре „нема више ни Јевреја ни Грка, ни мушког ни женског“.
Брате у Христу Милане, посреди је потпуни неспоразум, вероватно сам се ја лоше изразио и због тога се извињавам. Можда је и Вас контекст нагнао да помислите да ја заступам некакво “глобалистичко хришћанство”. Верујте, ништа није погрешније од тога. Написао сам, иначе, роман “Тајна убиства у Кругу двојке” који изобличава најопаснијег савременог глобалистичког филозофа у православној мантији, Јована Зизијуласа. То што би Зизијулас хтео да свако национално осећање и љубав према своме роду баци у пакао етнофилетизма, ипак не значи – и то је моја поента – да нација може и треба да буде изнад вере. Наше Православље је аутентично српско, светосавско и нико нам тај српски пут ка Христу не може узети а да нам са њим не узме и Христа – а то може једино уколико ми, не дај Боже, издамо Христа и српство. Али то опет не значи да српство можемо ставити изнад Христа – а управо то раде неопагани, и због тога сам помињао етнофилетизам. Дакле, да сумирам, Свето Православље представља царски пут између глобалистичког екуменизма са леве стране и неопаганског етнофилетизма са десне стране.
Свима који не прихватају моје мишљење, (без обзира што се не баве суштином мојих коментара), скренуо бих пажњу, да их много више уважавам, (и њих, као и њихове ставове), него што би они могли уважавати мене и моје ставове! Зато ИСКРЕНО изјављујем. Волео бих, да су у праву, не 100% већ 1000%!
Свестан да немају ни овоземаљску ни есхатолошку важност, моја запажања не сматрам битним! Своје духовно богатство треба чувати и не расипати, а истина је привилегија малобројних.
Обзиром да се конструктиван дијалог свео на „зен“ причу о препуној шољи чаја, не бих више да досађујем ни Богу, ни читаоцима, а ни модераторима. Свако добро и лака Вам ноћ. Збогом.
Мирославе,
Такозвани “етнофилетизам” је новотарија са почетка 20. века. Када чујем ту реч, ватам се за пиштољ. Стављање “српства испред Христа” је флоскула која никаквог утемељења нема у реалности. Чини ми се да се ипак нисте само погрешно изразили, мада вам не спорим лошу намеру. Како то “српство испред Христа” изгледа у пракси? Дајте ми пример, молим вас, али да не буде везан за анонимне коментаре неке “паганке Катарине” на интернету. Који то српски хришћани практикују тако нешто? Глупост и фантазмагорија!
Како рекох, та небулоза је базирана на буквалном тумачењу метафоре „нема више ни Јевреја ни Грка, ни мушког ни женског“.
Други део злоупотребе те метафоре од стране српских синодалаца, руковођених Партијом и њеним наследницима, разрађен је између шездесетих и двехиљадитих, закључно са венчавањем и причешћивањем транџи, и фалсификовањем Светог писма.
Та Содома је далеко гора од којег ПРОМИЛА неопагана, од који су већина наручени пропагандисти.
Хтедох рећи – не спорим добру намеру.
А знамо шта је поплочано добрим намерама.
Брате Милане, ако се баш хватате за пиштољ при помену те речи, је је, ево, више нећу помињати (трудићу се).
Само, уверавам Вас да је у питању тежак неспоразум. А да је то тако, сведочи Ваше нехотично признање да осим неопагана код нас нема других Срба који стављају Српство изнад Христа. Али, само да Вас обавестим – ја сам у својим коментарима управо расправљао са неопаганима и искључиво у том контексту користио прокажену реч. Ниједног верника Православне Цркве нисам оптужио за етнофилетизам. Етнофилетизам значи обожавање нације. Пагани управо то раде. Ако су Срби некада били многобошци, а сада су Православни, они у име те “старине” и онога што је “древно српско”, између Христа и Сварога бирају овог другог. То сам критиковао, ништа више.
И још једна ситница: Нису Зизијулас и савремени Цариград измислили појам етнофилетизам. Напротив, управо се Цариград кроз историју неретко понашао етнофилетистички! Зизијулас је тај појам само применио на савремене Помесне Цркве које би хтеле да буду независне од Цариграда (што и јесу и на то имају право и то није никакав етнофилетизам).
Надам се да смо се сада разумели?
П.С. Ако је ово била Ваша скривена тактика да обеснажите важност расправе са неопаганима, савршено сте успели. Наиме, љути су, не зато што су поражени аргументима (чему сам се узалуд надао!), већ зато што сте их игнорисали до краја. За то – капа доле!
„Цариград (се) кроз историју неретко понашао етнофилетистички!“
То „неретко“ обухвата, отприлике, 100% времена, док је, истовремено, Цариград друге оптуживао да исто раде. Направите експеримент, и замените реч „филетизам“ са „национализам“, и нећете опазити разлику. Не може бављење хришћана политиком да буде „јерес“! Не може ни рат да буде „јерес“. Ни тежња за аутокефалијом, чак ни раскол.
А тек је на пагане реч „јерес“ потпуно непримењива, нарочито не на (самозване) неорганизоване неопагане, индивидуалце без икаквих система веровања, следбеника, ни ритуала. Не познају ни терминологију о којој би да филозофирају. Они, који не верују, нису „јеретици“, већ напросто неверници. Узгред, направио сам грешку, та рогобатна теорија о „јереси етнофилетизма“ се не јавља на почетку двадесетог, већ на крају деветнаестог века. Када сам поменуо „нову теологију“, мислио сам и на нови век, не само на 20/21. Има то мало дужу традицију од Зизјуласа.
Моја „скривена тактика“ се састоји од указивања на чињеницу да су „анационализам“ и „транџе“ – НЕГИРАЊЕ БИОЛОГИЈЕ. Иду руку под руку, и никако се не могу раздвојити.
Ставови, о православљу, особа које тврде да постоји „јудеохришћанство“ – не занимају ме. Погледајте мој први коментар, и занемарите на тренутак што сам вас споменуо.
Милане, дакле, уз мање-више различитих нијанси, сложили смо се, у основним стварима. У реду, неопагани нису јеретици већ неверници. Споран термин (етнофилетизам) сам користио искључиво да означим њихово стављање нације испред вере, а не да бих оптужио Србе православце да су етнофилетисти. Ако су дакле, “цариграђани” били у историји а јесу и данас стопостотни етнофилетисти, јасно је да тај термин нису они сковали да би друге оптужили за ту јерес, већ само да су постојећи стари појам окренули против савремених помесних цркава које хоће самосталност. Поздрав и за све неопагане који су се “мудро” и необично тихо искључили из расправе…
Мирославе,
Да, сложили смо се да модерне црквене главешине сматрају да постоји “јерес етнофилетизма”. Нисмо се сложили око тога да је то “стари појам”, нити око тога да је то негирање народности и сексуалности, које кулминира у томе што српска црква венчава педере. Праве “ситнице”, када се упореде са крупним стварима као што су небулозе које ваљају маргиналци као што су неопагани.
Познато је да се Свети Сава сматра оснивачем Српске свете саборне и апостолске православне цркве. Такође, зна се да је Краљ Милан указом из 1883. године донео указ којим је установљен Орден Светог Саве. Било би занимљиво да се јавности изнесу сва имена богоугодника и њихових богоугодних дела који заслужише орден Св. Саве. Осим многих привредника, Драгана Марковића-Палме, Мирослава Мишковића, Богољуба Карића, орден је пре рата додељен и Николају Рериху, познатом сатанисти и окултисти као и надбискупу Алојзију Степинцу, што је својевремено изјавио Живица Туцић.
На ванредном заседању Светог архијерејског Сабора СПЦ-а 27. марта 1941. надахнути Духом Светим, сви архијереји су се изјаснили против пакта. Због катасрофалних последица рата, нико неће сносити одговорност, јер се Царство Небеско напунило душама праведника.
Пре 16 година је Свети архијерејски Сабор СПЦ-а надхнут Духом Светим, канонизовао преподобног мученика свештеника Милорада Вукојчића- Мацолу, за кога се зна да је са својом четничком тројком убио и мајку глумца Мише Јанкетића, Милицу!
Код западних хришћана непогрешив је само Свети отац папа, а код нас православних наша црква, коју уз мање замерке, сви подржавају!
Коментатор Оливера каже:
„Код нас православних…“
Код „вас православних“ се, изгледа, хула на Духа обавља баш на ортодоксан начин, уз латинску синтагму. Чак сте узнапредовали дотле да грешке сматрате сагрешењем, уз мање замерке на грех.
Честитам вам што употребљавате ћирилицу!
За фанатични поглед на свет, један и једнини, незамењиви: Мирослав Маравић
Са великим ужасавањем се увиђа како људи, у вечној датој трагици несхваћених а да сами не схватају ништа, врше замене теза: читаво писање о релгији засновано је, не на жељама, вољама, хтењима, веровањима, већ на историји: учитељици нечега.
Нема се, нажалост, довољно особног времена да би се бавило оваквим излишним стварима на начин одговора поводом сваког детаља јер би то, поред првог проблема, изискивало и други: премного текста. Основно да је онај који се нашао прозван, дубоко повређен, провоборац православља, првобранилац хришћана, а заправо рушитељ хришћанства, онај који унижава до блата сваки појам религије, не разуме феномен времена. Његов проблем још дубље ескалира у оним часовима када је неопходно проникнути у феномен живљења и његове датости далеких прошлости. Он не разуме о коликом броју људи је, ту, реч (не само Срба, Словена, већ и укупном броју на свету целом), нити феудални оквир егзистенције, нити доминанти кметовски садржај становништва, нити идеју нације онда и сад (нације у свом садашњем облику и доживљају младе су чињенице), нити степен просвећености народа средњовековља, специфично српског, стања такве једне свести, начина преживљавања, итд. Несумњиво је да умност хеленска, над њом и античка, постала недостижном, и дан данас, а да је то било посебно очито у средњовековљу. Хиљаду година, и више, човек није дао ништа мисаоно узвишено, ванредно, снажно. Не може се историја победити бесконачним понављањем религијских тирада а да се ништа узвишено међу људима не дешава. Опет, човек је заслужан за еволуцију сваке врсте, оно у њему, то јест његов геније. Или, једноставније, истурите тог Србина, ере хришћанства, да парира, рецимо, Платону. Песника можда; да се не помиње архитектура, скуптура… Нема!!! Зашто нема. Зашто Бог, Назарећанин, религија, нису дали људима моћи, помогли својим постојањем, да превазиђу старе Грке. Па зато што је ствар обратна: убили су живог човека, генија унутар њега, силом, нетолеранцијом. Све отада јесте регресија духа, опадање човекових домета, окивање ума… Златно доба човечанства се зна шта је…
Хришћанство је народу натурано, наметано!!! Религија је „СТВАР ИНДИВИДУАЛНА И ПРИВАТНА”!!!
Дакле: ИНДИВИДУАЛНА и ПРИВАТНА. Ономе коме је ово јасно не пише горње којештарије. Не изгара јер је други различит – својом слободом промишљања, прихватања, опсервирања историјске подлоге – од њега самог.
“Поштована Катарина! Иако сам са великим закашњењем прочитао Ваше цењене коментаре”… На самом почетку толико религиозна особа не преза од неистине и софистицира. БУДИТЕ, ИПАК, ПОШТЕНИ: ПРОЧИТАЛИ СТЕ ИХ НА ВРЕМЕ НЕГО СТЕ СЕ РЕСПИСАЛИ. ОТУД ОВА ДИСКРЕПАНЦИЈА, ВРЕМЕНСКА.
Човек је створио Бога, па може и да га уништи. Врло просто. Човек може све: зар историја није то, толико бесконачно пута, показала. Човек се не плаши Бога и зато чини ствари које чини. Толико пута је помињан Гуанчо народ Канарских острва, који је, заједно са својом културом, одразима и изразима, преклан до последњег. Ту, толико је лако за видети, религија не постоји, нити тај Бог који може спречити трагедије. Па она кућа насред царског друма, и само зато што се нашла на, том, путу туђег, великог, интереса, није била довољна Богу да заштити српски народ, и остале, а није ни много недостајало да и нестану. Или сте заборавили зверства!
Зар није логично и да Богови буду на старни домородачких племена, која су колонизовали, истребили, поробили, неки други, бели људи. Где је црвена раса, побогу! Не пита се ту никакав Бог, већ ЧОВЕК. А шта ћемо са флором и фауном: толико много врста биљног и животињског света је истребљено… Пан, Флора, Фаун… убијени па отуд и природа и животињски свет… Па шта би било да је пао и Беч, центар Светог римског царства! Они који пишу о хришћанству, тако загрижено, би били највећи мрзитељи хришћана сада (тада) са позиције ислама. Били би преумљени као стари народи: оно што је важило немах не важи…
Зар није довољан пример јањичара, човекове празне свести, кад буде испуњена новим садржајима: син, сад главе пуне турских претензија, убије сопствену породицу, читаво село из ког је потекао спали, а да то ни не зна. Исто је и са релгијом: или испуњава свести или се свест избори путем истине и разума.
Ваља апострофирати нешто против чега се толико борите и што вас толико плаши, узнемирује: РАЗУМ и СЛОБОДА чине суштину човекове личности. На том путу 18. века, корачајући, чак је и Доситеј, Димитрије, стао на пут цркви заговарањем права разуму да критички сагледава, па превреднује, СВЕ, чак и оне ауторитете, и ауторитарности, које долазе од стране цркве. Дакле: РАЗУМ. Религија негира разум, отуд је у корену сасечен гностицизам, који је био рационална сумња, мисао, слободнијег, мисаонијег, неинтересног, типа човека 1. века. Ево, између вас и Доситеја приклониће се Доситеју.
Занемарујући историјске чињенице да је хришћанство, као религија, државна, званична, трајала јако, јако, кратко, врше се кривотворења. Реч је, тек, о нешто више од два века. Феудална држава, средњег века, каква је била, наметнуту религију је прво усмеравала на феудалце, властелу, што је природни пут одувек, е да би кметови, услед сопственог, подређеног, положаја, били приморани на, начелно бар, прихватање исте. Након два века феудалног живота нове религије, долази тама туских векова. Народ, српски, и остали јасно, да би опстао повлачи се у рурлане крајеве, голети, регресира у друштвреној организацији, спуштајући се на примитивнији ниво заједништва, родовски, племенски, као јединим могућим облицима опстанка. Након тога, онај облик “модерне” државе, који се посматра и кроз призму револуције у Француској и који се успостваља после ослобођења од Турака, држи ту религију, хришћанску, али се суочава са експанзијом науке, новим дометима у сазнајном, држању до антропоцентризма и скидања религијко-поданичких окова са мисли човека, утирући пут слободи и разуму. Тиме религија бива уведена у оквире приватног и индивидуалног.
Нова религија је свој пут нашла, наравно, преко владара, властеле, непроменљивог интереса феудалаца, преко моћи, силе, ауторитета, на начин присиле, наметања, а пошто је реч о средњем веку, поданички слој друштва није имао другог избора. Па увек се тако дешава: моћни, велики, намећу малима, ништавнима, без моћи. Међутим, човек није папир па да једноставно прешарате, или избришете, све дотадашње садржаје. С обзиром на то стара релијија, словенска, српска, наставља да живи. Схаватите и консеквенце за све оне који су одбијали нову стварност. Ви не увиђате аналогности историјсих збивања, нисте кадри да осетите те танане прелазе који изискују подоста времена и крутост самог човека на кога су усмерене: баците поглед, летимичан, само, на црногорски сценарио: није лако преобратити људе у Црногорце: неки то никад неће постати. Зашто мислите да је пут прихватања религија једноставнији: може бити само тежи јер се људима намеће Палестина за крајњи поглед. Људи не схватају то, далеко им је, орући њиве, већ док ходају за воловима и плугом имагинирају свог Бога.
Али, та релгија, претхришћанска, једина, српска, иманентна периодици средњовековља, која се само називала новим именом, је живела најмање 7 векова пре појаве хришћантва, и као таква постала је детеминишућа и неискорењива. Нешто што живи толико дуго, зар је логично да, тако олако, буде избрисано. Дакле, до XII века постојала су жива веровања, иманентна тадашњој историји, индоевропском доживљају, затим словенском осећању света и у најужем – српском. Замислите неког Србина, или било кога другог, тог периода, кмета: верује у нешто, или – за веровати је да је било и такавих, у мањини – не верује ни у шта, књига нема, штампарија нема, преписивачке школе само раде, преписују се махом јудео-палестинско-хришћанска теорија, народ је, у већини, неписмен, сазнајно је тешко докучиво… Како то такву свест обузима неко ново осећање. Покушајте замислити. Када је Платон постао доступан широкој народној маси српског народа! Знате, ви сте умислили да су тадашњи људи имали и интернет, само нешто спорији од нашег, да су књижаре биле на свком раскршћу или и у воденици, па док се чека кукуруз да се самеље мало се српски кметови иницирају у Хесиода и слично.
Питање: где су крунисани први српки краљеви?
Снага српске епике надилази Библију, јудео-палестинску, многоструко пута: јер је српска (наша а не туђинска), непосредна, народска, историјска, искуствена, уз велике трагизме и подвиге.
Негирајући тај Запад, односно Европу, не увиђате да тиме ништите укупно српско постојање, као и нововековно и модернистичко: оно о коме се највише зна, које је имало формативну улогу модерне свести српског народа. Не можете из логичког, контактно-културног, каузалитета извлачити логичне низове, а да се сама суштина не наруши, потпуно, да се не посумња. Ви, перманенто, потурате људима водича, спочитавајући им да нису способни сами апсолутно ништа да ураде. Намећете им дефинисан свет од пре 2000 година без имало гриже савести.
Откуд византијски стил, рашки, моравски, чије су то варијације. А барок, сакрални, северне Србије. И то су српске цркве! Шта је срдњовековно писаније у Срба, спрам неисцрпне Грчке, античке. Или Рима. Како се то десило!
Држава Србија и јесте секуларна да не би никад дискурс као Ваш, који промовишете, апстрактни, сугестивни, антиразумски, био доминантан, штавише обавезујући. Уместо религија као пратећа појава, код вас је она суштинска, недељива од сваког бића, иако је биће по рођењу tabula rasa. Религија и изнад државе и изнад свега. Замислити треба само да ви имате извршну моћ, како би изгледала нетолеранција према другима, кад називате старе словенске и српске богове демонима. То су била веровања далеких предака, не-фанатична, у њиховим вековима које ви, ретроактивно, покушавате да превреднујете. Ко сте ви да одређујете читаву, немалу, историјску епоху предака као демонску? Сваки не-фанатик, погледом таквих као што сте ви, био би демон.
Узгред, видели сте неког демона, суочили се са њим, сукобили? Да није као што јесте ви бисте, и такви као Ви, ударали дангу на чело свима онима који рационализују религијску причу а не фанатизују. И не пожелите мужевну, марцијалну, фигуру Перуна, или Триглава, да вам дође у сан. Или лепу, до најлепше Весну.
Само ширина и схватање промена перспектива које, увек, донесе нова времена гарантују једном народу опстанак. Можете дозивати Бога унедоглед помоћ вам неће стићи.
Мало шпанске философије: националне државе су стврориле националне цркве!!! Ни тај моменат не разумете. Не осећате интерес. Ви и религију разумете парцијално, само у њеном изванредном виду, преко изванредних људи, монаха, али не и у утилитарном виду, најширем, општем, дневно-егзистенцијалном. Какав је начин да лични осећај, лични напор, вредноћу, марљивост, оданост, љубав, и све остало што црпете искључиво из религијског, а јединог, поимања света, транспонујете на људе у целини.
За фанатични поглед на свет, један и једнини, незамењиви: Мирослав Маравић
ПУСТИТЕ ЉУДЕ, САМО ИХ ПУСТИТЊ, ДА ЖИВЕ БЕЗ ДЕТЕРМИНАТИВНЕ КОМПУЛЗИЈЕ ПОСТАНКА И СТАЊА СВЕТА. ТОЛИКИ УМНИЦИ, КОД СРБА, И ШИРЕ, БИ УВЕЛИ ДАВНО КЛЕРИКАЛИЗАМ ДА ОН НЕ НЕГИРА СЛОБОДУ, НАУКУ, УМЕТНОСТ, ЛИЧНОСТ, ИЗБОР, А НЕ БИ ОДВАЈАЛИ ЦРКВУ ОД ДРЖАВЕ. ДРЖАВЕ ЈЕ СВЕТИЊА, ДОМОВИНА, ОТАЏБИНА, А НЕ НАЗАРЕТ, ПАЛЕСТИНА. НАЈВЕЋИ МЕЂУ СРБИМА НИСУ НАМЕТАЛИ НИКОМЕ НИШТА ОД РЕЛИГИЈСКОГ. ЗАР ВАМ ТО НЕ ГОВОРИ, БАШ, НЕШТО. ДАКЛЕ, ИЛИ НАЈВЕЋИМА ДА СЕ ПРИКЛОНИ ЧОВЕК ИЛИ ВАМА.
“Даље, дивите се западним гробљима. Па да, читав Запад је једно велико гробље”. НЕ СХВАТАТЕ ДА ЈЕ ЗАПАД СМРТ А ЕВРОПА ЖИВОТ: ДАКЛЕ, ДИВЉЕЊЕ ЈЕ ЕВРОПИ. И НИКО НИЈЕ РЕКАО САМО, ИСКЉУЧИВО, ЗАПАДНИМ, ВЕЋ ОСЕЋАЊУ ЗА ЧОВЕКА. РУСКА ГРОБЉА СУ ЛЕПА. БЕОГРАДСКО НОБО ГРОБЉЕ ЈЕ ВАНРЕДНО, ИСТОЧНА ГРОБЉА, ГРЧКА, ИТД. СТУПИДАН ЈЕ ТАЈ ДИСТИНКТИВНИ ДИСУКРС ИСТОК-ЗАПАД. НЕОПХОДНО ЈЕ МАЛО ЕВРОПСКОГ, ИНТЕГРАЛНОГ, ОСЕЋАЊА ПРИПАДАЊА. ВАША ЕГЗИСТЕНЦИЈА ЈЕ У СУКОБУ И НЕ ВИДИ ИЗВАН ЊЕГА.
ШТА БИ СЕ ДЕСИЛО ВАМА, И ТАКВИМА, ДА СЕ ДОКАЖЕ ДА БОГ НЕ ПОСТОЈИ. ВИ НЕ БИСТЕ ТО ПОДНЕЛИ, СВЕ ОКРУЖУЈУЋЕ БИ, ПРОПУШТЕНО КРОЗ ТАЈ ТРЕНУТАК, УВЕНУЛО, ИСТРУЛИЛО, НЕСТАЛО. МЕЂУТИМ, ДРУГА СТРАНА БИ ОСТАЛА НА ИСТИМ ПОЗИЦИЈАМА, НЕУЗДРМАНА, НЕИЗНЕНАЂЕЊА, НИ НЕПОСТОЈАЊЕМ, КАО НИ ПОСТОЈАЊЕМ, ЈЕР ЈЕ ОТВОРЕНА ЗА НАЈШИРЕ ВИДИКЕ И МОГУЋНОСТИ. НЕМА У АПСТРАКТНОМ, РЕЛИГИЈСКОМ, НАУЧНО-НЕОДСТУПНОГ ЕГЗАКТНОГ. ОДНОСНО, ДРУГА СТРАНА МОЖЕ ДА РАЗУМЕ ВАШЕ ПОЗИЦИЈЕ, АЛИ ВИ НЕ МОЖЕТЕ ЊЕНЕ, УСЛЕД ЗАТВАРАЊА, ОПАСАВАЊА БЕДЕМИМА ДОГМИ: ВИ СТЕ РАЗУМ ПОДРЕДИЛИ РЕЛИГИЈИ, КОД ДРУГИХ ЈЕ РАЗУМ НАДРЕЂЕН СХВАТАЊУ СВЕТА. У ТОМЕ ЈЕ МЕРИТУМ: У СУМЊИ; ЈЕР СУМЊА ПРЕТХОДИ ПОСТОЈАЊУ.
Замислите човека науке, физике, више математике, који истражују црне рупе, свемир, испред себе и дођете ви са причом од пре 2000 година, фанатичнији од средњовековаца, и кренете са убеђивањем.
БИЛО БИ ЗАНИМЉИВО ЗНАТИ ДА ЛИ У КОМЕ ДЕЛУ ДРЖАВЕ ЖИВИТЕ, ДА ЛИ СТЕ НА СТУДИЈАМА БОГОСЛОВИЈЕ, ИЛИ СТЕ ВЕЋ МОНАХ. СТАТИСТИКА ПОКАЗУЈЕ ДА ЉУДИ НИЖЕГ, ОБРАЗОВАЊА, ИЛИ УОПШТЕ БЕЗ ЊЕГА, ПОКАЗУЈУ ВИСОК СТЕПЕН ПАСИОНИРАНЕ, СЛЕПЕ, РЕЛИГИОЗНОСТИ. ДАЉЕ, КРИМИНАЛНИ МИЉЕ ПОДРАЗУМЕВА СВЕ САМА ТЕИСТЕ. НИЈЕ СЛУЧАЈНО…
КРУГ ЈЕ СУШТИНА А НЕ КРСТ: А И САМ КРСТ ЈЕ ДОСТА, ДОСТА, СТАРИЈИ ОД ХРИШЋАНСТВА. КРУГ ЈЕ ХЕЛЕНСКИ СИМБОЛ, ГРЧКИ,НАЈВЕЋЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ ИКАДА И НЕШТО НАЈСАВРШЕНИЈЕ, УЗ ДОРСКИ СТУБ.
ЗА ВАС ЈЕ, ЗАУВЕК, НЕСХВАТЉИВО ДА ЈЕ РЕЛИГИЈА СТВАР СЛОБОДНОГ ИЗБОРА, СА ЧИМ СЕ ВИ НИКАКО НЕ СЛАЖЕТЕ, ПОШТО НЕМА ПРИСИЛЕ ИНКВИЗИЦИЈЕ, ПОШТО СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА НИКАД НИКОГ НИЈЕ НАГОНИЛА, ПОКУЖАВАТЕ ИЗЛИЗАНИ ТЕОЛОШКИМ, НАПАДНИМ, ДИСКУРСОМ ДА ПРОМЕНИТИ, ПОРЕМЕТИТЕ, ОДНОСЕ УНУТАР ЧОВЕКА И МЕЂУ ЉУДИМА.
КАДА СЕ ВРШИ ПОПИС СТАНОВНИШТВА, ИЛИ СЕ ПРИЧА О ЊИМА, ЉУДИ СУ СЛОБОДНИ ДА СЕ ИЗЈАСНЕ ИЛИ НЕ ИЗЈАСНЕ У ПОГЛЕДУ РЕЛИГИЈА НА НАЧИН КАКО СЕ КО ОСЕЋА. ЗАШТО ИХ НИКО, НАПАДНО, НЕ ПРИМОРАВА ДА СЕ НЕ ОДРИЧУ РАЈА, ЈАБУКА И СМОКВИ У ЊЕМУ, СВИХ ЛЕПОТА, ВЕЋ ЈЕ ТО СЛОБОДАН ИЗБОР ДА СЛОБОДНИЈИ НЕ МОЖЕ БИТИ.
Врло је једноставно: римокатоличанство подразумева клерикализам, ортодоксија секуларизам. Али, е то је оно али, ту се открива народ слободе, српски народ, непокрони. Мислите да не би црква ширила своје пипке да и сами црквени великодостојници нису били исти ти људи, из, тог, народа, чак ратници. Па подсетите се ко је од црногорских владика предводио и војску, учествовао у рату.
Перун ни нема шта да понуди осим велике историје и порука које се из ње могу извући: Перун каже окрени се себи, имај поред индивидуалног и колектинво осећање. Перун је ту јасан, цитира Сократа. Схватат ли ову малу игру речи.
ВИ СУШТИНУ СЕБЕ, И СВОГ ДОЖИВЉАЈА СВЕТА, ОТРКИВАТЕ САМИ: „„Да ли је религија обавезна ствар, као основно образовање?“ – Из вашег примера се види да би требало да буде обавезна“. Духовито: па зашто нико досад није увео клерикализам! Јер би се одбио од мрамор српког осећања света и слободе. Колико неразумевања човека. Схватите да постоји толико слојева живота, и нијанси, а да је религија само један аспект у том мору, веровање у нешто подастрто, одређено у далекој, далекој, прошлости.
ВИ МАЛО ПОДМЕЋЕТЕ СЛОБОДУ, ПРАВО ЧОВЕКА НА ИЗБОР, АЛИ ОВАМО ВАМ СЕ НЕ ДОПАДА ТО ИСТО, ПА БИСТЕ ГА ОБЕЗНО ПРИВЕЛИ РЕЛИГИЈИ. ТОЛИКО УМНИХ ЉУДИ, У СРБА, У НОВИЈОЈ ИСТОРИЈИ, И НИТИ ЈЕДАН НИЈЕ НАПАДНО НАТУРАО ИКОМЕ РЕЛИГИЈСКЕ ПОСТАВКЕ СВЕТА, А ЧИНИТЕ ТО ВИ. КАКО СЕ ТО ДЕШАВА, ПОРАЂА У МИСЛИМА ЧОВЕКА!!!
ПРИВАТНО И ИНДИВИДУАЛНО ВИ НАПАДАТЕ, АТАКУЈЕТЕ НА ЧОВЕКА, ЖЕЛИТЕ ДА РЕЛИГИЈСКО ДОМИНИРА УНУТАР ЊЕГА. И САД, ПОШТО ТАЈ НЕКО НЕЋЕ, ОСЛАЊА СЕ НА РАЗУМ, ДРУГАЧИЈЕ ВИЂЕЊЕ МУ ЈЕ БЛИЖЕ, ВИ БИСТЕ ГА ОБАВЕЗАЛИ, ПРОТИВНО ЊЕМУ, НА РЕЛИГИЈУ. ДА ЛИ СТЕ СВЕСНИ ШТА РАДИТЕ. РЕЛГИЈА ТРЕБА ДА БУДЕ ЛЕПОТА, НЕШТО ПОМОЋНО ЧОВЕКУ, А НЕ ОБАВЕЗА.
Дакле, С Р П С К А православна црква је најзаслужнија што се српски народ одржао у животу у тешким историјским околностима, нема сумње, црквени људи из истог тог народа, те исте цркве, су предводили народ, не Назрећанин: опстанак дугују себи. Све то не смета за јасну представу, данас, макар, шта је релгија, заправо у српском народу или неком другом. Црква има моћ, средства, школа нема, учењаштво се везује за манстире, нема Коимбре, Саламанке, Болоње… Колико ту има прожимања, стварног религијског припадања, мешања старих осећаја, снага свести тих људи, (не)образовање, итд.
Писали сте где су се то среле паганке. Ништа не разумете. Прабаба особе која пише, и друга старина из села, са висоранви Босне, руралних крајева, високо, у данашњем смислу, религиозан народ, без основне школе, способности читања и писања, причала су оцу, исто религиозном човеку, и другима, о старим словенским Боговима. Па како је то могуће!!! Е то је нешто што не разумете: снага усмених предања, живе историје, нечега неискорењивог. То што је вашим селом, и крајем, протутњао ветар заборава, или чега год, нечијим није. Други су држали до предака и њихових предања: сећате се оно: са колена на колено. Читајте епске српске песме, неко их је анализирао, синтетизовао, па ћете видети чега ту све има.
Колико пута се дешавало да се не коси на црвено слово, не купи сено, и да киша, баш на тај дан, уништи откосе: поштује се светац а он направи муке ионако сиромашном сеоском свету. Иако примитивни људи, рурални, без учења, су имали толико самозапитаности, за разлику од вас: ја тебе (свеца) поштујем а ти мени, и мојој деци, беду за врат. Чиме ће се говеда и стока, прехранити током сурових, и дугих, зима. Бог ће да шаље с(ј)ено са неба!!!
За фанатични поглед на свет, један и једнини, незамењиви: Мирослав Маравић
Перун ни нема шта да понуди осим велике историје и порука које се из ње могу извући: Перун каже окрени се себи, имај поред индивидуалног и колектинво осећање. Перун је ту јасан, цитира Сократа. Схватат ли ову малу игру речи.
„„Да ли право хришћанство проповеда да се правим хришћанином постаје када се распрода све и подели сиромашнима? Ко је то учинио, и ко је спреман то да учини!“ Православни монаси су то чинили хиљаду седамсто година а чине и данас, у шта се можете уверити посетом неког од наших манастира. Разговарајте са монасима или боље, монахињама и распитајте се. Неће Вам главу откинути (мада покоју паганску лаж сигурно хоће). Што се сиромаштва тиче и раздавања имовине, то ћете, верујем, учинити и Ви, Катарина, кад, уз помоћ наших светих монахиња, угледате снагу Христове светлости, која убија свако слепило и која чак и гордом враћа вид и оживљава га у векове векова! Један Светитељ је, када су му лопови из келије украли златник, и када их је срео на путу, донео други (једини преостали) златник и трчао за њима да им да и тај други златник! То је права слика православног монаштва: злато је терет кога се треба ослободити!“ КАКО МОЖЕТЕ НЕШТО ОВАКО ДА НАПИШЕТЕ. КОЛИКО ПОСТОЈИ ХРИШЋАНА НА СВЕТУ, ПРАВОСЛАВАЦА, И КОЛИКИ БРОЈ, ПРОЦЕНАТ, ОД ТЕ УКУПНОСТ, БИ УЧИНИО НЕШТО ТАКО. ЗА ВАС ЈЕ ПРОМИЛ ПРАВИХ ХРИШЋАНА ЦЕЛО ХРИШЋАНСТВО. ПРОБАЈТЕ У БЕОГРАДУ ДА УБЕДИТЕ ЉУДЕ ДА СЕ ОДЕРКНУ НЕЧЕГА: ЈЕДНОГ СТАНА, НЕШТО УШТЕЂЕВИНЕ, И СЛ. ДУБОКО НЕ РАЗУМЕТЕ ФУНКЦИОНИСАЊ СВЕТА.
ПЛАТОН КАО ДА ЈЕ ВАС ИМАО ЗА ЕГЗЕМПЛАР КАД ЈЕ ПИСАО О ПЕЋИНИ И СЕНКАМА.
“Црњанског бисмо још мање смели да одбацимо иако је имао застрањења (рецимо, његово предратно (упамтите, предратно!) антијеврејство је превише негативно утицало на Вас!)”. ЗАИСТА БЕСПРОЗОРНО. НИКО НИЈЕ АНТИЈЕВРЕЈИН. УВЕК ЈЕ ОВА СТРАНА ПИСАЛА ДА СЕ ОД ЈЕВРЕЈА МОЖЕ, И ТРЕБА, ДОСТА НАУЧИТИ. ПА У СРБИЈИ ИМАТЕ ПРОМИЛСКИ УДЕО АНТИЈЕВРЕЈСТВА У ВРЕМЕ КАД ЈЕ ТА МРЖЊА ЦВЕТАЛА ДИЉЕМ ЕВРОПЕ. Црњанскова застрањења су застрањења по вама, субјективна, али не и објективна. Какво антијеврејство његово… Право Црњанског је да осећа на свет на начин на који га је осећао: допринео је више од вас, бесконално пута, свом, српском, народу. Нерелигозан човек…
“И нећете да признате да су српска доброта и правичност као особине израсли из, у нашем народу дубоко укорењеног, хришћанства”. ОВО ЗАИСТА ПРЕВАЗИЛАЗИ СВАКО ЗДРАВОРАЗУМСКО ПОИМАЊЕ СВЕТА. НИКО НИЈЕ БИО НИШТА ПРЕ ХРИШЋАНСТВА, ЈЕ Л’! СВИ СРБИ ПРЕ ХРИШЋАНСТВА НИСУ БИЛИ ДОБРИ! СРБИН НИЈЈЕ ДОБРАНО СТАРИЈИ ОД ПРВИХ ИНИЦИЈАЦИЈА У ХРИШЋАНСТВО. А АКО ЈЕ ЧОВЕК ПРАВИЧАН ЗБОГ ХРИШЋАНСТВА А НЕ РАЗУМА, ПА КАКО ОНДА АТЕИСТА МОЖЕ БИТИ ПРАВИЧАН, ИЛИ БУДИСТА, ИЛИ БИЛО КО. ПРАВИЧНОСТ И ДОБРОТА СУ ОСОБИНЕ КОЈЕ С ТИЧУ ДЕЦЕ, ЈОШ, ДАЛЕКО ПРЕ РЕЛИГИЈСКИХ СПОЗНАЈА.
ЗАР НЕ ПОСТОЈЕ ОПШТЕЉУДКЕ КАТЕГОРИЈЕ, ЗАР НИШТА НЕ ПОСТОЈИ, У ВАС, А ДА НИЈЕ НАЈТЕШЊЕ ПОВЕЗАНО СЕ РЕЛИГИЈОМ. “У нашем народу дубоко укорењеног хришћанства”. ГДЕ ЈЕ ТО ДУБОКО УКОРЕЊЕНО, НА КОЈИ НАЧИН. МОЛИМ ВАС, УРАЗУМИТЕ СЕ И НЕ ПОИСТОВЕЋУЈТЕ СЕБЕ СА ОСТАТКОМ НАРОДА КОЈИ НЕМА ХЛЕБА ДА ЈЕДЕ А НЕ ДА МИСЛИ О БОГУ, КОЈИ ГА НЕЋЕ, КАО НИ ЊЕГОВУ ГЛАДНУ ДЕЦУ, НАХРАНИТИ.
“”Реците од чега се састоји Нови завет, и шта сте прочитали од свега тога?“ Нови Завет се састоји из четири Јеванђеља, Дела Апостолских, Посланица апостола и Откровења Светог Јована Богослова. Прочитао сам све, наравно, и не мислим да је то неки нарочити подвиг. Подвиг ће бити испунити оно што је заповеђено, у чему се трудимо, али смо далеко”. ЗАБАВНО СВЕ ВИШЕ И ВИШЕ. ПА НИСТЕ ВИ ПИТАНИ, НИТИ ЈЕ РЕЧ О ВАМА, ВЕЋ О ВЕЋИНСКОМ ДЕЛУ СРПСКОГ НАРОДА. ВИ НИСТЕ НАРОД; НИ ГРУПА ЉУДИ НИЈЕ ИСТО ШТО И НАРОД. РЕЧ ЈЕ О ВЕЋИНИ. ТО ШТО ЈЕ ТЕСЛА БИО, ИЛИ ЂОКОВИЋ ДАНАС, ПА ЗНА И БЕКЕНД И ФОРХЕНД, ТАКО ДОБРО, НЕ ЗНАЧИ ДА СВИ СРБИ ВРЕДЕ КАО ОНИ, да поседују такве квалитете. ОН ЈЕ ИЗВЕНСЕРИЈСКИ ТАЛЕНАТ, КОМЕ НИ ДРЖАВА СРБИЈА, НИ БОГ, НИСУ ПОСЛАЛИ ЈЕДАН ПАР ЧАРАПА.
“Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави”… МОНАСИ НЕ ВОДЕ ЉУБАВ, БАР НЕ ЗВАНИЧНО. СМЕШНО ЈЕ ТРОШИТИ ЉУБАВ НА БОГА ПОРЕД ТОЛИКО ЛЕПИХ ДЕВОЈАКА, родитеља, деце, родбине, ДОБРИХ ЉУДИ, УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА, ИЗВАНРЕДНИХ МЕСТА НА ЗЕМЉИ… СЛОБОДА ЈЕ ДА СЕ ВОЛИ НА СВОЈСТВЕН НАЧИН И ОНИ, ИЛИ ОНО, ШТО НЕКО ЖЕЛИ. ОПЕТ, САМО ПРИХВАТИТЕ ДА СВАКИ ЧОВЕК ИМА ПРАВО ДА СВОЈУ ЉУБАВ УСМЕРАВА ТАМО ГДЕ ОН ЖЕЛИ, А ШТО НИЈЕ ДРУШТВЕНО ИЛИ МЕДИЦИНСКИХ НЕПРИХВАТЉИВО.
“Ваша душа, Катарина, за Христа је важнија од свих светова! Христос жели да је васкрсне”! НА ШТА ОВО ЛИЧИ. ГДЕ ЈЕ ОНА СЛОБОДА, ПОСЕБНО СЛОБОДА ЗА ДУШУ! ОВА ДУША ГА НЕ ЖЕЛИ, НЕ ВИДИ У ТОМЕ НИШТА ВРЕДНО ЧОВЕКА. НИЈЕ ОВА ДУША НИШТА ТРАЖИЛА ОД ЊЕГА. ОВА ДУША ЈЕ ЈАЧА ОД ЊЕГА, СВОЈОМ СЛОБОДОМ, И НЕЋЕ ДОЗВОЛИТИ, СВЕ И ДА МОЖЕ, ДА ЈЕ ВАСКРСНЕ. ЖЕЛИ ДА БУДЕ МРТВА, ОНОГ ЧАСА КАД УМРЕ. ДА ЛИ ВАМ ЈЕ ЈАСНО! ПА КАКАВ ЈЕ ТО ПОГЛЕД НА СВЕТ У КОМЕ НЕКО МИМО, ПРОТИВНО, ВАС, ЖЕЉЕ, СЛОБОДЕ, РАЦИО(А), ВРШИ ЧИЊЕЊЕ. ВИ ХОЋЕТЕ ЛЕВО, БОГ КАЖЕ ДЕСНО, И МОРАТЕ ДЕСНО. ШТА ПИШЕТЕ. ОВА ДУША НЕЋЕ ХРИСТОСА СВЕ И ПОСТОЈИ И ДА ЈОЈ СЕ ЈАВИ ИСПРЕД ОЧИЈУ, ЈЕДНОСТАВНО НЕЋЕ: ИМА ПРАВО ДА НЕЋЕ, ОДНОСНО ДА ХОЋЕ НЕШТО ДРУГО.
“Што се мене тиче, не очекујем да други мисле као ја, иако не кријем да бих волео да искрено поверују и постану хришћани. Међутим, метода за остварење тог циља није насиље, већ молитва и разговор”. ОЧЕКУЈЕТЕ И ТЕ КАКО. СВИ СУ ДЕМОНИ ОСИМ ВАС ФАНАТИКА. ВАШ ТЕКСТ ЈЕ ТОЛИКО ПРИСИЛАН ДА НИ САМИ ТО НЕ ВИДИТЕ. КАКО НЕ ОЧЕКУЈЕТЕ КАД ПИШЕТЕ УЗ СРЏБУ: ЖЕЛИТЕ И МУЖА ДА ПРЕУМИ, КАКО ВИ МИСЛИТЕ, КРХКО ЖЕНСКО БИЋЕ.
“Колики број попова живи далеко боље од просека остатка становништва? Па како да неко верује у скромност, поштење, кад на сахрани, на Бежанији, након дате 4000 рсд поп каже: мало је то!“ Овде се потпуно слажемо, сем у једном наизглед небитном детаљу. Вера „у скромност, поштење“ иако на првом месту за пример треба да има свештенике (а пречесто их нема за узор и ту сте потпуно у праву), ипак се не заснива на свештеницима као на темељу, већ на Христу, Светом Писму, Светом Предању уопште, Светитељима, Светим Канонима, монаштву. Ако свештеник и греши, ако је нескроман – Ви немојте грешити, Катарина. Господ ће Вас на Страшном Суду питати за вашу веру и ваша чињења и/или нечињења, неће Вас питати за свештеникова дела или недела (а њима, таквима, нека је милостиви Бог на помоћи!)”. ЗАШТО ТОЛИКО ОКЛЕВА И ДОПУШТА, О СВОМОГУЋИ, ДА СЕ ЊЕГОВО СТАДО МУЧИ А ТАМО НЕКИ ПОПОВИ ТАКО ПОНАШАЈУ… ЗАР ЈЕ ТО ЊЕМУ ВЕЛИКИ ПРОБЛЕМ. СТАРШНИ СУД ЈЕ СТРАШНИМ СТВОРЕН У ВАШОЈ ГЛАВИ, МИСЛИМА, КАО И САМИ СУДИЈА. ЗНАТЕ, СЛОБОДАН ЧОВЕК МОЖЕ И ДА СЕ НЕ ОДАЗОВЕ ПОЗИВУ СУДА. ГРАЂАНСКА НЕПОСЛУШНОСТ ТО СЕ ЗОВЕ!
“Бог је људима дао слободу”. ПА ЧЕМУ ОВОЛИКО ПИСАЊЕ, ОНДА. СЛОБОДА ЈЕ СЛОБОДА, НЕМА РЕЛИГИЈЕ ЗА ОНОГА КО ЈЕ НЕ ЖЕЛИ. ЗАШТО БИ СЕ ИКО ЉУТИО, И БОГ САМИ, АКО ЈЕ ДАО СЛОБОДУ. ИЛИ ЈЕ ДАО ПРИВИД СЛОБОДЕ, ОДНОСНО ПРОИЗВЕО ПОДАНИКЕ.
“Није лако схватити зашто је Бог допустио зло? Када не би било свеопштег васкрсења и када би смрт имала последњи суд над човеком, Божије допуштење злочина било би монструозни чин”. НЕКОМЕ ЈЕСТЕ ВЕОМА ЛАКО. ПА РЕЦИТЕ КАКО ЈЕ ТАМО. ШТА НАС ЧЕКА… КАКВО ВАСКРСЕЊЕ, ЧЕКА ИХ 5 ТОНА ИЛОВАЧЕ НА ЗБЕГУ.
“Катарина залутала, нажалост у паганизам”… КАКО САД ТО АКО ЈЕ БОГ ДАО СЛОБОДУ ЗА ЧОВЕКА. КАКО И СЛОБОДА ПОСТАЈЕ ЛУТАЊЕ. ТОЛИКО ПРОТИВРЕЧНОСТИ…. ПРЕМДА НИЈЕ ЈАСНО КАКО ТО ОБЈАНСИТИ СВИМ ОНИМ ЦРНИЦИМА, ВЕКОВИМА ОРОБЉЕНИМ. И ТО ЈЕ БОЖИЈА СЛОБОДА, ДА РАСА РОБУЈЕ ДРУГОЈ РАСИ, У СЛОБОДИ БОГА! ЗАНИМЉИВО.
“„За крај: да ли бисте били религиозна особа да није реч о СРПСКОЈ православаној цркви? Већ о бугарској, мађарској, јерусалимској…“” Питање је опет теоријско и не узима у обзир животно искуство, неопходно да би се на њега одговорило. МА КО ЈЕ УОПШТЕ ПИСАО О ВАМА, ПИТАО ВАС. КОМЕДИЈА ЧИСТА. СРБИ СЕ ИДЕНТИФИКУЈУ, НАЈВИШЕ СА ОНИМ С Р П С К А ЈЕР У ПРОТИВНОМ НЕМА ТЕ РЕЛИГИЈЕ КОЈА БИ ТАЈ ДИФЕРЕНЦИРАНИ НАРОД ПРИВОЛЕЛА СЕБИ. СРБИ СУ НАРОД СЛОБОДЕ И ПРИХВАТИТЕ ТО. ПИТАЈТЕ КОЛИКО ЊИХ, ЗАИСТА, ВЕРУЈЕ У ВАСКСЕЊЕ И ОСТАЛЕ ПАЛЕСТИНСКЕ ТИРАДЕ.
“„Није тешко увидети да Бог о коме ви причате није библијски, да Назарећанин, Јеврејин, не може бити детерминишући феномен српске стварности! Па како он да буде испред Светог Саве, Лазара! На шта би то личило. Немогуће је, напросто. Како се клањати страности! Чему уопште покоравање!“ Катарина, зашто тако причате, одакле Вам идеја да наш Бог није библијски? Појасните то мало. Шта је небиблијско у православном веровању?” ПА ГОСПОДИНЕ ДРАГИ НИЈЕ ЈЕР СЕ НИКО ТИМЕ НИЈЕ БАВИО ДОВОЉНО ИСЦРПНО, НИТИ ПЕДАНТНО, ЧАК НИ НА НЕКОМ ПОТРЕБНОМ МИНИМУМУ, ЈЕР СРПСКО СХВАТАЊЕ БОГА ИДЕ У ПРАВЦУ ПРАВДЕ И ПРАВИЧНОСТИ, ЛИЧНЕ АПСТРАКЦИЈЕ, ОСЕЋАЊА, ДОЖИВЉАЈА ЗАСНОВАНИХ НА СЛОБОДИ, ИСТОРИЈИ, ПРЕЦИМА, А НЕ РАФТИНГОМ РЕКОМ ЈОРДАН. БОГ У СРБА ПОСТАО ЈЕ СВАКИ ВОЈНИК ПОГИНУЛИ ЗА СРПСКУ СЛОБОДУ. НЕ МОЖЕ ТО БИТИ БОГ НИТИ НАЗАРЕЋАНИН, ПОТПУНИ СТРАНАЦ, КАД ЈЕ СРПСКИ БОГ МАРЦИЈАЛИ БОГ. НЕКИ СРПСКИ АРЕС САТКАН ОД ГОМИЛЕ ТОГА.
“Како Распети и Васкрсли Христос да не буде вододелница српске стварности ако знамо да се српство код једног човека пре или касније гаси по губитку православне вере”? ШТА ВИ ПИШЕТЕ, У КОМ СТЕ ВИ ВЕКУ ЗАГЛАВЉЕНИ ОСТАЛИ. ПА ЦРКВА ЈЕ ПРОГНАЛА ГОМИЛЕ СРБА КОЈИ СУ БИЛИ СРБИ МУХАМЕДОВЦИ И РИМОКАТОЛИЦИ. КАКО ТО ДА РЕЛИГИЈА, ПА ЈОШ ПАЛЕСТИНСКА, ПРЕТХОДИ ФЕНОМЕНУ СРПСТВА, ЊЕНОЈ ИДЕЈИ, КАКО ТО ДА СЕ НЕ МОЖЕ БИТИ СРБИН ОСИМ У СЛЕПОМ ПОКОРАВАЊУ ДОГМИ. О ЧЕМУ ПИШЕТЕ. ПРИТОМ НЕ РАЗУМЕТЕ ЉУДЕ КОЈЕ ЈЕ ВАТИКАН “НОЖЕМ” НАТЕРАО НА ПРЕОБРАЋЕЊЕ, УОСТАЛОМ КАО У СВИМ БОРЕАЛНИМ ЗЕМЉАМА, ПА ДАНАС ВИДИМО КАКО СЕ ТАМО ОДНОСЕ ПРЕМА РЕЛИГИЈИ. НЕ МОЖЕТЕ НЕШТО НАТУРАТИ ЗАРАД СВОЈИХ ЦИЉЕВА ШТО НИКАКО НИЈЕ ИМЕНЕНТО ТИМ НАРОДИМА. ЈАПАНАЦ ХРИШЋАНИН. ЗАР НИЈЕ МОРБИДНО.
“На шта би то личили, питам ја Вас, да Богочовек Исус Христос буде испред Светог Саве и Светог Цара Лазара?! Знате ли шта причате? Да ли би уопште било Светог Саве и Светог Лазара без Богочовека Исуса Христа? Ко их је посветио? Свети Сава се читавог живота молио Богочовеку Исусу Христу, читав свој живот Њему предао, а ви хоћете Светог Саву да ставите испред Христа”!? СВЕТИ САВА ЈЕ СРБИН, ИСТОРИЈСКА ЛИЧНОСТ. ПА КАКВ ЈЕ ТО СРБИН КОЈИ ВИШЕ ВОЛИ И УЗДИЖЕ НАЗАРЕЋАНИНА НО РАСТКА. ОВАЈ ЈЕ МОЈ ОНАЈ ЈЕ ТУЂ, У СВАКОМ СМИСЛУ И ПОГЛЕДУ.
“Ко Вам уопште намеће веру? На Вашу објаву „српског“ панпаганизма нико озбиљно није чак ни обратио пажњу”! ПОГЛЕДАЈЕТЕ СЕБЕ И ВАШЕ НАМЕТАЊЕ, ПИСАЊЕ О ЈЕДИНОМ ПУТУ, ЈЕДИНОЈ ИСТИНИ; ОБРАТИЛИ СТЕ СЕ, ВИ, ЗА СВЕ.
“„Свемоћни Бог не може неверног, или кривоверног, да утера у веру! Како? Допустише, и он и „Син Бог Живога“ геноцид над недужним народом српским учињен од стране западних комшија.“ Не, Бог неће да чини насиље над неким ко Њега неће. Управо овде видите да Бог није наметљив. У пасусу изнад сте Га прогласили наметљивог, а сада Вам смета што није наметљивији. Определите се! Бог јесте допустио геноцид због наших грехова, али тај народ чији су греси убељени сада се вечно весели у Царству Небеском, а „просвећени западњаци“ који су клали источну браћу, уколико се нису покајали, сада горе у паклу. Да ли је, дакле, неправедан Бог”? ОВО ЈЕ ВРХУНАЦ СВЕГА. ВИ, ТО, МАЛО, БАЦИЛИ ОКО У РАЈ, И ПАКАО, ПА ТАМО ВИДЕЛИ ВЕСЕЉЕ, А ОВАМО ЉУДЕ КОЈИ ГОРЕ??? КОЉЕ ИНТЕРЕС БИО РЕЛИГИЈСКИ, БИО ПОЛИТИЧКИ.
“Црква се не бори против људског интелекта већ против демонских духова у поднебесју”. ЗАР ВАМ ЈЕ ТОЛИК ТРЕБАЛО? Зашто онда пишете о застрањивању ако је неко својим слободним интелектом одбацио догму, палестинску, и прихватио стварност света до какве је дошао. Понашате се као да ви, и такви, имате право да делите лекције о једној и јединој истини. КАКВИ ДЕМОНИ: ФИЗИКА, СЛОБОДА, УМЕТНОСТ, ПОЕЗИЈА. НЕКО ХОЋЕ ДА ЖИВИ БЕЗ РЕЛИГИЈЕ, У ТОМ ОБЛИКУ КОЈИ ВИ ПРОНОСИРАТЕ, И ПРИХВАТИТЕ, КОНАЧНО, ДА ИМА НА ТО ПОТПУНО ПРАВО.
“А „слободарски импулс српског народа“, који заиста постоји, никакве везе нема са паганским обожавањем природе, плодности и лажних богова, већ је проистекао управо из Православне вере”. ОВО ЈЕ НЕВЕРОВАТНО. СВАКИ ИЗРАЗ ЧОВЕКА, НЕОДСТУПНО ЈЕ ВАЗАН ЗА БОГА. ПА ТУ НЕМА ЖИВОТА. НЕ МОЖЕТЕ ДА УХВАТИТЕ ИСТОРИЈСКИ ТРЕНУТАК, НИТИ СХВАТАТЕ ВИСИНУ СВЕСТИ ОНДАШЊИХ ЉУДИ, СРБА, НИТИ ИМА ГОВОРА О БИЛО КАКВОМ ФАНАТИЧНОМ ОБОЖАВАЊУ: ВИ СТЕ ФАНАТИК ПА СОПСТВЕНИ ФАНАТИЗАМ ПРОЈЕКТУЈЕТЕ НА ЉУДЕ, СРБЕ, СРЕДЊОВЕКОВЉА, А И ДАЉЕ. ЗАШТО ВАМ ЈЕ НЕПОЈМЉИВО ДА ТАДА НИЈЕ БИЛО АРМИРАНОГ БЕТОНА!
“Зашто Хрвати немају тај слободарски импулс? Зар немају и они неку прастару паганску веру на коју покушавају да сведу Хришћанство? Нису слободарски народ зато што их Ватикан већ хиљаду година убија у појам, храни их бившим Србима који су се одрекли Православља. Истинске слободе нема без Православља! Духовне слободе нема без испуњавања Божјих заповести”. ИМАЈУ И ВИДЕ ГА У ОСЛОБАЂАЊУ ОД СРБА. ОТКУД ТРВЕЊА У МЕЂУ РЕЛИГИЈАМА…
“Ти богови из Ваше главе су последица Ваше унутрашње неиздиференцираности, хаотичне мешавине свега и свачега, мало паганизма, мало Црњанског, мало западњачког геноцида, мало западног „прогреса“ и „просвећености“, опростите због политичке некоректности, али то је толико типично женски да ја не могу због тога да Вас осуђујем, али не могу баш ни да се снађем у том шведском столу послужених информација. Верујем да Вам Треба један добар монотеистички муш да мало поспреми тај Ваш унутрашњи хаос, муж за читав живот, наравно, који који ће Вам пружити Смисао и души Вашој пружити истински мир”. СРАМОТНО!!! ПРЕТЦИВИЛИЗАЦИЈСКИ!!! НАСИЛНО!!! УНУТРАШЊИ ХАОС ЈЕ ЗА ДРУГОГ РЕД, КАО ШТО ЈЕ ВАШ УНУТРАШЊИ РЕД ХАОС ЗА ДРУГОГ. НЕМА НАМЕТАЊА У СЛОБОДИ. МОЖДА И СХВАТИТЕ НАКОН ОВОЛИКО ПОНАВЉАЊА.
Показали сте, узгред, врхунац религијског лицемерја ускраћивањем слободе, наметањем религиозног фанатика строгог мужа, без кога свет, сви његови изрази, немају смисленост. Па ко да буде религиозан на ваш начин, која жена пре свега. Чим вам се не допада начин на који мисли, живи, Ви јој пошаљете, уделите, “доброг монотеистичког мужа”, како би је исправио у слободи, заљкучцима.
Такви као ви људе одгоне од религије, јер религију представљате толико сурову, надређену. Ви чините да се религије гнушају људи.
“Сами расудите, Катарина, ко би још био луд да одбаци Вечну Радост Васкрења”… ШТА ЈЕ ТО ВЕЧНА РАДОСТА ВАСКСЕЊА? ДАЈТЕ ТО СИТУИРАЈТЕ У ИЗДАЈНИЧИ ТРЕНУТАК САДАШЊИЦЕ СРПСКИХ ПОЛИТИЧАРА. У ПАКЛЕНИ ДАН ПРЕЖИВЉАВАЊА РОДИТЕЉА ТРОЈЕ ДЕЦЕ. РОЂЕЊЕ ДЕТЕТА МОЖЕ БИТИ ВЕЧНА РАДОСТ, ЗАВРШЕТАК ПИСАЊА НАУЧНОГ РАДА, УМЕТНИЧКОГ ДЕЛА, РОМАНА, ПРОВОЂЕЊЕ ВРЕМЕНА СА ПРИЈАТЕЉИМА, ВОЉЕНОМ ОСОБОМ…
“Па добро, сматрајте себе великом личношћу, прогласите себе за бога, попут Ничеа – само пазите да успут не полудите”! ПА АКО ЈЕ ДОБРО ЗАШТО СЕ НАМУЧИСТЕ ОВОЛИКО. ПУСТИТЕ ДРУГОГ ДА СЕ ОСЕЋА НИЧЕАНСКИ. ЗНАТЕ ЛИ ГДЕ ЈЕ НИЧЕ ЗА БОГА, ПО ДОПРИНОСУ ЧОВЕЧАНСТВУ. БИО ЈЕ ТУ, МЕЂУ ЉУДИМА, ЖИВ, ГЛАДАН, ЗНОЈАВ, ПОЗНАТ, ОВАКАВ-ОНАКАВ, А НЕ ИЗНАД ЊИХ. Из разог јер је био ту, и јер је стваран, могао је да полуди. Богови дакако не могу полудети.
“Остати горд и непокајан до последњег дана, веровати у сопствену непогрешовост, гордо и осионо – да, то је заиста пут у пакао”! ПИСАЋУ ВАМ ИЗ ПАКЛА, ЈЕДНОГ ДАНА, И АДРЕСИРАТИ НА РАЈ. НАДАМ СЕ ВАШЕМ ОДГОВОРУ КАКО СТЕ СВИ РАДОСНИ И ВЕСЕЛИ, ДОК ЗНОЈАВОЈ РУЦИ И ОЛОВКА КЛИЗИ ОД ВЕЛИКИХ ВАТРИ ПАКЛА.
“Чувајте се, Катарина, јер та идеологија пузајућег покушаја паганског урушавања хришћанства изнутра, коју сте несвесно поунутрили, потиче од духова у понебесју. Чувајте се! И „покајте се јер се приближило Царство Небеско“”! БИ КАД БИСТЕ ЗНАЛИ КОЛИКО ЈЕ ОВА ОСОВА ДАЛЕКО ОД БИЛО КОЈЕ РЕЛИГИЈЕ, БИЛО КОГ ИДОЛАТРИЈСКОГ, ПОКОРНОГ, УНАПРЕД КОНСТРУИСАНОГ, ПОГЛЕДА СХВАТИЛИ БИСТЕ КОЛИКО СЕ БАДАВА ПИСАЛИ СВЕ ОВО. ПАГАНИЗАМ ЈЕ ИНТЕРЕСАНТАН УСЛЕД СВОЈЕ САГЕ, БАЈКОВИТОСТИ, И ОДГОВАРА ОДРЕЂЕНОМ ВРЕМЕНСКОМ ПЕРИОДУ, АЛИ СВАКАКО, КАО ТАКАВ БЛИЖИ НО ХРИШЋАНСТВО. ХРИШЋАНСТВО ЈЕ ИНТЕРЕСНА РЕЛИГИЈА И КАО ТАКВА НАМЕТНУТА, И ОНА САВРШЕНО ОГОВАРА ЈЕДНОМ ПЕРИОДУ СВЕТА, ПРОШЛОМ. РЕЛИГИЈА ЈЕ СТВАР УСКИХ СХВАТАЊА. ПОСТОЈЕ ЉУДИ КОЈЕ СЕ НЕ ПЛАШЕ, КОЈИ НЕ МОГУ, НИ У СНУ, ДОБРОТУ БОГА ПОСМАТРАТИ КРОЗ ПРИНУДУ: БОГ САМ МОРАШ МЕ ВОЛЕТИ, ЖИВЕТИ НА ТАЈ И ТАЈ НАЧИН. ТО ОНДА НИЈЕ БОГ ВЕЋ СТРАШНА АВЕТ.
АЛИ, ДОДИРНУТ ЈЕ ВАШ НЕУРАЛГИЧНИ, СВЕТИ, НЕРВ ЈЕДНЕ ИСТИНЕ И СВОЂЕЊА СВЕГА НА ЊУ. НЕ МОЖЕТЕ ДУГЕ КОСЕ, УВЕЗАНЕ У ПЛЕТЕНИЦЕ, ВИКИНГА МЕЊАТИ ЗА ДЕВОЈАЧКЕ УВОЈКЕ КОСЕ НАЗАРЕЋАНИНА. ШТА ВАМ НИЈЕ ЈАСНО. НИТИ МАРЦИЈАЛНИ ДУХ СРБА ЗА ФЕМЕНИЗАМ ИСУСА. ДА, НЕМА СКУЛТПУРЕ АЛИ ИМА ИКОНА, ИМАГИНАЦИЈЕ…
Мозаик у цркви Светог Саве показује то тело девојке, а не мушкарца, какву су били богови политеизма.
Ви сте се Милане баш препознали у мом коментару, у коме нема ништа злонамерно за разлику од вашег одговора на исти коментар, али то је искључиво ваш проблем! Не знам што се љутите на мене? Владимир Димитријевић је својевремено лепо објаснио како се доносе одлуке на заседању Светог архијерејског сабора СПЦ-а!
„Архијереји не доносе одлуке под утицајем политичких или медијских кампања или притисака, него искључиво по свом расуђивању, водећи се искључиво бригом за спасење и за добро верног народа на овом и на оном свету“, саопштила је Информативна служба Српске православне цркве ! Ко не верује нека провери.
Ко има очи нека види, ко има уши нека чује…
@ Коментатор Оливера
Препознали смо се одлично.
Не видим како сам то злонамеран, нити како је ваш цинизам добронамеран. Само сам скренуо пажњу на чињеницу да ви инославни “не разликујете” грех од грешке, и на врло “добронамеран” начин их мешате.
Једну од фаталних грешака целог српског народа – пуч из 1941 – овде представљате као “грех” православља, а томе унисоно поступање српских синодалаца – узимате као доказ грешности српске вере.
Ваше право да се ругате православним Србима не могу да отуђим, јер вам је дато од стране редакције Стања Ствари.
Поштована Катарина, кажете:
“Или, једноставније, истурите тог Србина, ере хришћанства, да парира, рецимо, Платону. Песника можда; да се не помиње архитектура, скуlптура… Нема!!! Зашто нема. Зашто Бог, Назарећанин, религија, нису дали људима моћи, помогли својим постојањем, да превазиђу старе Грке. Па зато што је ствар обратна: убили су живог човека, генија унутар њега, силом, нетолеранцијом. Све отада јесте регресија духа, опадање човекових домета, окивање ума… Златно доба човечанства се зна шта је…”
Свети Јован Богослов, Свети апостол Павле, Свети Григорије Богослов, Свети Јован Златоусти, Свети Василије Велики, Свети Климент Александријски, Свети Атанасије Велики, Свети Јован Дамаскин, Свети Јефрем Сирин, Свети Сава, Свети Серафим Саровски, Свети Јован Кронштатски, Свети Јован Шангајски, Свети Николај Охридски, Свети Јустин Ћелијски… Одаберите кога хоћете. Прочитајте нешто о овим генијалним Христовим одважним убицама греха, смрти и ђавола. Платон је само бледа, исувише бледа сенка… Уосталом, побројте колико је Грка међу наведенима. Случајно? И још ситница: Запад, који је убио Бога убио је и човека. Зато више немају Светитеље, већ само декаденцију. У Православној Цркви нема декаденције, нема убијања противника, зато што Црква чува Благодат Христову. С времена на време се појаве, ту и тамо, неопагани, али ко мари за то. Облачак, проћи ће…
“Хришћанство је народу натурано, наметано!!! Религија је „СТВАР ИНДИВИДУАЛНА И ПРИВАТНА“!!!”
Катарина, да ли сте чули за ранохришћанске мученике? Ми данас немамо снаге ни да читамо о мукама које су они поднели за Христа, “ИНДИВИДУАЛНО И ПРИВАТНО”, али Вама је, однекуд, пало на памет да говорите о некаквом натурању? Је ли Свети Сава некоме натурао Хришћанство?! И зар заиста мислите да би Срби хиљаду година одржали Православље у суседству Ватикана и Хрвата, под најстрашнијим прогонима, да им је оно било наметнуто?! Ваша теза је толико слаба да ме је, верујте, стид да о њој уопште полемишем, али уздајући се у могућност да се код вас пробуди чисти разум, додаћу још пар редака…
„БУДИТЕ, ИПАК, ПОШТЕНИ: ПРОЧИТАЛИ СТЕ ИХ НА ВРЕМЕ НЕГО СТЕ СЕ РЕСПИСАЛИ. ОТУД ОВА ДИСКРЕПАНЦИЈА, ВРЕМЕНСКА.“
Да ли је могуће, поред свега што сам написао (а не видим јасне противаргументе!) да сте Ви нашли да посумњате баш у оволико небитна детаљ! Невероватно! Треба ли чак и у ово да Вас уверавам?!
„Ваља апострофирати нешто против чега се толико борите и што вас толико плаши, узнемирује: РАЗУМ и СЛОБОДА“
Морам да Вас обавестим овом приликом да сам дипломирао чисту философију. Ваљда је то довољно да Вас убеди да против разума и слободе немам ништа? Није Вам то довољно? Да покушамо са светим апостолом Петром који је хтео да „пробуди наш чисти разум“? Или са Христом који је рекао: „И спознаћете Истину и Истина ће Вас ослободити!“ Не знам заиста одакле Вам идеја да ме узнемирују разум и слобода? Ви изгледа имате о мени неку идеју која не одговара реалности и било би добро за Вас, за Ваше аргументе, да мало више обратите пажњу на оно што сам заиста рекао. Катарина, машта ни ову расправу ни Вас нигде неће одвести…
„Након два века феудалног живота нове религије, долази тама турских векова.“
А тама долази након светлости, зар не?
„Народ, српски, и остали јасно, да би опстао повлачи се у рурлане крајеве, голети, регресира у друштвреној организацији, спуштајући се на примитивнији ниво заједништва, родовски, племенски, као јединим могућим облицима опстанка.“
И остаје хришћански, упркос губитку државе! Шта нам то говори, Катарина? Зар није нестала она „присила“ на којој толико инсистирате? Па како се одржала православна вера у народу?! Зашто се тад, када је нестала присила, народ није „вратио“ паганској вери? Нешто изгледа шкрипи у тој вашој теорији…?
„Па увек се тако дешава: моћни, велики, намећу малима, ништавнима, без моћи.“
Леп системчић, заиста, али ко је то мени наметнуо Православље, па сам ја спознао најлепшу веру у свим световима? Ко је то мене, бившег ничеанца, вукао за рукав да поверујем? Лепо сте Ви то замислили, али, баш као ни код системских филозофа, Ваша теорија не ради у пракси…
„Међутим, човек није папир па да једноставно прешарате, или избришете, све дотадашње садржаје.“
Другим речима, иако нас је титоизам поприлично протресао, ипак из нас није ишчупао Христа! И којим то декретом су, рецимо, Слоба, Ђинђић, Коштуница, Тадић или Вучић жигосали Србе Православљем посред чела?! Ко нас то присилно враћа Православљу, која државна власт?! У демократији Срби се сами, без икакве присиле, враћају Православљу, посте, пуне храмове. Како се то уклапа у Вашу „теорију присиле“? Катарина, признајте да постоји нека рупа у Вашем систему!
„Зашто мислите да је пут прихватања религија једноставнији: може бити само тежи јер се људима намеће Палестина за крајњи поглед.“
Катарина, покажите ми тог насртљивца који Вам намеће Православље, да се ја обрачунам са њим! Не, биће да је то ипак нека присила код Вас… на унутрашњем плану. Ја немам друго објашењење. Ви сте креативни, окрените то у своју корист, на спасење Ваше бесмртне душе гладне Смисла!
„Знате, ви сте умислили да су тадашњи људи имали и интернет, само нешто спорији од нашег, да су књижаре биле на сваком раскршћу или и у воденици, па док се чека кукуруз да се самеље мало се српски кметови иницирају у Хесиода и слично.“
Нешто размишљам, Катарина, да ли Ви још увек полемишете са мном?! О чему ви то?
„Снага српске епике надилази Библију“
На страну Ваш укус (ако горњи став има било какав укус), али одакле Вам идеја, не само да супротстављате српску епику Библији, већ да уопште сматрате да било шта иоле вредно у српској епици није настало на библијским вредностима? Ви српску историју посматрате филозофско-системски и одатле настају многе недоследности у Вашем закључивању. Ви недопустиво дијалектизујете српску историју и сводите је на неопаганске дихотомне појмове. Зато промашујете стварност.
„Епика… народска, историјска, искуствена, уз велике трагизме и подвиге.“
Да није та епика можда паганског карактера?!
„Негирајући тај Запад, односно Европу“
Симпатична је та Ваша методица. Знате, ја нисам нападао Запад већ западно хришћанство, а управо је западно хришћанство имало инквизицију, ломаче, крсташе, Јасеновац, али и западњаци као такви су имали Аушвиц, истребљивали су Индијанце, Абориџине, вршили геноцид над Индијцима итд. Ништа, ни приближно слично томе не може се тврдити за Источне Православне народе. Али Ви, из само Вама знаног разлога (за потребе система?), потурате нам „мирољубиви Запад“, а нама православнима бисте некако да наметнете „инквизиторски карактер“! Е па то је, драга Катарина, поприлично тешка подметачина! Ако мислите да ће то да прође, „ви се, дакле, веома варате“!
„Ви, перманенто, потурате људима водича, спочитавајући им да нису способни сами апсолутно ништа да ураде. Намећете им дефинисан свет од пре 2000 година без имало гриже савести.“
Ви, дакле, осећате да бих ја могао да Вас поведем ка Христу? Немојте то схватати као обавезу, молим Вас! Можете Ви то и сами, будите уверени! Само храбро! Близу сте циља, будите сигурни у то! Да, ја Вам нудим ту дефиницију без имало гриже савести: Живот је у Христу!
„Држава Србија и јесте секуларна да не би никад дискурс као Ваш, који промовишете, апстрактни, сугестивни, антиразумски, био доминантан, штавише обавезујући.“
Значи осећате сугестију. Хвала Богу! Биће нешто од ове расправе, зар не? Само ништа под обавезно, молим Вас! Јер шта ће нама у Цркви роботи које је неко пиштољем натерао да верују?! То чак није ни замисливо, а камоли оствариво!
„Уместо религија као пратећа појава, код вас је она суштинска“
Зар би ико и могао да претпостави да би Сварог и екипа могли пружити нешто суштинско?! Да ли је Сварог васкрсао самог себе? Није? Па чему онда служи таква вера коју је, како рекосте, „човек измислио“? Шта ће ми таква вера која покопава своје мртваце које је убила у појам – и не васкрсава? Ја хоћу Вечни Живот, нећу вечну обману. И да, суштинска појава, хвала на комплименту!
„Замислити треба само да ви имате извршну моћ, како би изгледала нетолеранција према другима, кад називате старе словенске и српске богове демонима.“
Да се разумемо. Разликујемо демоне од људи. Све ово и чинимо да бисмо људе попут Вас ослободили демонског утицаја. Хришћанство доноси слободу! Катарина, ми овде говоримо о Вечном Животу, не о моћи. И не морате се трудити да замишљате, ја се никада нећу бавити политиком. Опустите се!
„Ко сте ви да одређујете читаву, немалу, историјску епоху предака као демонску? Сваки не-фанатик, погледом таквих као што сте ви, био би демон.“
Дакле, још једном. Не ми, православни хришћани, западњаци су фанатично истребљивали и истребљују своје непријатеље. Сећате ли се можда осиромашеног уранијума? Да није то можда био акт западњачке љубави према нама? Дакле, ми нисмо никакви фанатици. Помињање демона није прилепљивање етикете, сатанизовање неопагана, већ дубинска свест о тешкој обмани која Вас поробљава. Како да Вам причам бајке док Вас посматрам у ропству „окова неправде“? Било би то лицемерно, зар не?
„Узгред, видели сте неког демона, суочили се са њим, сукобили? Да није као што јесте ви бисте, и такви као Ви, ударали дангу на чело свима онима који рационализују религијску причу а не фанатизују.“
Нисам видео демона, суочио се, сукобио – хвала Богу. Далеко сам од ступња подвига на коме се демони указују подвижницима. Још једном: не терам Вас ни на шта! Једина присила коју осећате, ако је осећате, јесте Ваша унутрашња присила. А то морате некако сами да решите, као слободна, одговорна и савесна особа. Ја само могу, уколико желите, у томе малкице да помогнем, што ево, и покушавам да учиним…
„И не пожелите мужевну, марцијалну, фигуру Перуна, или Триглава, да вам дође у сан. Или лепу, до најлепше Весну.“
Ово ми је већ, да опростите, одвратно, гадно – потпуно страно мом укусу. Ако смем да приметим, ово помало личи на визије извесних опседнутих римокатоличких монахиња које, Боже опрости, у сновима као да опште са… не могу то ни да изговорим… Али, у сваком случају, знајте да тај „бог“ који Вам се у сну указује као „мужеван“, само је компензација за правог мужа и стопостотно није никакав „бог“ већ – шта да Вам радим кад је то сува истина? – сам ђаво. Због тога имам ту веома непријатну дужност да Вас обавестим да се налазите у тешкој прелести или заблуди. Што пре то схватите, пре ћете се ослободити! Сестро Катарина – бежите од тих марцијалних обмањивача колико Вас ноге носе!
„Можете дозивати Бога унедоглед помоћ вам неће стићи.“
Јесте ли икада покушали? Да бисте дошли до недогледа, морате учинити први корак. А већ при другом кораку схватићете да је Бог ту. Само храбро!
„Какав је начин да лични осећај, лични напор, вредноћу, марљивост, оданост, љубав, и све остало што црпете искључиво из религијског, а јединог, поимања света, транспонујете на људе у целини.“
Није ми јасно где сте ово пронашли? Којим људима ја то приписујем покајање, врлину? Морате бити мало прецизнији, како би ова расправа била плоднија. Ово није битка, како је ја схватам, у којој треба да се надмудрујемо, већ или да Ви мене убедите у неопаганизам или ја Вас у Православље (без присиле!). Дакле, дајте мало прецизности, да бисмо се боље разумели.
Катарина, заборавих да Вам захвалим:
„За фанатични поглед на свет, један и једини, незамењиви: Мирослав Маравић“
Добро, реч „фанатични“ не схватам буквално, хтели сте рећи „православни“, зар не? Да, то је дефинитивно похвала – од срца Вам хвала! Уз извесне ситне модификације, још ћемо се ми споразумети до краја!
„ПУСТИТЕ ЉУДЕ, САМО ИХ ПУСТИТЕ, ДА ЖИВЕ БЕЗ ДЕТЕРМИНАТИВНЕ КОМПУЛЗИЈЕ ПОСТАНКА И СТАЊА СВЕТА.“
Ето баш у трену који Вама очигледно толико значи (користите та огромна убеђујућа слова!), ја нисам разумео шта хоћете да кажете. Ви некако много тога подразумевате. Катарина, полемишете са живим (и безумним!) човеком – објасните!
„РУСКА ГРОБЉА СУ ЛЕПА. БЕОГРАДСКО НОВО ГРОБЉЕ ЈЕ ВАНРЕДНО, ИСТОЧНА ГРОБЉА, ГРЧКА, ИТД. СТУПИДАН ЈЕ ТАЈ ДИСТИНКТИВНИ ДИСУКРС ИСТОК-ЗАПАД.“
Овде се изгледа нисмо разумели. Нисам ја (то јест Достојевски) критиковао конкретна западна гробља (напротив, она су врхунски уређена и искрено им се дивим, има их на Новом Гробљу и заиста веома брину о својим прецима – свака част) већ западњачку духовност која је убила Христа. Можда Вам се зато свиђа Запад, јер у њему нема омраженог Вам “Назарећанина”? Али чега има на Западу? Трансрептилки, трансејџера, трансверника, трансљуди! Емоционалних робота који су умислили да су људи! Дакле, Запад је духовно гробље. Наравно, што више личимо на Запад, тај смрад трулежи се све више осећа и код нас. Једини Спаситељ? Перун, Сварог, Триглав? Не, Богочовек Исус Христос. Једини Спаситељ у свим пакленим световима којима нас је ђаво окупирао!
“НЕОПХОДНО ЈЕ МАЛО ЕВРОПСКОГ, ИНТЕГРАЛНОГ, ОСЕЋАЊА ПРИПАДАЊА. ВАША ЕГЗИСТЕНЦИЈА ЈЕ У СУКОБУ И НЕ ВИДИ ИЗВАН ЊЕГА.
Ви сте се лепо сместили негде у деветнаести век, у “удобну” Ничеову усамљеничку колибу и маштате о некаквој уједињеној духовној Европи (да за тренутак занемаримо шта Ви као неопаганка замишљате под духовношћу). Али пробудите се, молим Вас, после Јасеновца и Аушвица, после атомских бомби, после 11. септембра, то више није иста Европа, иста Америка. Шапнућу Вам на уво, да нико не чује: Европа одумире… Знам да је болно за Вас да то чујете, али морао је то неко да Вам каже. И након свега долазе мигранти, да попуне рупе, да прикрију самоубиство Европе. (Егзистенција, сукоб, о чему ви то?)
„ШТА БИ СЕ ДЕСИЛО ВАМА, И ТАКВИМА, ДА СЕ ДОКАЖЕ ДА БОГ НЕ ПОСТОЈИ.“
Молим Вас докажите ми. Разнесите ме. Чему то маштање, не разумем? Сећате ли се шта је Ниче рекао о оним рационалистима који су се бавили доказима о Божјем постојању? „Изгубили су своју веру, па је посвуда траже.“ Божије постојање се не може и не треба доказивати, поготово не маленим разумом створеним од истог тог Бога чије се постојање жели доказати. Али Ви, очигледно, желите да се наслађујете том идејом, том могућношћу да мени неко докаже да Бог не постоји. А шта Ви мислите – шта би се десило?
„ВИ НЕ БИСТЕ ТО ПОДНЕЛИ, СВЕ ОКРУЖУЈУЋЕ БИ, ПРОПУШТЕНО КРОЗ ТАЈ ТРЕНУТАК, УВЕНУЛО, ИСТРУЛИЛО, НЕСТАЛО.“
Ово сте врло прецизно, готово песнички надахнуто изрекли. Чак сјајно, рекао бих. Па видите, можда би се нешто на основу овога и могло доказати! Јер Ви сте управо описали духовно стање Запада, стање душа из којих је Христос прогнан, у којима је Христос убијен тим дугим спорим римокатоличко-протестанстско-атеистичко-екуменским атентатом. Ваистину, на Западу је све „УВЕНУЛО, ИСТРУЛИЛО, НЕСТАЛО.“ Али тако смо, нехотично, дошли и до одговора на питање да ли Бог постоји. Јер ако је све увенуло на Западу који је убио Бога, то значи да распето-васкрсли Христос у пуноћи свога Богочовечанства и данас обитава у Православној Цркви јер у њој васкрсла радост ЦВЕТА, НЕ ТРУЛИ и ВОДИ У ВЕЧНОСТ. Дакле, Бог Јесте: Христос је Пут, Истина и Живот.
„МЕЂУТИМ, ДРУГА СТРАНА БИ ОСТАЛА НА ИСТИМ ПОЗИЦИЈАМА, НЕУЗДРМАНА, НЕИЗНЕНАЂЕЊА, НИ НЕПОСТОЈАЊЕМ, КАО НИ ПОСТОЈАЊЕМ, ЈЕР ЈЕ ОТВОРЕНА ЗА НАЈШИРЕ ВИДИКЕ И МОГУЋНОСТИ.“
Ако сте баш толико уверени, чему та нападна огромна слова? Као да одају некакву унутрашњу несигурност… Ако сте отворени за најшире видике (спада ли ту и Православље?), чему то бомбардовање квантитетом? Дајте да тај квантитет онако хегелијански некако пређе у квалитет… Бомбардовање никада никоме није донело ништа добро, па макар то било само крупним словима…
„НЕМА У АПСТРАКТНОМ, РЕЛИГИЈСКОМ, НАУЧНО-НЕОДСТУПНОГ ЕГЗАКТНОГ.“
Да ли ја то слутим да Ви своје излагање сматрате за нешто попут „НАУЧНО-НЕОДСТУПНОГ ЕГЗАКТНОГ“? Веома бих се изненадио да то чујем. Са друге стране, то што вера заиста јесте изнад разума, уопште не укида разум, већ га облагодаћује, чини способним да увиди лепоту вере, да јој се диви и покорава у том дивљењу. Има разум своју функцију, итекако. Али, лепо сте Ви то замислили! К`о вели, да лишимо Хришћане разума, па да их разбуцамо! Али неће то ићи тако, драга моја. Ми смо мали, ја сам мали, али Христос је стена! Реците, шта ту могу ваши неопагански каменчићи да поруше?
„ОДНОСНО, ДРУГА СТРАНА МОЖЕ ДА РАЗУМЕ ВАШЕ ПОЗИЦИЈЕ, АЛИ ВИ НЕ МОЖЕТЕ ЊЕНЕ, УСЛЕД ЗАТВАРАЊА, ОПАСАВАЊА БЕДЕМИМА ДОГМИ: ВИ СТЕ РАЗУМ ПОДРЕДИЛИ РЕЛИГИЈИ, КОД ДРУГИХ ЈЕ РАЗУМ НАДРЕЂЕН СХВАТАЊУ СВЕТА. У ТОМЕ ЈЕ МЕРИТУМ: У СУМЊИ; ЈЕР СУМЊА ПРЕТХОДИ ПОСТОЈАЊУ.“
Катарина, као што рекох, полемишете са бившим ничеанцем. Да ли се разумемо? Да ја Вас питам, да ли сте Ви били хришћанка? По ономе што чујем од Вас – нисте или врло врло површно. Пресудно у схватању опонента није сукоб на релацији вера-сумња, већ питање да ли сте нешто искусили. Дакле, човек који је из атеизма доспео до вере, свакако је сумњао. И Ви данас сумњате, а сутра, ко зна, уз неког мало спретнијег и дубљег проповедника од мене, можда и Ви постанете Хришћанка (немојте олако сужавати поглед за ту могућност). Ја, штавише, не сумњам да ће тако и бити! Уосталом, немојте потцењивати веру! Моћан је то динамит, верујте! Сумње се смењују, у вртлогу свести, попут аутомобила на ауто-путу. Вера је бедем! Вера је толико неопходна за човеково духовно здравље да је то немогуће преценити! Лепо је веровати – верујте!
„Замислите човека науке, физике, више математике, који истражује црне рупе, свемир, испред себе и дођете ви са причом од пре 2000 година, фанатичнији од средњовековаца, и кренете са убеђивањем.“
Не замишљам, већ видим те научнике како мењају своју атеистичку причу и услед нових сазнања постају Хришћани. Хајдемо само таксативно: Дарвинизам не познаје прелазак из врсте у врсту; молитва мења састав крви (очишћује је); у храму у Чернобилу усред свеопште радијације измерено нула радијације; још нико није доказао да се иједан вирус пренео Светим Причешћем; вера у могућност великог праска је попут могућности да се делови на депонији авио-делова сама од себе претвори у супер нови модерни авион (то Вам делује вероватно?); научно је доказано да псовка дегенерише потомство; закрштавање човека позитивно утиче на његово здравље; звоњење убија бацил куге итд итд. И замислите, никакви фанатици „са причом од пре 2000 година“ их нису убеђивали. Научници до тога дошли. Сами. Експериментом. И шта ћемо сад?
“БИЛО БИ ЗАНИМЉИВО ЗНАТИ ДА ЛИ У КОМЕ ДЕЛУ ДРЖАВЕ ЖИВИТЕ, ДА ЛИ СТЕ НА СТУДИЈАМА БОГОСЛОВИЈЕ, ИЛИ СТЕ ВЕЋ МОНАХ.”
Па знате како, у неком делу државе сигурно живим, уколико живим у држави. То је ствар логике: не могу живети у држави уопште, а да не живим у неком њеном делу. Шалу на страну, писали сте у брзини, далеко од тога да Вам замерам. Нисам на студијама богословије. Штавише, никада нисам имао додира са студијама богословије. Веровали или не, до Православља сам дошао (уз молитве једног монаха – никакве присиле!) читајући Ничеа! То јест, схвативши да он, који је хтео у потпуности да раскрсти са Хришћанством уопште (мада је то било на бази искључиво западног хришћанства) није у томе успео, није успео да пронађе нову културу, нове богове (или старе, паганске!) и на крају је, очајан и полудео. Дакле, Ниче је био моја “богословија”. Катарина, да ли се сада разумемо, Ви и ја? Нисам ни већ ни тек монах. Радим као физикалац на градилишту, ожењен сам, имам децу. Живим потпуно нормалним животом, ако вас то интересује. Што не значи да је монашки ненормалан, већ, изразимо се тако, „наднормалан“.
„СТАТИСТИКА ПОКАЗУЈЕ ДА ЉУДИ НИЖЕГ, ОБРАЗОВАЊА, ИЛИ УОПШТЕ БЕЗ ЊЕГА, ПОКАЗУЈУ ВИСОК СТЕПЕН ПАСИОНИРАНЕ, СЛЕПЕ, РЕЛИГИОЗНОСТИ.“
Можете ли да замислите колико ми је драго што сте ово на овај начин баш сада казали? Философија, Катарина, философија! Дипломирао на Ничеу: „Ничеова мисао: Бог је мртав“. Ментор др Ђорђе Вукадиновић (чули сте за њега?). Можете пронаћи примерак у библиотеци Философског факултета, ако Вас баш интересује. Знате шта ми је највеселије? Та Ваша крупна слова! Ма колико то парадоксално звучало – то ми је, верујте, све више и више симпатично! Мени, који показујем „ВИСОК СТЕПЕН ПАСИОНИРАНЕ, СЛЕПЕ, РЕЛИГИОЗНОСТИ“. Фантастично!
ДАЉЕ, КРИМИНАЛНИ МИЉЕ ПОДРАЗУМЕВА СВЕ САМЕ ТЕИСТЕ. НИЈЕ СЛУЧАЈНО…
Постојање људи који се крију под маском Православља, само привидно доказује нешто против Православља. Заправо доказује супротно. Зар би ико навлачио маску нечега што је лажно? Зашто се криминалци не крију иза маски Перуна, Сварога, Мошина и осталих псеудосократовских угурсуза? То би Ви нама, Катарина, требало да објасните…
КРУГ ЈЕ СУШТИНА А НЕ КРСТ: А И САМ КРСТ ЈЕ ДОСТА, ДОСТА, СТАРИЈИ ОД ХРИШЋАНСТВА.
Е да ли Вас круг може очистити од греха, драга моја?! И није уопште суштина у „крсту“ као предмету, већ у Христовој победи над грехом, смрћу и ђаволом, победи коју је људском роду донео страдајући на крсту и славно васкрсавши након трећег дана. Шта је спорно у томе што је крст постојао и пре Христа? Ако мислите да тиме рушите Хришћанство, опростите – тешка посла! Али од Христа Крст више није срамота – већ символ победе! И није овде питање старине већ – суштине! Вртите се у кругу, Катарина, а гле, не схватате суштину (дакле, ваша вера у круг је обеснажена!).
„ЗА ВАС ЈЕ, ЗАУВЕК, НЕСХВАТЉИВО ДА ЈЕ РЕЛИГИЈА СТВАР СЛОБОДНОГ ИЗБОРА, СА ЧИМ СЕ ВИ НИКАКО НЕ СЛАЖЕТЕ, ПОШТО НЕМА ПРИСИЛЕ ИНКВИЗИЦИЈЕ, ПОШТО СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА НИКАД НИКОГ НИЈЕ НАГОНИЛА, ПОКУШАВАТЕ ИЗЛИЗАНИМ ТЕОЛОШКИМ, НАПАДНИМ, ДИСКУРСОМ ДА ПРОМЕНИТЕ, ПОРЕМЕТИТЕ, ОДНОСЕ УНУТАР ЧОВЕКА И МЕЂУ ЉУДИМА.“
Схватам да сте нешто важно хтели да кажете (ах, та моћна крупна слова!) али не вреди, нисам Вас разумео. Надам се да Ви себе разумете. Углавном – нама присиле, са моје стране, никакве!
КАДА СЕ ВРШИ ПОПИС СТАНОВНИШТВА, ИЛИ СЕ ПРИЧА О ЊИМА, ЉУДИ СУ СЛОБОДНИ ДА СЕ ИЗЈАСНЕ ИЛИ НЕ ИЗЈАСНЕ У ПОГЛЕДУ РЕЛИГИЈА НА НАЧИН КАКО СЕ КО ОСЕЋА. ЗАШТО ИХ НИКО, НАПАДНО, НЕ ПРИМОРАВА ДА СЕ НЕ ОДРИЧУ РАЈА, ЈАБУКА И СМОКВИ У ЊЕМУ, СВИХ ЛЕПОТА, ВЕЋ ЈЕ ТО СЛОБОДАН ИЗБОР ДА СЛОБОДНИЈИ НЕ МОЖЕ БИТИ.
Делимично сам Вас разумео, али не знам у чему је проблем, а делимично Вас опет нисам разумео… Како год, идемо даље…
„Врло је једноставно: римокатоличанство подразумева клерикализам, ортодоксија секуларизам. Али, е то је оно али, ту се открива народ слободе, српски народ, непокрони. Мислите да не би црква ширила своје пипке да и сами црквени великодостојници нису били исти ти људи, из, тог, народа, чак ратници. Па подсетите се ко је од црногорских владика предводио и војску, учествовао у рату.“
А дакле ту смо! Захваљујем на овом, коначно јасном сажетку Ваших ставова! Овај делић ми је фалио да бих употпунио читав мозаик. Дакле, у том грму лежи зец! Православље би било исто тако насилно и нападно као и папизам, само да зубе није ломило и поломило на непокорном српском народу! Е па драга моја, част ми је обавестити Вас да Православни никада нису имали чак ни идеју ширења на Запад, ни примисао на некакав „источни Јасеновац“, инквизицију итд. Али гле! Ви хоћете да докажете да би и Православље било насилно попут паписта тиме што имате „владике ратнике“?! Па чекајте, јесу ли се они борили за неопаганизам?! Свети Петар Цетињски, Његош, Свети Василије Острошки? Ви доказујете потенцијалну могућност насилности православне вере, на основу непокорности њених владика, светитеља?! Па коме су они служили до Христу?! Знате ли Киме је дисао Свети Василије Острошки? Ви мислите да би Свети Василије чинио чуда и да није био православан?! Киме? Перуном? Сварог чини чуда? Не варајте се: Овај непокоран, слободарски народ био је то Христом и са Христом је опстао до данас Божијом милошћу. Смешни су, верујте, ваши покушаји да срушите очигледно. Ту ни бомбе које бацате у виду крупних слова – не помажу. Заправо, сугеришу да Истина стоји насупрот Вама.
„Перун ни нема шта да понуди“
Наравно, то и ја тврдим. Само ми није јасно шта ћете онда Ви у тој причи.
„Перун каже окрени се себи, имај поред индивидуалног и колективно осећање.“
Ах, каква дубока мудрост! Само што не ишчезнемо у њеним вртложним дубинама. Али ако бисте хтели, искрено говорим, да ме „вратите“ Перуну, мораћете мало више да ми понудите. Ово могу да имам и без продаје душе лажним боговима.
„Перун је ту јасан, цитира Сократа. Схватате ли ову малу игру речи.“
Чекајте, је ли Перун филозоф или „бог“? „Бог“ цитира Сократа?! Ах не, игра речи! Али шта ће ми Перун поред Сократа? Шта ће ми неопаганизам који је „друга рука“ (тзв. second hand-религиозност), кад исту ствар имам у оригиналу, код Сократа? И да ли ви стварно мислите да ја као хришћанин нисам (не индивидуалац, то је превазиђено!) личност и да немам осећај за (не колективно, то је обезличавајући термин) род, заједницу, сабрање верних у Христу? Мени је, искрено, много мршаво то што ми нудите, мршаво и јалово…
„ВИ СУШТИНУ СЕБЕ, И СВОГ ДОЖИВЉАЈА СВЕТА, ОТРКИВАТЕ САМИ: „„Да ли је религија обавезна ствар, као основно образовање?“ – Из вашег примера се види да би требало да буде обавезна“. Духовито: па зашто нико досад није увео клерикализам! Јер би се одбио од мрамор српког осећања света и слободе. Колико неразумевања човека. Схватите да постоји толико слојева живота, и нијанси, а да је религија само један аспект у том мору, веровање у нешто подастрто, одређено у далекој, далекој, прошлости.“
Али, ако религија ипак јесте један аспект у том мору свега и свачега, како ћете разумети тај аспект ако га не упознате? Вама се изгледа привиђа да Вас само упознавање са религијом приморава да одмах постанете верница?! Имам један опасан миг за вас: Па зато Вам ја и пружам знања о вери! Катарина, живели!
„ВИ МАЛО ПОДМЕЋЕТЕ СЛОБОДУ, ПРАВО ЧОВЕКА НА ИЗБОР, АЛИ ОВАМО ВАМ СЕ НЕ ДОПАДА ТО ИСТО, ПА БИСТЕ ГА ОБАВЕЗНО ПРИВЕЛИ РЕЛИГИЈИ.“
Чему та подозривост? Ви се, изгледа, бојите за себе? Зар Ви стварно мислите да бисте толико обогатили Цркву када бисте јој пришли? Ви мислите да Христос хоће да Вас украде и „убије Вас у неопагански појам“?! Не, он хоће да Вас обогати, прошири Вам видике, али и да Вас очисти и уведе у вечност. Али он то хоће да учини због Вас. И само да се разумемо. Знање о религији треба да буде обавезно. Православац треба да буде обавезан да зна о својој вери (али и о другим, што да не) итд. Али то никога не може и не треба да га приморава да се крсти. Будите без бриге!
ТОЛИКО УМНИХ ЉУДИ, У СРБА, У НОВИЈОЈ ИСТОРИЈИ, И НИТИ ЈЕДАН НИЈЕ НАПАДНО НАТУРАО ИКОМЕ РЕЛИГИЈСКЕ ПОСТАВКЕ СВЕТА, А ЧИНИТЕ ТО ВИ.
„Значи баш Вас мучим! О великословна, ускоро бившапаганска “мученице”! Доћи ће крај и Вашим мукама! Ја безумни се већ помало радујем због вас – верујте!
„КАКО СЕ ТО ДЕШАВА, ПОРАЂА У МИСЛИМА ЧОВЕКА!!!“
Верујте и ја се питам и не налазим одговор: Како Вас ја то нападам? Да није то нека нова варијација на познасту феминистичку тему, рецимо, силовање аргументима? Обарање необоривим? Немојте, да не заглавим ћорку, имам жену и децу…
„ПРИВАТНО И ИНДИВИДУАЛНО ВИ НАПАДАТЕ, АТАКУЈЕТЕ НА ЧОВЕКА, ЖЕЛИТЕ ДА РЕЛИГИЈСКО ДОМИНИРА УНУТАР ЊЕГА.“
Уф, сунце му пољубим, па ово је баш озбиљна прича, веома озбиљна! Знате, ја се не бавим магијом, нисам члан ниједне масонске ложе, нисам спиритиста, тако да, изгледа да је нека друга сила код Вас у питању. Катарина, не заборавите – ви одлучујете! Нико Вас не тера ни на шта!
„И САД, ПОШТО ТАЈ НЕКО НЕЋЕ, ОСЛАЊА СЕ НА РАЗУМ, ДРУГАЧИЈЕ ВИЂЕЊЕ МУ ЈЕ БЛИЖЕ, ВИ БИСТЕ ГА ОБАВЕЗАЛИ, ПРОТИВНО ЊЕМУ, НА РЕЛИГИЈУ.“
Чакајте, ово сада може отићи предалеко. Да се разумемо. Ви сте у коментару на Здравковићев текст поставили неких шездесетак питања о православној вери и од мене безумног добили исто толико одговора. И Ви сада мене оптужујете да Вас терам на религију? Молим Вас, слободни сте да ову расправу прекинете у сваком тренутку. Тек да се зна.
„ДА ЛИ СТЕ СВЕСНИ ШТА РАДИТЕ. РЕЛИГИЈА ТРЕБА ДА БУДЕ ЛЕПОТА, НЕШТО ПОМОЋНО ЧОВЕКУ, А НЕ ОБАВЕЗА.“
Нисте ме разумели. Образовање подразумева знање о нечему, не обавезу на веровање.
“Дакле, С Р П С К А православна црква је најзаслужнија што се српски народ одржао у животу у тешким историјским околностима, нема сумње, црквени људи из истог тог народа, те исте цркве, су предводили народ, не Назрећанин: опстанак дугују себи.“
Не, него СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА (ви имате једну бомбу, а ја три!) је „најзаслужнија што се српски народ одржао у животу у тешким историјским околностима“. Јер да је Православље било наметнуто, при првом већем искушењу би ишчезло из народа. У стварности, десило се супротно: у искушењима вера је јачала. То говори о снази српског народа али исто тако и о истинитости православне вере! Ако су Перун, Сварог и екипа толико значајни за српски народ, како обајснити чињеницу да је се народ одупрео Ватикану баш у периоду Православља, након што је одбацио старе „богове“?
“Прабаба особе која пише, и друга старина из села, са висоранви Босне, руралних крајева, високо, у данашњем смислу, религиозан народ, без основне школе, способности читања и писања, причала су оцу, исто религиозном човеку, и другима, о старим словенским Боговима. Па како је то могуће!!!“
Добро. Поштујем. Значи, могуће је! Признајем, макар у два случаја, били сте у праву! Ви сте прва особа од које то чујем, али верујем Вам. Пренесите, дакле, и прабаби и стрини поруку, уколико су живе, да је Истина у Христу! Код њих је то још ургентније него код Вас!
„Е то је нешто што не разумете: снага усмених предања, живе историје, нечега неискорењивог.“
Нећете веровати, ја то врло добро разумем. Ето рецимо, то што се хришћани крсте, то није нигде записано, то није дошло од учених. Две хиљаде година знаковног предања! Без присиле! Жива неискорењива историја! Никаква паганска релативизација Крста ту ништа не може да учини. Потпуно се разумемо!
„То што је вашим селом, и крајем, протутњао ветар заборава, или чега год, нечијим није.“
Другим речима, то што сте ви заборавили (поред те једне прабабе и стрине које памтите) на остале претке православце, што је нашим великим српским селом за време комунизма протутњао ветар заборава (узгред, имате песничког дара!) на Свету Православну Веру, не значи да Христос није дубоко укорењен у нама – и зато нас је поново васкрсао из мртвих!
„Други су држали до предака и њихових предања: сећате се оно: са колена на колено.“
Да, наше баке су одржале Православље упркос комунизму! Сећам се, са колена на колено! Хвала Богу!
„Читајте епске српске песме, неко их је анализирао, синтетизовао, па ћете видети чега ту све има.“
Наравно да у њима има и паганских елемената, никада нисам ни спорио да су Срби били пагани. Ја само кажем – до сада нисам од вас видео ни чуо ни прочитао иједну нову вредност коју нуде ваши „богови“ која би ме заинтересовала. Углавном нека жалосна псеудосократовска second hand философија. Да Ви имате оно што ја имам, верујте, не бисте се ни осврнули за таквим сиромаштвом…
„Иако примитивни људи, рурални, без учења, су имали толико самозапитаности, за разлику од вас: ја тебе (свеца) поштујем а ти мени, и мојој деци, беду за врат.“
А јесте ли се ви икада запитали о унутрашњим узроцима спољашњих недаћа? Ако рецимо, неко изврши абортус, убије дете у својој утроби, шта има толико брутално у томе да Бог пошаље болест на ту жену (и то, пазите, неретко тек у виду последица од абортуса!) да би покушао некако да је освести да се покаје за свој грех? И није ли то, заправо Милост Божија, а не бруталност? Христос није „узгредна религија“ попут убоге неопаганштине која нема суштински утицај на унутрашњост човека. Не, Христос лечи сам корен греха – а корен је већ у помисли! Ко се каје за грехе он је увек радостан, и кад грми и кад сунце пече, и на црвено и на црно слово! „Чистоме је све чисто“!
Милане, брате у Христу, ваша гордост и сујета „сева и пршти“ на све стране! Да ли сам ја можда нешто слагала? Ако сматрате да лажем, што ме нисте демнатовали? Ако не лажем, што бих се у том случају ругала, (како ви злонамерно тврдите), православним Србима? Вама сигурно не би ишло у прилог да и они прочитају све изнето, и изнесу свој суд! Чудно је да нисам оптужена да се ругам и Богу!
Нисам се бавила грехом ни грешком – сагрешенијем почињеним из знања или незнања. То препуштам вама, тазе свршеним богословима и вероучитаљима, чија вера, (за сада), не почива на делима.
„Злонамерно и цинично“ сам покушала да укажем на оне „безгрешне богоугоднике“ који се званично у „име“ Бога и православља, мени, (А НЕ ВАМА), и осталим малобројним искреним верницима ругају и смеју у лице!
Поступање српских синодалаца у вези са пучем из 1941. је пример злоупотребе, (у политичке сврхе и интереса страног фактора), српске вере и православља, с предумишљајем! Ово је суштина коју упутих верницима. Уместо да мој став допуните и појасните, (ако се слажете са мном), ви покушавате да ме оптужите да ту фаталну грешку представљам као „грех“ православља, а томе унисоно (једногласно) поступање српских синодалаца – узимам као доказ грешности српске вере, а при томе игноришете моје коментаре. И сада сам ја злонамерна.
Ако сте против пуча из 1941. (у шта искрено сумњам), што јавно не иступите против тог догађаја? Што не објасните улогу др. Ситона Вотсона који је стајао иза преврата, твдећи да је исти плаћен са 500.000 фунти? Ако сте искрени, зашто свој став не објасните српским синодалцима, апологетама Владимиру Димитријевићу, Велибору Џомићу итд? Њима је много битније да схвате, зашто је пуч био фатална грешка! Наравно, лакше је мене оптужити за цинизам и ругање, него се замерити званичној и непогрешивој институцији система, која вас је очигледно школовала!
Ако сам ја инославна, а шта сте онда ви? Када су то инославни, добронамерно упућивали вернике на фаталне одлуке српских синодалаца?
Ви сте религиозни, али нисте продуховљени, нажалост. Зато и не видите своју незрелост и злонамерност, али видите моје ругање и цинизам! „Преиспитуј своје мисле, речи и дела. Ослушкуј своје срце и нећеш бауљати у духовном мраку!“ Ову мудрост сам научила од оца Тадеја.
А можда се баш ви цинично ругате мени и осталима, који, овај коментар вероватно неће прочитати?
„Ко има очи нека види, ко има уши нека чује“.
Будим се
Поглед ми ка Истоку
Сунце ми у оку
Будим се
Жеђ тажим на извору
Дубину тражим у мору
Будим се
Играм се ријечима
Смијем се очима
Будим се
Момчило
Многопоштовани брате Мирославе,
Уприличили сте ми јопет једнако усхићење својим унутрашњим детективским коментарима о Небеској и земаљској Србији, те разоткрили тајну самоубиства у кругу неопаганизма… Благослов Сина Бога Живога на Вама вазда да буде.
За Катарину (1)
115
„Jедан и једини, незамењиви: Мирослав Маравић“
Хвала хвала, моје поштовање! Па ипак, истини за вољу, нико није једини и сви сдмо замељиви, ма колико маштало да је другачије. Зсто немојте празне похвале, молим Вас.
116
„КАКО МОЖЕТЕ НЕШТО ОВАКО ДА НАПИШЕТЕ. КОЛИКО ПОСТОЈИ ХРИШЋАНА НА СВЕТУ, ПРАВОСЛАВАЦА, И КОЛИКИ БРОЈ, ПРОЦЕНАТ, ОД ТЕ УКУПНОСТИ, БИ УЧИНИО НЕШТО ТАКО.“
Мали број православаца би, несумњиво, био спреман на радикално сиромаштво. Али зар то може да науди постојању православних Светитеља? Шта бисте Ви, да уништите малобројне узоре зато што већина није у стању да их следи? Зар не видите да нас то учи сопственој ништавности? Управо то је лековито!
117
„ЗА ВАС ЈЕ ПРОМИЛ ПРАВИХ ХРИШЋАНА ЦЕЛО ХРИШЋАНСТВО.“
Погледајте докле је Запад доспео данас без тог промила правих хришћана. Слободно се најежите, то је толико природно. Био сам у праву, зар не?
118
„ПРОБАЈТЕ У БЕОГРАДУ ДА УБЕДИТЕ ЉУДЕ ДА СЕ ОДЕРКНУ НЕЧЕГА: ЈЕДНОГ СТАНА, НЕШТО УШТЕЂЕВИНЕ, И СЛ. ДУБОКО НЕ РАЗУМЕТЕ ФУНКЦИОНИСАЊЕ СВЕТА.“
Шта имам кога да убеђујем? Хришћанином се постаје слободно. Ко год је чуо и у свом срцу осетио дубину и снагу Христових речи: „Подај све сиромасима и крени за мном“, то је и учинио. А то што има мало таквих, па: „Царство Небеско с напором се осваја и подвижници га задобијају.“ Разумете ли до које мере је немогуће да то неко некоме наметне? Да, монаси се и дан данас одричу стана, уштеђевине. Ви, драга моја, изгледа, не разумете колико је монаштво озбиљна појава, колико је радикална и, ипак, потпуно реална! То што већина света функционише другачије, ништа нам не говори о истинитости хришћанске монашке праксе.
119
„ПЛАТОН КАО ДА ЈЕ ВАС ИМАО ЗА ЕГЗЕМПЛАР КАД ЈЕ ПИСАО О ПЕЋИНИ И СЕНКАМА.“
Ах, хвала на комплименту! Али, мораћу да Вас разочарам: Христос је Стена Спасења, а све остало су ишчезавајуће сенке!
120
„Црњанског бисмо још мање смели да одбацимо иако је имао застрањења (рецимо, његово предратно (упамтите, предратно!) антијеврејство је превише негативно утицало на Вас!)“. ЗАИСТА БЕСПРОЗОРНО. НИКО НИЈЕ АНТИЈЕВРЕЈИН. УВЕК ЈЕ ОВА СТРАНА ПИСАЛА ДА СЕ ОД ЈЕВРЕЈА МОЖЕ, И ТРЕБА, ДОСТА НАУЧИТИ.”
Ах, опростите, ви сте само противница „Назарећанина“, остали Јевреји вам не сметају? То је баш онако, са стилом, што би се рекло… Свако има свој укус. Ја, ако бих баш морао да бирам, ипак бих да останем са Христом, а не са онима који су га разапели.
121
„ПА У СРБИЈИ ИМАТЕ ПРОМИЛСКИ УДЕО АНТИЈЕВРЕЈСТВА У ВРЕМЕ КАД ЈЕ ТА МРЖЊА ЦВЕТАЛА ДИЉЕМ ЕВРОПЕ.“
Коначно да се у нечему потпуно сложимо. Потписујем.
122
“Црњанскова застрањења су застрањења по вама, субјективна, али не и објективна. Какво антијеврејство његово… Право Црњанског је да осећа свет на начин на који га је осећао: допринео је више од вас, бесконачлно пута, свом, српском, народу. Нерелигозан човек…”
Нисте разумели суштину моје опаске, ја сам кроз Црњанског критиковао вас а не њега, али добро сад. Наравно да је Црњански имао право да осећа свет како га је осећао – ја нисам ни чуо да га је неко притискао да осећа другачије – а ви? Допринео је Црњански српском роду бесконачно више од мене (зар стварно мислите да верујем супротно?! Па ја српском роду нисам дао баш ништа! И није Вам нека похвала Црњанском!) Па и неко ко није религиозан може много да допринесе српском роду, наравно. Ево Ви вашим коментарима, убеђен сам, ставили сте многи знак питања изнад глава збуњених, можда и шокираних читалаца: „Шта је сад па ово?“ Ипак, надам се, да нису кренули за Перуном у беспуће!
123
“СВИ СРБИ ПРЕ ХРИШЋАНСТВА НИСУ БИЛИ ДОБРИ!”
Кад је Христос, алудирајући на своју човечанску природу, желећи нама да покаже пример, рекао: „Што ме зовеш добрим? Нико нико није добар, осим јединог Бога!“, онда је јасно да заиста пре хришћанства није било човека који је без остатка добар, савршен човек. Нема га ни у Хришћанству, строго посматрано, никога осим Светитеља који су задобили силу Христову. Уосталом, наведите ми тог савршено доброг човека без мане, савршеног човека? А ми, уколико и имамо неко зрно доброте у себи, њено порекло јесте хришћанско!
За Катарину (2)
124
„ПРАВИЧНОСТ И ДОБРОТА СУ ОСОБИНЕ КОЈЕ СE ТИЧУ ДЕЦЕ, ЈОШ, ДАЛЕКО ПРЕ РЕЛИГИЈСКИХ СПОЗНАЈА.“
Наравно, човек је створен као добар, пре пада у грех. Наша првобитна природа је добра. Али ми смо грехом толико упрљали тај првобитни лик да га је немогуће поново васпоставити у пуноћи без Светог Причешћа, без Цркве, без Христа. То што атеисти имају, та „правичност заснована на разуму“, то је тек мехур од сапунице, прах… Ваистину, нема доброте ван Христа и против Христа! Достојевски је, рецимо, у својим романима то показао на силовит начин!
125
„ЗАР НЕ ПОСТОЈЕ ОПШТЕЉУДКЕ КАТЕГОРИЈЕ, ЗАР НИШТА НЕ ПОСТОЈИ, У ВАС, А ДА НИЈЕ НАЈТЕШЊЕ ПОВЕЗАНО СЕ РЕЛИГИЈОМ.“
Наравно да постоји, постоји грех, гордост, лењост, могу да Вам набрајам до сутра, све су то антирелигиозни феномени, а притом и општељудски. У праву сте.
126
„„У нашем народу дубоко укорењеног хришћанства“. ГДЕ ЈЕ ТО ДУБОКО УКОРЕЊЕНО, НА КОЈИ НАЧИН. МОЛИМ ВАС, УРАЗУМИТЕ СЕ И НЕ ПОИСТОВЕЋУЈТЕ СЕБЕ СА ОСТАТКОМ НАРОДА КОЈИ НЕМА ХЛЕБА ДА ЈЕДЕ А НЕ ДА МИСЛИ О БОГУ, КОЈИ ГА НЕЋЕ, КАО НИ ЊЕГОВУ ГЛАДНУ ДЕЦУ, НАХРАНИТИ.“
Значи, људи код нас умиру од глади јер немају хлеба да једу? Занимљив ракурс, морам признати. Или Ви можда ипак волите мало да подижете антихришћанску хистерију? За Ваш податак, негде од 1950. године, на светском нивоу, потрошња се за десетак година повећала чак шест пута, због утицаја масовних медија. Притом, до пре само сто година, мајке су рађале у просеку петоро деце, ако не и више (било је, неретко, случајева, да су рађале и по више од десеторо). А деца чак ни тада нису умирала од глади. А Ви хоћете да нас убедите да деца данас умиру јер немају хлеба да једу? Данас када хлеб кошта четрдесет динара? Немојте, молим Вас! Тешко јесте, али Ви сада, да бисте оптужили Бога, ширите дефетизам сличан Вучићевом око Космета. Заражени сте познатом атеистичком болешћу да Бога оптужујете за све и свашта. Јасно, па не може Перун бити крив, јер је лажни „бог“, што би га неко нападао када у њему нема никакве вредности. За добрим коњем прашина се диже. Зар не?
127
“ЗАБАВНО СВЕ ВИШЕ И ВИШЕ. ПА НИСТЕ ВИ ПИТАНИ, НИТИ ЈЕ РЕЧ О ВАМА, ВЕЋ О ВЕЋИНСКОМ ДЕЛУ СРПСКОГ НАРОДА.”
А, па ви овде све време полемишете са већинским делом српског народа, а не са мном? Па не знам како сте ту полемику замислили? Али шта ћемо са несумњивом чињеницом да сам Вам на Ваш пагански изазов одговорио само ја? Ви бисте некако да полемишете са неким другим? Ту Вам, заиста, не могу помоћи!
128
“ВИ НИСТЕ НАРОД; НИ ГРУПА ЉУДИ НИЈЕ ИСТО ШТО И НАРОД. РЕЧ ЈЕ О ВЕЋИНИ.”
Али Христос личности позива на спасење, не народе! Народ је апстрактна категорија, ако говоримо о односу према Богу. Уосталом, увек су појединци покретали народ. Шта вам вреди статистика о народу пре Светог Саве у ондсу на ту исту статистику након његове појаве? Та статистика се променила, његовим трудом, зар не? И то како и колико променила! Погледајте колико је цркава у нашем роду! Погледајте колико дивних светитеља! Колико задужбина и културних установа! Је ли то заслуга прет-светосавских пагана или христоносца Светог Саве? Све почиње од једне личности!
129
„ТО ШТО ЈЕ ТЕСЛА БИО, ИЛИ ЂОКОВИЋ ДАНАС, ПА ЗНА И БЕКЕНД И ФОРХЕНД, ТАКО ДОБРО, НЕ ЗНАЧИ ДА СВИ СРБИ ВРЕДЕ КАО ОНИ, да поседују такве квалитете.“
Не знам шта хоћете да докажете? Да ја Вас питам нешто. Да ли то што мали број Срба чита Свето Писмо нешто говори против Светог Писма? Мени се чини као да бисте Ви хтели тако нешто да сугеришете…?
130
„ОН ЈЕ ИЗВЕНСЕРИЈСКИ ТАЛЕНАТ, КОМЕ НИ ДРЖАВА СРБИЈА, НИ БОГ, НИСУ ПОСЛАЛИ ЈЕДАН ПАР ЧАРАПА.“
Капа доле за Ђоковића. Што се државе тиче слажемо се, али што се Бога тиче… Видите ли да носи крст око врата, крсти се и Богу захваљује за победе? Немојте баш да будете потпуно сигурни да Православље ту нема удела! И управо то потврђује моју тезу. Погледајте колико деце сада тренира тенис због њега? Катарина, да ли се разумемо? Још увек сте на вези?
131
„МОНАСИ НЕ ВОДЕ ЉУБАВ, БАР НЕ ЗВАНИЧНО.“
Чакајте, да ли је могуће да сте Химну Љубави покушали да сведете на телесни однос?! Знате, ја сам веома грешан човек, али та химна је толико моћна и узвишена да апсолутно одбијам да верујем да сте то помислили! Вероватно Вас нисам добро разумео. Опростите!
132
„СМЕШНО ЈЕ ТРОШИТИ ЉУБАВ НА БОГА ПОРЕД ТОЛИКО ЛЕПИХ ДЕВОЈАКА“
Не, драга Катарина, тужно је трошити своје тело и своју душу на пролазна уживања која – да парафразирам (гле, гле, баш) Фридриха Ничеа – „не пружају на крају оно што су обећавала на почетку“, поред Свете Православне Вере – вечног Бога, који човеку пружа тачно оно што и обећава: Вечну радост, потпуну слободу од света и сваковрсног робовања свету и страстима.
133
„родитеља, деце, родбине, ДОБРИХ ЉУДИ, УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА, ИЗВАНРЕДНИХ МЕСТА НА ЗЕМЉИ… СЛОБОДА ЈЕ ДА СЕ ВОЛИ НА СВОЈСТВЕН НАЧИН И ОНИ, ИЛИ ОНО, ШТО НЕКО ЖЕЛИ. ОПЕТ, САМО ПРИХВАТИТЕ ДА СВАКИ ЧОВЕК ИМА ПРАВО ДА СВОЈУ ЉУБАВ УСМЕРАВА ТАМО ГДЕ ОН ЖЕЛИ, А ШТО НИЈЕ ДРУШТВЕНО ИЛИ МЕДИЦИНСКИХ НЕПРИХВАТЉИВО.“
Овде не знам у чему се споримо? Зар Ви мислите да Љубав према Творцу искључује љубав према Творевини? Две највеће заповести су љубав према Богу и ближњем. Није ми овде била најјаснија Ваша критика, као да сте и сами остали збуњени пред силином Химне Љубави. И логично. Немогуће је критиковати Химну Љубави! То је нешто заиста бесконачно лепо!
Одговор Катарини (3)
134
„„Ваша душа, Катарина, за Христа је важнија од свих светова! Христос жели да је васкрсне“! НА ШТА ОВО ЛИЧИ. ГДЕ ЈЕ ОНА СЛОБОДА, ПОСЕБНО СЛОБОДА ЗА ДУШУ! ОВА ДУША ГА НЕ ЖЕЛИ, НЕ ВИДИ У ТОМЕ НИШТА ВРЕДНО ЧОВЕКА.“
Па Вашу слободу пројављујете управо у свом одбијању. Управо сте пројавили своју слободу, зар нисте приметили? Кренули сте у критику нечега што сте потврдили пре него што сте завршили реченицу у коме сте то исто критиковали! Ако Бог жели да васкрсне вашу душу, у чему је ту тачно насиље? Ви то не морате, останите слободно у томе у чему сте! Ускоро ће се и ова расправа завршити и – мирна Бачка!
135
„НИЈЕ ОВА ДУША НИШТА ТРАЖИЛА ОД ЊЕГА. ОВА ДУША ЈЕ ЈАЧА ОД ЊЕГА, СВОЈОМ СЛОБОДОМ, И НЕЋЕ ДОЗВОЛИТИ, СВЕ И ДА МОЖЕ, ДА ЈЕ ВАСКРСНЕ. ЖЕЛИ ДА БУДЕ МРТВА, ОНОГ ЧАСА КАД УМРЕ.“
Врло храбро од Вас! Искрено! Свака част на храбрости! Ево праве радикалне атеисткиње у којој нема лукавства! Е па ево да и ја будем искрен према Вама. Да Вас чисто обавестим. Неће бити могуће да Ваша душа након смрти умре заједно са телом! Јер душа је створена за бесконачност (верујте бар Платону, ако не верујете Христу!). Ваша душа, наравно, не мора бити са Христом, уколико то одбијате, али, знате ли која једина друга могућност преостаје? Немојте само после да кажете да Вас нико није обавестио! А слободу имате, да бирате, то Вам нико неће и не може ускратити!
136
„ДА ЛИ ВАМ ЈЕ ЈАСНО! ПА КАКАВ ЈЕ ТО ПОГЛЕД НА СВЕТ У КОМЕ НЕКО МИМО, ПРОТИВНО, ВАС, ЖЕЉЕ, СЛОБОДЕ, РАЦИО(А), ВРШИ ЧИЊЕЊЕ.“
Ко то врши чињење мимо Вас? Ви сте хтели да се обавестите о Хришћанству, ево обавештења. Шта Вас тачно ту угрожава? Чим не одговорите, ја Вас нећу даље узнемиравати. Обећавам! Катарина, ја не очекујем од Вас ништа, не очекујем Ваше обраћење, ја Вам само проширујем видике, уколико је то могуће! И заиста тешко иде, пошто сте неподношљиво конзервативни! Изнесем Вам аргументе а Ви вичете: „Насиље, притисак!“ Какав је то поступак? Зашто тако?
137
„ВИ ХОЋЕТЕ ЛЕВО, БОГ КАЖЕ ДЕСНО, И МОРАТЕ ДЕСНО.“
Не, грешите, силно грешите! „ВИ ХОЋЕТЕ ЛЕВО, БОГ КАЖЕ ДЕСНО“ и нико вас не може и неће натерати да одете десно! Али Вам нико, истовремено, не може дати гаранције да ће Вам бити добро у одсуству Бога! Јер изван Бога нема добра! У томе је квака, драга, слободна, исувише слободна, али сада ипак обавештена, Катарина! То што Вас Бог воли и из љубави Вам каже да идете десно где су сви праведници и сви свети, не значи да ће он укинути Вашу слободу и послати Вас десно!
138
„ШТА ПИШЕТЕ. ОВА ДУША НЕЋЕ ХРИСТОСА СВЕ И ПОСТОЈИ И ДА ЈОЈ СЕ ЈАВИ ИСПРЕД ОЧИЈУ, ЈЕДНОСТАВНО НЕЋЕ: ИМА ПРАВО ДА НЕЋЕ, ОДНОСНО ДА ХОЋЕ НЕШТО ДРУГО.“
Изволите, дакле, молим лепо! Приметићете, ипак, да Вас апсолутно нико не присиљава! Идите куда хоћете! Божија воља није присила! Бог је човека створио као слободно биће. Слободно да се спасе, слободно и да чини по својој вољи и сноси (понекад драстичне!) последице своје воље! Кад родитељи детету не дају превише слаткиша, а дате ипак преко мере напуни стомочић тим малим опасним задовољствима, после, знате, заболи тибица! Имајте то у виду, кад бирате! Али бирајте слободно, Ви сте одрасли и паметни! Нико овде не жели Вас да стави под контролу и да управља Вама – то је само Ваша илузија!
139
„„метода за остварење тог циља није насиље, већ молитва и разговор“. ОЧЕКУЈЕТЕ И ТЕ КАКО. СВИ СУ ДЕМОНИ ОСИМ ВАС ФАНАТИКА.“
Никада ниједнога човека нисам назвао демоном. Не знам одакле Вам то? Лажне „богове“ јесам, јер не може бити „богова“ осим једног Бога. То је толико једноставно и јасно да не знам шта бих више о томе рекао. Фанатизма овде нема. А то што Ви, слутим, осећате некакву унутрашњу присилу, то морате сами са собом да рашчистите. Ја сам ту заиста немоћан.
140
„ВАШ ТЕКСТ ЈЕ ТОЛИКО ПРИСИЛАН ДА НИ САМИ ТО НЕ ВИДИТЕ.“
Заиста не видим. Докажите ми то. На основу чега то тврдите?
141
„КАКО НЕ ОЧЕКУЈЕТЕ КАД ПИШЕТЕ УЗ СРЏБУ: ЖЕЛИТЕ И МУЖА ДА ПРЕУМИ, КАКО ВИ МИСЛИТЕ, КРХКО ЖЕНСКО БИЋЕ.“
Где је ту срџба?! Па то је била обична шала! Додуше, јесу Вам мисли помало збркане и то јесте помало одлика жена. Али ево, уколико Вас је то увредило, повлачим реч! Могуће да сам претерао. Опростите!
142
„ЗАШТО ТОЛИКО ОКЛЕВА И ДОПУШТА, О СВEМОГУЋИ, ДА СЕ ЊЕГОВО СТАДО МУЧИ А ТАМО НЕКИ ПОПОВИ ТАКО ПОНАШАЈУ… ЗАР ЈЕ ТО ЊЕМУ ВЕЛИКИ ПРОБЛЕМ.“
Чека покајање, Катарина, покајање! Бог је милостив, дуготрпељив, није дошао да погуби, него да спасе! Зар није боље тако, него да и над нама самима брзо изврши правду због наших непочинстава? Ви сте можда близу анђела по својим делима, али ја безумни, авај нисам! Не бих баш да у овом трену наступи Страшни Суд! А не бих баш ни Вама препоручио да га тако силовито призивате, ма колико се иначе осећали безгрешно! То Вам је мој братски савет!
143
„СТАРШНИ СУД ЈЕ СТРАШНИМ СТВОРЕН У ВАШОЈ ГЛАВИ, МИСЛИМА, КАО И САМИ СУДИЈА.“
Не, напротив, баш ретко, нажалост, размишљам о Страшном Суду, много ређе него што би требало! Али џаба ми то, Христос је о том часу говорио у Светом Писму и заповедио: Бдијте! Нема у мојој глави никаквог ужаса. Само се сећам Христове речи. Само то је битно! Битне су само речи Онога који никада није изговорио лаж!
144
„ЗНАТЕ, СЛОБОДАН ЧОВЕК МОЖЕ И ДА СЕ НЕ ОДАЗОВЕ ПОЗИВУ СУДА. ГРАЂАНСКА НЕПОСЛУШНОСТ ТО СЕ ЗОВЕ!“
Наравно, ништа спорно, али, има ту једна мала зачкољица: онда дођу извршитељи! Колико је то гадно, не бих да објашњавам, слутите и сами…
145
„ПА ЧЕМУ ОВОЛИКО ПИСАЊЕ, ОНДА. СЛОБОДА ЈЕ СЛОБОДА, НЕМА РЕЛИГИЈЕ ЗА ОНОГА КО ЈЕ НЕ ЖЕЛИ.“
Ви сте почели, сећате се? Ви стајете, ја стајем. Једноставно! Ја сам се овде јавио само да Вам пружим одговоре на Ваша цењена питања. Ни мање ни више од тога.
146
ЗАШТО БИ СЕ ИКО ЉУТИО, И БОГ САМИ, АКО ЈЕ ДАО СЛОБОДУ. ИЛИ ЈЕ ДАО ПРИВИД СЛОБОДЕ, ОДНОСНО ПРОИЗВЕО ПОДАНИКЕ.
Пазите, није Бог дао слободу зато што је свеједно којим ћете путем кренути, већ није хтео да Вас присиљава на добро. Али то што Ви имате слободу да бирате, не значи да добро није добро и да зло није зло. Да Рај није Рај и да пакао није пакао. Ако верујете да је „све дозвољено“ и то без последица, „Ви се, дакле, веома варате“!
147
ПА РЕЦИТЕ КАКО ЈЕ ТАМО. ШТА НАС ЧЕКА… КАКВО ВАСКРСЕЊЕ, ЧЕКА ИХ 5 ТОНА ИЛОВАЧЕ НА ЗБЕГУ.
Немам шта ја да Вам кажем, читајте Свето Писмо, речи Онога Ко је васкрсао самог себе. Ни Буда ни Перун ни Заратустра ни Папа нису васкрсли саме себе – зато су то лажни учитељи. Васкрсење се не дешава на гробу, већ на крају света и времена. Прво иде привремени суд, четрдесетодневна митарства, а тек на крају, по свршетку времена, Страшни Суд. Све и да баце тону иловаче преко тела умрлог – васкрсења ће бити – јер је васкрсли Бог моћнији од иловаче.
148
„Катарина залутала, нажалост у паганизам“… КАКО САД ТО АКО ЈЕ БОГ ДАО СЛОБОДУ ЗА ЧОВЕКА. КАКО И СЛОБОДА ПОСТАЈЕ ЛУТАЊЕ. ТОЛИКО ПРОТИВРЕЧНОСТИ….
Катарина, где видите противречност?! Зар Ви стварно мислите да ја морам да следим Вашу матрицу мишљења да бисте се Ви осећали слободно? Наравно да мислим да само људи који лутају могу бити неопагани! Какву слободу то Вама одузима? Немојте замењивати тезе! Какве сте Ви све речи изговорили на мој рачун, па ја ипак не мислим да ми одузимате слободу да верујем у тројединог Бога! Напротив – Ваши цењени напади јачају моју веру!
149
„ПРЕМДА НИЈЕ ЈАСНО КАКО ТО ОБЈАСНИТИ СВИМ ОНИМ ЦРНЦИМА, ВЕКОВИМА ОРОБЉЕНИМ. И ТО ЈЕ БОЖИЈА СЛОБОДА, ДА РАСА РОБУЈЕ ДРУГОЈ РАСИ, У СЛОБОДИ БОГА! ЗАНИМЉИВО.“
Наравно, то јесте трагедија, али само из перспективе овога света. Из перспективе вечности, они који су овде патили, тамо ће се наслађивати, а они који су се овде мучили, тамо ће патити. Зато је једино што је до нас, што треба да чинимо: да се свим срцем приљубимо уз вршење заповести Божијих, да бисмо се вечно радовали. Уколико истрпимо све муке овога света, Царство Небеско нам нико не може одузети, као што усташе нису могле Царство одузети јасеновачним мученицима. Једно је суд људски, друго је суд Божји!
150
„МА КО ЈЕ УОПШТЕ ПИСАО О ВАМА, ПИТАО ВАС. КОМЕДИЈА ЧИСТА.“
Видим да сте се нешто узнемирили? Али како ја да знам кога сте Ви питали? Чекајте, ако добро разумем, Ви сте, дакле, тек онако поставили она силна питања? Ви заправо и нисте очекивали одговоре? Или сте очекивали од неког другог, „просечног Србина“, ма шта то значило… Али шта да се ради, јавио сам се само ја… Ствари често нису онакве каквим их замишљамо… Ја Вас искрено сажаљевам што сте мене морали да трпите! Шта да Вам кажем, следећи пут добро размислите пре него што православце позовете на двобој!
Одговор Катарини (5)
151
„СРБИ СУ НАРОД СЛОБОДЕ И ПРИХВАТИТЕ ТО.“
Ко је икада ово спорио? Слажемо се овде, Катарина. Наш спор је у томе Ко (или ко) је извор српске слободе, Христос или Сварог и сверогата дружина? Ако Ви сада хоћете да тврдите да је за хиљаду година отпора Ватикану, заправо, Сварог штитио Србе од унијаћења, онда је то врло оригинална теза, али, на Вашу жалост, и потпуно апсурдна. Истина је једна: Христос је Србе одржао у тешки искушењима и даровао им слободу!
152
„ПИТАЈТЕ КОЛИКО ЊИХ, ЗАИСТА, ВЕРУЈЕ У ВАСКРСЕЊЕ И ОСТАЛЕ ПАЛЕСТИНСКЕ ТИРАДЕ.“
Катарина, ви хоћете да рушите веру из ракурса квантитативности – што је потпуно апсурдно. Даћу Вам један бесплатан савет: Прво морате срушити онај промил чврсто верујућих. Изгледа да Ви, пошто том промилу не можете ништа, хоћете да рушите веру преко пасивних Хришћана. Зар не видите колико је то јалов поступак? То Вас нигде неће одвести.
153
„БОГ У СРБА ПОСТАО ЈЕ СВАКИ ВОЈНИК ПОГИНУЛИ ЗА СРПСКУ СЛОБОДУ. НЕ МОЖЕ ТО БИТИ БОГ НИТИ НАЗАРЕЋАНИН, ПОТПУНИ СТРАНАЦ.“
Није лепо лагати из родољубља! Велика већина српских војсковођа били су велики православни верници, рецимо Узун-Мирко, велики молитвеник, вишеструко рањаван, кога су комшије слушале да се гласно моли из молитвеника. Па Живојин Мишић, па Дража Михајловић и многи други. Сачувај Боже да су они себе сматрали „боговима“. Немојте им чинити ту „услугу“ од које се несумњиво сада преврћу у гробу. И престаните више, молим Вас, са том бестидном паганизацијом српске историје! Осим што је таскав поступак неистинит, истовремено је и трагикомичан!
154
„ПА ЦРКВА ЈЕ ПРОГНАЛА ГОМИЛЕ СРБА КОЈИ СУ БИЛИ СРБИ МУХАМЕДОВЦИ И РИМОКАТОЛИЦИ.“
Дајте неки пример, заиста нисам упознат да је наша Црква гонила иновернике! Оно што знам је да су се неки Срби одрицали Православља због користи, страха, каријере, уцене, претње смрћу. Дајте, дакле, неки пример.
155
„КАКО ТО ДА СЕ НЕ МОЖЕ БИТИ СРБИН ОСИМ У СЛЕПОМ ПОКОРАВАЊУ ДОГМИ. О ЧЕМУ ПИШЕТЕ.“
Као прво, не заступам слепо покоравање догми, већ слободно, у покајању и љубави, у дубинској спознаји вере. У Вашој перспективи то делује драматично јер Ви нећете веру, али ни о каквој заслепљености није реч. А без Православља се може бити Србин или српкиња (ево Ви сте пример!) и никоме не пада на памет да Вас исписује из Српства. Али не можете никога силом задржавати да се зове Србин ако он то, по губитку Православне вере, неће. Зато Црква никога није терала да остане Србин нити је од себе гурала оне који себе тако нису звали. Морате разумети да је напад на Православље увек подразумевао двоструку конверзију: одступање од Вере и одступање од српства. Али главно је одступање од Вере. Када непријатељ уништи веру, лако ће уништити и национално исповедање. То је разлог зашто непријатељ не удара прво на српство – Вера је изнад националности (што не значи да се можемо или требамо одрећи националности).
156
„ПРИТОМ НЕ РАЗУМЕТЕ ЉУДЕ КОЈЕ ЈЕ ВАТИКАН „НОЖЕМ“ НАТЕРАО НА ПРЕОБРАЋЕЊЕ, УОСТАЛОМ КАО У СВИМ БОРЕАЛНИМ ЗЕМЉАМА, ПА ДАНАС ВИДИМО КАКО СЕ ТАМО ОДНОСЕ ПРЕМА РЕЛИГИЈИ. НЕ МОЖЕТЕ НЕШТО НАТУРАТИ ЗАРАД СВОЈИХ ЦИЉЕВА ШТО НИКАКО НИЈЕ ИМАНЕНТНО ТИМ НАРОДИМА.“
То реците онима у Ватикану, какве везе то има са нама?
157
ЈАПАНАЦ ХРИШЋАНИН. ЗАР НИЈЕ МОРБИДНО.
О чему причате? Има Јапанаца који су искрено примили Православље. Шта је ту морбидно? Дакле, слободном вољом примио Православље! Ко сте Ви, госпођо, да станете на пут једном Јапанцу да угледа Светлост Христову. Вас нико не тера, али немојте претеривати!
158
„СВЕТИ САВА ЈЕ СРБИН, ИСТОРИЈСКА ЛИЧНОСТ. ПА КАКАВ ЈЕ ТО СРБИН КОЈИ ВИШЕ ВОЛИ И УЗДИЖЕ НАЗАРЕЋАНИНА НО РАСТКА. ОВАЈ ЈЕ МОЈ ОНАЈ ЈЕ ТУЂ, У СВАКОМ СМИСЛУ И ПОГЛЕДУ.“
Стигли смо до кулминације! Обратите пажњу, драга опоненткињо! Пустите Ви мене, рецимо да сам ја никакав Србин, да ништа не знам, да сам безуман итд. Реците Ви мени, да ли је Свети Сава веровао у „туђег Назарећанина“ или у Перуна! Погледајте, Свети Сава је вододелница! Свети Сава је најзаслужнији за просвећење Срба и обраћање од паганизма ка Христу. Овде нипошто не наступате честито. У складу са Вашим неопаганским опредељењем, требало би да пљујете по Светом Сави јер управо је он забио пресудни колац у демонску веру којој слепо служите! Или, да нећете можда да нам доказујете да је Свети Сава веровао у Сварога, а историја је, може бити, и по том питању „кривотворена“? Дајте мало о томе! Овде се крије кључ наше расправе! Дакле, ко је, по неопаганима био Свети Сава, у кога, у шта је он веровао? Да ли је он Србе привео Христу? Све остало занемарите, на ово ми одговорите!
Одговор Катарини (6)
159
„ПОГЛЕДАЈЕТЕ СЕБЕ И ВАШЕ НАМЕТАЊЕ, ПИСАЊЕ О ЈЕДИНОМ ПУТУ, ЈЕДИНОЈ ИСТИНИ; ОБРАТИЛИ СТЕ СЕ, ВИ, ЗА СВЕ.“
Па у чему је проблем? Вама би било милије да се нико није обратио? Брине Вас дужина? Ја Вам само одговарам. Ништа више. Питам, по ко зна који пут: Шта је наметљиво у мом обраћању Вама? То што верујем? Извините, то није наметљивост, то је моја слобода! Не дирајте у моју слободу!
160
„ОВО ЈЕ ВРХУНАЦ СВЕГА. ВИ, ТО, МАЛО, БАЦИЛИ ОКО У РАЈ, И ПАКАО, ПА ТАМО ВИДЕЛИ ВЕСЕЉЕ, А ОВАМО ЉУДЕ КОЈИ ГОРЕ???“
Имате исповести људи који су прошли кроз рај и оних који су прошли кроз пакао. Имате видео снимке о томе. Обавестите се. Не говорим Вам из маште (нити из искуства).
161
КОЉЕ ИНТЕРЕС БИО РЕЛИГИЈСКИ, БИО ПОЛИТИЧКИ.
Ово, признајем, нисам разумео. Ко ту кога коље и зашто – не знам…
162
КАКВИ ДЕМОНИ: ФИЗИКА, СЛОБОДА, УМЕТНОСТ, ПОЕЗИЈА. НЕКО ХОЋЕ ДА ЖИВИ БЕЗ РЕЛИГИЈЕ, У ТОМ ОБЛИКУ КОЈИ ВИ ПРОНОСИРАТЕ, И ПРИХВАТИТЕ, КОНАЧНО, ДА ИМА НА ТО ПОТПУНО ПРАВО.
Имате право, Катарина, ко Вас то вређа, ко Вас то спутава? Ја сам искључиво о лажним „боговима“ говорио као о демонима, јер то јесу, а све остало сте Ви нафиловали да бисте ме представили фанатиком. Тај поступак Вам, такође, није за похвалу. Али разумем Вас. И Ваша крупна слова такође. Узнемирени сте – с правом! Морате се некако оправдати, зар не?
163
„СВАКИ ИЗРАЗ ЧОВЕКА, НЕОДСТУПНО ЈЕ ВЕЗАН ЗА БОГА. ПА ТУ НЕМА ЖИВОТА.“
Грешите, Живот је управо у Богу. Још једном, погледајте прогресивно-парализујућу декаденцију на Западу: она Вам са савршеном прецизношћу доказује да ван Бога нема живота! Богоубиство води у самоубиство! Убијање Бога на Западу (које је и Ниче објавио), вуче овај свет ка крају!
164
„ВИ СТЕ ФАНАТИК ПА СОПСТВЕНИ ФАНАТИЗАМ ПРОЈЕКТУЈЕТЕ НА ЉУДЕ, СРБЕ, СРЕДЊОВЕКОВЉА, А И ДАЉЕ. ЗАШТО ВАМ ЈЕ НЕПОЈМЉИВО ДА ТАДА НИЈЕ БИЛО АРМИРАНОГ БЕТОНА!“
О па Ви сте кренули и са увредама! Добро, значи, приближавамо се крају! Хвала Вам, смирена моја! Све ће бити добро, не брините!
165
„Зашто Хрвати немају тај слободарски импулс? ИМАЈУ И ВИДЕ ГА У ОСЛОБАЂАЊУ ОД СРБА. ОТКУД ТРВЕЊА У МЕЂУ РЕЛИГИЈАМА…“
Ах, значи Хрватски слободарски импулс је у ослобађању од Срба?! Ја бих то пре назвао фанатизмом, нема то баш никакве везе са слободарством. Али Ви сте термин „фанатик“ наменили неком другом. Но хвала Вам што ме макар не поистоветисте са усташама… И то је нешто!
166
„„Верујем да Вам Треба један добар монотеистички муж да мало поспреми тај Ваш унутрашњи хаос, муж за читав живот, наравно, који који ће Вам пружити Смисао и души Вашој вратити истински мир“. СРАМОТНО!!! ПРЕТЦИВИЛИЗАЦИЈСКИ!!! НАСИЛНО!!! УНУТРАШЊИ ХАОС ЈЕ ЗА ДРУГОГ РЕД, КАО ШТО ЈЕ ВАШ УНУТРАШЊИ РЕД ХАОС ЗА ДРУГОГ. НЕМА НАМЕТАЊА У СЛОБОДИ. МОЖДА И СХВАТИТЕ НАКОН ОВОЛИКО ПОНАВЉАЊА.“
Ово је требало да буде шала, али слажем се, у овако озбиљној расправи, томе није било места. Схватили сте погрешно и увредили се, али у потпуности прихватам кривицу. Опростите! Прихватам Ваше квалификације. Мораћу још много да радим на себи, то је очигледно. Хвала Вам што сте ме на то упозорили. Нека Вас, упркос свему, помене Господ у Царству Његовом!
Али не прихватам да сам Вам било шта наметао. То је неки ваш унутрашњи притисак, мени недокучив да бих га објаснио. По мојој скромној процени, можда не би било згорег да и Ви малкице порадите на себи?
167
„Показали сте, узгред, врхунац религијског лицемерја ускраћивањем слободе, наметањем религиозног фанатика строгог мужа, без кога свет, сви његови изрази, немају смисленост. Па ко да буде религиозан на ваш начин, која жена пре свега. Чим вам се не допада начин на који мисли, живи, Ви јој пошаљете, уделите, „доброг монотеистичког мужа“, како би је исправио у слободи, закључцима.“
Још једном опростите – заиста је била шала у питању. Па јасно Вам је ваљда да нико нити жели нити може да Вам наметне мужа! У питању је била метафора. Јер политеистичка вера се може упоредити са женским принципом, а монотеистичка са мушким. Нећете се сложити (није то научна теорија, наравно!), али, искрено, нашалио сам се. Опростите још једном!
168
„Такви као ви људе одгоне од религије, јер религију представљате толико сурову, надређену. Ви чините да се религије гнушају људи.“
Да, управу сте, мој фанатизам је и Вас удаљио од истинског Православља и ја искрено жалим због тога. Нека Вам Бог пошаље неког истинског проповедника Православља који ће веру да Вам представи благом, једнаком Вама, да бисте угледали Светлост Христову! Опростите што сам Вас саблазнио!
169
„Сами расудите, Катарина, ко би још био луд да одбаци Вечну Радост Васкрсења“… ШТА ЈЕ ТО ВЕЧНА РАДОСТ ВАСКРСЕЊА?
То Вам је као највећа радост коју сте икада у вези било чега доживели, али, за разлику од свих тих пролазних тренутака, ова радост траје вечно. (Једино што може помутити ту радост је учињени грех.) И ту онда почиње борба, истинска духовна борба. Нешто неизрециво тешко, лепо и спасоносно у исти мах.
170
ДАЈТЕ ТО СИТУИРАЈТЕ У ИЗДАЈНИЧИ ТРЕНУТАК САДАШЊИЦЕ СРПСКИХ ПОЛИТИЧАРА.
То не може ту да се ситуира. У то може да се ситуира само вечни пакао.
171
У ПАКЛЕНИ ДАН ПРЕЖИВЉАВАЊА РОДИТЕЉА ТРОЈЕ ДЕЦЕ.
Ми имамо двоје деце. Имамо веома мало новца. Али живот нам није пакао (није, наравно, ни Рај, за њега се тек боримо). Ако је у души радост, уз веру у Бога, све ће бити добро. Никада не треба очајавати! Напуштање Бога никада никоме добра није донело, ма колико ситуација била тешка и ма колико се чинило да нема излаза. Управо тад је потребна вера. Сетите се макар Ђоковића. Како човек преокреће резултат од 0:2 на 3:2 у финалу престижног турнира? Вером. Не разумом, дакле, него вером! У вери је моћ!
172
„РОЂЕЊЕ ДЕТЕТА МОЖЕ БИТИ ВЕЧНА РАДОСТ, ЗАВРШЕТАК ПИСАЊА НАУЧНОГ РАДА, УМЕТНИЧКОГ ДЕЛА, РОМАНА, ПРОВОЂЕЊЕ ВРЕМЕНА СА ПРИЈАТЕЉИМА, ВОЉЕНОМ ОСОБОМ…“
Уз дужно поштовање, строго гледано, све су то ипак само пролазне радости. Вечна радост је само радост Вечног Живота! Искрено Вам желим да то искусите!
Одговор Катарини (7)
173
„„Па добро, сматрајте себе великом личношћу, прогласите себе за бога, попут Ничеа – само пазите да успут не полудите“! ПА АКО ЈЕ ДОБРО ЗАШТО СЕ НАМУЧИСТЕ ОВОЛИКО.“
Ја се уопште не мучим! Ја сам Вам дубоко захвалан што сте ми својом неопаганском сумњичавошћу пружили прилику да Вам дам православан одговор. Дакле, имате имате слободу. Нико Вас не тера. Никако то да разумете! Бог хоће да се спасете, али Вас не тера на тај благословени пут спасења!
174
„ПУСТИТЕ ДРУГОГ ДА СЕ ОСЕЋА НИЧЕАНСКИ.“
Изволите. Само да Вас подсетим да Ниче, када је полудео, није више хтео ни да чује за своје књиге у којима је проповедао демонске идеје. И такав, као луд, коначно је схватио! Али ни то се не сме занемарити, напротив! Дај Боже да ми (који, за разлику од Ничеа, имамо додир са Православљем) то схватимо пре него што полудимо… Али и лудило је мање страшно од вечне пропасти!
175
„ЗНАТЕ ЛИ ГДЕ ЈЕ НИЧЕ ЗА БОГА, ПО ДОПРИНОСУ ЧОВЕЧАНСТВУ.“
Не знам, заиста, то само Бог зна. Не бих се баш мешао у Његове судове, било би то и дрско и безуспешно. Нека буде Божја воља! Нека нам свима буде милостив, и Вама и Ничеу и мени и свима!
176
„БИО ЈЕ ТУ, МЕЂУ ЉУДИМА, ЖИВ, ГЛАДАН, ЗНОЈАВ, ПОЗНАТ, ОВАКАВ-ОНАКАВ, А НЕ ИЗНАД ЊИХ.“
Добро, било је и таквих момената, можда су ти моменти и доминантни за његову личност, али за његова дела се то ниуколико не би могло тврдити. Рећи да творац идеје „натчовека“ није износио тежње да се буде „изнад људи“, а притом оптуживати „Назарећанина“ за „вољу за моћ“ (као што Ви све време покушавате), представља поприлично апсурдно преокретање онога што се у историјском искуству заиста догодило. Размислите мало о томе. Мислим да је очигледно да нисте у праву.
177
„Из разлога јер је био ту, и јер је стваран, могао је да полуди. Богови дакако не могу полудети.“
Али они ваши „мужевни и марцијални богови“, то јест демони, који (су надахњивали Ничеа и који) надахњују Вас, они могу учинити да човек полуди. У Ничеовом случају се то и догодило. А Вама нека Бог да покајање и свако добро!
178
„„Остати горд и непокајан до последњег дана, веровати у сопствену непогрешовост, гордо и осионо – да, то је заиста пут у пакао“! ПИСАЋУ ВАМ ИЗ ПАКЛА, ЈЕДНОГ ДАНА, И АДРЕСИРАТИ НА РАЈ.“
Немојте тако, ово нисам рекао за Вас, нити желим да одете на место вечног мучења – зато Вам све ово и пишем! А може се десити и да то Ваше писмо, адресирано за мене у Рају, остане без примаоца. Шта онда? Хајде, ипак, да верујемо да ћемо се срести у Рају! Мислим да је то лакша варијанта, ако ништа друго, барем због лакше комуникације 🙂
179
„НАДАМ СЕ ВАШЕМ ОДГОВОРУ КАКО СТЕ СВИ РАДОСНИ И ВЕСЕЛИ, ДОК ЗНОЈАВОЈ РУЦИ И ОЛОВКА КЛИЗИ ОД ВЕЛИКИХ ВАТРИ ПАКЛА.“
А шта ако се деси обрнуто? Да моја знојава рука, којом сам Вам све ово писао, изгори у паклу, а Ви покајани стигнете у Рај? Да знате, много бих се радовао том крајњем обрту, да само, у том случају, не треба баш ја да извучем дебљи крај… Ако се покајете, молим Вас, помените ме у молитвама и опростите ако сам Вас било чиме увредио!
180
„„Чувајте се, Катарина, јер та идеологија пузајућег покушаја паганског урушавања хришћанства изнутра, коју сте несвесно поунутрили, потиче од духова у понебесју. Чувајте се! И „покајте се јер се приближило Царство Небеско““! БИ КАД БИСТЕ ЗНАЛИ КОЛИКО ЈЕ ОВА ОСОБА ДАЛЕКО ОД БИЛО КОЈЕ РЕЛИГИЈЕ, БИЛО КОГ ИДОЛАТРИЈСКОГ, ПОКОРНОГ, УНАПРЕД КОНСТРУИСАНОГ, ПОГЛЕДА СХВАТИЛИ БИСТЕ КОЛИКО СТЕ БАДАВА ПИСАЛИ СВЕ ОВО.““
Нимало се не кајем што сам писао! Семе је посејано тастатуром мене грешног, то је све што (како ми се чини) Бог засада може да учини, а да ли ће плод икада узрасти, па знате, не бих баш био тако велики песимиста као Ви! Ко зна шта живот доноси! Погледајте Ничеа који је учио окрутности и вољи за моћ, како је на концу потрчао да од шиба заштити једног коња (и у том тренутку полудео)! И у писму дан касније записао: „Певај ми нову песму, свет је преображен и сва небеса се радују!“ Тако да, немојте журити са исхитреним закључцима. Ко зна шта доноси дан а шта ноћ! Што се тиче потрошеног времена, верујте, нимало празно се не осећам! Напротив, било ми је велико задовољство да са Вама разменим и малкице изоштрим своје православне ставове! Надам се да је и за Вас било неке користи? А ако није, опет, слава Богу за све!
181
„ПАГАНИЗАМ ЈЕ ИНТЕРЕСАНТАН УСЛЕД СВОЈЕ САГЕ, БАЈКОВИТОСТИ, И ОДГОВАРА ОДРЕЂЕНОМ ВРЕМЕНСКОМ ПЕРИОДУ, АЛИ СВАКАКО, КАО ТАКАВ БЛИЖИ НО ХРИШЋАНСТВО.“
И на крају ово моћно признање! Паганизам је бајка! То и Православље тврди. Паганизам је бајка насупрот реалности Православља. Хвала Вам до неба! Једномислије!
Одговор Катарини (8) и поздрав Зорану Николићу
182
„ХРИШЋАНСТВО ЈЕ ИНТЕРЕСНА РЕЛИГИЈА И КАО ТАКВА НАМЕТНУТА, И ОНА САВРШЕНО ОГОВАРА ЈЕДНОМ ПЕРИОДУ СВЕТА, ПРОШЛОМ.“
Никакав интерес немам у овој расправи. Нити је Христос имао интерес да се распне на крсту. Нити једанаест великих апостола да пострадају за Христа. Нити милиони мученика за веру Христову. Демони имају интерес да под било којом маском руше Православље, али у томе неће успети, зато што је Бог јачи од демона. „Христос је исти јуче, данас и сутра“ – дакле, Православље је живо, живље него што бисте могли уопште замислити чак и у најбујнијој машти!
183
„РЕЛИГИЈА ЈЕ СТВАР УСКИХ СХВАТАЊА. ПОСТОЈЕ ЉУДИ КОЈИ СЕ НЕ ПЛАШЕ, КОЈИ НЕ МОГУ, НИ У СНУ, ДОБРОТУ БОГА ПОСМАТРАТИ КРОЗ ПРИНУДУ: БОГ САМ, МОРАШ МЕ ВОЛЕТИ, ЖИВЕТИ НА ТАЈ И ТАЈ НАЧИН. ТО ОНДА НИЈЕ БОГ ВЕЋ СТРАШНА АВЕТ.“
Све време сам вам показивао да Бог јесте Љубав. Ја, додуше, као што смо устврдили, јесам далеко од правог Хришћанина, али, да сам Вам наметао веру, то сте, уза све уважавање према Вама, ипак, умислили. Нисте у праву – Христос на много местa у Новом Завету каже: „Ако хоћеш, можеш се спасити.“ Нигде ни сенке принуде. Принуда је у Вашој глави. Препоручујем Вам од срца да то преиспитате!
184
„АЛИ, ДОДИРНУТ ЈЕ ВАШ НЕУРАЛГИЧНИ, СВЕТИ, НЕРВ ЈЕДНЕ ИСТИНЕ И СВОЂЕЊА СВЕГА НА ЊУ.“
Ви стварно верујете да сте ме изнервирали, избацили из такта, да сам се ја све време бранио од Ваших убитачних напада? Да ли Ваша перманентно бомбастична слова то можда доказују? Поступак за којим баш ни у једном случају нисам посегао и који, колико знам, није баш препоручен од стране администратора? Али добро, нека буде да сте Ви победили у расправи, није то ни важно. Ви сте потпуно слободна личност, Нико Вам ништа не намеће и успели сте да ме изнервирате. Нека буде тако.
185
„НЕ МОЖЕТЕ ДУГЕ КОСЕ, УВЕЗАНЕ У ПЛЕТЕНИЦЕ, ВИКИНГА МЕЊАТИ ЗА ДЕВОЈАЧКЕ УВОЈКЕ КОСЕ НАЗАРЕЋАНИНА.“
Та поетска слика, уметнички гледано, није лоша, али што се истинитости тиче, изнутра је у стању потпуног распадања. Напротив! Не можете Васкрслог Богочовека мењати за лажне „богове“ псеудосократовце, који су, чак и по вашим речима, једна обична бајка! Такво коцкање са Вечношћу је мени непојмљиво. То јест, може то то учинити, имате ту слободу, али то није нимало паметно!
186
ШТА ВАМ НИЈЕ ЈАСНО. НИТИ МАРЦИЈАЛНИ ДУХ СРБА ЗА ФЕМЕНИЗАМ ИСУСА.“
Феминизам се развија на Западу у недостатку Богочовека Исуса. Где Вам је аутохтони феминизам у Источном предању? Нема га! А на Западу већ имају бискупице лезбејке. Мислите о томе!
Господ нека буде милостив свима нама!
PS.
Поздрав Зорану Николићу!
Хвала Вам за коментар, многопоштовани брате,/ има још браће апологетске полемике што прате!
Као Крст
Растем
У Висину
Руке ширим
У Ширину
Коријеним се
У Дубину
Као Крст
Момчило
За фанатични поглед на свет, један и једнини, незамењиви: Мирослав Маравић (схватате: ПОГЛЕД)
Човек постао минезенгер: удвара се.
Ви сте се се, заправо заљубили, кроз њено писање – након што сте је себи имагинирали – у једну паганку. Следеће је позив на кафу. Како другачије објаснити толику борбу да је спасете, да се сретнете са њом у рају, да је убедите у погрешан пут.
Дакле, Вама се допада паганка, у светлој тоги, пркосна, дуге плаве косе, која скирва округла, бела, рамена, зелених очију, пуних, словенских, усана, осмеха који петрифицира, дивне, заносне, фигуре. Лако бисте је узели за жену, сав у љубави росан, заборавивиши и Бога и све остало. Такви као Ви вапите за љубављу жене, то је тако очито; могуће и за љубављу уопште, па сте, ускраћени, окренули љубав у правцу Бога, уз убеђење да вам је он узвраћа. Драмски трагично: где је, сад, Шекспир.
Ви овде држите теолошка предавања: њих нема на осталим факултетима!!! Религија је ПРИВАТНА ствар и строго ИНДИВИДУАЛНА. Ви упадате у праватност, инванзивно, потурате учења која се су сва окренута Палестини и јудејском животу. Неко их неће. Платон је највећи Бог икад, и ако неко хоће њега да држи за монолит сопства, не може му нико ускратити то. И кад каже да их неће, ви, опет, покушавате да га приволите, натерате. Зашто пишете, упорно, и опширно, ако вам није битно. Један разлог се наметнуо, само један, разуман, а он је горе наведен. Немирна, заљубљива, природа неузвараћене, недосегнуте, љубави. Толико пута поновисте име Катарина… Обраћате се кроз емоцију према жени.
Упорно не схватате да живот, у свом магистралном току, толико маши религију, јер је сама егзистенција пресудна детерминанта. Живот иде, пролази, и уколико му се не приђе са позиција тренутка, постаје се изгубљен, нигде, или негде, заточен у плодној имагинацији религијских, јарких, боја.
“Да се разумемо. Разликујемо демоне од људи. Све ово и чинимо да бисмо људе попут Вас ослободили демонског утицаја. Хришћанство доноси слободу! Катарина, ми овде говоримо о Вечном Животу, не о моћи. И не морате се трудити да замишљате, ја се никада нећу бавити политиком. Опустите се”! ОВО ЈЕ ПИСАЊЕ Ф А Н А Т И К А. Шта сте ви умислили, кога спашавате, и од чега! Који то ви! Какав ВЕЧНИ ЖИВОТ више кад неко ствари види другачије, изван религије, далеко искорачивши изван принуда било које врсте. “Хришћанство доноси слободу”! А будизам, а хиндуизам, ислам… а толико осталог света са својим осећањем живота… Шта значи једном Африканцу дорски стуб, или Едуард Мане, Жорж Сера, Микелађело, ренесанса, барок, музика Бетовена…
Ви, да сте се родили као Јеврејин исповедали бисте јудаизам, да сте Кинез, Јапанац, Монгол, припадник неког домородачког племена, нешто треће. Како не разумете да оно што вам је потурено може, само, да вас одреди, али не и оно несазнато. Ви сте рођењем и стасавањем, ту где сте, затим васпитањем, традицијом у којој сте се обрели, православац. Кад сте на реци купате се у реци, кад сте на језеру онда се купате у језеру, кад сте на мору, онда у мору, расталасаном, пенушавом, плавом. Како вас то не дотиче. Да сте Хрват, ви бисте, својом фанатичношћу оправдавали геноцид над Србима и православце одређивали као велико, одметнуто, залутало, зло. Дакле, оно што освоји, испуни, нечију свест, највише кроз општост постојања, уврежено стање, то је оно детеминишуће. Иначе би сви Хрвати, редом, постали, давно, православни.
Вама, сад, конкретно, да неко, хипотетички, обрише сећање, памћење, налик идеји у Пакленој поморанџи, да вам убаци емоције, сазнајно, размљиво, неког неоусташе, да ли мислите да бисте променили клерофашизам римокатоличанства за питомост православља, тек тако, течно, по себи разумљиво, логички последично. Отуд, Ви, показујете дубоко неразумевање за свест човекову, за читаву феноменологију окружујућег, за друштво, за моћ, појавност, егзистенцију и толико тога још.
Узгред једина религија, и о томе је било речи, која не трпи прозелитизам јесте јудаизам: јудаизам може исповедати само онај коме је мајка чистокрва Јеврејка, а то значи да нема преобраћеника! Не дају, гле чуда.
Овој страни није у интересу никога да убеди ни у шта, већ пише о историјским дешавањима. Нису ли Срби таманили богумиле и показали ванредну нетолерантност. Али то је средњовековна прича, која се дешавала свуда. Како ико може себи дати право искључивости истине и стања ствари до мере лишавања различитог, другог, живота!
Опет: ви не разумете историју, не успевате да реконструишете човека X века, Словена, Србина, који је неук, чији језик је спрам античких ништаван, на делу је јака пауперизација кметова, који су доминанта друштвеног уређења, нема школа, универзитета поготово, тад ни у остатку света, учење је махом усмено, уско схваћено на субјективним подлогама неисклесаног разума, наслеђено од старијих њиховим предањем, право учењаштво везано за занемарљив број људи, аскетског типа, чија књижевност, поезија, остала уметност, осим претакања и подражавања, не носи никакву тежину аутентичности. Устаници, српски, су били неписмени људи, сви скоро. Како толико блиску историју не познајете! Па како тим људима долази информација, са које стране, у којој мери, коликог садржаја, кад се до Беча путује недељама. Информације, знање, не теку, човеку није понуђен свет бирања већ свет одређења, мозак није, схоластички окован, кадар за велике и фине нијансе искуства, итд.
1000 година схоластике, заточеништва… Па то потурање светог овог и оног уместо античких достигнућа… па управо су они користили све обрасце понашања антике, који су били погодни за нову реалност, назарећанску. Убили су човеком мозак, лоботомисали, једним, и само једним, отуд страх за ширину сазнања, за укупност европског израза. И Микеланђело, у својим сонетима, сумња, приклања се паганству као историји, постојаности, претходници.
У Пантеон, који је обновио Агрипа, могао је свако ући и помолити се свом Богу, без да ико пита ко је твој Бог, нити да намеће било шта, било кога. Паганизам, потиснут од монотеистичког хришћанства, бива стигматизован, а нова религија нетолерантна спрам сваког другачијег мишљења. Религија позног јудаизма, секта унутар њега, иманентна Палестини, представља се као једино мислено бивство Срба, одувек, а наравно и сад, Срба XXI века. Тај инжењеринг је тако аналоган, јасан, када се узме некадашњи Србин, исти човек дакле, а садашњи Црногорац: он негира и мрзи оно што је у историји (прошлости) био, он би да преуми и то, да превреднује. Тако и хришћанство спрам паганизма: мржња, нетолеранција, искључивост. И све то није довољно да негира Јупитера, Нептуна и Зевса, посебно не Перуна и остале.
Ви сте потпали под моћи невидљивог, апстрактног, и ви не можете се отргнути из тих канџи.
Један велики интелектуалац, у Срба, диференциран, можда је и најјезгровитије описао Назарећанина и религију, рекавши: “лешина са крста”. Назарећанин је пун феминизма, супотно марцијалном европском, па словенском, осећању света. Зар оно ако вам неко удари шамар, па други образ окренут, није узето из старе кинеске философије. Хришћанство: напабирчено, украдено, учење.
Помињање Сварога, Перуна, и тога да они не могу ништа да понуде – управо то објашњава суштину дискусије: Ви, нешто, очекујете, водича, руку да вас држи као мало дете, друга страна не очекује ништа, слободна, разумски сагледавајући свет и ствари, појаве, унутар њега, поимајући егзстенцију сасвим другачије. Ти Богови су постојали у свести тадашњих људи, у одређеном добу, и у њих се веровало. То што се вама не свиђа што се тако живело, тад, и што бич палестински није раније радио то је нешто сасвим друго.
Заиста у секуларној држави овако наступати јесте бесмислено, жалосно. Највећи државнци, умници, часни и честити људи, су одвојили државу и цркву, са којим разлогом! Ко хоће да верује нека верује, ко хоће да види ствари историјски нека их тако види, ко хоће да поштује нека поштује, исто тако и ако неће, има сво право. Не може се српски осећај за живот повиновати ничему па ни религији. Нема ропства у њега.
Замислте кад би вас параглајдер, или сурфер, убеђивао да пропуштате вечни ветар/талас живота!!!
И нисте одговорили: да није у питању СРПСКА православна црква, да ли бисте икад имали икакво поштовање за религију или бар у оволикој мери! Да, као у Македонији, Северној, не постоји њихова, призната, црква: ево, обратно, да је овде Македонска православана црква! Нико жив, скоро, не би био религиозан, да није реч о СРПСКОЈ ПЦ и то је свима јасно. Народ који се није покорио толиким бомбама моћника, у толико прилика кроз историју, клањаће се, сад, неком из Назарета, измишљеном пре више од 2000 година. Узгред, и српски календар је не по Гргуру већ по Цезару. По Јулијевцима. Живела српска слобода, велика, до највеће.
Нити један историјски податак релавнтног периода не садржи помен Исуса, помазаног, Христоса.
Одговор Катарини, која неће да разуме да је Свети Сава Србе спасао од демонског паганизма 1/5
187
Прича о жени као покушај прикривања неугодне теме места Светог Саве у мапама ума једне неопаганке. – Поштована К. (разумећете, наравно, зашто не помињем пуно име!), прво да Вас похвалим што више не бацате оне бомбе у виду крупних слова. Омакне Вам се ту и тамо, али баш сте се поправили. Свака част! Ево, фанатик је решио да се још једном јави, али, последњи пут, из више разлога. Приближавамо се већ двестотом слову, а и почело је бесомучно понављање, и ја не видим шта би ново имало да се каже. Уз то, пошто сте ме оптужили да је главни предмет мог писања „љубав и удварање“, и то не тек апстрактним женама, већ конкретно Вама, као паганки – наступио је одсутни тренутак да ову расправу тихо (и, додуше, тактично) приведем крају. Наравно, не засмерам Вам, потпуно сте невини у читавој ствари, кривица је само до мене. Нашалио сам се и код Вас произвео прави цунами „помисли да Вам се неко удвара“. Но, једна ствар Вас савршено оправдава. А то је чињеница да сте огромни јаз у Вашој аргументацији (несвесно?) покушали да прикријете причом о удварању, позиву на кафу, наводној еротској имагинацији, скамењивању од замишљеног женског осмеха и заносне фигуре. И морам признати, лукаво сте то извели! Заиста, није баш лако помирити се са чињеницом да је православац кога сте педесет пута оптужили за фанатизам, ускост, заслепљеност, некреативност, затуцаност – дипломирао на Ничеу! Потребна је била баш тешка артиљерија да би се то, онако вучићевски, замазало „имагинарним женским облинама“ (Вучић има медије, а Ви сте жена). Али, уместо позива на кафу, за крај ове дискусије, након оволико анализе, хајде да мало променимо брзину и правац кретања. Поштована К., можемо ли сада да пређемо на синтезу? Мало историјата, да видимо кроз шта смо све прошли и где су та неуралгична места која нас одају, осветљавају, помрачују, ломе? Ево за почетак, зашто сте прескочили Ничеа? Хајде што сте прескочили Ничеа, то би требало да је Ваш адут, или можда грешим?! Али зашто сте прескочили Светог Саву? Како разумети ту временску линију: Паганство – Свети Сава – Православље? У мапама вашег паганског ума, у том Вашем „чишћењу СРПСКЕ од „ПРАВОСЛАВНЕ ХРИСТОВЕ ЦРКВЕ“, где смештате Светог Саву? Где га пројектујете? Шта ћемо са њим? Како се обрачунати са том стеном која, у који год сегмент приче да завирите, тако страшно боде очи? Овај одговор дугујете пре свега себи, па тек онда свима осталима. Али, молим Вас, не заборавите ни нас мале и небитне.
188
Вечност или тренутак, Бог или жена. – О како сте само симпатично све изокренули! Знате, сретање у рају нема никакве везе са телесном привлачношћу и сексом, јер сретање у рају долази након смрти, или, ако тако више волите, пошто сте ви интелектуалка, „након догађаја смрдљиве лешине“. Тако да сте ту малкице побркали лончиће, али ништа страшно, разумемо се. Најлепше је од свега што се Ви показујете као врхунски психолог, Ви све знате о мени, ја сам се потпуно Вама „приказао“ кроз моје писање и то Вам даје право да ме ставите у исти кош са пубертетлијама појачаног нагона који би у блуд пао на првом кораку. Речју, једна методологија која одаје „ширину Вашег духа“ и води Вас право ка спознаји! Ја Вам честитам! Ево, ово је прави примерак Вашег цењеног приступа дијалогу: „Лако бисте је узели за жену, сав у љубави росан, заборавивиши и Бога и све остало. Такви као Ви вапите за љубављу жене, то је тако очито; могуће и за љубављу уопште, па сте, ускраћени, окренули љубав у правцу Бога, уз убеђење да вам је он узвраћа. Драмски трагично: где је, сад, Шекспир.““ Са оваквим Вашим приступом, заиста се слажем са Вама да је време да се овај дијалог (да ли је ово још увек дијалог?) што пре оконча. Али не и да се нагло прекине! Што је брзо то је и кусо. Да видимо шта се то још крије у Вашој критици, што би било добро осветлити пре краја дискусије. И да, уз Божију помоћ, завршимо Смислом! На несрећу Ваше симпатичне теоријице „о Богу као компензацији за ускраћеност љубави уопште“, ја сам веома срећно ожењен човек а Бога не бих заборавио ни да моја жена покуша да ме одвоји од Њега (шала – јер моја жена је побожија од мене!), а камоли, макар и поштовања достојна Паганка која машта о Перуну, што ми је, баш онако бљак али до повраћања! Узгред, Ваш опис „моје имагинације“ јесте оригинаслно Ваш опис и нема никакве везе са мном. Онако, добрано сте то учитали и тај поступак Вам нимало не служи на част. Мени је, као што рекох, ваш „сан о марцијалном, мужевном Перуну“ толико гадан и одвратан да исти из моје маште аутоматски избацује чак и могућност искушења у вези некога ко машта о таквим одбојним сликама. То сам Вам написао – чисто да се не лажемо. Дакле, Ви ми нисте никакво искушење и не морате да бринете око тога. Са друге стране, не желим тиме да Вас увредим. И не гадите ми се Ви, већ ваш сан. Али да ја маштам о Вама, шта да Вам кажем, детективска психологија Вам ипак није јача страна:-) Него, хај`те Ви благо мени, одговорите на питање о Светом Сави! Да ли би и он, онолико побожан, несравњиво више од мене фанатика, тако брзо и лако заборавио на Бога кроз неку паганку, попут Вас? Да није, то можда, уједно пут ка разрешењу Ваше тајне? Да није Свети Сава можда био потајни паганин који је, гле чуда, Србе из „бледог подземног хришћанства“ – које је ту било (по угурсузу Деретићу, Бога му душу прости) – одмах од првих апостола, превео у „снажно подземно паганство“?! Јавила се Светом Сави нека заносна паганка К., преко кревета га обратила у перуновство, али га посаветовала да маску хришћанства носи и даље како га ти „бесни хришћани не би растргли“! Знам, насмејаћете се, али ја Вам ипа озбиљно говорим! Ваша вапијуће недостајућа аргументација у објашњењу феномена „Свети Сава“ има само једно разрешење, и ја сам Вам га управо представио у горњој причици. И кад маштате о кафици са неким љутим опонентом, замислите да пијете капућино са Светим Савом. То, поштована К.! То! Садржај тог дијалога нам дочарајте! Пустите Ви нас ожењене, нама је и једна жена пуна капа. Обратите Ви Светог Саву у паганство, како год знате и умете! Ево, Ви сте кративни, а ми затуцани! Или, ако Вам то баш не пође за руком… не нећу довршити ову мисао! Ако не успете да преобратите Светог Саву, чините, сестро, шта Вам је воља!
189
О крају дијалога и две врсте психологије. – Ево, за крај, обећавам, нећу више да Вам држим „теолошка предавања“! Пошто, како оштроумно примећујете „њих нема на осталим факултетима!!!“ (за Вашу информацију, слабо их има и на „нашим“ јадним екуменским факултетима!), хај
те да то уједначимо, да нигде не буде „теолошких предавања“ и да се онда, кад погасимо сва духовна светла, надамо некој разноврсности и „ширини погледа“! Тако се успоставља „ширина“ и радост овог света“ – избаците Хришћанство и хришћанске вредности и препустите се чарима пролазности да Вас одвуку право у бездан! Молим лепо! Оптужен за подземно сексуално узнемиравање, повлачим се у своју „индивидуалну приватност“, да моју слободно одабрану Православну веру не бисте схватили као наметање. Видим, нећете Христа. Хоћете Платона. Или Перуна или Сварога или било кога, само не Христа. Било ко и било шта. Само да се спасете наметљивца који, ни „сам не знајући зашто“, фанатично вам намеће Вечни Живот. Ево одабраног карактеристичног примерка: „Зашто пишете, упорно, и опширно, ако вам није битно. Један разлог се наметнуо, само један, разуман, а он је горе наведен. Немирна, заљубљива, природа неузвараћене, недосегнуте, љубави. Толико пута поновисте име Катарина…“ Ето, дакле, име Вам више нећу изговорити, да не бисте погрешно разумели (али, само појашњење: нисам ни у каквом очајању као „одбијен“ – смерам да би црв психолога у Вама сада на тај начин могао да обрне ћурак. Не. Било би то потпуно погрешно.). А ускоро престајем и са писањем. Кад прочитате слово „200“, можете да одахнете јер после њега прекидам расправу. „Подземни сексуални манијак са маском Хришћанства“ ће се вратити у свој мир који је био нарушен овим потребним, али временски захтевним излетом у обрачун са паганизмом. Дакле, нећемо о Христу. Обећавам. А Ви ми одгонетните мистерију звану Свети Сава! Или, можда је још боље да ми не одговорите?! Понесите ту мистерију са собом у тишину! Неизговорена, гласније ће да одјекује! И ко зна, можда та мала тајна једном експлодира у Вама!? Ко би био довољно храбар да тврди да се то не може догодити?! Па чекајте, ипак сте Ви ничеанка, зар не? Видите, коначно смо стигли и до креативности! И, ако дозвољавате, за крај, да се и ја мало поиграм психологије (али не подземно-сексуалне, већ подземно-боготражитељске!), у Вама су канда испреплетени Свети Сава и Фридрих Ниче! Дакле, хајмо један сугестивни миг за паганку К.! Размемо се? Још како! И додатак: Боготражитељска психологија је неупоредиво дубља од сексуалне психологије! У основи свега није сексуални нагон, већ тежња за Богом! Поштована К.!190
О потреби за разумевањем православне егзистенције Другог. – За крај морам, изгледа, мало детаљније да Вам објасним неке ствари, пошто их из мог излагања изгледа нисте разумели, или нисте хтели да разумете, пошто на њих немате одговор. Кажете: „Обраћате се кроз емоцију према жени. Упорно не схватате да живот, у свом магистралном току, толико маши религију, јер је сама егзистенција пресудна детерминанта. Живот иде, пролази, и уколико му се не приђе са позиција тренутка, постаје се изгубљен, нигде, или негде, заточен у плодној имагинацији религијских, јарких, боја.“ Прихватам да ово важи можда за Вас, за неке људе, можда и за већину људи. Међутим, не можете се руководити логиком масе. Мој случај је другачији, потпуно другачији (наравно, има таквих случајева још). Знате, у мом искуству појмови религијског и екзистенцијалног ниуколико нису супротстављени појмови. Када Вам причам о пролазности, ја то не чиним са аспекта некога ко је „ускраћен“ за нешто, ко се „плашио живота“, ко је „пропустио да осети чари женског бића“ итд. Дакле, та Ваша представа о побожном човеку који „пропушта живот“, који има „страх од живота, од уживања“, у најмању руку, не односи се на мене. До своје двадесет четврте године нисам био крштен. О Христу и Православљу нисам слушао ни у породици, ни у школи, ни у друштву, апсолутно нигде. Христа нисам одбијао јер се са њим нисам ни сусретао. (А о некаквом „палестинском бичу“ са којим сте ме сморили само тако, нема ни говора! Потпуна измишљотина!) Али, иако сам живео, по Вашим мерилима, „пуним животом“, моја душа је била суштински празна – све до сусрета са Богочовеком Христом. Дакле, то Ваше упућивање на моју адресу, да ја пропуштам неки живот, пуноћу живота, телесно уживање, женске чари, ту сте потпуно промашили! Своју рану претпоставку о мени као монаху потпуно сте нерезонски задржали и након мог више него јасног обавештења да немам никакве везе са монаштвом. Никада нисам био ускраћен ни за шта, једино Христа нисам имао и био сам – несрећан. Обратите пажњу, Ваша теорија о мени, потпуно је срушена, не мојом теоријом, већ мојим животом (и не, не намећем Вам ништа – то је моје искуство, поштујте то, молим Вас, не да бисте се обратили у најлепшу веру на свету, већ да бисте разумели саговорника и приближили се спознаји субјекта о коме сте, непажњом, изрекли мноштво очигледних бесмислица). Дакле, у темељу моје егзистенције је Христос. По радости која је заузела место очајања ја знам да је Христос Истина. Дакле, да Вас обрнуто парафразирам, Ви сте та која упорно не схвата да је моја егзистенција, у свом магистралном току, толико погођена Богочовеком као супстанцијом моје егзистенције, не идеолошки већ искуствено, да моја охристовљена егзистенција као пресудна детерминанта у корену руши сваку Вашу теорију о мени као пуко измаштано и мени наметнуто идеолошко /психолошко површно објашњење – објашњење које, наравно, овом приликом свечано одбацујем. Иако Вас и даље поштујем. А опет Вас зовем скраћено К. И не размишљам о кафи (готово уопште и не пијем кафу). Крећемо се ка Центру. Истина никада није у крајностима. А шта ћемо са Светим Савом! Дугујете ми то, К., упамтићу Вас као честиту особу, али морате се мало потрудити! Да ли сада разумете зашто стављам акценат на вечност уместо на тренутак? На Бога а не на жену? Ја се не бојим жене, жена човеку може да пружи уживање, али не може да пружи ни вечно уживање, а камоли вечну благодат! А душа се не задовољава пролазним уживањем, душа трага за Богом – и ништа не може утолити њену бесконачну глад (због чега се, сасвим разумљиво, рађа очајање)! За Вас је религија имагинација (разумљиво, Перун, бајка, све је то тако болно јасно!), али у мом случају, Православље представља својеврсни атентат на имагинацију! Уласком у веру ја сам постао „изгубљен за имагинацију, за власт тренутка, за заробљеност у пролазним чарима женског“. Надам се да ћете покушати да разумете Другог, на кога се толико позивате! Ја разумем да је Ваше искуство другачије и да Ви религију схватате као „насиље над пуноћом живота“ (уосталом, ту је објашњење за Ваше бесконачне оптужбе на мој рачун да Вас угњетавам, вршим насиље проповедима итд.). Дакле, хајдемо ка ширини! Реците, ко би одолео том зову, поготово ако је позивач један „осведочени фанатик“! А у ширину, надам се, спада и Ваш одговор који ми дугујете. Овом приликом назвао бих га: „Свети Сава између Паганизма и Православља: питања и одговори (посебно одговори!) једне убеђене неопаганке“. Слушам.
Одговор Катарини, која неће да разуме да је Свети Сава Србе спасао од демонског паганизма 2/5
191
„Рођен сам у гету“ (Милан Младеновић). – „ОВО ЈЕ ПИСАЊЕ Ф А Н А Т И К А. Шта сте ви умислили, кога спашавате, и од чега! Који то ви! Какав ВЕЧНИ ЖИВОТ више кад неко ствари види другачије, изван религије, далеко искорачивши изван принуда било које врсте. „Хришћанство доноси слободу“! А будизам, а хиндуизам, ислам…“ Дакле, као што сам обећао, завршавамо дијалог, сметало Вам је што верујем у Вечни Живот, нећу Вам више писати о томе, код Вас се заиста осећа велики замор, одморите се, опустите се, приближава се крај. Само додајем, пошто Вам овај последњи пут пишем из искуства, мени лично (не знам за друге), ни Будизам ни Хиндуизам, ни Ислам нису донели слободу. Толико. Пишем само о ономе што сам доживео. Схватили сте то као наметање – стога – завршавам. Још само једно додајем, пошто нисте разумели моју егзистенцију, моје искуство. Кажете: „Ви, да сте се родили као Јеврејин исповедали бисте јудаизам, да сте Кинез, Јапанац, Монгол, припадник неког домородачког племена, нешто треће.“ Нисте у праву. Ја јесам рођен у земљи са већински православним становништвом (номинално), али немојте превидети да сам рођен у политичком систему титоизма, 1977. године, у његовом зениту. И као такав, као недоношче позног титиозма, нисам био ни крштен, нити смо у кући имали Свето Писмо, нити иједну икону, нити смо у школи имали веронауку (школа се звала ОШ В. И. Лењин – и данас се смрзнем кад се сетим тог апокалиптичког имена!), нити су ме бака и дека водили у православни храм (деда је био комуниста и неверник), нити нам је ико долазио на врата, не да нам намеће веру, већ да нас уопште обавести да Православље постоји у Србији. Дакле, Ваша теорија о мени је пала, срушена је, разбијена. Погрешили сте. Чињенице Вас демантују. Будите поштени и признајте то. Има будиста, Јудеја, Исламиста и у Србији. Има православних и на Истоку, у већински инославним земљама. Ово је 2021. година. У ком веку сте се Ви заглавили? Где Вам је ширина? И где Вам је Свети Сава? У Православљу или у паганизму? Ако је у Православљу, зашто и на њега не пљунете, као паганка? Ако је паганин, како објашњавате да управо његовим просвећивањем почиње Вама омражена православна епоха, како објашњавате његов бег у манастир, његове сузе на молитви, његово просвећивање српског народа Христом, његово преобраћивање српског народа из мрског му паганства у мило му Православље, како објашњавате монументални споменик православној српској писаној речи који је Свети Сава написао на дар нашем роду, под именом – Законоправило? И најзад, како Ви, као врсна психолошкиња која је потпуно погрешно претпоставила да јој се ожењени опонент и отац двоје деце удвара, тумачите чињеницу да управо толико дуго и упорно избегавате да макар покушате да разрешите мистерију звану Свети Сава?! Заиста дугујете то једном фанатику попут мене! Дакле ево примера писања једне особе која површно и незналачки сагледава опонента: „Ви сте рођењем и стасавањем, ту где сте, затим васпитањем, традицијом у којој сте се обрели, православац.“ Дакле, да сажмем још једном горе речено, у обрнутом парафразирању Вашег цитата: „Ја сам рођењем и стасавањем, ту где сам, затим васпитавањем, традицијом у којој сам се обрео – био у потпуности лишен Православља!“ Не оно што сте засмислили – ово сам ја. То је моје искуство. Православље се у мом животу појавило мојим слободним избором исто као што је могао да се појави Будизам или Ислам – али ја сам одабрао управо Православље и ништа друго! То је чињеница. Ја сам, хронолошки гледано, журке на којима су постојале најразличитије идеје и веровања упознао пре Христа. Испунио ме је Христос, а не та веровања. Не намећем то Вама, говорим Вам о свом искуству. Православље сам заволео, не у лишености љубави, жене, живота, уживања, већ услед свести о пролазности, о убогости и јаловости пролазних уживања. Ви, када у Вашој перцепцији религије подражавате Ничеу, морате имати ширину и схватити да је његова перспектива сагледавања религије била детерминисана лажним, јеретичким, западним, папско-протестантским „хришћанством“ које јесте лишено Живота, зато што је лишено Христа, јер је Христа заменило човеком и паганством и нихилизмом, и само се још по форми назива „хришћанством“. Морате имати у виду да Ниче, који Вас толико надахњује (али немате храбрости да расправљате о њему, јер предосећате да би то уздрмало Вашу суштински неутемељену егзистенцију?) никада није крочио у Православну Цркву, никада није боравио у православној земљи. Али о везама између Ничеа и Саве (и у вашој глави њиховом испијању каве) дужни сте ми одговорити. Или, да… како рекосмо, можда је „паметније“ да „одзвања“ гласно ћутање… Како Ви мислите?
192
Тренутак после кога ћу Ваше називање мене фанатиком сматрати знаком потпуног недостатка расуђивања. – Поштована К, Ви тако наивно пишете: „Да сте Хрват, ви бисте, својом фанатичношћу оправдавали геноцид над Србима и православце одређивали као велико, одметнуто, залутало, зло.“ Дакле, прво сте „безбожну егзистенцију“ громогласно супротставили „имагинарној религиозности“, а сада, одједном бришете снагу егзистенције у име свођења човека на „свест“. Разумете ли шта хоћу да кажем? Дакле, ево Ваше поставке, Ваше претпоставке: „Да сте Хрват…“ Лепо сте то замислили, имате бујну машту! Али ја нисам Хрват. И шта ћемо сад? Ви можете да замишљате шта год хоћете, коју год хоћете претпоставку, и да из ње извлачите најсмелије закључке, али Ви остајете у домену маште. Ви мени хоћете (и то непрекидно радите!) да наметнете закључке Ваше бујне имагинације! „Да сте Хрват!“ А мени спочитавате да Вам намећем тезу: „Да сте православни!“ Али ја Вам то не намећем! И само да обратим Вашу пажњу на једну значајну нијансу: слободном вољом сам одабрао Православље, ја слободно говорим о својој вери (Вама више не, не плашите се!), за разлику од усташа које је фанатични Ватикан насилно покатоличио и окренуо их против бивше вере и бившег народа. Дакле, хајде за крај да решимо и ту мистерију која Вас је толико разједала изнутра, за чије решење сте сада пружили добар шлагворт. Имамо два низа; први: Православље – слобода – излагање; и други: Папизам – насиље – фанатизам. Дакле, хајдемо овако, за крај. Уколико ме још једном, као слободног православца, назовете фанатиком, бићу слободан да сматрам да не умете да правите разлику између дијалога и унијаћења. Може? Да Вам не звучи и то можда одвише грубо? И још нешто. Шта ћемо са Светим Савом? Дајте да размотримо Житија која су писали и састављали Теодосије, Доментијан, Николај Охридски, Јустин Ћелијски. Мора да се негде крије неки прикривени паганизам, нека фатална паганка, неки фројдовски снажан нагон коме ни Свети Сава није могао одолети?. Сигурно тога има, поштована К. – али где тачно? Дајте неки цитат, било шта озбиљно! Зашто имате толику потребу да нас оволико дуго држите у неизвесности?!
193
У парампарчад разбијање tabula rasa – Добро, дакле, Ви верујете да је човек празна табла коју искуство, околина испуњава садржајима света. Кажете: „Оно што освоји, испуни, нечију свест, највише кроз општост постојања, уврежено стање, то је оно детеминишуће. Иначе би сви Хрвати, редом, постали, давно, православни.“ Променом околине, како тврдите стопостотно се мења и садржај празне табле. И Ви на тај начин хоћете да поткопате утемељеност Православне вере у мени? Добро, нико Вам не спори право да покушате. И није сасвом неумесан покушај, Ви покушавате са свих страна (неко би рекао да сте наметљиви – а сећате се, Ви сте почели? – али ја Вас ниједном нисам назвао фанатиком (или фанатицом, фанаткињом), јер не мислим да сте то. Ви само пишете о ономе у шта искрено верујете, као и ја, уосталом. Нема покушаја унијаћења!). Међутим, превиђате једну битну ствар, најмање једну. Узмимо за пример мој однос према Православљу. Ја прво нисам имао никакав однос према Православљу. Када сам га упознао и одушевљено прихватио, оно је полако почело да испуњава моју свест, али (пазите, ту сад долазимо до суштинске разлике у односу на Вашу теорију!), не само моју свест (оптужујете ме за формализам?!), већ моје мисли, срце, вољу, речи, дела, окружење које бирам, храну коју једем (посну-мрсну), простор у коме се крећем (храм-дом-градилиште-парк-природа), време кроз које се крећем (црквени православни календар (који се непоунијаћено не поклапа са Гргуревим (ту се слажемо, али се Ви не слажете са самом собом), православни светитељи, кретање у лепоти и доброти, светости и пуноћи Смисла) и тако даље. Дакле, обратите пажњу. Један готово незнатни моменат, прихватање вере, у истрајности да кроз живот останем у тој вери (то траје више од двадесет година, слава Богу!), разрастао се у живот, као младица која је ломљива на почетку, кроз двадесет година одолевања спољашњим препрекама стасава у несаломиво дрво. Е сад, Ви веру видите само као младицу, што је логично, јер у Вашем уму, Ви сте стално на почетку вере, јер нећете веру, она за Вас није ни почела, Ви нећете да се разрасте у дрво – и нико Вас на то не тера, нема фанатика око Вас који би да Вас поунијате, него то наводим као пример зашто Вама изгледа да је то очас посла, промениш садржај свести и од православца „фанатик“ лако постане „усташа“ који без имамо гриже савести српкињама вади нерођену децу из утроба србосеком. Опростите због бруталног примера, али морате некако да увидите да је дуготрајно искуство незаобилазни фактор при разматрању Ваше „празне плоче“. Живот није теорија. И при покушају унијаћења, неко ће се одрећи вере – онај ко није био искрен у вери, или онај коме је интерес изнад вере или онај у коме је страх надјачао веру итд. У сваком случају, лакше ће бити поунијаћен онај ко само у свести или само на речима има веру, од онога чија је вера попут дебелог дрвета које, ако разумете метафору, можете исећи моторном тестером – али га не можете извадити из православног корена. И шта ћемо сад, ближећи се крају, шта кажете? Да Светог Саву, метафорички, посечете паганском моторном тестером или да га вадите из православног корена и прогласите за пагана (ово друго ће, услед свега што смо рекли, ићи веома веома тешко – биће немогуће! Свесни тога, бежите од Светог Саве као ђаво од Крста – разумљиво!) У сваком случају, свесни сте да осим избора између две поменуте могућности, нема трећег излаза. Или, ако Вам то не би запарало уши, можда да покушамо, у пракси, да макар наговестимо једну трећу, православу могућност? Да тихо прошапућемо: „Свети Саво, моли Бога за нас! Да нас просветли, уразуми, смири!“? О не, фанатизам! Преверавање! Унијаћење! Заборавите! Дајте да полако приводимо ово крају! Кажете: „Отуд, Ви, показујете дубоко неразумевање за свест човекову, за читаву феноменологију окружујућег, за друштво, за моћ, појавност, егзистенцију и толико тога још.“ Не, поштована К, из свега наведеног белодано произлази да Ви: „показујете дубоко неразумевање за искуство човеково, за непроцењиви значај тог једног крицијалног момента у коме се указује битност тренутка за слободан избор који ће одредити читав Ваш живот и кога се, уз Божију помоћ, нећете одрећи ни по цену смрти! Чули сте за Вукашина из Клепаца? Он није хтео да виче „Живео Павелић“, секао му је крвник парче по парче коже, али на крају је Вукашин постао Светитељ који нас сада заступа на небу, коме се молимо да моли Бога да нас спасе од новог унијаћења и да нам снаге да и ми издржимо могуће муке. А крвник је полудео, управо због надземаљске снаге коју је Христос дао мученику. Чујете ли како је она tabula rasa разбијена у прампарчад?! Хајде што не верујете, ваш избор. Али Ви уопште не разумете колику моћ вера може имати у човековом животу! Удубите се у животе мученика. У Житија Светих. Имајте ширине! Погледајте, најзад у Житије Светог Саве и… знате већ шта треба да урадите. Или не треба? Резултат ће ионако бити исти – Слава Богу!
Одговор Катарини, која неће да разуме да је Свети Сава Србе спасао од демонског паганизма 3/5
194
Потпуна слобода и потпуне (овог пута ненаведене) потпуне последице. – Крупним корацима, дакле, идемо ка крају! Дајте да окончамо још нека неесувисла понављања: „Овој страни није у интересу никога да убеди ни у шта, већ пише о историјским дешавањима. Нису ли Срби таманили богумиле и показали ванредну нетолерантност. Али то је средњовековна прича, која се дешавала свуда. Како ико може себи дати право искључивости истине и стања ствари до мере лишавања различитог, другог, живота!“ Ево, ни ја Вас не покушавам да убедим ни у шта! Будите шта хоћете! Верујте у шта хоћете! И да додам: ако сам Вас икада упозоравао да наши избори и поступци имају последице (често и врло тешке и неповратне), чинио сам то у најбољој намери, а не да бих Вас превео у Православље. Сада то нећу учинити, поштована К., желећи Вам, притом, све најбоље! Да размотримо овде још једно место сталног спотицања, још једном за крај: „Информације, знање, не теку, човеку није понуђен свет бирања већ свет одређења, мозак није, схоластички окован, кадар за велике и фине нијансе искуства, итд.“ Схоластика нема везе са нама! И то што у Средњем веку није било интернета, није никакав доказ у прилог „затуцаности Православља.“ Напротив, људи су имали здравије расуђивање. Али не можете мени спочитавати да сам веру „примио наслепо“. Слободно, потпуно слободно! Тај аргумент Вам је поприлично застарео. И шта хоћете да кажете, да је у Средњем веку било интернета, Свети Сава би… шта? Постао паганин? Дајте, испричајте ми још неку бајку, молим Вас! Како не схватате колико сте, у целини, омашили Смисао свега? Свети Сава је та вододелница која Вас обара! Не ја, он Вас је оборио. Његовим смиреним ликом са милешевске фреске! Тај лик, то смирење му није подарено паганизмом! Него? Знате одговор? Смете ли себи да признате?
195
Потпуно проклињање или коначно признање. – Ето, превалисмо 195 слова, као 195 километара дијалошког пута (са мистичним Светим Савом као исходиштем), али неке ствари ме код Вас још увек потпуно запрепашћују! Када кажете: „1000 година схоластике, заточеништва…“, ја се опет питам, поштована К., да ли Ви заиста још увек разговарате са мном, или у својој глави понављате отрцане фразе? Какве везе Православље има са схоластиком? Наведите ми једну једину везу, један једини заједнички појам? Не само да схоластика нема корен на Истоку, већ се никада није одомаћила ни као путујући циркус кловна папе. У суседству Ватикана, хиљаду година одолевамо схоластичком унијаћењу а Ви, уместо да кажете Хвала Богу и пљунете на паганизам који здесна ради исти посао као и Унијати с лева, Вама је још пало на памет да Православље оптужујете за схоластику?! Да није схоластику у Православље, Боже опрости, увео Свети Сава? Читали сте то негде? Ви само нешто тврдите и понављате и стално сте нешто као увређени, а када Вас питам одакле Вам то, Ви једноставно игноришете питање! Зато Вас, дакле, опет подсећам и враћам на „трансверзалу“: паганство-Свети Сава-Православље. Како да се извучете из те веома неугодне ситуације? Потпуним проклињањем или признањем? „Убили су човеков мозак, лоботомисали, једним, и само једним, отуд страх за ширину сазнања, за укупност европског израза.“ Што сте тако апстрактни? Именујете, ко је убио, ко је убица? Свети Сава? Паганска детективко, слабо Вам иде та истрага, немате материјалне доказе, стално нешто нагађате, тумарате у мраку. Питам Вас конкретно, да ли је Свети Сава убио човеков мозак, човекову ширину, ширину Срба када је Србе просветлио Христом и отргао их од мрачних демонских „богова“? Да ли Ви стварно верујете да би Свети Сава, за разлику од мене, имао неки други назив за словенске „богове“? Мислите да их Свети Сава не би називао, да их није називао демонима? И једно од мојих последњих питања. Хоћу да ми одговорите без околишања. Да ли је по Вама Свети Сава био фанатик?
196
Поштована К., дајте мало храбрости! – И опет се жалите, као да смо тек на почетку дијалога. Нема код Вас никакве промене, никаквог новог искуства. Зато што панично одбијате, не да постанете православка (о томе не разговарамо), већ одбијате отвореност да чујете, да разумете искуство Другог, Ближњег. Зато се понављате као грамофонска плоча на крају стране (зато се и приближавамо крају): „У Пантеон, који је обновио Агрипа, могао је свако ући и помолити се свом Богу, без да ико пита ко је твој Бог, нити да намеће било шта, било кога. Паганизам, потиснут од монотеистичког хришћанства, бива стигматизован, а нова религија нетолерантна спрам сваког другачијег мишљења.“ Ко Вам данас то брани, не разумем? Шта Вас то стално притиска? И шта Вам је ту чудно што Хришћанство хоће своју веру, а не туђе вере? Па и Ви хоћете своју веру! Ако Ви мене називате фанатиком само зато што Вам излажем Православље и кажем да би било лепо да постанете Хришћанка, зар није онда фанатизам и када ви у мене покушавате да уградите паганско-еротски умишљај да бих се ја зарад женских облина одрекао Христа? И шта бих ја требало да урадим, да прекор на Ваш рачун упорно понављам кроз двеста слова и непрекидно се жалим како Ви кроз то „намећете Ваше паганско-еротске богове“?! Глупости! Чините шта год хоћете! Ако срушите моју веру, преведете ме у паганизам, значи, био сам полухришћанин, нека сам кажњен! Пре ћу схватити зашто ми се то догодило и следећи призив благог Христа ћу боље искористити да поверујем од свег срца! Дајте, молим Вас, за крај, обећајте ми да нећете више да кукате како Вас стално неко вуче да Вас обрати у Православље! Није више Средњи век, није државна религија! И није Свети Сава (а да јесте? Мислите да би Вас он вукао за рукав да постанете Хришћанка? Он који је читав Псалтир читао дневно? Не, Ви то не разумете… Идемо, још мало…)
Одговор Катарини, која неће да разуме да је Свети Сава Србе спасао од демонског паганизма 4/5
197
Не жалим Вас ни мало! – И ево, на врхунцу дијалога Ви одвалите овакав један бисер! Немојте мислити да се жалим! Дошао је у правом тренутку: „Религија позног јудаизма, секта унутар њега, иманентна Палестини, представља се као једино мислено бивство Срба, одувек, а наравно и сад, Срба XXI века. Тај инжењеринг је тако аналоган, јасан, када се узме некадашњи Србин, исти човек дакле, а садашњи Црногорац: он негира и мрзи оно што је у историји (прошлости) био, он би да преуми и то, да превреднује. Тако и хришћанство спрам паганизма: мржња, нетолеранција, искључивост. И све то није довољно да негира Јупитера, Нептуна и Зевса, посебно не Перуна и остале.“ Дакле, пазите какав пример Ви наводите. Дакле! Црногорци су православни Срби, одувек били и јесу. Комунисти су направили нову нацију, а нова нација и нову „цркву“. И Ви сад то, поштована К., у потпуном очајању зато што читава историја негира Ваш паганизам, овај црногорски пример хоћете да искористите да бисте објаснили како је Православље било насилно према паганизму?! Па да видимо то мало подробније, слажете ли се? Или, пошто смо при крају, а већ сте ме оптужили „да много причам“ (за разлику од Вас која се „много понављате“!), хајде да скратимо причу! А како скраћујемо причу? Како је данас скраћујемо? Како ћемо је, ми Срби скраћивати до краја века? Светим Савом! Дакле, где у настанку црногорске државности и црквености и негирању српства видите Светог Саву?! Мило Ђукановић као нови Свети Сава? Је ли то последња реч Вашег заумног неопаганског система? Знате како, с обзиром колико кружите око Светог Саве као киша око Крагујевца, веома бих се изненадио да признате ову Мило-Сава аналогију, али, с обзиром да Ваш пагански систем само што се не распадне у парампарчад, не би ме чудило да, када бисте само имали храбрости, признате чак и тако нешто! Ево чикам Вас – Мило Ђукановић против српског Православља као Свети Сава против паганизма! Имате ли за шта да се ухватите? Искрено, не жалим Вас ни мало! Паганизам, са свим у њему накрцаним демонима нека се распадне, а Ви услед тог земљотреса можете само да задобијете нове видике, нову ширину, да превладате неопагански фанатизам који – иако није потпуно овладао Вама – ипак несвесно вреба и ждере изнутра. Дакле, не жалим Вад.. Зато што Вас поштујем. И желим Вам добро. Искрено!
198
Круцијално питање у незаустављивом кретању ка Центру кружења: – Али батргате се још увек! Па наравно, иако смо на самом крају, нисмо још стигли до слова број 200! Да видимо шта велите: „Ви сте потпали под моћи невидљивог, апстрактног, и ви не можете се отргнути из тих канџи.“ Добро! Јесам! Извуците ме! Како? Одговором на питање. Сасвим конкретно питање: Да ли је Мило Ђукановић са српским православљем учинио исто што и Свети Сава са паганизмом? То ми кажите па да се вратимо редовним активностима, пре него што моја добра женица посумња да сам лукаво користио дијалог о Православљу и паганизму да бих избегао кућне обавезе! Мило-Сава – одговор!
199
О лешинама обезкрстовљености и обезхристовљености – Поштована, К., све смо ближе тренутку краја дијалога. Све смо претресли до ситних цреваца, готово да више нема шта да се каже (ко год је ово читао, ако ико чита, одавно се жешће сморио), али ипак, неки детаљи, до овог тренутка готово неприметни, на самом крају, добијају значај Смисла који ретроактивно осветљава читав пређени пут. Кажете: „Један велики интелектуалац, у Срба, диференциран, можда је и најјезгровитије описао Назарећанина и религију, рекавши: „лешина са крста“.“ Што не рекосте који – дајте то напиште, озбиљно ћу се наљутити ако ми то ускратите! Врло смело изговорено и значајно је што се том толико јасном и трагичном сликом (наших душа!) бавимо три слова пред крај дијалога! Шта мислите, поштована К., да се подсетимо мало текста испод кога је настала ова расправа, да макар на крају, одамо захвалност мом имењаку који је сасвим нехотично покренуо ову велику тему? Како то да учинимо до једним цитатом: „Споменик је оскрнављен јер су покојници (?) оштећене очи на слици а има још штете на споменику. Нема године смрти, и ова слика може да развије морбидну машту о животу и делу ове душе“. Зашто Вам ово наводим? Па нису ли наше обезкрстовљене и обезхристовљене душе, као лешине које су распевши у себи Христа коначно убиле, не Њега Васкрслог, већ саме себе?! Онај ко је овој жени на слици ископао очи, учинио је то себи, а њу је учинио постхумном мученицом! И интелектуалац који је рекао за Христа да је „лешина са крста“, није изразио Њега Необухватног, већ је ругобу своје душе учитао у Њега, али није васкрсао са Њим, са Светим Савом, који је нас Србе родио за Христа. Шта ћемо, дакле, да учинимо, поштована К, да пагански распемо у себи Светог Саву и душе своје начинимо вечним лешинама које ће демони вечно кљуцати у паклу, наслађујући се нашом погибијом и смејући нам се у лице, или ћемо повратком ка Христу, једином распето-васкрслом Животу у свим пакленим световима, у својим душама да васкрснемо Светог Саву и њиме у себи сахранимо поражену екипицу надувених и надуваних Перуна, Сварога, Триглава и осталих из плејаде превазиђених лажних „богова“? Јер, обратите пажњу, уколико хоћемо да будемо доследни, осим та два пута, нема трећег. Нема синтезе између Саве и Перуна. Ово није хегелијански систем, ово је живот, ово је кјеркегоровски избор или-или. Сасвим Вас разумем зашто то отворено не покушавате. Недоследну синтез не покушавате да спроведете отворено, него подземно, то је Ваша позиција. Али чим Вас неко истера на чистац, Ви се кријете, бежите, прећуткујете. Светло Вам не одговара. Па докле ћемо таворити у мраку, поштована К.? Ево још два пасуса и крај. Дајте, објасните, определите се. Можда Свети Сава? Или сам ја фанатик? Још увек тако мислите?
Одговор Катарини, која неће да разуме да је Свети Сава Србе спасао од демонског паганизма 5/5
200
Центар Круга двојке, а у центру… – У претпоследњем пасусу само таксативно, да поновимо детаље толико пута предочене, а несхваћене, али овога пута Светим Савом захваћене. Дакле, ако хоћете да наметнете ту толико погрешну тезу која гласи: „Назарећанин је пун феминизма, супротно марцијалном европском, па словенском, осећању света, објасните ми где је ту Свети Сава? Да ли је и он пун феминизма? И где су плодови тог „феминизираног Исуса“? И зашто је уопште ту битан феминизам? И нисам ли Вам хиљаду пута већ предочио вапијући недостатак феминизма на Истоку? Ако је, дакле, као што тврдите, „Назарећанин пун феминизма“, а ми смо скроз Назарећанинови (ево, узмите мене за пример, иако сам далеко од правог хришћанина), где сте ви у мојим написима видели феминизам? Ако је Ваша теорија исправна, мора негде та болест да се рефлектује! Али да занемаримо мене – где је код Светог Саве феминизам?! Па он, колико је задобио Христа, Боже опрости, по вашој лешинарској теорији, требало би да се залагао за права трансвестита у Средњем веку?! Какав црни феминизам код Христа?! Разумем да волите бајке, али бајке су код Перуна, а не код Христа! Христос је реалност, стварност, Живот. „Зар оно ако вам неко удари шамар, па други образ окренут, није узето из старе кинеске философије. Хришћанство: напабирчено, украдено, учење.“ Значи, Ви сматрате само уколико је то оригинално, само утолико је и дејствено? А зашто не гледате суштину? Што не погледате мученике и мученике који су страдали без роптања, са радошћу? Није питање где шта пише, нису ово рок бендови да меримо да ли је оригинал боље изведен од обраде. Ово је питање живота: Да ли Жртвовање за Бога води у Вечни Живот? То је централно питање. Оставите се форме, спољашњости, уђете ли у центар тог зачараног круга пронаћи ћете истинску бесконачност! Пардон, не Ви, Ви сте уплашени да Вас неко вуче за рукав. Ја сам у свом искуству то нашао. Слава Богу! И Свети Сава је то нашао! Не у Перуну, него у Христу! Слажемо ли се барем око Светог Саве? „Ви, нешто, очекујете, водича, руку да вас држи као мало дете,“ – знате, кад видим ваше хипнотичко кретање у круг и понављање истих овешталих питања која – како, на жалост, на крају закључујем – и не траже одговор, тако сам задовољан, баш као дете које, иако неуко, ипак се сећа макар Христових речи: „Ако не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско!“ Зато Вам хвала на овом поређењу. Ви сте то рекли. А ја сам далеко од детета. Али пошто се ближимо крају, да не дужим, нека Вам буде. Нека буде дете на крају! „Пустите децу к мени и не браните им јер је Њихово царство Небеско!“ Ах тај „опаки Назарећанин“, какав је то „фанатик био“! Деца! Деца фанатици! Јесам ли ја дете или фанатик?! Шта кажете? Тешка прича, зар не?! Али зато је друга, она Ваша страна сасвим у кул фазону. Да видимо: „Друга страна не очекује ништа, слободна, разумски сагледавајући свет и ствари, појаве, унутар њега, поимајући егзистенцију сасвим другачије. Ти Богови су постојали у свести тадашњих људи, у одређеном добу, и у њих се веровало. То што се вама не свиђа што се тако живело, тад, и што бич палестински није раније радио то је нешто сасвим друго.“ Паганска слобода и палестински бич! То је, ценим, Ваша последња реч? И све би то било лепо да унутра не треба да сместимо Светог Саву. Како да то учинимо? Имате ли неку идеју? Свет Сава са палестинским бичем у рукама? Или на кафи са поштованом К. у њеној глави? Шта каже Свети Сава на том састанку, да ли је он Србе из паганства превео у Православље или није?! Приближавамо се крају, смисао је све гушћи. На крају, ево да потпишем један дужи низ Ваших речи: „Заиста у секуларној држави овако наступати јесте бесмислено, жалосно. Највећи државници, умници, часни и честити људи, су одвојили државу и цркву, са којим разлогом! Ко хоће да верује нека верује, ко хоће да види ствари историјски нека их тако види, ко хоће да поштује нека поштује, исто тако и ако неће, има сво право.“ Ево. Потпис. Мирослав Маравић. Цветајте поштована К. у хиљаду паганских боја. Нико не сме да Вас својата. Ја бих једино молио да ми објасните место Светог Саве у Вашем систему мишљења – то једино. „Не може се српски осећај за живот повиновати ничему па ни религији. Нема ропства у њега.“ Или сте можда хтели рећи: „Не може се православац Свети Сава повиновати ничему паганском па ни словенском паганизму. Нема робовања демонима у Светог Саве!“ Јесте ли то хтели рећи? Не? Нешто друго? А шта то? „Замислите кад би вас параглајдер, или сурфер, убеђивао да пропуштате вечни ветар/талас живота!!!“ Вас то вози? Параглајдер? Вама је то узбудљиво? Знате ли на шта сам се ја навукао? „Замислите када би вам се Свети Сава, или Свети Николај Охридски или Свети Јустин јавио и рекао Вам да је спасење само у Христу, само у Православљу, а да су све остало само пролазни таласи о које ћете се разбити и који ће вас прогутати ако им се препустите? (Да не схватите погрешно, не терам Вас, ово је само обрнута парафраза, ја Вам само одговарам, Ви сте криви:-) Ви мене навлачите на пролазне таласе, ја Вас на Христа. Зашто бисте Ви имали право на пролазност, а ја не на вечност? Узгред, ко би више изгубио – одрицањем од своје вере и прихватањем опонентове – ви вечност, а ја пролазност? Сетите се макар Кантовог практичког ума. У теорији се не може доказати да Бог постоји, али у пракси је добро да постоји. Ми не живимо у теорији! А поготово Свети Сава није живео – одабрао је Христа! И није постао трансвестит! Свети Сава је трансценденција, а не транвестија! Слажете сли се? И на самом крају, притерали сте ме уза зид (као ја Вас за Светог Саву!), кроз питање: „И нисте одговорили: да није у питању СРПСКА православна црква, да ли бисте икад имали икакво поштовање за религију или бар у оволикој мери!“ Видите, Ваша питања су тако непоправљиво теоријска, школска, схоластичка! Ја Вам говорим о егзистенцији, о граничним ситуацијама, о земљотресу покајања, о Светом Сави као вододелници, а Ви ме смарате питањима типа ШББ КББ? Увиђате ли епохалне размере моје локалне сморености? Али, да не бих био ухваћен (онако како сам ја Вас ухватио и још увек Вас хватам у вези Светог Саве) како наводно избегавам питање, одговорићу Вам са задовољством. „Да није у питању СРПСКА православна црква“? Знате, то је као кад бих ја вас питао: „Да се не зовете К., да ли бисте прихватили да се зовете Б?“ Рећи ћете, изабрао сам да се крстим. Јесам. Крстио сам се у Цркви српског стила и искуства. Наравно да ми тај стил и то искуство прија и не бих га мењао ни за какав други стил и искуство. И шта Ви сада хоћете од мене? Ви хоћете да ја негирам своје Богом ми даровано искуство спасавања у српској Православној цркви и пребацим се у домен маште да бих тамо, „одлучио“ шта? Да ли бих, да моја Црква није „СРПСКА“, да ли бих икад имао икакво поштовање за религију или бар у оволикој мери!“? Па ево, сетио сам се нечега што би ме могло избавити из канџи Ваше апстрактне маште. Има у Београду једна Руска Црква. Кад се успавамо, идемо тамо, јер Литургија почиње у 10. Далеко је то од Српске Цркве, али кад се Србин улењи, нису ни Руси лоши да му Православљем отворе очи против несувислих паганских софизама. И знате, подједнако волим Христа и у Руској Цркви! Дакле, може било која православна Црква која исповеда православни Символ Вере, наравно! Али то не значи да бих ја мењао Српску Цркву, немам потребу да је мењам, сем понекад у вашој паганској машти, да Вам помогнем да затворите неку своју несувислу конструкцију. И не сумњам да ћете је затворити. Једном. Уз Светог Саву? „Нико жив, скоро, не би био религиозан, да није реч о СРПСКОЈ ПЦ и то је свима јасно.“ Погрешно сте поставили питање (тај домен маште је ионако бесмислен, пошто никоме у реалности не пада на памет да прави такве експерименте, осим паганима, који траже макар заобилазне начине да нам науде (а смешно је помислити да бисте у томе могли успети!). Прави одговор се крије у следећем питању: Да ли би, скоро, ико жив, од Срба, био истински религиозан, да је Свети Сава Христа заменио демонским боговима? И чак и кад би био религиозан, зар неко стварно мисли да бисмо у суседству Ватикана као Срби опстали хиљаду година? Да нас не би покатоличили? Да нас не би асимиловали, прогутали? Зар не схватате да смо Божјим промислом примили Хришћанство да бисмо били бедем Православља пред најездом западних Варвара према Истоку, услед све слабије, и ускоро угашене Византије? Где Вам је контекст, поштована и широка К.? И где је ту Свети Сава? „Народ који се није покорио толиким бомбама моћника, у толико прилика кроз историју, клањаће се, сад, неком из Назарета, измишљеном пре више од 2000 година.“ Не, поштована К, за крај хајдемо мало Истине. Истина је исцељујућа: „Народ који се уз Христову помоћ, није покорио хиљадугодишњим покушајима папског унијаћења, који је Божјом милошћу издржао петстогодишње турско ропство, почеће сада, након свих тих страшних и тешких искустава пуних суза, труда, губитака, одрицања и покајања, клањаће се сада, нерасудним „трудом“ једне неопаганке неком Перуну и Сварогу за које чак и сама поштована К. каже како „ни не нуде ништа осим бајки“?! Што се календара тиче, слажемо се: „Узгред, и српски календар је не по Гргуру већ по Цезару. По Јулијевцима. Живела српска слобода, велика, до највеће.“ Ту се слажемо, само, ако већ (не знам зашто?) својатате православни календар, да ли мислите да присвојите и Светог Саву и, што је најважније и за Вас најтеже питање, како мислите да то учините? Наравно, завршили сте у великом стилу, доказујући тиме колико Вас пече недостатак аргументације за Ваш систем из кога цури на све стране: „Нити један историјски податак релавнтног периода не садржи помен Исуса, помазаног, Христоса.“ Није јасно шта сте под „релавнтног“ мислили („релевантног“, „релативног“ или…?), али није толико важно. Свето Писмо, Библија, по Вама није кредибилан историјски извор? Како бисмо требали онда да зовемо „библиотеку“ – „паганотека“? Како бисте рачунали време, пре и после Христа, ако Син није помазаник Очев? Која је то личност која време може поделити на оно пре и после ње? Треба ли да Вас подсећам на Ничеов пример који је у књизи „Антихрист“, желећи да заиста радикално раскрсти са Хришћанством, предложио да време почнемо да рачунамо од тренутка његове објаве „смрти хришћанства“, па је ту објаву датирао са 1.1.1. године? И шта се десило? Да ли је то заживело? Да ли је ико то прихватио? Шта је било макар са објављивачем? У лудилу је викнуо: „Свет је преображен! Сва Небеса се радују!“ Дакле ни сам преокретач није могао да издржи терет преокретања, а Ви хоћете да нас овде убедите како је Христос измишљен пре две хиљаде година! Па договорите се, жено, са самом собом? Је ли постојао, је ли измишљен, је ли Јеврејин, је ли феминизиран, је ли православан, је ли схоластичан и, што је питање свих, питања, је ли обитавао у Светом Сави и да ли је, кроз Светог Саву, пагане, уз мало буке и хуке, послао на сметлиште историје?
PS
То би било све са моје стране, нећу се више оглашавати у вези ове дискусије. Мислим да смо тему претресли и више него довољно. Нека Ваш одговор буде последњи, не сумњам да имате још нешто да кажете (а у то, молим Вас, урачунајте одговор на сва питања о Светом Сави која сам Вам поставио, и то због Вас, не због мене!). За разлику од Православља, у коме мушкарац има последњу реч, препуштам Вама, неопаганки, да затворите ову дискусију, из три разлога. 1.) Пагани, претпостављам, жену стављају испред мушкарца (види се то по овој палој цивилизацији којом управљају масони-пагани, због чега се феминизам слави као највиша вредност); 2.) Ваши аргументи су слабији, па Вам остављам могућност да своје речи појачате (ако је могуће!) тиме што ћете писати последњи и 3.) За разлику од нас православних, немате Светог Саву за заступника. Поштована К. – желим Вам, молитвама Светог Саве Српског, све најбоље од Богочовека, Спаситеља света, Исуса Христа, коме нека је, са Оцем и Светим Духом, слава у векове векова!
„Прихватам да ово важи можда за Вас, за неке људе, можда и за већину људи. Међутим, не можете се руководити логиком масе“. Све сте рекли… Ви пишете емоционално, чињенично-слепо, па отуд доказ да читав ваш напис носи бесмисао. Овде и јесте реч о маси српског народа, и поимању Бога и религијие управо код тих, вићинских, руралних, људи. Ви кажете: ЈА сам открио радост, за МЕНЕ је хришћанство, православље, то и то, ЈА осећам тако…
„Никада нисам био ускраћен ни за шта, једино Христа нисам имао и био сам – несрећан“. Одлично, ваш субјект није довољно чврст за индивидуалну, друштвену, егзистенцију, већ сте се ухватили за скут неивидљивог и уобразили несрећност. Драги господине субјективизирајући осећај сопства износите и преливате га на остатке српског народа. Да ли ви разумете живот брачног пара са двоје или више деце, који нема времена за себе саме, камоли за читање јеврејске литературе, или оне проистекле, ослоњене, из ње.
„…не да бисте се обратили у најлепшу веру на свету…“ По Вама, религја по Вама, субјективно, лично, везано за регион, државу Србију, отуд СРПСКА ПЦ… Схватате да за вас најлепше, за Казахстанца, Монгола, није… Људски живот тече у срећи и радости, њиховој, схваћеној као свет представа и симбола те нације, друштва, места. Хималаји буде нешто исконско унутар душа особа тог региона, као што буде нешто друго код Европљана, или црнаца. Исто представа Алпа или Карпата, која варира од словенског, преко германског, са специфичним значењем које одступа у моменту када се са истим тим масивима сусретне неевропска душа.
„По радости која је заузела место очајања ја знам да је Христос Истина“. Ваша недовољност … Можда постоји још толико тога, неспознатог, које би изазвало исти осећај, или надмашило постојећи. Откуд очајање, зашто мислите да остали људи очајавају. Одакле вам то извире. Ви ваше очајање, терет егзистенције, схватате кроз религију, толико религијски, да свако априори очајава, као што сте ви, и да нико не може превазићи очајање на било који начин осим оног који се вама десио: религијски. Ви кажете ЈА ЗНАМ: па неко други зна нешто друго. Отуд слобода и у знању, у трагању. Замислите да су сви исти: сви стихови, романи, слике, уметност, филм, музика… све би било исто. Један будиста може да има, највише, поштовање за друге религијске представе, али остаје детерминисан својом, живи кроз њу, или у њој. Сва Ваша радост њему је бесмислена, јер радост побуђује толико тога; уосталом само схватање радости такође варира: неко је радостан кад угледа ретку врсту птица, неко кад дочека Сунце након поларног шестомесечја, итд.
Свети Сава је човек 12. века. Хиљаду година дели Саву, спцифичан контекст, степен просвећености разума, клерикално-профани оквир државе… Сада је 2021. Да ли ви разумете шта се у свету десило за сав тај период. Узгред, зашто српски народ гласа како гласа! Зашто не разуме толико тога. Зашто ради ствари које ради. Како може Свети Сава и актуелни час политичке издаје и лажи. Зар није доказ помућености егзистенције и неприсуства Светог Саве, његовог потискивања, прогнанства такорећи, управо постмодерни час српског друштва; или како то иде Томислав Николић и Свети Сава. Ето, да је већина као Ви видели би доста боље актуелни политички, издајнички, моменат. Али не виде! Не иду ни тај Бог, нити било који, са СНС. У народа је то одвојено, одавно. Само прихватите да народ није исто што и ЈА.
„А душа се не задовољава пролазним уживањем, душа трага за Богом – и ништа не може утолити њену бесконачну глад (због чега се, сасвим разумљиво, рађа очајање)“! Чија душа, то… Хиндуса… Будисте… Атеисте… Интелектуална душа… Црњанскова… Ваша душа, то је Ваше најдубље осећање, у које сте довели сами, или сте увучени преко црквених људи. Али то нема веза са другима. Ви можете трагати, тако, колико хоћете, док је неко своје трагање уоквирио у одређеном тренутку живота и бесмртан постао својим уметничким стваралаштвом: Црњански.
„Само додајем, пошто Вам овај последњи пут пишем из искуства, мени лично (не знам за друге), ни Будизам ни Хиндуизам, ни Ислам нису донели слободу“. Зашто вас је толико намучила тврдња да СРБИ (толики ПЛУРАЛ) нису библијски религиознан народ… Ваш проблем ескалира услед свођења читавог постојања српског народа на сопствено виђење у убеђеност. Ви нисте народ. Ви имате новца, рецимо, народ нема, а тврдите да је он, читав, богат! Управо потврда: РЕЛИГИЈА је ЛИЧНО ИСКУСТВО и ништа више. Да не говоримо о Србима који живе на осталим континентима: колико њих је религијски индиферентно искуство нове средине, одрастања, оквира у коме су се задесили.
„Нисте у праву. Ја јесам рођен у земљи са већински православним становништвом (номинално), али немојте превидети да сам рођен у политичком систему титоизма, 1977. године, у његовом зениту. И као такав, као недоношче позног титиозма, нисам био ни крштен, нити смо у кући имали Свето Писмо, нити иједну икону, нити смо у школи имали веронауку (школа се звала ОШ В. И. Лењин – и данас се смрзнем кад се сетим тог апокалиптичког имена!), нити су ме бака и дека водили у православни храм (деда је био комуниста и неверник), нити нам је ико долазио на врата, не да нам намеће веру, већ да нас уопште обавести да Православље постоји у Србији“. Па како не! Само сте потврдили: снага комунизма, пролетеријатa, је покосила Светог Саву, код ваших предака, најближих, и друга потврда: да оно несазнато нема снагу!!!… Оно што не поткачи човеком ум не можему имати утицај. Ко зна шта би од вас постало да сазнате толико тога несазнатог, ко зна шта би се десило да вас „обраде“ неки други људи од религије и њеног позива, чим показујете толики степен ирационалног пристанка.
Исус је Јеврејин везан за палестину и јудаизам и као такав нема никаве веза са Словенима, Европљанима, Србима… Просвећујете Србе јеврејском причом… Не разумете значај и креатање религије нити поунутрашњивање исте у великом слоју народне масе.
Досита смешно, као да Сава не трпи пристике Византије. Као да религија нема моћ. Као да је допуштено слободно приступање и одабир. Па видите шта је Бугарин Борис направио од Србије… Оробио је… То је време наметања побогу… Имате проблем историјске перцепције, реконстукције… Како уопште можете рећи, са становишта највећег субјективизма, да су стара веровања, не само у Срба, већ у остатку Европе, ништа, лутања обична, демонска, а да је хришћанство било то, тада још, несазнато али оно право. Па по истим стандардима бисте слепо бранили било које убеђење које би вас тако освојило, затварајући живот за мноштва других израза. А то је прича данашњих глобалиста: нове религије: нема разлике, свет под утицајем најмоћније државе, силе, то српска књижевност, религија, фолклор, итд., постаје толико небитно, да нестанак разлике и особености не дотиче интересну групу нимало.
„Ја сам, хронолошки гледано, журке на којима су постојале најразличитије идеје и веровања упознао пре Христа. Испунио ме је Христос, а не та веровања“. Да, Вас, али шта је са остатком народа, који је непросвећен и дан данас, који не чита, не напредује, не еволура. О народу је реч, већинском, који није хришћанско-теоријски религиозан. Вас је оробио, вас је испунио потпуно, толико, да све друго остаје нижег реда. То ваше писање има смисла на Светој Гори али не у друштвеној стварности, српској, па европској. То упорно ЈА ЈА ЈА МЕНИ МЕНЕ ништа не говри о укупности народа: ЈА видим издајнички час актуелне власти али толико људи својм најдуљим убеђењем је брани. Дакле, већина гласа за власт која води државу у амбис, у нестанак, у исмевање свега што она јесте.
„Православље сам заволео, не у лишености љубави, жене, живота, уживања, већ услед свести о пролазности, о убогости и јаловости пролазних уживања“. Ви никако да схватите да СРПСКО ПРАВОСЛАВЉЕ нема никаве веза са Бибијом, већ да је то српско православље изникло из старе српске, те словенске, религије. Етимологија то доказује, обичаји, приче, епика, предуго трајање у вековима, велики празници, Божић, итд. Каква уживања, какве пролазности. Човек је слободан да више воли филателију него Библију.
„Морате имати у виду да Ниче, који Вас толико надахњује (али немате храбрости да расправљате о њему, јер предосећате да би то уздрмало Вашу суштински неутемељену егзистенцију?) никада није крочио у Православну Цркву, никада није боравио у православној земљи“. Ниче је био Словен, пореклом. Друго, Ви опет притвуречите: једино православна црква је идеал, узвишеност. Па како толики умници не пређоше у њу, не прихватише је. Побогу, ви сами себе не разумете утолико што искривљујете и неколике уступке слободи опредељења и опет пишете о религији као ЈЕДНОМЕ, о истоку као благу кога се лишавају западни. Људе на Западу баш брига, јер је њихово осећање ствари изван ваших представа, као и ове стране.
„„Да сте Хрват…“ Лепо сте то замислили, имате бујну машту! Али ја нисам Хрват“. Заиста трагично: али овде се говори о снази религије, о исправности, благости, које, све укупно, немају никакву важност у односима, унапред искованих убеђења, међу народима, људима. О способности интегралног хватања људског постојања: ја сам Србин, православац, и то је крај. А да нисте, е то је срж, онда би вам све ово што уздижете као РАДОСТА било ЗЛО, а сво ЗЛО које потцртвате, РАДОСТ. Као што снага папизма, римокатоличанства, успева да однегује слепило код кољача како ви кажете оних од којих су постали, а да снага православља не успева их преумити, отворити им очи, обе ствари, заправо покакују, као и ви сами својим писањем, људску недораслост и субјективизам у исправност позиције: човек је постао нико са канџама религијским, или идеолошким, дубоко заривеним у његов ум. Вама је непојмљиво да човек запада има исти поглед у вези истока као Ви у вези Запада. Суштина човека, величина, је да ухвати најшири обрис постојања, да уразуми, схвати, а не негацијски: али ЈА то нисам. Пробајте да замислите, толико можете, да ЈЕСТЕ баш то, неко други, као што то раде писци, као што је то радио Фјодор у толиком делима: ликови су били свакакви, његови ликови, из његове главе, мисли, схватања. Њему као религиозном није био, никакав, проблем да уведе лика атеисту. Е то је суштина, кад мора као детету да се појашњава.
„…фанатични Ватикан насилно покатоличио и окренуо их против бивше вере и бившег народа“. У реду, некад, уз помоћ принуда. Али не све. Неки својом најубеђенијом слободом присупају и доприносе ватиканским интересима. Али после су били слободни да се ослободе, спасу, проговоре јавно о томе: ипак нису.
„Православље – слобода – излагање; и други: Папизам – насиље – фанатизам“. И сад реците то Западу и да вам се сви грохотом насмеју. За њих је папизам РАДОСТ. Како не можете изокренути тако лаке ствари. Погледајте, па у Вама религија изазива неразумевање дргих, иде у мржњу. За вас у вези Запада нема спаса. Па то је антирелигијско.
„Узмимо за пример мој однос према Православљу. Ја прво нисам имао никакав однос према Православљу. Када сам га упознао и одушевљено прихватио, оно је полако почело да испуњава моју свест, али (пазите, ту сад долазимо до суштинске разлике у односу на Вашу теорију!), не само моју свест (оптужујете ме за формализам?!), већ моје мисли, срце, вољу, речи, дела, окружење које бирам, храну коју једем (посну-мрсну), простор у коме се крећем (храм-дом-градилиште-парк-природа), време кроз које се крећем (црквени православни календар (који се непоунијаћено не поклапа са Гргуревим (ту се слажемо, али се Ви не слажете са самом собом), православни светитељи, кретање у лепоти и доброти, светости и пуноћи Смисла) и тако даље. Дакле, обратите пажњу. Један готово незнатни моменат, прихватање вере, у истрајности да кроз живот останем у тој вери (то траје више од двадесет година, слава Богу!), разрастао се у живот, као младица која је ломљива на почетку, кроз двадесет година одолевања спољашњим препрекама стасава у несаломиво дрво“. МОЈ ОДНОС: кога брига за ваш однос, овде је реч – по хиљадити пут – о народу, побогу, српском, већинском. У реду, ево, ВАМА је православље искра за све то. НЕКОМЕ НИЈЕ, А НА ВИШЕМ ЈЕ СТЕПЕНУ, ДОБРАНО, У СВЕМУ ТОМЕ.
„Чули сте за Вукашина из Клепаца“? Колико је Вукашина, колико их је данас!!! Ствари се мењају, померају, а ви се нисте померили, ни метар, отпре 2000 година.
„Чујете ли како је она tabula rasa разбијена у прампарчад“?! Па табула раза је постојала у вас спрам православља, и да је ера комунизма потрајала, претекла, ништа од вас не би било. Ни то не разумете. Узгред, где живи особа са таквим ставовима, у коме делу државе, јер и у њој, њеним деловима, постоје велике разлике: север се разликује од југа по толико тога.
„Хајде што не верујете, ваш избор. Али Ви уопште не разумете колику моћ вера може имати у човековом животу! Удубите се у животе мученика. У Житија Светих. Имајте ширине! Погледајте, најзад у Житије Светог Саве и… знате већ шта треба да урадите. Или не треба? Резултат ће ионако бити исти – Слава Богу“! Моћ над ВАМА, за ВАС, такве. Стари Грци нису мученици, и то мучењаштво је феминизам, јудејски. Нити стари Богови свих пантеона. Ком Богу кад Србин, сељак, како је речено, ходајући за ралом које тегле волови, замишља свог Бога сатканог од предања старине, а не ишчитавајући, иницирајући се, у Нови завет. Бог који симболише правду и правичност, стари српски Бог, а не Палестинац! Нисте ви и ваше поимање православља, у које нико не дира на начин: решите се тога, слика и прилика српксе религије и поимања самих верника. Пазите: РЕЛИГИЈА-ВЕРА: дакле само ВЕРОВАЊЕ. Зашто је проблем да се постојање докаже простим иступом Бога. Тога нема: остаје само човек и његово: верујем, не верујем.
„Када кажете: „1000 година схоластике, заточеништва…“, ја се опет питам, поштована К., да ли Ви заиста још увек разговарате са мном, или у својој глави понављате отрцане фразе“? Са Вама нико не разговара, као прво, већ пише коментаре! Премда бисте волели у четири ока, од којих су два, сигурно, зелена. Хиљаду година самоће за људски ум, хиљаду година лишавања ума највећих напора ка путу генија: тек модерност генерише генија у Срба. Европски интелект је угушен. Од анитке ништа: схватате ли величину грчке антике, па хеленске, спрам хиљаду година средњовековља укупне Европе, камоли српске. Ту нема једна скулптуре, а не нека Ника Самотрака. Или Бацач диска. Схватате ли где је тај ум био у својој слободи, олипијски ум. Један Ерехтеон, Посејдновом храм, Партенон, Пропилеји. Како то поредти са блатом средњовековља, умним и градитељским. Житија: па житија су спрам старогрчког израза ништавило у врендосном смислу. Средњовековно писање се развија на начин на сличи, опонаша. Да није грчке и латинске филологије, лингвистике, па која друга, европска, би била генерисана. Први речник садржвао је, Вуков, 1/5 речи оријенталних: турских, то јест персијских. Нема Софокла, Есхила, Еурипида, Езопа, Хесиода, Хомера, Платона, нема Фидије, Мирона, Сафо… Нема ничега, у Срба једног јединог нема. Једно од већих достигнућа се узима преводи неки хришћанских дела. Од V века до XV српски народ живи у контактној егзистенцији. Православље стиже након 6-7 векова схоластике, у живи паганизам, стару религију тих, тадашњих, Срба. Схватае ли ви када се јавља Ђорђе Јовановић, скулптор!!! Схвате ли после колико хиљада година!!! А да у том свом времену нема ничега, нити једног јединог… Конкретно када је реч о дометима: где су у Срба, или других, Мирон, или Платон, или Хорације!!! И толики други! Нису се десили јер су религија и рам средњовековља уоквирили људкси ум да је све стваралачко било немогућно, јер тај ум није спознавао.
„„Убили су човеков мозак, лоботомисали, једним, и само једним, отуд страх за ширину сазнања, за укупност европског израза.“ Што сте тако апстрактни? Именујете, ко је убио, ко је убица? Свети Сава? Паганска детективко, слабо Вам иде та истрага, немате материјалне доказе, стално нешто нагађате, тумарате у мраку. Питам Вас конкретно, да ли је Свети Сава убио човеков мозак, човекову ширину, ширину Срба када је Србе просветлио Христом и отргао их од мрачних демонских „богова““? Убила је религија, они који су је ширили и наметали. То је јасно свакоме ко се осврне у историју. Ви имате, озбиљан, проблем реконструисања прошлости: Свети Сава је рођен пре осам и по векова и као такав је и даље на вишем интелетуалном ступњу од вас. Тада је било тако, тада се могло и морало тако, било логично. Свети Сава је 1175 година након Христа, да ли разумете. Дванаест векова скоро. Па ви Светог Саву превлачите и натурате након 850 година непромрњеног, окамењеног света. Где је, коначно, српски Лаокон и његови синови. ГДЕ??? Па да ли знате колико је, та композиција, умно, осећајно, изнад српског средњовековља. Схватате ли где је та култура у односу и са данашњицом, чак. Све је тамо генерисано, све. Сав човеков израз, умни и материјални, сеже у грчке почетке. Схватат ли грчки осећај за место! Агора! Римски форум. Човек. Српски народ нема трг који траје! Другачије је осећао свет, није имао прилику сусрета уопште. Толики векови су прошли а да већина од народа није ни чула за Грка, камоли имала прилику да гледа у сублимна уметничка дела тог периода. Ко је могао, тада, отићи на Акропољ. Свети Сава није, чак, а не доминантни кметовски део становништва.
Молим вас, наш Милош Н. Ђурић је, слободно се може рећи НЕДАВНО, српски народ упознао са антиком, грчком изнад свега, у, скоро, пуној ширини, обиму. Замислите да је српски народ кроз предања учио о Грцима, да је читао строго литературу везану за то златно доба човечанства, од малих ногу, одлазио пред храмове, посматрао их, како би хришћанство бацио под ноге, угазио га, највећим осећањима за човека. Да је хеленска култура извршила утицај на српски стари, па средњи, век. Погледате њену снагу кад се евоцира, рехабилитује, у ери хуманизма и ренесансе, у толикој строгоћи клерикализма хришћанског. Пошто не знају, скоро, ништа, од тога, нажалост, онда су у позицији вас, у ери комунизма, спрам православља. Отуд, као што сте потврдили, оно што вам испуни свест, и само то, након табуле разе, може имати детерминанту, нешто одређујуће. Санга православља је, у највећем делу, одређена рођењем, предањем старине, стасавањем, јер би човек као разумно биће тако лако прешао, или по вама, а што је још лакше, вратио се коренима. Као и остале религије… Људи се ушушкају под кишобран религије и неће да трагају, уплашени, да мењају ишта, и наставили би да седе у мраку да се није нашао неки као Тесла.
„Мислите да их Свети Сава не би називао, да их није називао демонима“? Није важно мишљење, у овом случају! Да ли је? Колико се зна о томе!
„Да ли је по Вама Свети Сава био фанатик“? Свети Сава је, поново, човек средњовековља, одређених историјских околности, и то што је био он, пре осам и по векова, је депласирано у вези са оним што сте ви! Фанатки је неко ко у 2021. години наступа са позиција средњовековља! Како то не разумете. Па Свети Сава је Србин, наш човек, стваран, једна од конститутивних личности српске укупности, важан, до најважнији, али све то не сме ускратити човека да разумски сагледа историју сопственог народа, и њену укупност, да осети турбулентност времена, историјски импулс. Ви окамењујете историју, истурате само ЈЕДНО. Нико не спори прелаз на тзв. хришћанство и његову појаву, као последицу укупних европских околности, положаја Србије као еминентно европке државе, већ како се то збило и колико тога је остало у свести обичног народа, руралног, кметовског, доминантног, од старе религије.
Замислите човека који није прихватио Коперникаски обрт, већ остао на Птоломејским позицијама. Он највише сличи Вама: Земља је центар (Бог, Исус, је центар) око кога се све окреће. Крај.
„Зато се понављате као грамофонска плоча на крају стране (зато се и приближавамо крају)… Ко Вам данас то брани, не разумем? Шта Вас то стално притиска? И шта Вам је ту чудно што Хришћанство хоће своју веру, а не туђе вере? Па и Ви хоћете своју веру“! Неко, заиста, нема времена за вас, вапајућег, жељног, па и уопште, како би писао научни рад користећи се најрелеантнијом литературом. Понавља се оно што не разумете: хришћанска (религијска) нетолеранција, нетрпељивост, коју Ви перманентно потврђујете. Посебно још кад је страна, јудејска, туђа. Хришћанство хоће своју веру, а шта хоће човек небитно је, како и данас, а тако, и још посебније, у старом и средњем веку, у својим зачецима. Веру хоће, али религију неће. И то смо објаснили. И опет секуларизам пренебрегавате: држава Србија је секуларна.
„И није Свети Сава (а да јесте? Мислите да би Вас он вукао за рукав да постанете Хришћанка? Он који је читав Псалтир читао дневно? Не, Ви то не разумете… Идемо, још мало…)“. Па зашто је таманио Богумиле: дакле не би, само, вукао. Опет, и опет, не разумете оквир средњовековља.
„Не жалим Вас ни мало! – И ево, на врхунцу дијалога Ви одвалите овакав један бисер! Немојте мислити да се жалим! Дошао је у правом тренутку: „Религија позног јудаизма, секта унутар њега, иманентна Палестини…“: вама није најјасније, нити ће икад , то, бити, да религија не може постојати без живог човека, онога који ју је измислио, и на кога делује. Сву, ту, РАДОСТ, битисања православног, од осам векова, једна мизерија од комуниста, у пола века само, а све спрам свемоћног Бога, уз подршку Мила, тако лако искорени, прогласивши је коровом. Е то је начин укидања старе религје и наметања нове: и као што је наставила да живи старе религија, српска, тако и неки осташе Србима. Па где је Свети Сава, тамо, доле, где! И Његоша, тог великог, правог, Бога, одрекоше се. Кад се човек дигне, и војска, и кад је циљ јасан, онда ту нема помоћи. Покушајте да дозивате Бога како би браћу, нам, Црногорце вратили! Знате, само разум живог човека може променити ствари. Неразумном ни Бог не значи ништа! Јасније! Где је Гуанчо народ, црвена раса и толики други. Зашто бисте неког жалили, јер сте изнервирани што неко не види живот као ви, што сте били несрећни, и што сте сад још несрећнији, јер толики изрази живота нису били добољни да осетите радост, већ је то само православље успело. Ви нисте кадри за ширу лепезу спознаја, и отуд сте се статично приковали за религију, јер сте у страху да ту, иза, унаоколо, постоји још нешто. Страх вас је да нешто не победи то убеђење. Плашите се да даље трагате.
„Али батргате се још увек; Не жалим Вас ни мало“! Шта Ви умишљате, све време. Морате бити и себи самом смешни и забавни. Ко се батрга! О чему причате. Као може неко да се батрга ако је слобода загарантована, ако неко живи слободно и прихвата, као што и одбацује, изразе стварности и прошлости. И ко тражи од вас сажаљење. Доиста замишљате да на жрвњу палестинском самељете људе који не желе да читају, да се баве уопште, тим тричаријама, туђинским.
„Сасвим Вас разумем зашто то отворено не покушавате. Недоследну синтез не покушавате да спроведете отворено, него подземно, то је Ваша позиција. Али чим Вас неко истера на чистац, Ви се кријете, бежите, прећуткујете. Светло Вам не одговара. Па докле ћемо таворити у мраку, поштована К.? Ево још два пасуса и крај. Дајте, објасните, определите се. Можда Свети Сава? Или сам ја фанатик? Још увек тако мислите“? Ви не спавате ноћима, дефинитивно, Ви сте у озбиљном проблему након овог признања.
Светог Саву треба разумети из позиција средњовековља, издићи се изнад тога, а не бити налик његовом коњушару, вративши се 850 година уназад, који не пита, нити сумња, већ само тимари. После Светог Саве имамо, рецимо, Тарковског, Фелинија, Куросаву, Достојевског, Велике философе, Дучића, композиторе, песнике, научне проналаске, друштвене еволуције… шта све не.
„И нисам ли Вам хиљаду пута већ предочио вапијући недостатак феминизма на Истоку“? А понављање, а покварена плоча: док сами признајте да сте се поновили 1000 пута.
„Разумем да волите бајке, али бајке су код Перуна, а не код Христа! Христос је реалност, стварност, Живот“. Назарећанин има тело девојке, немаљаво, сасвим страно Србима, пре свих. Срби су мужеван, јако, народ. Само упоредити грађу свих Срба, руралних предела, са Назарећанином и уведеће се како идентификација не може постојати. Те шаке, ноге, па и код жена, одају исконску Грчку, словенско племе ратника. Старе религије су Богове представљале као ратнике, мужевне, снажне, савршених пропорција. Хришћанство је религија мекушаца и отуд, како је речено, Ислам узима примат, побеђује, јер је марцијални, ратоборнији. Што се тиче бајки, ни то нисте разумели. Узгред бајке су важне за рани људски мозак. Коначно, хришћанство је само лоша ни-бајка јудејко-палестинска, силом наметнута Србима којима не да није иманентна, већ је опречна, као што су и доказали. Пробајте, али заиста пробајте, да причате са људима и да им поставите, поменуто, питање од чега се састоји Нови завет, па ћете видети да 99,9% неће знати ни делић тога, а да 100% није читало ништа или премало.
„Што не погледате мученике и мученике који су страдали без роптања, са радошћу“? Јесте ли гледали страдање, без роптања! Како то изгледа! И какви мученици. Срби нису мученици нити су се икад угледали на мученике. Срби су херојски народ, бар у прошлости био.
„Ово је питање живота: Да ли Жртвовање за Бога води у Вечни Живот“? За кога! За Вас! Да се неко жртвује – Србин, Словен, Европљанин – за догматску Палестину, зa туђина, странца, уљеза. И какво жртвовање… Ко тражи жртву, ако не мозак верујућег, који је имагинирао такав свет.
Говорите о снази Светог Саве а један комунизам га је заточио… Па како!!! Инжењеринг над мозгом је јако учинковит: како то, ванредно, показују и религија и идеологија.
Ви признајете да нисте били дорасли, модерној, егзистенцији, да је и ваш студиј лутање, да је тек православље унело радост. Па какав је то живот, био, на шта је личио, колико је ту сукоба било. Знате, Достојевски је ракао, отприлике: човек није ни свестан шта све може поднети док да околности не приморају: то за Вас не важи. Ви се мирнодопском животу нисте надредили. Скрили сте се испод великог огртача религије и у вашем поимању света насупате из позиције заједнишва, групе, осећајући лакшом егзистенцију.
Исус, Назарећанин, чији је живот описан у јеванђељима, представља централни моменат хришћанске религије. Дакле, есенција, срж, бит, јесте Јеврејин, иманентан Палестини и Јудеји, преко хиљаду година удаљен од словенско-српског поимања, тог и таквог, религијског света. Историја, фактографија, не садрже помена његовог постојања. Даље, као што је, раније, написано, а што је од суштинског значаја: његов дискурс – подучавање кроз приче са моралним порукама – еминентно је рабински обичај. Јеврејске власти су га ухапсиле и предале Римљанима. Након наводне смрти, тог нејасног лика, ученици и следбеници Исуса су сведочили да је оживео у следећа три дана и да се задржао, међу њима, 40 дана. Од фазе обичне јеврејске секте, у којој није било места за веровање да је овај, само, још један пророк, васкрснуо, до фазе васкрсења као стожерне тачке хришћанства, пут је за чије заслуге се везује Павле, из Тарса, Салве. Дакле, Павле је најзаслужнији за генерисање идеологије нове религије. Поново Јеврејин. (Важно је да ова страна за Јевреје има симпатије као народу велике освешћености, концензуса, брижљивог постојања у историји, оданости сопству, историји, традицији, који је најживљи доказ важности незаборављања… од кога се подоста може научити и са којим се могу извести јаке аналогије када је реч о српском питању и позицији.) Павле је пропагирао, у највишим слојевима јеврејског народа, нову религију наместо јудаизма. Он је нову религију, коју је Јерусалим држао за грану јудаизма, уз поштовање порука из Торе, настојао да одели уз тврдњу да ропство Тори и Законима супроставити нову слободу, новог верника, хришћанства. Против Нерона није могао, даље. Колико је мислилаца постојало који су јавно истицали инфериорност јудејско-мојсијевксе приче, затим хришћанске, спрам грчке философије. Па Свето римско Царство, па Карло Велики, па ислам по Шпанији, Па Византија… ко ће о томе писати… Први хуманисти откривају ИЗГУБЉЕНИ свет грчко-римске цивилизације, све оно велико и изванрдно што они не да нису били, већ схватају тежину и размеру окова у које је човек бачен. Дакле, не већина, већ мањина људи касног средњовњковља, почиње да сумња и трага. Остали повијају главе услед мноштва разлога. Без старолатинског и старогрчког, читања старих књига, не може се живот више одвијати. Отуда следе преводи Платона и осталих великих Грка.
Затим читава прича о балтичко-слевенским религијама које су индоевропске, у оквиру њих и старе српске. Толико и толико теорије у вези тога која бива тако потцењена истурањем субјеткивизма у доживљају света: Бог, Назарет, Исус, Палестина и Јудеја, ништа мимо тога… Рим рекао спор завршен… Узгред Августин Хипонски је, прво, био противник идеје, култа, мученика. Затим, у томе периоду већ, постоји континуитет између погребних обреда пагана и хришћанског култа мртвих: толико тога је хришћанство преузелу и дало тек по коју нову црту да је то по себи разумљиво. Не може се тек тако мењати нечија навика, убеђење, обред, све оно постојеће које се формирало кроз толико векова. Читава прича око икона, које су првобитно биле забрањиване, па су, затим, допуштане, како би имале формативну улогу за необазоване и неписмене путем усппстављања визуелног односа са сликом, да би криза уследила јер је толико егзалтирано обожавање икона поистовећивано са обожавањем идола, што евоцира паганизам. Надаље, приказивање, сликарско, Назарећанина подразумевало је чисто људски лик, али не и божански, што је био велики разлог у корист забране. Даље, слика није исто што и узор, већ само сличност. Али, утилитарност пресуђује: слика, икона, у циљу религијског образовања неписмених. Само покушајте схватити колико знања лежи у главама кмета средњовековља, чије је такав ум испуњен, којим садржајима.
Моменат када хришћанство постаје државна религија Римског царства, судбоносан је…
Хришћанска теологија заснива се на две основне струје: јудаистичке и платонистичке.
Да ли ико може и помислити да нека нова религија, туђа, нематнута, може избрисати нешто што је толико година постојало пре ње. Не разумете представе у народа. Религија је представа…
Да ли је истребљивање, геноцид, над домицилним становништвом Америке, севера од стране Енглеза и белих, нових, Американаца, затим југа од Шпанаца, објашњавано, мимо осталог, и Божијом вољом!!!!!!
„На прво место долази најнационалнији наш светац — светац, у исто време, о коме се највише прича и пева — свети Сава. Формално, и по имену, тај традиционални свети Сава, додуше хришћански је светац, и врло ревносни пропагатор Христове вере; у суштини, међутим по своме карактеру и темпераменту, по митовима и веровањима који се за њега везују, припада он још старом, претхришћанском времену“.