Уместо Небојше Стефановића, Вучићев наследник ће постати Александар Шапић
Александар Шапић (Фото: Иван Динић/Нова С)
У току је устоличавање новог наследника Александра Вучића у Српској напредној странци, тако што ће човек број два међу напредњацима постати Александар Шапић уместо Небојше Стефановића.
У току је устоличавање новог наследника Александра Вучића у Српској напредној странци, тако што ће човек број два међу напредњацима постати Александар Шапић уместо Небојше Стефановића. Ова промена има дејство јаког шока на политику и јавност Србије и привлачи огромну пажњу, мада је већ виђена када је из СНС склоњен Томислав Николић и наводна струја која га је подржавала. Николић се предао без борбе, у корист наследника Вучића, који је потом у неколико наврата стављао до знања да “спрема” Стефановића за новог лидера. Наговештавано је и да би западни савезници волели да Вучић учини владајућу странку “европскијом” и да би зато радо видели његово макар формално повлачење из партијског лидерства у корист Стефановића који им је сасвим прихватљив.
СНС је последњи изборни конгрес одржала у мају 2016. након што је на општим изборима у априлу заокружила власт на свим нивоима и у читавој Србији изузев Параћина и Шапца, Чајетине, Шапићевог Новог Београда и можда још неколико мање политички познатих општина. Најаву коначног пораза Николићеве струје на том конгресу представљала је смена његовог сина Радомира Николића са места шефа Извршног одбора СНС, које је заузео Дарко Глишић.
Ипак, од маја 2016. све до почетка 2017. Томислав Николић је наступао у јавности као да ће добити подршку странке чији је оснивач, да се кандидује за други председнички мандат. Ни Вучић коме је Николић након своје изборне победе 2012. над Борисом Тадићем глатко препустио вођство, није давао супротне изјаве.
У зиму је дошло до обрта, који су могли да очекују сви који су правилно пратили спољашње знаке: Вучић се као премијер окружио својим министрима показујући да је средиште те групе, док су Николића решетале афере од повезивања са контраверзним бизнисменом Цветаном Василевом, сумњивим донацијама фондацији Драгице Николић и раскалашним приватним животом. Када је објављено да је Вучић председнички кандидат СНС са објашњењем да истраживања показују да Николићева победа у првом кругу није извесна, настао је сличан шок као сада са преузимањем Шапића и склањањем Стефановића.
Делом и на вештачки начин краткотрајно је изазвано очекивање да би Николић ипак могао да се кандидује – вест потекла са проруског портала Спутњик – те да би могао и да поцепа СНС. У медијима су се појавиле спекулације о броју одбора који су наводно стали иза Николића, што се показало потпуно нетачним. На седници Главног одбора СНС, подршка Вучићевој кандидатури исказана је једногласно и дугим тапшањем свих присутних, док су се телевизијске камере посебно задржале на Радомиру Николићу који је такође аплаудирао.
Од тада СНС је прошла кроз више фаза и то је пет година касније, друга партија у односу на ту из 2016. Једна од фаза било је обавезно слушање Вучићевих видео порука по одборима и увођење професионализације јер се кадрови бирају из партијске Академије међу полазницима политичког курса, према томе како су успели да усвоје вештине јавног наступа и слично, а не на класичан начин, колико су спремни да следе лидера и заступају одређену политику. Током три изборна циклуса – председнички 2017, београдски 2018, парламентарни и локални 2020 – као и мимо тога у појединим општинама, листе и кандидати СНС су убедљиво тријумфовали, достижући и преко 60 одсто гласова. Ипак, противници у опозицији сем у ретким случајевима, попут Саше Пауновића у Параћину, нису СНС честитали победу, већ су резултат објашњавали недопустивим медијским и другим притисцима на бираче. СНС није одржала ни свој више пута најављивани изборни конгрес, а и њен пуки састав постао је чудно недоступан за јавност. На пример, сматрало се да има око 400 чланова Главног одбора, да би Вучић у фебруару 2021, најављујући велике кадровске промене, рекао да мисли да ГО СНС броји око 600 чланова.
Да ли би сада догађаји могли да се развију у другачијем правцу и да Стефановић покуша оно што Томислав Николић није, а то је да заиста издвоји “своју” струју из СНС-а и да можда буде и учесник наступајућих избора, али у опозиционој улози? Стефановић је, за разлику од Николића, који је пре повлачења био у позним годинама и провео деценије у вртлогу политике, млад човек у пуној снази. Он би за разлику од Николића, могао би да одлучи да се бори, шта год то значило.
У прилог такве одлуке могла би да га руководи процена да је Вучић у процепу и то пре свега временском. Јер, кад спласне корона пандемија тек онда ће свет економска криза дрмнути свом силином. Уосталом, погледајмо избијање крвавих сукоба на Блиском истоку, који су уследили тик након што је Израел успешно завршио вакцинацију становништва против ковида. Вучић мора да жури, могуће и да распише изборе већ на јесен, како би предупредио неминовни постковид талас и његове непредвидиве последице. Избори би требало да се одиграју тачно у јеку успеха од добро вођене кампање вакцинације и оздрављења. Постоје разлози и да буду обједињени – председнички, парламентарни и београдски – а и да не буду. Главни разлог за обједињавање је зато што би тако сви у СНС били натерани да трче трку за Вучићев други мандат трчећи за своја посланичка и одборничка места, док би са друге стране, опречни интереси унутар опозиције водили томе да већина покуша да трчи извлачећи шта може за себе. Главни разлог против је тај, да ако се појави довољно јак председнички кандидат и успе да избори други председнички круг, Вучићева власт пада и следи убрзано развлашћивање, без обзира на број парламентарних и београдских гласова.
Да ли би Стефановић могао да се усуди и да покуша да се отворено супротстави Вучићу на изборима пре свега? Засада делује да је потпуно изолован и усамљен и да не би могао да рачуна ни на чију подршку, осим ужег круга у СНС-у, који се на крају може свести на двоје, троје људи, награђених другим местима и позицијама. Неизгледан је и пакт о ненападању са опозицијом која не пропушта прилику за ругање и спрдање на Стефановићев рачун. Или га доводи у везу са тешким криминалом, чинећи га и на тај начин потпуно неприхватљивим за било какву сарадњу. Све то иако постоји само један пут да се Вучић развласти – избори се подразумевају – а то је да опозицији помогне (макар нечињењем) неко из његовог најближег окружења. Али, вероватније да ће Стефановић аплаудирати Шапићу на том Главном одбору најављеном за крај маја исто као и остали чланови СНС, него што ће поћи за понудом преко Твитера академика и опозиционара Душана Теодоровића да постане “сведок сарадник”.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар