И пораз и победа у актуелној борби, на позорници короналудила, ваксохистерије и економске катастрофе не одлучују се на самом попришту, већ у души сваког човека понаособ

Протестно окупљање испред Народне скупштине, 7. 7. 2020. (Фото: Твитер налог Алекса Тифина)

Кроз историју, људи су се увек делили на међусобно супротстављене таборе по разним питањима, а те поделе знале су да буду врло сложене, па и збуњујуће. Један човек се са другим могао сасвим слагати у једној ствари, а да у исто време у погледу друге буде његов љути противник. На пример, може се сложно волети своја земља, али непомирљиво навијати за „Црвену звезду“, односно „Партизан“. У посебно критичним раздобљима, међутим, чак и наизглед неповезане ствари теже да се сложе у монолитне фронтове, те да подела буде свеобухватна и непремостива, као што је био случај у раздобљу Хладног рата. Када се то догоди, на крају само једна страна може бити овенчана тријумфом.

У први мах, усред актуелне ковидкризе, тешко је и набројати по којим је све линијама данашње човечанство сукобљено. Присталице вакцине и саме су међусобно подељене према фармацеутској кући којој ће поклонити поверење, док се међу њиховим противницима могу наћи и „ваксоскептици“ и тврди антиваксери, па чак и они који уопште не верују у постојање вируса. Принципијелни непријатељи власти с изненађењем могу констатовати да су се одједном нашли међу њеним присталицама, подржавајући све санитарне мере и правила које та иначе „мрска“ власт прописује. Други, пак, којима је власт (не)оправдано била симпатична или блиска, озбиљно су у исту посумњали управо због поменутих мера и ограничења. До јуче најгорљивији „борци за слободу” и сва могућа права постали су заговорници „затварања“ и свеопштег полицијског надзора, док су се дојучерашње „овце“ и „неосвешћени поданици“ преобразили у истинске бунтовнике.

Али, колико год све ово на површини деловало хаотично, иза, испод и изнад свега постоји једна суштинска подела, сасвим у складу са размерама кризе која је захватила читаву планету. То је подела на победнике и поражене. Ово звучи крајње нелогично сада, када кризи не само да се не назире крај, него се чини да она добија на замаху и води људски род ка веома драматичној кулминацији и потпуно непознатом разрешењу. Но, управо тако стоје ствари: једна страна је већ изгубила, док је она друга победила и пре него што је битка отпочела. Једна самурајска пословица каже отприлике овако: „Ако улазиш у борбу размишљајући како да се извучеш, већ си изгубљен!“

И пораз и победа у актуелној борби, на позорници короналудила, ваксохистерије и економске катастрофе не одлучују се на самом попришту, већ у души сваког човека понаособ.

Онај коме је циљ да „преживи по сваку цену“, тај већ не живи, него само преживљава… до смрти. Већ је битку изгубио свако ко допусти да му медијски наметнуте глобалне теме постану личне и трајне, да му трују породицу и развеју миран сан. Већ је поражен онај који своје поверење поклања непознатим моћним богаташима и ставља им свој живот у руке, а истовремено се дистанцира од ближњих као да су кужни. Већ је пао онај који већи део времена проводи жалећи за јучерашњим животом безбрижности, лагодности и комодитета, а остатак у некој грозничавој нади да ће се све то некако вратити (то јест да ће му „то“ вратити исти они који су му „то“ и одузели).

Лондон током пандемије (Фото: Хенри Николс/Ројтерс)

Они, пак, који без освртања уназад могу да се слободном вољом заувек одрекну макијата у Венецији и летовања у Грчкој, који грле своје родитеље, љубе своју децу, рукују се и друже са пријатељима, који се не плаше смрти и који се радују животу добро знајући да је (овоземаљски) пролазан и крхак – они су већ победили. Али, то није победа над пораженима, већ над сопственом потенцијалном капитулацијом, над поразом самим. Што се тиче оних других, који су поразили сами себе, победници ће према њима природно имати разумевања и сажаљења, али ништа више од тога. Јер, солидарност с њима била би солидарност у поразу.

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Spiritual guerilla/Духовна герила/Духовна хајдучија)

Прочитајте још

• Израел Шамир: Ослобођен Београд!
• Духовна хајдучија: Ковидисти-вакцинисти на мукама

Categories: Преносимо

Tags: Духовна герила, Духовна хајдучија, живот, пандемија, слобода