Иако се наизглед о нападу на краља Александра све зна – заплењено оружје атентатора, предато српским органима 1944. године, нетрагом је нестало из Војног музеја
Краљ Александар I Карађорђевић, Место атентата и детаљ с фотографијом на којој потпуковник Пиоле мачем обара атентатора (Фотографије из приватне архиве Б. Богдановића)
Челници хрватске усташке емиграције и бугарске терористичке организације ВМРО су у римском хотелу „Континентал”, августа 1934. године, донели одлуку да се изврши атентат на краља Александра Карађорђевића. За време извршења атентата одређена је његова посета Француској у октобру, а за непосредне извршиоце изабрани су Величко Керин, алијас Владо Чернозимски, припадник ВМРО, Мијо Краљ, Иван Рајић и Звонимир Поспишил, чланови хрватског усташког покрета.
Планирано је да Керин и Рајић атентат изврше у Марсељу, а уколико они не успеју, Поспишил и Краљ би нови покушај извели у Паризу.
Припрема напада
Пиштоље за атентат набавила је у Трсту, у радњи „Ангелини и Бернадон”, фамозна Плава дама – Стана, супруга Антуна Године. Ова фирма је аутоматске пиштоље 7,63 мм система „маузер-вестингер” наручила у Оберндорфу још августа 1932. године.
Стана је оружје пренела у Француску у обичном коферу, путујући возом с југословенским пасошем на име Марије Вудрец. Брачни пар Година одсео је у Паризу, чекајући остале атентаторе.
Керин, Мијо Краљ, Поспишил и Рајић су се 28. септембра 1934. састали у Цириху и исто вече продужили за Лозану. Ту су стара одела и резервно оружје запаковали у кофер, оставили га у гардероби на железничкој станици и наставили пут у Француску.
Поспишил и Рајић су се упутили у Париз, а Керин и Краљ у Марсељ. Други пар се до атентата сместио у хотелу „Модерн” у оближњем Екс ан Провансу, где им је Стана 8. октобра донела оружје.
Изглед оружја које су користили атентатори (Извор: Политика)
Знатно пре посете Француској, домаће службе безбедности имале су информације о могућем атентату. Сличне назнаке имао је и префект департмана Буш ди Рон Пјер Жуандо, који је министру иностраних послова Бартуу предложио да Александар на француско тле ступи било где, само не у Марсељу. Када је то одбијено, префект је инсистирао да се краљ налази у затвореним колима и да обезбеђење буде максимално. Но, француска влада је одбила и ове „непопуларне” мере.
Маршал двора, генерал Александар Димитријевић, који је у Марсељ допутовао 9. октобра, непријатно се изненадио предвиђеним мерама безбедности: планирано је, наиме, да се дуж руте, с обе стране улица, на међусобном растојању од 10 корака, распореде полицајци окренути леђима маси, а одлучено је да се повуче и ескорт од 14 полицајаца на мотоциклима. Када је сазнао за овај потез, и Барту лично је закључио да је обезбеђење недовољно. Димитријевић је највеће незадовољство исказао када је угледао кола предвиђена за краља; радило се о црном „делажу ДМ”. Аутомобил је целом дужином имао широке папуче, а задњи део кабине, намењен званицама, био је отворен, са спуштеним платненим кровом.
Иако су наши органи безбедности упозорили Александра на могући атентат и предложили му да возом одмах продужи за Париз, краљ је резигнирано одговорио да је касно за промену протокола; шта више, када је у кајити облачио адмиралску униформу, одбио је и предлог собара Зечевића да искористи једну од панцирних кошуља. За краља је, наиме, још 15. децембра 1929. код „Георга Фишера” у Шафхаузену набављен први, а 10. фебруара 1931, код „Б. Хантсмена” у Атерклифу, други непробојни прслук.
Југословенски разарач „Дубровник” је 9. октобра око 14 часова упловио у марсељску луку. Краља су дочекали Жан-Луј Барту, министар Франсоа Пјетри, генерал Алфонс Жорж и други француски званичници. Александар је у „делажу” заузео задње десно седиште, до њега се сместио Барту, а насупрот њима – генерал Жорж. Колима је управљао Фејсак, до кога је седео члан обезбеђења Анри Бартоломе.
Пиштољ „маузер-вестингер” бр. 7391 из кога је Керин убио краља Александра (Извор: Политика)
На челу свечане поворке кретало се 18 коњаника Мобилне републиканске гарде. Како је мотоциклистичка пратња била отказана, бокове аутомобила нико није обезбеђивао. Нешто испред, с леве стране аутомобила јахао је потпуковник алпинског пука Пјер-Анри Пиоле, а с десне – командант гарде, потпуковник Пол Вигору. Кола су се кретала брзином од 4 километара нa сат.
У 14.20 часова колона је стигла до Берзанског трга, где се налазио Величко Керин, наоружан аутоматским „маузером”, „валтером ПП” и италијанском ручном бомбом. Угледавши колону, Керин је излетео из гомиле посматрача, скочио на папучицу кола и почео да пуца из „маузера” аутоматским режимом ватре. Краљ је добио две прострелне и једну устрелну рану, четири зрна су погодила генерала Жоржа, а Луј Барту је рањен у леву руку. Жандарм Сеафан Рињо покушао је да заустави атентатора и отме му оружје, али је успео да дочепа само резервни оквир. Ка Керину је појурио и полицајац Гали, али је хицем из „маузера” смртно рањен у груди. У том тренутку, потпуковник Пиоле успео је да окрене коња и пешадијским мачем М1882 зада атентатору неколико удараца; истовремено, и полицајац Дебијон је из револвера погодио Керина у главу и слабину. Атентатор је клонуо на тле, где га је разјарена светина буквално линчовала.
Краљ Александар је превезен у префектуру на Ру де Ром, где је установљена смрт. Генерал Жорж пребачен је у војну болницу и успешно оперисан. Из неразјашњених разлога, Барту је одбио помоћ жандарма и таксијем се пребацио до болнице „Отел Дије” на тргу Калвер, где је, услед превеликог губитка крви, преминуо.
На Берзанском тргу настао је хаос; током пада, Керин је наставио да пуца из „маузера”, а француски полицајци су неконтролисано отворили ватру. У општој паници, погинуло је пет, а рањено седам лица.
У време атентата, Мијо Краљ налазио се у маси света испред Берзе. Одатле се вратио у Екс ан Прованс и у хотелској соби, у мадрацу, сакрио аутоматски „маузер” и ручне бомбе. Из хотела се вратио у Марсељ, одакле се таксијем одвезао у Фонтенбло, где је купио возну карту за Евијан ле Бен. Но, на железничкој станици су га легитимисали и покушали да приведу, па је Мијо Краљ побегао у околне шуме. Ухапшен је 15. октобра у Мелану и код њега је пронађена једна ручна граната, док је „валтер ПП”, наводно, изгубио у шуми. Сутрадан су у хотелу „Модерн” пронађени његов аутоматски „маузер”, 30 оквира и две ручне бомбе.
Уношење „делажа” у зграду Војног музеја, април 1936. (Извор: Политика)
Након сазнања да је атентат у Марсељу успешно изведен, Рајић и Поспишил су 9. октобра возом кренули из Париза у Евијан ле Бен с намером да се пребаце у Швајцарску. Откривено је да су купили карте за Евијан и Лозану, а шеф пограничне испоставе у Анмасу телефоном је упозорен на могућу појаву осумњичених лица. Они су с лажним документима ухапшени сутрадан у Тонон ле Бену. Пребачени су у Анмас, где је 11. октобра допутовао Владета Миличевић и утврдио њихов прави идентитет.
Несуђени атентатори признали су да су оружје оставили на станици у Паризу и заиста у гардероби станице Сен Лазар пронађен је кофер с два аутоматска пиштоља „маузер”, по једним „валтером ПП” и ППК и четири бомбе ПО. Истовремено, откривен је и кофер остављен у Женеви у којем су пронађени пиштољи „маузер М1914” и „валтер модел 9”.
Један од стручњака који су вештачили оружје на суђењу у Екс ан Провансу др Беру тврдио је да је зрно калибра 11 мм, пронађено у спуштеном крову кола, „свакако није повредило Бартуа”. Зашто је Беру инсистирао на овом детаљу показаће се тек 1974. године, након отварања архива: Бартуа је усмртило зрно 8 мм, испаљено из револвера М1892 – службеног оружја француске полиције, која је користила и револвере калибра 11 мм М1874.
Поставка у Војном музеју
Централна архива покрајине Буш ди Рон из Екс ан Прованса је два месеца након окончања суђења (12. фебруара 1936) документацију, оружје, чауре и муницију, диван на коме је Александар био положен у марсељској префектури, те аутомобил „делаж” поклонила Краљевини Југославији. Аутомобил је из Марсеља до Сплита превезен паробродом „Вис”, а од Сплита до Београда, где је стигао 27. априла 1936 – железницом. Управа двора је 25. августа 9 пиштоља, 25 оквира за пиштоље, две кундак-футроле, 8 италијанских ручних бомби, 1 кутију за метке, муницију и чауре, „делаж” и „диван”, поклонила Војном музеју у Београду.
„Делаж” у сталној поставци Војног музеја до 1944. године (Извор: Политика)
Када је 20. априла 1937. отворена нова поставка Војног музеја, ови предмети, као и адмиралска сабља и униформа у којој је краљ Александар убијен, ручни сат и беле рукавице који је носио на дан атентата, изложени су у одељењу „Блаженопочившег краља Александра Ујединитеља”.
Након ослобођења Београда од немачке окупације 1944. године, сви пиштољи су нестали из Војног музеја и никада нису пронађени. Истовремено, војска је након рата „делаж” користила као транспортно возило, све док није расходовано и уништено.
Мистерија несталих пиштоља
Предмети предати Војном музеју 25. августа 1936: аутоматски пиштољи 7,63 мм система „маузер-вестингер М1932” серијски број 7391 Величка Керина, 7307 Мије Краља, 7279 Ивана Рајића и серијски број 7323 Звонимира Поспишила (два „маузера” су била с дрвеном кундак-футролом, а два без ње); полуаутоматски пиштољи 7,65 мм „маузер М1914” (са станице у Женеви), 6,35 мм „валтер модел 9” (са станице у Женеви), 7,65 мм „валтер ППК” сер. бр. 762.673 Звонимира Поспишила, 7,65 мм „валтер ПП” сер. бр. 761.312 Мије Краља и пиштољ 7,65 мм „валтер ПП” сер. бр. 762.782 Величка Керина; 8 италијанских ручних бомби „Петардо Офензиво” (ПО), 6 оквира великог калибра капацитета 20 метака 7,63 мм, 2 оквира малог калибра капацитета 10 метака 7.63 мм (придев се, у суштини, односио на величину оквира), 15 оквира за пиштоље „маузер М1914” и „валтер ППК”, 2 оквира за пиштољ „валтер модел 9”, 1 кутија за метке без назнаке калибра, муниција и чауре 7,63, 7,65, 6,35 мм, 8 мм за француске службене револвере М1892 и 11 мм за француски службени револвер М1873; „делаж” тип ДМ серијски број 29.610 са регистарским таблицама 6068 ЦА 6 и диван на коме је преминуо краљ Александар.
Бранко Богдановић
Опрема: Стање ствари