ЕУ мора коначно да се постави против националистичких и фашистичких тежњи – и када долазе из сопствених редова. Политика према Западном Балкану, а посебно БиХ, мора бити јасна, транспарентна и фокусирана
Овако је поделу БиХ и Косова скицирао Милорад Додик током интервјуа за DW 2017. године (Извор: DW)
Наводни словеначки нон-папер којим се предлаже комадање БиХ није једини такав документ који кружи Европом. Потребно је да Брисел јасно дигне глас, пише за DW Кристијан Шварц-Шилинг, бивши високи представник у БиХ.
Пандемија у Босни и Херцеговини однела је у односу на број становника више живота него у скоро било којој другој земљи у Европи, писао је берлински Тагесцајтунг у чланку о „сахранама на покретној траци“. Већ ова чињеница требало би да усмери нашу пажњу на Западни Балкан. Али тренутно се чини да је ЕУ забављена собом.
Док се БиХ бори с пандемијом, неуспелим програмом Ковакс и сопственим политичарима, за Брисел је отишло неколико такозваних нон-папера о региону. Ради се о незваничним документима, сачињеним да тестирају политичке предлоге.
Хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман представио је крајем марта у Бриселу документ који су потписале Словенија, Мађарска, Бугарска, Грчка и Кипар, а којим Хрватска жели углавном да „помогне“ БиХ на путу у ЕУ.
Тим папиром хрватска владајућа ХДЗ подржава напоре сестринске странке ХДЗ БиХ да промени изборни закон тако да се одржи блокада БиХ као државе, а Загреб има утицај на доношење одлука. У том нон-паперу се на први поглед не препознаје да би промене закона отвориле пут стварању трећег ентитета у БиХ и, у коначници, његовом припајању Хрватској.
Такав документ изазвао је незадовољство многих. Мануел Зарацин, посланик немачких Зелених, поставио је упит Влади у Берлину и добио задовољавајући одговор: „Савезна влада се залаже за територијални интегритет Босне и Херцеговине – са постојећим ентитетима.“
Мирни распад БиХ?
Члан Председништва БиХ Жељко Комшић – босански Хрват којег ХДЗ у БиХ и Хрватској не прихвата – послао је сопствени папир као одговор почетком априла. У том документу он истиче, према његовом мишљењу, „нејасну политику ЕУ, која је под снажним утицајем Хрватске и тамошње владајуће странке ХДЗ, као и недостатак неутралности делегације Европске уније у БиХ“.
Комшић је указао на мешање Србије и Хрватске у унутрашње ствари БиХ као и на притисак Русије због аспирација БиХ за улазак у НАТО. Он позива на активнији ангажман ЕУ и помоћ у деблокади државних институција, иначе ће, како је нагласио, ситуација у земљи још више ескалирати.
Међународна заједница у БиХ промптно је реаговала и позвала политичке актере да престану са шпекулацијама и не стварају непотребне напетости.
Пре само неколико дана Жељко Комшић потврдио је да је председник Словеније Борут Пахор приликом недавне посете Сарајеву 5. марта рекао тројици чланова Председништва БиХ да је у ЕУ све више гласова који позивају на довршетак распада Југославије. Пахор је наводно питао да ли је могућа „мирна дисолуција“ БиХ.
Према Комшићевим речима, он и Шефик Џаферовић, бошњачки члан Председништва, рекли су да мирно раздвајање није могуће, док је Милорад Додик изразио супротан став. Није новина да Додик заступа такво мишљење.
Комшић, Додик, Џаферовић (Фото: BH Presidency)
Могло бисмо да се запитамо зашто једна тако важна информација тек сада излази у јавност? Један од вероватних разлога је да је у оптицају још један нон-папер о „нерешеним националним проблемима Срба, Албанаца и Хрвата“ након распада Југославије. Премијер Словеније, Јанез Јанша, добар Орбанов пријатељ, очигледно је у фебруару незваничним каналима, послао такав документ председнику Европског савета Шарлу Мишелу. Јанша, међутим, пориче да је аутор документа.
Тај наводни нон-папер, који је ове седмице објавио један словеначки портал, предвиђа пре свега наставак националистичке политике Србије и хрватске ХДЗ према БиХ. Према неким информацијама, део документа је написан чак у Будимпешти, али у Бриселу га називају „словеначким папиром“.
Могући ратни сукоби
Документ је изазвао пометњу јер се у њему предлаже настанак великих Србије, Хрватске и Албаније. Бошњацима би остао мањи део БиХ. Није чудо да су се противници такве идеје гласно побунили – чак се помињу и оружани сукоби.
У документу се говори о „тихој процедури“, то јест да се далеко од очију јавности у региону и међународној заједници опипава пулс за такву идеју. Застрашујуће је што су неки у међународној заједници учествују у таквом „тихом“ саветовању. Да ли је потпуно заборављено да је у БиХ стравични рат избио управо због сличних планова?
Јанша није директно оповргао наводе. Нагласио је да Словенија „озбиљно тражи решења за развој региона као и за европску перспективу Западног Балкана“, али да то ометају тврдње којима се словеначки нон-папер повезује са ранијим плановима поделе БиХ.
Председник Словеније Пахор није коментарисао наводни документ премијера Јанше, али је из његове канцеларије саопштено: „Председник Пахор редовно упозорава на опасност идеје распада Босне и Херцеговине и редизајна граница на Западном Балкану. С обзиром на забринутост због ових идеја, он је током посете Сарајеву у марту питао сва три члана Председништва БиХ шта о њима мисле.“
Пахор је у наступу на словеначкој ПОП ТВ рекао да је након повратка из БиХ још више уверен да се ЕУ суочава с „неугодном ситуацијом у којој неће моћи да преко ноћи донесе одлуку о будућности Западног Балкана, а ипак ће морати да делује брзо“. Уколико се отеже, додао је Пахор, „свашта се може десити на Западном Балкану, можда чак и уз употребу силе, па ћемо опет гледати крвопролиће“.
САД и ЕУ против повлачења нових граница
Америчка амбасада у Сарајеву одговорила је на планове из словеначког папира јасним саопштењем у којем се позива на Дејтонски споразум. „Босна и Херцеговина је демократска, мултиетничка, суверена и независна држава са непорецивим територијалним интегритетом.“ Став ЕУ такође делује јасно: „Не постоји ништа што треба да се мења“, рекао је један портпарол Европске комисије.
Без обзира на то, „тихе процедуре“ су забрињавајуће вести – посебно пред одржавање састанка министара спољних послова чланица ЕУ где ће на дневном реду бити и Западни Балкан, као и пред самит Брдо-Бријуни у Крању, који би требало да се одржи за два месеца.
Није јасно зашто је Словенија, која ће ускоро преузети председавање ЕУ, потписала хрватски нон-папер. Али јасно је да су идеје с краја осамдесетих које су изражавали Слободан Милошевић и Фрањо Туђман и данас и те како живе.
Кристијан Шварц-Шилинг
ЕУ мора коначно да се постави против националистичких и фашистичких тежњи – и када долазе из сопствених редова. Политика према Западном Балкану, а посебно БиХ, мора бити јасна, транспарентна и фокусирана. То је крајње важно и због националистичких стремљења унутар ЕУ.
Проф. др Кристијан Шварц-Шилинг био је од 1982. до ’92. министар за пошту и телекомуникације у влади канцелара Хелмута Кола. Из протеста према суздржаности немачке владе током рата у БиХ поднео је оставку. Десет година био је међународни посредник за БиХ, а у периоду 2006-2007. обављао је функцију Високог представника у БиХ. Повремено пише колумне за DW.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар