После седам деценија на Игумановљеву палату на Теразијама постављено уметничко дело које су педесетих година разбили и бацили на улицу тадашњи „омладинци”. За обнову било потребно око 90.000 евра

Три и по метра високу скулптуру обновио је вајар Зоран Кузмановић у атељеу у Смедереву (Фото: Небојша Марјановић)

Требало је да прође 71 година да се врати украс на Игумановљеву палату у центру града. На кров велелепног здања, баш на место одакле је и бачена, јуче је у 12.44 враћена скулптура „Сима Игуманов са сирочићима”. Њу је 1950. године са крова овог здања гурнула и скоро у парампарчад разбила групица тадашњих „омладинаца”.

Много година и воље било је потребно да се она врати на своје место, а потпун изглед сада јој је дао вајар проф. др Зоран Кузмановић.

Подизању уметничког дела тешког две и по тоне присуствовали су патријарх Порфирије, Никола Селаковић, министар иностраних послова, Горан Весић, заменик градоначелника. Био је ту и Бранислав Простран, чија је фирма „Југоимпорт” СДПР уложила 90.000 евра како би скулптура поново са врха Игумановљеве палате „гледала” небо над Теразијама. Они који су ову скулптуру за тачно два минута, уз помоћ специјалне дизалице, подигли на висину од 30 метара били су радници ГП „Градина”.

Велика је радост што ову скулптуру враћамо на место где је била од подизања зграде до педесетих година прошлог века када се из непознатих разлога група оних који су били идеолошки острашћени попела на зграду разлупала је и остатке бацила на улицу. Сима Игуманов је био је један од великих задужбинара српског народа. Био је богати трговац, али истовремено дубоки православац и аутентичан Србин. Од свега што је у току живота стекао све је дао у корист народа. Основао је задужбину на чијем челу је у почетку био митрополит Михајло, а касније по статуту сваки актуелни поглавар српске православне цркве – рекао је патријарх Порфирије.

Та задужбина и данас постоји. Она је била национализована, али је 1991. године у потпуности враћена цркви. Из средстава која долазе од закупа простора одржава се Призренска богословија и стипендира 300 ђака и студената пореклом са Kосова и Метохије. Патријарх је истакао да је задужбинарство једна од највећих врлина која је красила многе синове српског православног народа. Они су подизали храмове, оснивали задужбине и знали да је све што имају плод њихове памети и труда, истовремено и благодет божија. Узвраћајући своме народу, били су свесни да тиме узвраћају и Богу.

Свечаности су присуствовали Горан Весић, патријарх Порфирије и Никола Селаковић (Извор: Политика)

Повратак скулптуре „Сима Игуманов са сирочићима”, како је истакао Никола Селаковић, представља исправљање велике историјске неправде, јер је он био човек чија је цела породица била саткана од стваралаца и бораца за слободу, просвету и независност. Његови стричеви, Крагуј и Апостол, били су саборци вожда Карађорђа и учествовали су у ослобађању Београда 1806–1807.

Селаковић је подсетио да је Сима Игуманов рано остао без родитеља, да га је одгајио брат игуман манастира Светог Марка покрај Призрена и да су га по томе прозвали Игуманов. Богатство је стекао трговином дуваном и бурмутом у Кијеву и Одеси, али је и помагао свој народ у отоманској империји.

Због тога је ово наш значајан национални задатак који извршавамо, одужујући се човеку који је своју последњу вољу наменио српској младежи и будућности оснивајући задужбину – рекао је Селаковић.

После откривања споменика Стефану Немањи и деспоту Стефану Лазаревићу, како је истакао Горан Весић, враћање скулптуре на Игумановљеву палату има двоструки значај.

Први је да се враћамо својој историји, култури и традицији, а други да се сећамо дивних људи из нашег народа који су били задужбинари и који су своје богатство остављали својој држави и углавном сиромашној деци – рекао је Весић.

Скулптура „Сима Игуманов са сирочићима” Лојзеа Долинара на врху Игуманове палате на Теразијама монтирана је крајем јануара 1939. године. Три и по метра високу скулптуру обновио је Зоран Кузмановић у атељеу у Смедереву.

Рестаурација ове скулптуре је за мене веома значајна зато што је ово најкомплекснији рад који сам до сада радио. Радови су били захтевни јер је скулптура била искомадана на 30 делова, а многи од њих су у потпуности недостајали. Биле су нам потребне године да прибавимо верне фотографије, јер скице и одливци Лојзеа Долинара нису постојали. Захваљујући Оливери Вучковић, директорки Завода за заштиту споменика културе града, добили смо фотографију на којој су се налазили потребни детаљи. У обнову скулптуре били су укључени вајар Дринка Радовановић, академик Светомир Арсић Басара и вајар Бобан Јовановић, као сарадник – рекао је Kузмановић.

Бранка Васиљевић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 23. 4. 2021)

ИСПРАВКА: Раније верзија текста је у последњем пасусу погрешно наводила књижевника Светислава Басару уместо вајара и академика Светомира Арсића Басару. Хвала коментатору @Горан (24.4.2021. у 10:05).

Categories: Вести над вестима

Tags: Београд, Бранка Васиљевић, Зоран Кузмановић, Игуманова палата, обнова, склуптуре