Нови окршаји долазе у политички осетљивом тренутку, у којем неки аналитичари виде и повод за сукобе
Дејство противракетког система ‘гвоздена купола’ изнад Ашкелона, 11. 5. 2021. (Фото: Амир Коен/Ројтерс)
Стотине ракета на Тел Авив и Газу, десетине мртвих и увек исто питање: да ли ће се сукоб смирити кроз пар дана или следи нови отворени рат? Корен сукоба је опет био у Јерусалиму.
Стотине пројектила из Појаса Газе истовремено је полетело ка израелској метрополи Тел Авиву у ноћи између уторка и среде. Било их је толико, кажу познаваоци прилика, да ни израелски противракетни систем „Гвоздена купола“ није могао све да их пресретне на време. Од уторка увече на израелској страни страдало је најмање троје људи, док је око две стотине повређено.
ПВО систем ‘гвоздена купола’; у позадини се издиже дим из погођеног резервоара горива, 12. 5. 2021. (Фото: Аријел Шарит/АП Фото)
„Аутомобили су експлодирали и људи су вриштали“, рекао је један становник предграђа Тел Авива. „То не можете ни да замислите. Тотални хаос. Знао сам жену која је погинула, била ми је блиска комшиница.“
Израелски премијер Бењамин Нетанјаху је у телевизијском говору најавио одговор „пуном силом“. Према речима начелника генералштаба Авива Кохавија, армија је бомбардовала око пет стотина циљева у Гази. „Убили смо десетине терориста, међу њима и функционере. Уништили смо зграде и инфраструктуру“, похвалио се Кохави.
WATCH as the Iron Dome Aerial Defense System intercepts rockets over southern Israel: pic.twitter.com/xUz3bMuTzz
— Israel Defense Forces (@IDF) May 12, 2021
На палестинској страни је до уторка увече било тридесетак жртава, међу њима цивили и деца. Потом су израелске ракете срушиле зграду од тринаест спратова усред града Газе. У тој згради су наводно биле и канцеларије руководства радикалног Хамаса. Израел је претходно најавио напад како би људи могли да се евакуишу.
Вођа Хамаса Исмаил Хуније тај удар је представио као повод за одмазду и ракетирање Тел Авива. „Свима смо рекли да је Израел потпалио ватру у Јерусалиму и код џамије Ал Акса. Зато је Израел одговоран за последице“, рекао је Хуније.
Савет безбедности без сагласности
Осим ракетирања, било је и тешких уличних сукоба на Западној обали, као и у израелским градовима у којима живе и Арапи.
У Лоду код Тел Авива су, према медијским извештајима, Палестинци запалили синагогу и више аутомобила. У нередима је један јеврејски мештанин ватреним оружјем усмртио једног Палестинца. У том градићу сада је на снази ванредно стање.
„Израел у овој ситуацији има право на самоодбрану“, оценио је немачки шеф дипломатије Хајко Мас. Он је рекао да је и палестинској аутономној управи поручено да се оваква ескалација насиља не може толерисати.
Der Raketenbeschuss Israels ist absolut inakzeptabel und muss sofort beendet werden. #Israel hat in dieser Situation das Recht auf Selbstverteidigung. Diese Eskalation der Gewalt ist weder zu tolerieren noch zu akzeptieren.
— Heiko Maas 🇪🇺 (@HeikoMaas) May 11, 2021
У Њујорку би поново требало да заседа Савет безбедности УН. То тело у понедељак није могло да усагласи заједничко саопштење о ситуацији на Блиском истоку.
Бес Палестинаца
Насиље ескалира посебно од понедељка (10. мај) кад је у сукобима у Јерусалиму повређено око 300 Палестинаца и двадесетак полицајаца. Полиција је упала и у џамију Ал Акса, што Палестинци сматрају скрнављењем те исламске светиње. Истог дана су Јевреји славили Дан Јерусалима, годишњицу заузимања Источног Јерусалима у Шестодневном рату 1967. године.
Масовни протести Палестинаца почели су због најаве да би неке породице могле бити избачене из кућа које су раније припадале Јеврејима у арапској четврти Шеик Џарах. Према закону, Јевреји чији су преци оданде протерани у рату 1948. могу добити куће назад. То правило не важи за протеране Палестинце.
Израелска полиција код џамије Ал Акса (Фото: АФП)
Како примећују неки коментатори, извор сукоба поново је у Јерусалиму, светом граду и за Јевреје и за муслимане. Већ и локални спор довољан је да потпали малтене библијски сукоб.
Лево-либерални берлински лист Тагесцајтунг пише да се дуго скупљао бес Палестинаца због неједнакости и дискриминације. „Он је усмерен против радикалног израелског покрета насељеника који се финансира из Сједињених Држава, и против протеривања Арапа из Источног Јерусалима и Западне обале. Последњих дана гледамо устанак против систематске делегитимизације палестинског постојања на Блиском истоку.“
„Али мало шта штети палестинској ствари колико јој штете исламисти из Појаса Газе. Организације Хамас и Исламски џихад не тероришу само невине у Ашкелону, Ашдоту и Јерусалиму. Они штете и Палестинцима“, пише Тагесцајтунг.
Политичка рачуница
Нови окршаји долазе у политички осетљивом тренутку, у којем неки аналитичари виде и повод за сукобе. Наиме, палестински лидер Махмуд Абас одложио је изборе на којима би, по свој прилици, његов умерени Фатах прошао лошије од радикалног Хамаса који сада поново хоће да се представи као једини прави заштитник Палестинаца.
Разарање у Гази, 12. 5. 2021. (Фото: Адел Хана/АП Фото)
С друге стране, израелски премијер Нетанјахуаху и даље не може да састави владу и има својих интереса да заоштри ситуацију. Могуће да ће Израелци по пети пут у две године морати на биралишта.
Како пише минхенски Зидојче цајтунг, Хамас се нада политичком профиту од кратке и жестоке размене ватре. „Но, потпуно је неизвесно хоће ли Израел следити ову рачуницу. Израелске власти стоје пред одлуком да ли да задају фатални ударац Хамасу. То би значило рат који се неће брзо завршити“, пише лист.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар