Крајњи се циљ променио, али најхитнији изазов остаје исти: наговорити што већи број људи да се вакцинише
Фото: Факти
Почетком пандемије, док су вакцине за вирус корона још биле само далека жеља, појам “колективни имунитет” означавао је крај. То је била тачка када ће довољно људи бити заштићено од вируса како бисмо се могли решити патогена и вратити нормалном животу, пише “Њујорк тајмс”.
Сада је више од половине одраслих у САД вакцинисано с најмање једном дозом. Но, док дневне стопе вакцинисања падају, међу научницима и стручњацима за јавно здравство постоји широко прихваћен консензус да праг колективног имунитета није достижан – барем не у догледној будућности, а можда и никада.
Уместо тога, научници закључују да ће вирус, уместо дуго обећаваног потпуног нестанка, постати претња којом се може управљати, али која ће наставити кружити Сједињеним Државама још годинама, и даље узрокујући хоспитализације и смртне случајеве, али у много мањим бројевима.
Колико мањим, не може се рећи јер то делом зависи и од тога колико се људи широм света вакцинисати и како се развија сам вирус. Већ је сада јасно да се вирус пребрзо мења, нове се варијанте прелако шире, а вакцинисање се одвија преспоро да би колективни имунитет ускоро могао био постигнут.
Кад је нови вирус корона почео да се шири Америком и остатком света почетком 2020. године, постајало је све јасније да ће једини излаз из пандемије бити да одређени број људи стекне имунитет – било природном инфекцијом или вакцинисањем – како би вирус остао без људи које може да зарази. Концепт постизања имунитета крда (још један назив за колективни имунитет) постао је имплицитни циљ у многим земљама, укључујући Сједињене Државе.
Рано је процењено да је циљани праг имунитета крда око 60 до 70 одсто популације. Већина стручњака, укључујући др Фаучија, очекивала је да ће га САД моћи постићи кад вакцине буду доступне.
Но како су се вакцине развијале, а дистрибуција повећавала током зиме и у пролеће, процене прага почеле су расти. То је зато што су се почетни прорачуни темељили на заразности изворне верзије вируса. Превладавајућа варијанта која сада кружи Сједињеним Државама, названа Б.1.1.7 и која је први пут идентификована у Британији, заразнија је за око 60 посто, пише НYТ, иако постоје извештаји која сугеришу да је заразност барем упола мања.
Као резултат тога, стручњаци сада рачунају праг имунитета крда од најмање 80 посто. Ако се развију још заразније варијанте или ако научници утврде да имунизовани људи и даље могу пренети вирус, прорачун ће се морати поновно ревидирати према горе.
Крајњи се циљ променио, али најхитнији изазов остаје исти: наговорити што већи број људи да се вакцинише.
Постизање високог нивоа имунитета у популацији “није попут победе у трци”, рекао је др Марк Липшич.
– Морате тај ниво имунитета наставити да одржавате и наставити вакцинисати да бисте остали изнад тог прага – рекао је Липшич.
Скепса према вакцинама међу многим Американцима и недовољна дистрибуција у неким скупинама – међу бескућницима, радницима мигрантима или неким не-белим заједницама – постизање тог циља учиниће врло изазовним. Неки стручњаци верују да би обавезна вакцинација само погоршала тај став.
Иако деца шире вирус мање учинковито него одрасли, сви су се стручњаци сложили да би вакцинисање деце такође било важно за смањење броја случајева ковида. Дугорочно гледано, јавни здравствени систем такође ће морати да води рачуна о бебама, деци и одраслима који су у групи с већим ризиком.
На путу према овој дугорочној визији још увек постоји узнемирујућ сценарио.
С временом, ако се не заштити довољно људи, могу се развити врло заразне варијанте које могу пробити заштиту од вакцина, људе сместити у болницу и довести их у опасност од смрти.
– То је сценарио из ноћне море – рекао је Џефри Шаман, епидемиолог са Универзитета Колумбија.
Колико су честе и колико су озбиљне те “пробојне” инфекције, може да одреди и хоће ли Сједињене Државе успети да задрже ниску стопу хоспитализација и смртних случајева или ће се земља сваких неколико година наћи у “лудници”, рекао је.
– Мислим да ће здравствени радници уочавати нове варијанте и запитати се: ‘Шта раде? За шта су способне?’ Можда се шира јавност неће због тога више бринути, али ми медицинари ћемо морати – закључио је др Шаман.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
„Крајњи се циљ променио, али најхитнији изазов остаје исти: наговорити што већи број људи да се вакцинише.“
Sačuvaj nas Bože ovakvih stručnjaka, nazovi lekara. Ono što sledi iz ove rečenice je da nikakvi empirijski rezultati koji se kose sa prethodno iznetim teorijama i predviđenjima, neće uticati na promenu agende: vakcinisati po svaku cenu, što više ljudi. To samo znači da vakcinacija nije sredstvo, ona je cilj.
Nije bitno da li će vakcina zaštiti ljude, da li će omogućiti ukidanje mera zaključavanja i ograničavanja sloboda, bitno je ubediti ljude da se vakcinišu uprkos činjenicama, uprkos zdravom razumu, uprkos nelagodnom osećaju da tu nešto nije u redu. Cilj je poništiti sve intuitivne, instiktivne i razumske impulse i predati se medijima i „stručnjacima“.
Профа је врло поткован чињеницама, видимо како у Белорусији, Шведској, Индији и још по којој недисциплинованој земљи корона коси и како им се не слушање струке обило о главу.