Већ од 2022. године треба поново почети да се обара дуг на 50 или испод 50 одсто, да кад следећа криза удари можемо да на њу одговоримо трошењем не гледајући на дуг, изјавио председник Фискалног савета
Павле Петровић (Фото: Википедија)
Ако би се задуживање Србије наставило, у једном тренутку било би потребно вршити уштеде и нагло смањивати дефицит, што би „у екстремној ситуацији могло да буде понављање 2014. године“, изјавио је председник Фискалног савета Павле Петровић.
„То значи фискалну консолидацију, а она подразумева резања основних, највећих ставки у буџету, и онда се то одражава на примања становништва и животни стандард“, рекао је Петровић за Н1, уз оцену да је Србија и даље „далеко од тога“.
Зато је неопходно да се дуг, за који процењује да ће бити око 60 одсто БДП-а и каже да „није велики у време кризе“, не узима као „стално и пожељно стање или дуг који привреда Србије може да издржи“.
„Већ од 2022. треба ту путању преокренути, смањити дефицит и почети да се поново обара дуг на 50 или испод 50 одсто, да кад следећа криза удари можемо да на њу одговоримо трошењем не гледајући на дуг“, рекао је Петровић.
Нагласио је да је Србија за свега годину и нешто дана са дуга од око 53 одсто БДП-а дошла до дуга од 60 одсто.
Упозорава да би држава за час „излетела“ на 70 одсто дуга ако би задржала овај ниво задужености у тренутку када се деси нека наредна криза.
„Питање је да ли би били у стању да се регуларно задужујемо као држава, морали би (да уводимо) кризне мере. То значи радикално смањење дефицита, потрошње, удар на стандард и привредни раст“, рекао је он.
Каже да се Србија задужује за три и по милијарде евра уместо планираних милијарду, што је предвиђено ребалансом буџета.
Ребаланс је повећао је мањак у каси за две милијарде евра да би се увеле нове антикризне мере, али то ће довести и до повећања јавног дуга на 60 одсто БДП-а Србије, говори Петровић.
Од те додатне две милијарде, половина је оправдана а друга половина је могла да изостане, каже председник Фискалног савета.
„Сама величина дуга, с обзиром да је криза, не може да се узме да је изузетно велика. Оно што није добро је та узлазна тенденција дуга“, објашњава он.
Каже да су Влада и Скупштина Србије упркос упозорењима Фискалног савета одлучиле да повећају плате у државном сектору, „што је било неоправдано“, а то повећање је ребалансом буџета предвиђено на седам посто.
Свега 10 одсто помоћи грађанима ће се вратити држави кроз порез
Подсећа да се државна помоћ предузећима и појединцима додељује неселективно, без обзира колико су погођени пандемијом.
Процена Фискалног савета је да је помоћ привреди могла да износи 300 уместо 600 милиона евра, а да буде усмерена онима који су стварно били погођени.
Од 450 милиона евра, колико ће се дати становништву, свега 10 одсто ће се вратити држави кроз порезе, оценили су у том телу.
„Најзад, то је лоша социјална политика, јер се даје и онима којима није потребно“, рекао је Петровић.
Он каже да ипак постоји могућност да се дуг Србије стабилизује на 60 или нешто испод тога, у складу са обећањем министра финансија Синише Малог.
„Ми смо у Фискалном савету видели да постоји могућност да наплата пореза, нарочито доприноса, буде нешто већа од планиране, што би смањило дефицит“, рекао је он.
Додао је да може да се деси да неке од јавних инвестиција не буду завршене и да ту буде неке уштеде, иако би било боље да се те инвестиције заврше.
Ако би се и одложили неки пројекти, попут аеродрома у Требињу, дефицит би могао бити мањи од седам одсто.
„Али оно што се често дешавало у таквим ситуацијама, када резултат током године буде бољи него што је планиран, је да се та средства са једне позиције пребаце на другу и онда се потроше, најчешће крајем године као једнократна исплата пензија, додатно повећање плата у јавном сектору, тако да се поново остане на том високом дефициту“, рекао је он.
Опрема: Стање ствари
ИСПРАВКА: У наслову је било „пермутовано“ име и презиме аутора изјаве. Извињавамо се г. Павлу Петровићу и читаоцима, а хвала коментатору @Suvodolac што је на особен начин сигнализирао грешку (22. 4. 2021. у 21:37).
Categories: Вести над вестима
Петар Павловић !? Ха, ха, добра фора!