Душан Ковачевић о Косову и Метохији, сад и некад

Ко потпише признање Косова погинуће пре него се осуши мастило, рекао академик и драмски писац за празнични број „Курира“

Извор: Курир

Велико питање као што је Косово мора да иде на референдум. Пре тога нас чека и промена Устава. То никад неће проћи и нико неће смети да потпише признање Косова, јер ће погинути пре него што се осуши мастило, каже за Курир академик САНУ и књижевник Душан Ковачевић говорећи о решавању косовског чвора.

На самом почетку разговора осврнуо се и на последње појаве нон-пејпера, те на то коме се жури да се реши косовски проблем.

– Није то ништа озбиљно. Неко се игра као са лакмус папирима, проверава температуру и испитује пулс и притисак шта изазива један такав папир. Све је то добро организовано, а од тога нема никакве вајде. Велика већина Срба и Албанаца неће се сложити око било каквог договора. Ако је услов за даљи пут Србије ка ЕУ да призна Косово, онда тог пута неће бити – каже он.

(…)

Нисте имали страх током НАТО бомбардовања, а сада имате страх од короне?

– Немам страх за себе лично, јер сам у годинама кад се много чега не бојим. У неком сам животном добу кад се вози на резерви. Уплашен сам за генерације младих људи и мојих унука шта их чека у будућности и да ли ће ова савремена куга да нестане као што је нестала Шпанска грозница и Вариола вера или ће мутирати и понављати се сваких пет или десет година. Страх ме је да ово можда није тренутна пошаст него ће с њом цивилизација морати да живи.

Душан Ковачевић (Фото: Дадо Ђилас)

Поредите корону и кажете да живимо у неком Дантеовом паклу, да су врата одшкринута, и излазе она разна чудовишта у свет да владају… Колико су нам вакцине спас?

– Вакцине су једини спас. Кад сам већ поменуо Шпанску грозницу, тада је преминуло између 50 и 60 милиона људи, што је више људи него што је погинуло у Великом рату. Пресечена је са лековима и вакцинама. Исти случај је био са Вариола вером. Сећам се да је тада, за мање од месец дана, уз помоћ и путем добровољне силе вакцинисано 18 милиона Југословена. Без вакцине ниси могао да изађеш из куће. Имамо сећања из прошлог века да је вакцина једина способна да заустави ово зло, рекао академик Ковачевић за Васкршњи број „Курира“.

Како је претходних година о КиМ говорио Душан Ковачевић

Душан Ковачевић: Аутопут који иде од Приштине за Тирану је аутопут једне државе (2015)

Прослављени драмски писац, академик Душан Ковачевић, изјавио је, поводом полемике о Косову, да не завиди премијеру Александру Вучићу на тренуцима великог понижења и додао да је „сваки лош разговор бољи од доброг рата, и то наша Влада мора имати на памети“.

„Србија не сме никада више ратовати, јер би јој се могло десити да јој то буде последњи рат. И онда бисмо се вратили на ону причу о несташици црног платна у продавницама“, указао је Ковачевић у интервјуу за Блиц.

(…)

Он је испричао и причу о једном свом недавном догађају, када је путовао аутомобилом са београдским регистрацијама „уздуж и попреко“ Косова, и није доживео ниједну непријатност, што само говори да је „третиран као било који други странац“.

„Возио сам ауто-путем који иде од Приштине за Тирану. Добар аутопут, аутопут једне државе. Тачка“, закључио је Ковачевић октобра 2015. године.

Дејан Булајић: Душану Ковачевићу, антиратном профитеру и придворном трагикомичару, уз једно зрно жала

Душан Ковачевић: Подржавам Вучићев позив на дијалог о КиМ, Србија нема деце за нови рат (2017)

Један од најзначајнијих српских интелектуалаца нема дилеме по питању подршке позиву председника Александра Вучића на широк друштвени дијалог о Косову и Метохији.

Каже да је наишао на добре реакције на предлог да се мирним путем решавају проблеми између Срба и Албанаца.

– Тај предлог прихваћен је са свих страна. Сећам се да је та идеја много стара и да је само у 20. веку неколико пута покренута. Од ње се одустајало што због ратова, што неспоразума, што због притисака страних сила. Али, ово данас што се догађа један је од последњих тренутака да се спор између српског и албанског народа решава мирним путем – уверен је Ковачевић.

Он се позива на сопствено дипломатско искуство, из периода када је службовао у Португалији као амбасадор некадашње Србије и Црне Горе, и процењује да је Вучићевом позиву на дијалог „кумовао“ и додатни притисак међународне заједнице.

– Знам шта значи разговор у четири ока, дипломатски сусрет чији се садржај шаље у јавност, али и како настају поверљиве приче, које се ником не саопштавају – навео је Ковачевић.

Црвена линија у дијалогу

Он је, међутим, сигуран после, како истиче, 50 година проживљених у 20. веку, да Србија више никада не сме ратовати:

– Србија је данас без економске стабилности, без дефинисаних граница, које се отварају на све стране. Поново је покренута прича о граници са Хрватском, која ће једног дана бити јако озбиљна, јер је ту скоро па реч о замени територија. Ваљало би да учинимо све да нас неко не испровоцира да уђемо у нови рат и да то буде наша црвена линија у дијалогу о Косову унутар нашег друштва – казао је Ковачевић.

Оно што не може никако да разуме то су, каже, људи који данас, из Београда, заговарају рат:

„Мени се диже коса на глави када чујем људе који седе у Београду на неким фотељама да позивају на одбрану Србије на сваком кораку. Ти који то говоре данас не могу да претрче 100 метара, морају да једу три пута дневно и да спавају два пута у 24 сата. Ако их затекне рат поподне, они неће моћи да учествују у њему, јер тада спавају. Неће они да ратују, већ ће ратовати наша деца. Ови што су најгласнији у позивању на одбрану Србије никада нису ратовали, нити ће икада ратовати“.

Вучићев прагматични компромис

За њега, спољна политика Александра Вучића вођена је начелом прагматичног компромиса.

– Он је то радио јако добро као премијер, а сада и као председник. Он је ишао тамо где ја никада не бих ишао. Никада се не бих руковао са онима са којима се он рукује. Имам право да не пружим руку људима који имају крваве руке. Ја то могу, јер нисам политичар и нисам преузео одговорност да се бринем о народу. Ко је решио да се бави озбиљно политиком мора да рачуна на дане када ће озбиљно да се понижава због добробити свог народа – казао је Ковачевић.

Додаје да тај прагматични компромис који Вучић пласира у спољној политици увек подразумева разговор.

– Унутар нашег друштвеног дијалога ми морамо да предложимо решења како би компромис између српске и албанске стране довео до платформе у којој се нико не би осетио као да је велики губитник. Верујем да онај ко жели да постане велики добитник неће добити ништа. Изгубиће све – указује Ковачевић.

На коментаре иницијативе српског председника из Албаније, каже:

„Читао сам како из Албаније поручују да је будућност српске и албанске деце у разговору и да више не би требало да буде рата. Албански народ има жељу да обједини територије на којима живи, у федерацији или конфедерацији. За 20 или 30 година Албанци би могли да живе на највећој територији са најмногољуднијим становништвом, ако узмемо у обзир остале државе на Балкану. Ако ту причу око Косова не решимо за пет година, решаваћемо је за 10 или 20 година са сталном латентном опасношћу да преко ноћи почне рат. Можемо да замислимо како неко убија целу породицу комшији, али је он, рецимо, друге вероисповести. И шта онда? Ето разлога за рат“, рекао је Ковачевић јула 2017. године.

Душан Ковачевић: Занима ме само да буде мир (2018)

Морамо да се бранимо ако затреба, али Србија више не сме да буде испровоцирана да уђе у нови сукоб. Јер, ово мало што је изграђено, после разарања 1999, срушиће се за једну ноћ, и бојим се да би следећи рат био крај и наше земље, и народа. Ми смо мала земља, сиромашна и нејака у односу на силе које нам прете. Само нас памет може сачувати онолико колико је имамо. Памет пре оружја.

Душан Ковачевић (Aрхивска фотографија: РТС )

Овако Душан Ковачевић, писац који пише откако се брије, који „преписује“ живот и „предвиђа“ време, види позицију наше државе у узаврелом балканском лонцу који подгревају велики „кувари“ доследни рецепту из епохе Хладног рата.

Како видите позицију Србије у овим глобалним гибањима?

— Као тешку и изузетно компликовану, што значи да морамо да прибегнемо политици „прагматичних компромиса“. Дипломатија је од пресудног значаја за наш опстанак. А то лако може да се израчуна чињеницом да смо у окружењу са око тридесет-четрдесет милиона потенцијалних непријатеља које окупља НАТО. Рат је мени опсесивна тема, прошао сам страшна страдања кроз своје драме, приче, разговоре са људима, и приватно, као човек. Занима ме само да буде мир. Све остало се може поднети и решити. Мислим да је ова година судбински битна за нас, да ће се одлучивати шта ће се догађати и са нашом земљом, и са будућим генерацијама. Било би добро и паметно ако бисмо се око најважнијих проблема договорили да их решавамо сви заједно. Свађе нас воде у пропаст, као много пута раније. Надам се да ћемо се призвати памети.

Чему Србија може да се нада када је реч о Косову?

— Косово је постало међународни проблем, то је велика политичка игра великих сила. Са Косовом се тргује, поткусурава, са Косовом се разрачунавају моћне државе, Косово је постало карта са којом се игра. Ми можемо само да се чувамо да не направимо некакав погрешан потез у целој тој причи. Председник Вучић зна, вероватно, шта нам се нуди, шта се тражи, шта се хоће и шта се неће, шта ће бити ако пристанемо и не пристанемо, шта су тихе и гласне претње, шта је истина и шта је лаж. Косово ће једног дана доћи пред народ Србије. И биће питање или-или. И ми ћемо одлучивати између „или-или“, и вероватно, одлучићемо се за – ништа. Зато понављам појам „прагматичног компромиса“ као једног од могућих почетака за решавање наше тешке болести, рекао академик и драмски писац априла 2018. године.

Душан Ковачевић: Суштина да је 40 милиона људи из нашег окружења у НАТО (2018)

Поновићу само оно што сви знамо и што је чињенично стање, без икаквих емоција којима смо склони у нашим расправама о прошлости и будућности, а то је да смо у овом тренутку окружени са 40 милиона људи који су у НАТО пакту, оценио је кратко садашњу позицију Србије и њен „маневарски политички простор“, писац и академик Душан Ковачевић за „Танјуг“.

„Треба ли рећи нешто више од тога?“, пита се и истовремено одговара Душан Ковачевић на питање „Танјуга“  – јесу ли Србији због Косова „везане руке“ да решава, између осталог, отворена питања са суседима, пре свега питање положаја и права Срба, и колико таква позиција Србије охрабрује наше суседе да по том питању не примењују ни споразуме на које су се обавезали.

„То што смо окружени са 40 милиона људи у НАТО-у је суштина и проблем, па и решење онога што нас данас мучи“, рекао је Ковачевић.

Он је више пута у јавности поновио да су Срби мали народ који може да се спасе и сачува у овим тешким, турбулентним светским приликама, само стрпљењем, реалном дипломатијом и мудрошћу, „врлинама које имамо само кад се кајемо“.

У интервјуу „Танјугу“ поводом почетка унутрашњег дијалога о Косову, Ковачевић је поручио да Србија после страдања у шест ратова у 20. веку више нема народа и деце за седми рат, јер би тај нови рат био крај ове земље.

„Србија је данас без економске стабилности, без дефинисаних граница, које се отварају на све стране. Поново је покренута прича о граници са Хрватском, која ће једног дана бити јако озбиљна, јер је ту скоро па реч о замени територија. Ваљало би да учинимо све да нас неко не испровоцира да уђемо у нови рат“, казао је августа 2018. године Ковачевић.



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Могао је да остане господин и буде упамћен као велики писац. Чиме је ова полтрончина заслужила да се његово мишљење објављује више пута? Први пут је било довољно да схватимо ко је он сада.

    25
    1

Оставите коментар