Резолуција 1244 не познаје државност Косова и ту компромиса нема
Извор: Новица Коцић
Стално је актуелно косовскометохијско питање, које се по Резолуцији 1244 назива Косово. Кључни циљ међународне микро-заједнице (даље: Америка) је Косово држава, што треба да призна Република Србија. Да разјасним израз микро-међународне заједнице у случају Косова. Ту је кључни и једини субјекат Америка. Остали субјекти су бриселска администрација – која у овом случају ради искључиво за Америку, јер пет европских држава (Словачка, Кипар, Грчка, Румунија и Шпанија) не подржава независност Косова – и Немачка, такође амерички политички играч.
Као средство за постизање циља међународна микро-заједница захтева да Србија и „Косово” постигну споразум о нормализацији односа. А да би се дошло до тог споразума, потребан је дијалог. То је дијалог Београда и Приштине или, по микро-међународној заједници, дијалог између Србије и „Косова”. Тај дијалог се води врло дуго, а зашто? Један од разлога је његов политички формат. Србији је наметнут формат међудржавног дијалога, а реч је о решењу политичких захтева шиптарске етничке заједнице у покрајини Косово и Метохија. Значи да се дијалог води тамо-амо и због тога међународна микро-заједница не може тако брзо да дође до споразума о нормализацији политичких односа. Суштински, дијалог се води између међународне микро-заједнице и Србије преко Шиптара и разних заступника из Америке и Европе. А ако би и дошло до тог споразума, међународна микро-заједница би после тога натерала већи број држава да признају „Косово” као нову албанску државу. У том случају Србија не би морала да призна државу „Косово”, већ би она аутоматски постала нова чланица Уједињених нација.
Поставља се питање: Докле та међународна политичка вожња по држави Србији? Ко може да издржи ту политичку хоботницу учесника која често походи Србију с основном поруком „признајте Косово”? Међутим, појављује се компромис као услов за напредак преговора ка признању независности „Косова”. Које је то компромисно решење и шта садржи? У одговору на то питање морамо се вратити Резолуцији 1244. Тачка 10. те резолуције гласи „Овлашћује генералног секретара да уз помоћ одговарајућих међународних организација успостави међународно цивилно присуство на Косову, како би се обезбедила привремена управа на Косову, при чему ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије, и које ће обезбедити прелазну управу, при чему ће успостављати и надгледати развој привремених демократских институција самоуправе, како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот свих становника Косова”.
Основ компромисног решења је да „народ Косова ужива суштинску аутономију” за миран и нормалан живот свих становника Косова. Е, ту је проблем. Ко је народ Косова? За међународну микро-заједницу народ Косова су само и искључиво етнички Шиптари, а Срби не постоје. Суштинска аутономија, односно самоуправа, припада свима, а не само Шиптарима. Друго је питање шта је то макро-аутономија покрајине Косово и Метохија у оквиру уставног уређења Србије.
Дакле, Резолуција 1244 не познаје државност Косова и ту компромиса нема.
Мирко Драгићевић,
Београд
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар