Приватизација бања је део Стратегије развоја туризма у Србији за период 2016-2025.
Матарушка бања (Фото: Инсајдер)
Продаја Матарушке и Богутовачке бање прошле недеље у складу је са стратегијом државе да приватизује бањске комплексе у Србији. Стратегија подразумева и продају бањских комплекса који су у власништву ПИО Фонда, а која је оспоравана из различитих разлога. Док Удружење синдиката пензионера тврди да је приватизација бања у власништву фонда ПИО незаконита, Савет за борбу против корупције наводи да су у неким од претходних приватизација бања, ПИО фонд и држава оштећени за више милиона евра.
Продајом непокретности у Матарушкој и Богутовачкој бањи компанији ФМО Економ из Ушћа настављена је приватизација бањских комплекса у Србији.
Део ових бањских комплекса био је у власништву друштвеног предузећа „Матарушка и Богутовачка бања доо“, док је Специјална болница за лечење реуматских обољења Агенс, која се налази у Матарушкој бањи, у власништву ПИО Фонда.
За сада је на лицитацији продат део којим је управљало друштвено предузеће у стечају, па је приватна компанија ФМО Економ за 1,8 милиона евра добила право коришћења изворишта воде и постала власник три хотела, три виле, три ресторана, два депаданса, као и објеката старих и нових купатила.
Реч је о око 10.000 квадрата који су продати по цени од око 180 евра по метру квадратном.
За сада није познато колико ће Економ уложити у купљене објекте као ни какви су планови компаније за развој ових бања.
Иначе, приватизација бања је део Стратегије развоја туризма у Србији за период 2016-2025.
„Неопходно је да се држава „ослободиˮ свих ресурса који на садашњем нивоу употребе представљају трошак и не креирају додату вредност чак изискују сталне субвенције и додатна улагања за одржавање њиховог нерентабилног и непрофитног пословања“, наводи се између осталог у Стратегији.
Врањска бања (Фото: Инсајдер)
ФМО Економ је иначе компанија која се бави производњом металних ормара и другог канцеларијског намештаја од метала.
Основана је 2013. године а једини власник и директор је Дејан Антонијевић.
Удружење синдиката пензионера: Приватизација бања противзаконита
Љубиша Бабић, генерални секретар Удружења синдиката пензионера Србије каже за Инсајдер да држава планира да настави са продајом свих бањских лечилишта чији је ПИО власник, иако је према његовим речима приватизација незаконита јер су бање у власништву Фонда а не државе.
„Оне су грађене средствима која су радници уплаћивали у пензиони фонд а замишљене су као место за одмор и рехабилитацију радника односно пензионера. Уместо да средства од бања буду финансијска подршка ПИО фонду, оне су уништене а сада се продају у бесцење и при томе ни један динар од приватизација не иде у пензиони фонд“, тврди Бабић.
Он истиче да је у једном периоду ПИО фонд направио програм за ревитализацију бања ради стицања прихода од те имовине али да се од тога одустало 2014. године када је, променом Закона, Управни одбор ПИО фонда смањен са 21 на седам чланова, од којих већину поставља Влада Србије.
Фото: Н1
До тада је ПИО фонд водио судске поступке за утврђивање власништва над бањама, супротстављао се њиховој продаји и промени намене.
„У 17 случајева је пресуђено да је на основу улагања ПИО фонд власник бања али је без обзира на то, пре пар година донета одлука да се поступци обуставе и све препусти држави која је одлучила да бање приватизује“, наводи Љубиша Бабић из Удружења синдиката пензионера Србије.
Он оцењује да је без обзира на све проблеме, ПИО фонд могао да води рачуна о својој имовини, да је за то било воље.
„Ви кад хоћете, ви можете“, наводи Бабић и додаје да досадашње приватизације показују да је „уништи па јефтино продај“ једина видљива стратегија државе када је реч о управљању бањама.
Већина бањских комплекса изграђена је за време социјалистичке Југославије, новцем грађана који су уплаћивали доприносе за пензијско осигурање.
Седамдесетих година прошлог века, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање је располагао вишковима које је инвестирао у изградњу здравствених објеката за рехабилитацију. То је према Закону из 1972. године била законска обавеза Фонда.
Од деведесетих до данас, због небриге државе и самог пензионог фонда бање су запуштене, објекти су остављени да пропадају а многи од њих и не раде. Смештајни капацитети су значајно смањени.
Ипак, грађани који болују од одређених болести и даље остварују право на бањско лечење о трошку здравственог осигурања а ПИО фонд сваке године одређеном броју пензионера са најмањим примањима плаћа боравак у бањама.
Питање је да ли ће и којој мери услуге бањског лечења бити доступне тим грађанима и након приватизације.
Савет за борбу против корупције сумња у системску корупцију
Да би приватизацију бања требало обуставити јер се њиховом продајом губи намена и циљ због којих је ПИО фонд улагао средства грађана у те објекте, сматра и Савет за борбу против корупције.
Савет је оценио да је приватизација бања супротна интересима грађана али и да су захваљујући неким од претходних приватизација бањских објеката, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање и Република Србија претрпели вишемилионску материјалну штету.
„Савет је дошао до закључка да постоји сумња да има елемената системски организоване корупције широких размера, усмерених, са једне стране, на свесно причињавање материјалне штете Фонду и Републици Србији, а са друге свесно омогућавање трећим лицима да се обогате куповином непокретности по ценама нижим од тржишних”, наводи се у Извештају о располагању објектима специјалних болница за рехабилитацију који је крајем прошле године достављен Влади и Тужилаштву за организовани криминал.
Између осталог, Савет за борбу против корупције у овом извештају износи податке да је 2019. држава продала бањски комплекс Жубор у Куршумлијској бањи по цени од 1.4 милиона евра, иако је Пореска управа 2014. проценила да је вредност те имовине готово четири пута већа, односно да износи 5,5 милиона евра.
Куршумлијска бања (Фото: Туристичка организација Куршумлије)
Тако је на пример у Врањској бањи продато само земљиште иако се на њему налазио незавршени објекат са грађевинском дозволом у површини од 16 хиљада квадрата. У анализи коју је урадио ПИО фонд 2009. процењено је да објекат вреди 3,2 милиона евра а земљиште 2,8 милиона. Земљиште је десет година касније, процењено и продато за око 250 хиљада евра.
Купац земљишта је компанија Миленијум Ризортс која је касније за укупно 1,6 милиона евра купила и све непокретности које су чиниле комплекс Специјалне болнице за рехабилитацију Врањска бања.
Убрзо након тога, Миленијум Ризортс на основу бизнис плана за Врањску бању добија бесповратну помоћ државе у износу од око 10 милиона евра.
Исти случај је и са фирмом АД Планинка која је купила „Жубор“ у Куршумлијској бањи за 1,4 милиона евра а затим од државе као подстицај добила 1,6 милиона евра.
Ова давања су опредељена на основу Уредбе Владе о одређивању критеријума за доделу подстицаја ради привлачења директних улагања у сектору услуга хотелског смештаја у бањским и климатским местима а правдана су великим улагањима на која су се купци обавезали.
Према Уредби субвенције се додељују у случају када инвестиције износе минимум два милиона евра и кад је планирано запошљавање најмање 70 нових запослених.
Савет за борбу против корупције међутим констатује да је овакво поступање „очигледан пример дискриминације ПИО фонда“ јер се уместо Фонду као власнику непокретности, субвенције додељују приватним инвеститорима.
Према оцени Савета, да је тај новац додељен Фонду он би након реконструкције објеката био у могућности да остварује приходе, бањски објекти би наставили да остварују своју здравствену функцију а истовремено природни и лековити ресурси не би прелазили у приватну својину ван домашаја државе.
Након Куршумлијске и Врањске бање, у марту ове године продата је и бања Златар, такође у власништву ПИО фонда. Златар у Новој Вароши купила је за 2,5 милиона евра компанија Метал Инвестменс Јуроп д.о.о . Ова бања продата је тек из трећег покушаја. Први пут је оглашена на продају у октобру 2019, када је почетна цена била 3,9 милиона евра.
Иначе, у пресуди Основног суда у Пријепољу којом је утврђено власништво ПИО фонда над овим бањским комплексом, наводи се да је улагање Фонда у изградњу бање Златар износило 38 милиона евра.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар