Политика: Зашто Србији прете тужбом за геноцид

Провокација да ће крајем следеће године тзв. Косово поднету тужбу против сопствене државе – само је неуспешна куповина времена

Фото: Dimitar Dilkoff AFP

Најава подношења тужбе за наводни геноцид над Албанцима на територији Косова и Метохије представља својеврсну представу осмишљену за унутрашњополитичку употребу, али и покушај приштинске власти да „ојача” позицију пред наставак преговора у Бриселу – слажу се саговорници „Политике”.

Наиме, у току јучерашњег дана, портпаролка владе привремених приштинских институција Розафа Кељменди изјавила је ће Приштина, до краја следеће године, покренути тужбу за геноцид против Србије пред Међународним судом правде. На овај начин настављена је политика застрашивања, претњи и притисака, а тим поводом је реаговала и Канцеларија за Косово и Метохију.

Помоћник директора канцеларије Игор Поповић саопштио је да могућност тужбе за наводни геноцид, којом приштински политичари прете, постоји само у њиховим „узаврелим главама”. У правном смислу, нагласио је, таква опција не постоји чак ни у теорији.

Поповић је указао да је незабележено у историји међународног права да једна територија, што Косово и Метохија јесте, тужи властиту државу.

„Провокација да ће крајем следеће године тзв. Косово поднету тужбу против сопствене државе – само је неуспешна куповина времена. И у Приштини знају да је такав научнофантастични сценарио немогућ и у правном смислу ништаван”, истакао је Поповић, а преноси Танјуг.

Он је поновио да је такозвано Косово територија под протекторатом међународне заједнице, а по Резолуцији Савета безбедности УН 1244 не може бити субјект међународног права.

Што пре Приштина прихвати реалност, како напомиње Поповић, то ће могућност за наставак дијалога и проналажење компромиса бити извеснија. „Бавећи се оваквим бесмислицама, политичари из Приштине показују да немају јасну и реалну политику, нити вољу да граде политику мира, већ да само раде на распламсавању сепаратистичких и екстремистичких страсти”, оценио је Поповић.

Снага аргумената и међународног права је на страни Београда, нагласио је и додао да је „узалудно што Приштина бије унапред изгубљене битке”. „Сигурно је да постоји кориснији начин за трошење новца, као што је куповина вакцина и рад на имунизацији становништва, уместо квазиправничких битки које су осуђене на пропаст”, поручио је Поповић.

Адвокат Горан Петронијевић потврдио је у разговору за „Политику” да такозвано Косово, будући да није држава, не може да покреће процесе пред Међународним судом правде. „Наравно да тај процес није могућ, а на овај начин приштинска власт покушава да ојача позицију пред преговоре у Бриселу”, нагласио је Петронијевић.

С друге стране, подсећа да су у току суђења некадашњим вођама ОВК пред Специјализованим већем и тужилаштвом у Хагу. Најављујући тужбу против Србије, сматра Петронијевић, приштински политичари покушавају да замажу очи јавности. „Они су се уживели у улогу жртве, па им није јасно да цео свет полако престаје да им верује. Незванично сам сазнао да тужилац из Хага има велике примедбе на несарадњу са Тужилаштвом и на застрашивање сведока.

Могуће је да ће уследити и неко саопштење тим поводом, па се све ово ради да би се скренула пажња јавности и извршио притисак на суд”, казао је Петронијевић. Аналитичар Драгомир Анђелковић у разговору за „Политику” подсећа да су Бошњаци безуспешно покушали да оптуже Србију за геноцид, и то у тренутку када су имали много већу подршку Запада. Анђелковић каже да би тужба за геноцид против Србије била неоснована и да то зна свако ко прочита дефиницију геноцида. То зна и приштинска власт, додаје, али користи ово питање у борби на унутрашњој политичкој сцени.

„Албанско-косовска политичка сцена је порозна. Због тога се на њиховој политичкој сцени непрекидно одвија такмичење за највећег албанског националисту. Иако је позиција Албина Куртија ојачала и даље није чврста, а Курти покушава да засени своје конкуренте све радикалнијим потезима”, сматра Анђелковић.

На овакве „лажне оптужнице”, додаје наш саговорник, требало би да  одговоримо правим. „Ово је тренутак да Србија, пред међународним институцијама, покрене питања: злочина над Србима и неалбанцима на КиМ, масовног етничког чишћења, разарања културне баштине, отмица, одузимања и уништавања имовине. Овакве претње би требало да нам буду подстицај да делујемо што активније”, казао је наш саговорник.

Анђелковић сматра да постоји велика опасност да ће се актуелна суђења вођама ОВК у Хагу свести на прање њихових биографија.

„Увек постоји нада да ће они бити оптужени, али нам искуство са Хагом не улива наду да ће бити боље”, сматра овај аналитичар.

Подсећамо, премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти најавио је подношење тужбе за геноцид у свом првом говору у скупштини, а многи стручњаци су изразили скептицизам у идеју да такозвано Косово може поднети било какву тужбу пред Међународним судом правде. Ипак, Розафа Кељменди је јуче поново покренула ту тему у разговору за приштинску Коху. Кељменди је прокоментарисала да је за подношење тужбе потребна велика припрема.

„Пре почетка израде тужбе, потребно је финализирати план рада који садржи многе техничке аспекте. Када се процес израде овог плана заврши, израда тужбе може започети. Немамо тачан датум за подношење тужбе, али можемо је поднети пре краја следеће године”, рекла је Кељменди.

Додала је да је прерано говорити о могућим последицама пресуде. „Сматрамо да је на ’Косову’ било геноцида и покушаћемо то да докажемо. Сада се бавимо питањем надлежности и анализом локалних и међународних стручњака ”, рекла је Кељменди и додала је да је овај процес дуг и сложен, а ово питање врло осетљиво.

Јелена Попадић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 5. 5. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading