Протојереј Жарко Гавриловић: Да носимо свој крст као корифеј мучеништва свети Георгије

Али, свако који признаје и моли се Богу за светог великомученика Георгија, а није спреман да поднесе ни један напор, да издржи ни једну муку за име Христово – онда се њега одриче, одриче се и Господа Исуса Христа

Протојереј др Жарко Гавриловић (Фото: Дуга)

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Чули сте шта нам је Господ свима рекао: Доћи ће време да ће сваки који вас убије мислити да службу чини Богу. И заиста, Господ је нас хришћане послао у овај свет као овце међу вукове како је и сам рекао. Као овце које треба да подмире апетите свих вукова, оних небесних и поднебесних, оних који су послати на људски род да га кушају у добру, оних којима не иде у рачун да свет буде Божији него да свет припада другој тамној сили. И зато сви хришћани који себе зову тим именом морају да узму крст свој и да га носе у животу. Није нас Господ позвао на пир и на свадбу, него на страдање, на крст, на ношење светлости онима који живе у тами, на исповедање пречасног лика господњег, на оне који треба да буду слатко воће осицама и стршљеновима, на оне који желе да убијају хришћане све под изговором да они не припадају правоме Богу, не знајући за Спаситељеву науку да треба волети све, чак и непријатеље своје. Док друге вере и идеологије деле људе на своје и туђе, па има много вера које кажу да су сви који нису припадници њихове вере неверници, непријатељи, богохулници. Штавише, у поједним такозваним светим књигама стоји: Ако сретнеш неверника, безбожника правилније, убиј га, све његово попали и отми. А наша религија сасвим супротно говори: Ко те удари по једном образу, окрени му и други. Ко жели да идеш са њим један километар иди два, ко ти тражи хаљину дај му и кошуљу, остани наг. То је наука Христова.

Да ли смо спремни, браћо и сестре, да будемо прави хришћани да би и нас сунце огрејало? Ја – гледајући на себе – кажем да нисмо, гледајући око себе опет кажем да нисмо, гледајући на ово јадно време у коме живимо, у коме су се јадни хришћани полакомили за добра овога света, за чулна задовољства, за угодности у овом свету не мислећи ништа шта ће бити после овога света, са чиме ће изаћи пред Господа, кажем – нисмо достојни, Господе. Смилуј се, Господе, на наше страдање, на наше синајско лутање, на наше грехе и отпадништво, на наша братоубиства и кумоубиства, на наше лоповлуке. Нема закона који ми погазили нисмо, нема заповести Божије коју нисмо преступили, нема предачког завета који нисмо изневерили. Ми садашњи православни Срби толико смо се од Бога отуђили да Бог нас туче по вратовима како је некада тукао израелски народ па жале: О ви тврдоврати, шаљем вам толико несрећа и не могу да вас опамете. Тако да данас већина нашег народа, изузимајући оно мало света које је часно и достојанствено исповеда Господа Исуса Христа, већина нашег народа полакомила се, подлегла је ђавољем кушању коме Господ није подлегао. Продаје се данас за јефтине паре. У читавој лепези од дна до врха Цркве интерес, продаја, такозвани екуменизам, изједначавање истине и лажи, праве вере и јереси, пактирање са оним који је представник човекобоштва а не Богобоштва, богочовештва, пактирање на малим степеницама и на великим са највећим крвником православних Срба, под фирмом православног екуменизма, под фирмом кажем. Кад би они превели римског папу у православље ја бих био најсрећнији човек на свету, него – напротив – желе да се потчине папи који је окрвавио руке о српски народ.

Свети великомученик Георгије

Грешни смо, браћо и сестре, и због грехова долазимо у Цркву свету јер Спаситељ каже: Нисам дошао да позовем праведнике на покајање него грешнике. Ми смо грешни што долазимо у цркву са том разликом што увиђамо свој грех, а они који не долазе у цркву, који сматрају да могу без цркве, сматрају да нису грешни, сматрају да су други римски папа, да су безгрешни, да су Бог Саваот. На тај начин изазивају већа страдања и нас који долазимо у Цркву, гњеве вечно живог и вечно истинитог Бога тиме што желе да заклоне његов лик и да заузму његово место у свету овоме који како је Спаситељ рекао у злу лежи.

Ми данас славимо једног Корифеја мучеништва за праву веру хришћанску светог великомученика Георгија, који је пострадао од тадашње многобожачке власти – иако је био војвода, који је презрео све сласти овога света, све положаје сва богатства и изабрао пут мучеништва. И цар који га је убијао мислио је да тиме службу чини Богу. Где су његови богови, ако нису завршили на гробници историје, по разним музејима воштаних и невоштаних фигура, а ево ми данас славимо светог великомученика Георгија. Али, свако који признаје и моли се Богу за светог великомученика Георгија, а није спреман да поднесе ни један напор, да издржи ни једну муку за име Христово – онда се њега одриче, одриче се и Господа Исуса Христа. Кад бисмо били мало спремнији да носимо свој крст, а крст наш јесу наше недаће у животу, јесу наше болести, јесу наши неспоразуми са својима и туђима, јесу наши сукоби што желимо да проповедано истину, волети а не бити вољен – крст, не волети а бити вољен – крст, страдати а не знати зашто човек страда – крст, страдати али знати зашто страда – опет крст осмишљен, крст голготског страдалника који треба да узмемо и ми сами и да се тако уподобимо Господу вечноме и јединоме, који је преко распећа дошао до свог славног васкрсења, а које су учинили и сви његови достојни следбеници, укључујући и данашњег великомученика Георгија.

Вама који славите у име братства овога храма и управе желим срећну славу, а свима вама мир од Господа, благодат, добро расположење, радујте се у Господу и поред страдања, поред зла у коме ми живимо, радујте се у Господу али не безразложно него радошћу вечном која нас води у живот вечни.

Амин, Боже дај!

Беседу протојереја др Жарка Гавриловића, изречену на слави Храма Светога Ђорђа, доносимо из његове оставштине



Categories: Српско православно стање

Tags: , ,

2 replies

  1. Vise nego ikad potrebna su ovakva podsecanja na znacaj trpljenja u ljubavi Bozijoj, cega je mucenistvo najvisi stepen. To je nas usud ali i sansa i uteha.

    12
  2. Драги, вољени отац Жарко, редак пример ревности, истинске бриге и љубави према свом народу.
    Не знам ко води рачуна о његовој заоставштини али се надам да постоји могућност да се макар овакве беседе саберу у једну књигу





Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading