Као последица недоступности здравствених установа током „локдауна“ пропуштено да се дијагностикује и третира туберкулоза код милион оболелих
Туберкулозни пацијент, који је истовремено и ХИВ позитиван (Фото: Marco Bello/Reuters)
(Телеграф, Лондон, 18. 3. 2021)
Настојања да се сузбије туберкулоза, инфективна болест која је односила највише живота на свету пре појаве ковида-19, вратила се на почетак (back to square one) током пандемије, упозоравају стручњаци.
Пропуштено је да се дијагностикује и третира туберкулоза код милион оболелих –што је последица недоступности здравствених установа током „локдауна“, наводе из организације Партнерство за заустављање туберкулозе (Stop TB Partnership).
У неким најтеже погођеним државама, број људи код којих је дијагностикована туберкулоза опао је за 41 одсто у односу на протеклу годину, што је борбу против ове болести уназадило барем за 12 година. Доктор Лукика Дитиу (Lucica Ditiu), извршни директор Партнерства за заустављање туберкулозе (Stop TB Partnership) које делује у оквиру Уједињених нација, казала је за Телеграф: „У суштини, вратили смо се на почетак (први квадрант). Имамо милион људи чија је болест прошла нерегистровано, што значи више људи који пате у потаји.“
Она каже да то сигурно значи и више преминулих, посебно осетљивих пацијената, иако стопа смртности није још увек позната за протеклу годину.
Дијагностификовани случајеви туберкулозе у најгоре погођеним државама, јануар-јун 2020.
Током 2019. забележено је 1,4 милиона смрти од туберкулозе, а око 10 милиона је дијагностиковано. Процењује се да је „пропуштено“ три милиона оболелих, а та бројка је драматично смањена последњих година – све док пандемија није додала тој бројци још милион.
Насупрот томе, од ковида-19 је преминуло 2,7 милиона људи од када је отпочела пандемија (подаци од половине марта 2021, прим. Стања ствари), иако доктор Дитиу истиче да је у земљама са ниским и средњим дохотком број смрти од туберкулозе значајно већи од броја смрти од ковида – који је несразмерно погодио богате земље, као што су Сједињене Државе и Уједињено Краљевство.
Подаци који пристижу из Индије и Јужне Африке указују да оболели од туберкулозе који се заразе ковидом имају троструко већу шансу да умру.
Према проценама заснованим на моделу који су израдили Империјални колеџ, Авенир Хелт (Avenir Health), Универзитет Џон Хопкинс и Ју-Ес ејд прошлог маја предвиђа да би се број смрти од туберкулозе могао удвостручити као последица пандемије и закључавања (локдауни), док Партнерство за заустављање туберкулозе указује да ће крајње бројке бити вероватно још горе.
Доступност лечења туберкулозе 2018. године, по регионима, у процентима пацијената
Анализа Партнерства показује пад од 16 до 41 одсто дијагностикованих и третираних случајева туберкулозе прошле године, што је повратак на вредности из 2008. у Бангладешу, Индији, Индонезији, Мјанмару, Пакистану, Филипинима, Јужној Африци, Таџикистану и Украјини, девет држава које обухватају 60 одсто укупно оболелих од туберкулозе.
Неке државе, попут Индије, предузеле су мере у првом налету епидемије, што је унеколико ублажило утицај, каже доктор Дитиу.
Међутим, она каже да ће се приказана слика само погоршати, пошто су закључавања довела до продужених контаката у оквиру домаћинства, што трансмисију болести чини вероватнијом.
Туберкулоза је мање заразна од ковида, иако је такође реч о болести која се преноси путем аеросола (airborne) и услед које се јављају слични симптоми. Најчешће се шири у домаћинствима или током других дуготрајних блиских контаката, на пример у школама или на радним местима.
Доктор Дитиу каже да је код многих оболелих касно установљена због закључавања. Расцеп који је настао у третирању ове болести такође може да води до пораста броја случајева туберкулозе резистентних на терапију, каже.
Број годишњих случајева туберкулозе на светском нивоу од 2000. до 2016, у милионима
Такође су умањена средства која се издвајају за третирање ове болести пошто је пажња преусмерена на ковид-19. Токозиле Фири Нкхома (Thokozile Phiri Nkhoma), члан борда Партнерства за заустављењa туберкулозе који представља погођене заједнице, каже да је ово разумљиво али подвлачи разлику између ковида-19 и туберкулозе.
„Иако је туберкулоза присутна још од времена фараона, једина одобрена вакцина је стара сто година и није у потпуности ефикасна, посебно код одраслих“, каже она.
„Терапије које се уобичајено користе за лечење туберкулозе старе су неколико деценија, и све је јача резистентност болести на постојеће лекове, док милиони људи са туберкулозом који нису регистровани и лечени и даље представљају ризик за преношење болести.“
Доктор Дитиу каже да је ситуација „збркана“ (mess), додајући да она главну наду полаже у то да ће свет ово увидети и да ће онда нешто предузети, на пример да се и за туберкулози искористи нека иновативна мРНА технологија којом су прављене вакцине против ковида-19.
Доктор Дитиу каже да су Бајонтек, Светска здравствена организација и Фондација Била и Мелинде Гејтс разматрали потенцијале оваквог приступа.
„Мислим да би требало да да подстакнемо да се позабаве и туберкулозом“, каже на крају.
Џенифер Ригби, дописник „Телеграфа“ за глобално здравље
Са енглеског посрбио: Милош Милојевић
Categories: Посрбљено
Tоком ових годину дана Цовид-19 планетарне дезорганизације и реорганизације живота људи на Планети 17 транснационалних компанија профитиралио је (“зарадило”) 85 МИЛИЈАРДИ долара. Такве компаније либералистичка економија намерно у маин стреам школама и медијима зове мултинационалним – избегава се намерно префикс транс- који говори о ниподаштавању СУВЕРЕНИТЕТА држава као економских, политичких, административних, културних, војно-безбедносних аутохтоних и аутономних целина, јер оне то од времена “глобализације” и “транзиције” више нису, али је важно да се грађанима остави привид да јесу и да се све невоље и неправде које произилазе из отимачина, фашистоидних закона и еугеничност Глобалиста прикажу као “грешке локалног становништва и неснађене власти” (која то по правилу није
– ако је антиглобалистичка, она “греши” јер је сапета санкцијама, претњама, ратовима, подметнутим организованим криминалом који је увек глобалан и увек под ЦИА-ом и МОССАД-ом јер само тако могу да се перу паре),
– ако је глобалистичка, она “греши” јер наводно нема добар народ и народ не разуме шта “добра” поданичка власт хоће, па представници те власти никако да науче непослушни “народ” да у пракси спроводи за њега самоубилачке економске законе – модел подлих “објашњења” какав је на пример заступао лицемар математичар и еугеничар Џозеф Стиглиц (Jozef Štiglic – Joseph Stiglitz), некадашњи директор ММФ-а, у својим наводним критикама глобализације.
Цовид-19 “криза”, једна од стотина глобалистичких индукованих криза човечанства последњих деценија показала је страховиту дискрепанцу између (не)моћи становништва унутар својих теирторија (земаља, у организацији датог Апарата који зовемо Држава) и моћи недемократских транснационалних/интернационалних центара моћи, удружених против становника. Једина брана, једина заштита интереса становништва, Држава, одавно је (у Европи од ’89 у свим земљама Kонтинента) у рукама приватних интереса Транскорпоративе тј. Власника Примарних Богатстава које организационо и идеолошки зовемо Новим Светским Поретком.
На челу свих државних апарата земље и (екс)државе Србије налазе се већ 20 година заступници интереса Глобалне (географски појам) и Глобалистичке (идеолошки појам) Транскорпоративе, а то је случај и са већином земаља и екс-држава света (120 од 195) Планете од почетка тзв. “глобализације”. Интереси становништва дате територије у претпостављеној самосталној и аутохтоној организацији (= нација) потпуно су занемарени јер сама организација живота, која се дешава увек према неким правилима игре која се зову ЗАKОНИ, није у служби и на добробит грађана = становника, и њихова Национална илити Грађанска Држава више скоро да не постоји. Они су у кметској позицији да од Транскорпоративе узимају у најам сопствену земљу, воду, ваздух и на одређано време (у дужини свог живота) плаћају оно неопходно за најосновнију егзистенцију. Степен манипулације и подлости расте а транскорпоративна агентура (заступници интереса, Енг. “агент” = заступник интереса), не увек ни сама свесна у чијој је мрежи и каквих интереса, учествуује у опасној и премедитативној економској и биолошкој еугеничности и масовном понижавању и помору становништва на свим странама света.
Цовид-19 је и социолошки и биолошки инђжењерингован и свакако реално опасан феномен. Kао болест је опасан, као Пројекат још опаснији.
Наука никад није против Човека и против Бога. Оно што јесте је Зла Намера.