Господе, шта још можемо, дај знак? / Певамо. Заборавимо законе, / Да љубав певамо сȁмо
Извор: Фејсбук страница Александра Мирковића
Господе, погледај наше лице –
Сијаш славом кроз стазе звездане,
Господе, ми смо – птице, само птице –
Живот је једва чујно дисање.
Под сунцем се плоти истањиле,
Осушиле сузе и осмеси,
Кости танке а нас лакокриле
Држи само ветрић и заноси.
Господе, шта још можемо, дај знак?
Певамо. Заборавимо законе,
Да љубав певамо сȁмо… Ипак, ипак –
У песницу не стежи дланове!
фебруар-март 2012.
Препевао: Александар Мирковић
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Александра Мирковића)
Categories: Преносимо
Valovi naše istorije
I naše je lice suzavo, lice nam je krvavo.
O, Bože.
O Bože u koga se uzdasmo, kome verovasmo.
I čemu se nadasmo? O, Bože naš.
Suze iz naših očiju i iz duše naše izdane neprestano toče.
Toče u nama nesreće naše. I naivnost naša toči u nama.
I krv i znoj pravoslavni u nama toče.
I boli naše vekovne toče. I otrov naš toči u nama.
Odlazi naša ljubav u nepovrat vaš.
U nepovrat vaš, braćo nepostojeća.
I neverovanje naše da ste nas izdali dolazi kraju.
I sav naš Slovenski optimizam spaliste neverna naša braćo Ruska.
Iz naših nadanja izneverenih,
Od braće, nebraće, mi se ponovo rađamo.
Zauvek se mi rađamo, mi, od vas nebraćo izdani Srbi.
Mi krecemo odavde u miru našem sada znajući da vas više nemamo.
I zauvek da se maknemo iz tamne sene vaše i iz ulice slepe vaše.
Od ustaških pomagača.
O, Bože naš.
Sonja
PS: (nedovršena Srpska pesma)