Господине Стармер, није требало да се извињавате што сте отишли у хришћанску цркву због њених ставова о браку. Нити би због њих ми требало да се извињавамо Вама

Кир Стармер (Фото: Нур фото)

(The Critic, 7. 4. 2021)

Шеф лабуриста[1] Кир Стармер отишао је на Велики петак[2] у једну пентакосталну цркву[3] као вид признања због њене подршке заједници током пандемије. Потом је, међутим, објавио чудно извињење:

„Уопште се не слажем с вјеровањима ове цркве о LGBT+ правима, за која нисам знао прије него сам тамо отишао. Све оне које сам повриједио молим за извињење. Уклонио сам снимак. То је била грешка, и то тако и прихватам.“

I completely disagree with Jesus House’s beliefs on LGBT+ rights, which I was not aware of before my visit. I apologise for the hurt my visit caused and have taken down the video. It was a mistake and I accept that.

— Keir Starmer (@Keir_Starmer) April 5, 2021

Извињење је чудно јер, прво, хришћански сексуални морал није никаква тајна. Већ више од двије хиљаде година Црква Исуса Христа вјерује у моногаман брак између једног мушкарца и једне жене, и да су све друге полне радње гријех. То је став сваке правовјерне хришћанске цркве до дана данашњег. Ако вођа опозиције Њеног Величанства то не зна, питање је колико је дорастао свом послу.

Али, још је један дубљи разлог што је све ово чудно. Из Стармеровог извињења слиједи да је, додуше, добро да се Црква залаже за заједницу, али да је трагично и страшно да задржава правовјеран хришћански поглед на сексуални морал. Проблем с таквим назором је, међутим, што ово нису два неповезана и несагласна становишта, на којим на неки несрећан и необјашњив начин истовремено стоје исти људи, већ изрази истог моралног увјерења: да је самопожртвовање у сржи исправног понашања.

Зашто би, примјера ради, црква отворила народну кухињу, или претворила свој простор у центар за вакцинацију, као што је урадила црква у коју је отишао Стармер? Црква ни од једног ни од другог нема ништа, напротив – и једно и друго коштају, захтијевају добровољце вољне да се одрекну свог слободног времена, и сваком у то укљученом причињава нелагоду. Али хришћани то раде јер опонашају свог Господа Исуса Христа, који је Себе жртвовао за њих, показавши нам да исправно људско понашање значи занемаривање сопствених жеља, задовољстава и лагоде, и жртвовање себе за добро других.

Британски премијер у просторијама цркве које су пренаменоване за центар за вакцинацију (Фото: PA Wire)

И управо је то и водиља хришћанског морала кад је у питању полност. Није на нама да уздижемо своје полне жеље, задовољства и лагоду, већ да их се одричемо ради добра других у служби Богу. Закон брака, којим се слави доживотно јединство и вјерност једног човјека и једне жене и забрањују одступања од њега, просто је хришћанска заповијест жртвовања себе за друге пренесена у област полности.

Сексуална револуција, а данашња појава у виду LGBT+ само је њен дио, од самог почетка одредила је себе као противника хришћанског морала, заснивајући се на вјеровању да је појединац цар, да сам више него ичим другим одређен оним што налазим у себи, да је истинска људскост у мојим осјећањима, и да морално спорне нису моје жудње, већ било шта што ме покуша спријечити да се за њима поведем. Напредак друштва према том назору, који је постао културно премоћан на Западу, почива на уклањању и уништењу свих покушаја ограничавања слободе изражавања мојих полних инстинката. То је објашњење за дрвље и камење које се сручило на Стармера јер се усудио да посјети организацију која држи до хришћанског морала. И то је објашњење и за његово биједно извињење.

Невоља је, међутим, што иста морална сила стоји и иза хришћанског погледа на полност и иза хришћанског становишта служења друштву. Светост брака између једног човјека и једне жене и заповијест храњења сиромашних потичу с истог извора. Стармер очито мисли да једно може без другог, што је самообмана која је, ма колико на њој настојали, дугорочно неодржива. Или сам цар ја сам, а највиша вриједност задовољење себе ради самог себе, или је Цар Исус Христос, и највиша вриједност жртвовање јаства ради Христа. У шта год човјек изабере да вјерује, одразиће се на читав његов живот.

Метју Робертс (Извор: Твитер)

Примијенити приступ сексуалне револуције на милосрђе значило би уништити га. Ако је индивидуа цар, а задовољење својих пожуда највиша морална заповијест, што би се онда ико одрицао драгоцјеног времена, новца и средстава ради помагања другом ако сам неће имати ништа од тог?

Заправо, логика сексуалне револуције, нарочито њена присилна верзија у виду политике полног идентитета, уништава много тога и у области полности. Да бисте то увидјели не морате читати скорашње написе да је Мишел Фуко, у широким круговима сматран оснивачем квир[4] теорије, сматрао своје идеје прије свега оправдањем педерастије. Свака жена коју је сексуално злоупотријебио неки мушкарац, свако дијете које одраста питајући се зашто је отац напустио њега и мајку, свако нежељено нерођено дијете осуђено на уништење прије него и угледа свјетло дана жртве су истог тог увјерења – да је полно задовољење јаства највише добро.

Отуд није случајно што је хришћанска Црква посвећена вјерности брака и уздржавању изван њега, као и бризи о сиромашним и невољним. Исти они хришћани који нису хтјели да силују слушкиње у Римском царству прихватили су и одгајили бебе остављене да умру на улици од стране својих комшија нехришћана. Исти они хришћани који су се у осамнаестом вијеку борили за окончање ропства борили су се и против употребе и злоупотребе проститутки. Самопожртвовање подједнако важи свуда.

Дакле, господине Стармер, није требало да се извињавате што сте отишли у хришћанску цркву због њених ставова о браку. Нити би због њих ми требало да се извињавамо Вама. Христос је дао себе за нас, и зарад Њега наставићемо вјеровати да, како у свијету полности, тако и новца, времена и свега другог, ваља да живимо дајући себе, а не ради задовољења свог ја.

Велечасни Метју Робертс (Matthew Roberts), бивши предсједавајући Синода Међународне презвитеријанске цркве и садашњи настојатељ Тројичине цркве у Јорку (Енглеска)

С енглеског посрбило, скратило и приредило: Стање ствари

[1] Прим. СС: Лабуристичка (радничка) странка, једна од двије главне странке у Енглеској, тренутно опозициона.

[2] Прим. СС: По Новом календару.

[3] Прим. СС: Пентакосталци (педесетници), један од огранака протестантизма.

[4] Прим. СС: Queer, енгл. настран.

Categories: Посрбљено

Tags: Велика Британија, Кир Стармер, Метју Робертс, сексуалност, хомосексуализам