Non-paper може бити незванична дипломатска нота или незванични нацрт за дискусију (у ЕУ и УН)
Фото: Pixabay
„Нон-пејпер” (Non-paper) се у последње време свуда спомиње, али нема смисла што смо само „претабачили” енглески термин и усвојили га као свој. Сматрам да је то неопростиво.
А шта је „нон-пејпер”? Постоје две врсте:
- Non-paper (an unofficial diplomatic note) – незванична дипломатска нота. Није на меморандуму и нема печат владе и служи углавном за дискусију, као „пробни балон” за испитивање реакције супротне стране. На пример: The US delegation delivered what Turkish officials described as a „non-paper”, an unofficial diplomatic note listing a country’s position on certain matters which is open for discussion – Делегација САД је предала (Турској) оно што турски званичници називају „незванични документ”, незваничну дипломатску ноту у којој се наводе ставови земље (САД) у вези с извесним питањима која су отворена за дискусију. Код нас се то недавно појавило, кад је словеначки премијер Јанез Јанша написао сличну ноту.
- Незванични нацрт за дискусију (у ЕУ и УН).
Иначе, нацрт је код нас познат и код назива „нацрт закона”, а и као „Начертаније” које је 1844. године написао Илија Гарашанин за кнеза Александра Карађорђевића, али разлика је у томе што је то био тајни „програм спољне и националне политике Србије”, а „нон-пејпер” је јавни документ.
Бранко Вукичевић,
лексикограф
Опрема: Стање ствари