Не једном су кијевске усташе (ако ћемо већ да правимо аналогије) узеле у уста Олују, а Руси су им бар једном одговорили да не чачкају мечку. И Путин, Песков и Козак после свега тога крену да причају о – Сребреници
Небојша Малић (Фото: Раша Тудеј/Србист)
Зар и ти, брате Владимире? рећи ће сад Срби. Донекле, с правом.
Јуче је шеф кабинета руског председника, Дмитри Козак, изјавио да Москва неће дозволити да се у Донбасу понови „Сребреница“. Јутрос је портпарол Кремља Дмитри Песков рекао исто. Кад су га новинари питали на основу чега прави то поређење, Песков је објаснио:
„На основу неконтролисаног деловања разних јединица Оружаних снага Укрaјине, на основу доминације националистичких осећања, на основу изазивања мржње према становништву самопроглашених република, које би могло да доведе то догађаја које смо споменули.“
Не знам шта су мислили ни један ни други Димитрије, ни Путин кад је то први пут рекао пре годину и по. Можда су сматрали да туку Запад сопственим пропагандним оружјем, у смислу „ви сте измислили хуманитарну интервенцију због Сребренице, значи сад можемо и ми тако“.
Уз дужно поштовање, то је управо онај тип „да, али“ аргументације који сам овде давно напао као кратковид и контрапродуктиван, јер унапред признаје победу противника. Или, како је својевремено писао сада покојни Жељко Цвијановић, тиме се усваја „језик наших непријатеља“.
А да је Запад сада непријатељ Русије колико је био и остао непријатељ Срба, ваљда више нема ни трунке сумње.
Не кријем где радим, али то не значи да с Путином и Песковом пијем јутарњи чај и од њих добијам инструкције. Могу само да нагађам шта су хтели овим да постигну. Јасно ми је шта су постигли: да се Срби осећају издани и од традиционалних савезника, а не само од сопственог државног дна (на разне штифтунг-невладнике и теледириговане демократе да не трошим речи).
Највећа иронија је што су Путин, Козак и Песков имали 100% кристално чисту ситуацију да пропагандно поентирају по питању Донбаса, коју су им пружили сами Украјинци. Већ 2014, после пуча у Кијеву и прве рунде сукоба у којима су симпатизери лика и дела Степана Бандере добили по [нечему], саветник тадашњег председника Јури Луценко (донедавно главни тужилац Украјине, по вољи САД) је на Фејсбуку поредио Донбас са Крајином, а сан свидомита са „Олујом“!
Украјинска поштанска марка са ликом Степана Бандере (Извор: wikiwand.com)
„Хрватска је добар пример. Толерисала је постојање Крајине три године, градила привреду и војску, а онда су за само пар сати њени тенкови збрисали сепаратисте с лица земље“, написао је Луценко.
Русија је реаговала тек две године касније, када су Кијев и Загреб основали радну групу за „реинтеграцију окупираних територија“. Министарство иностраних дела у Москви тада је изјавило:
„Добро су познате жртве обимних војних операција 1995. у Хрватској – Бљесак и Олуја – као и присилно протеривање око 250.000 Срба који су тамо живели. Имамо разлога за страх да препоруке страних консултаната, које би могле охрабрити опасне заблуде међу руководством у Кијеву да је за Донбас могуће војно решење, неће помоћи изградњи безбедности у југоисточној Украјини.“
Оставите по страни дипломатски речник, поента је да је МИД и те како добро знао о чему говори Кијев. Ајде што Украјинци нису примили поруку, па је у јуну 2017. премијер Владимир Гројсман опет изјавио да би Украјина требала да следи пример Хрватске, која је „после крвавог рата изазваног режимом Слободана Милошевића успела да врати изгубљене територије и успостави мир“.
„Усташе у Донбасу“, 2017. година (Извор)
Значи, не једном су кијевске усташе (ако ћемо већ да правимо аналогије) узеле у уста Олују, а Руси су им бар једном одговорили да не чачкају мечку. И Путин, Песков и Козак после свега тога крену да причају о – Сребреници. Грешка ничим изазвана.
Опрема: Стање ствари
Categories: Сиви соко
Господине Малићу, свеколико поштовање за Ваше слово. Колико је Кремлинско слово о Сребреници нејасно и мутиводно, Ваше је утолико бистро и читко…
Како год било увек веома лошим знаком налазим пристајање на непријатељски наратив, чије је тешке злоупотребе симбол постала Сребеница.
Братски народ Доњецка и Луганска тешко је угрожен већ дуже време. Оно што се Србима догодило и догађа се може да им послужи као поука. Знају већ с ким имају посла и имају прилику да на туђем и свежем примеру то изуче. Не смеју да дозволе да се лош знак претвори у знак слабости.
Дрш’те се браћо! Тренутно вам, другачије до својим примером, не можемо помоћи.
И чувајте се непријатељског наратива, то је за сваку борбу веома лош знак!
Ако је Русија преко ноћи вратила Крим, зар је проблем територија која има дугу копнену границу са Русијом? Да ли је боље откинути, тачније ослободити део Украјине, па исте секунде имати НАТО на десној обали Дњепра или формално оставити све то у Украјини, па имати НАТО на западној граници Украјине? Русија своје интересе остварује кроз локалне власти, а не кроз подршку народу. У Сирији не брани народ, него власт која им омогућава оно што им треба. У Турској одржава тиранина Ердогана зато што је он за њих бољи од НАТО генерала. За све што да, нешто и узме. А шта им је дао смолави Вучић? Није увео санкције и понекад одржи неку вежбу са њима? Вучић је неутралан онолико колико је курва невина. Ко год хоће може да га има и то се онда зове неутралност. Ако си неутралан, не петљаш се ни са једном туђом војском, а не а сваком. А кад треба дати Русима неки центар у Нишу са посебним статусом, онда то баш и није као са вежбама војске. Није Вучић тај који ће да каже доста је траса цевовода, а остало није важно. Вучић је марионета без става и без тежине. Било какав поуздан договор са њиме је немогућ. Зато се праве механизми да се он, па самим тим и Србија, уцени. Значи, ја сам те једном одбранио од резолуције којом би био проглашен извршитељем геноцита. Ти за узврат ниси урадио ништа. Сада ти дајем до знања да могу да одустанем од твоје одбране и да те пустим низ воду. Твој допринос мојој безбедности је маргиналан, а ја тебе могу да браним, пре свега кроз Савет безбедности и међународне организације. Али ти брате слабо дајеш и много лажеш. Ја, наравно, волим и поштујем Србе, али сам ипак Рус. Ствари се не постављају тако да си ти мали, слаб, али мени много драг и да ћу ти прогледати сва неверства са мојим противницима. Управо ти сад дајем до знања да ти мени мораш да покажеш лојалност, а не ја теби.
Да имамо власт са ставом, са доследном политиком, до овога не би дошло. Овако, са шарлатанима једноставно овако се мора.
Вучићу, зашто си натерао Путина да ти заврће руку? Да л’ си уопште свестан шта ти је речено?
Покушавају да спрече демонизацију свог народа, извртање истине, и стварање колективно-западног анти-руског фронта, све оно чему је Сребреница* служила, исто оно што је и Рачак био за Косово и Метохију, масовна убиства новорођенчади у првом нападу на Ирак, оружије масовног уништења за други напад на Ирак…Циљ је забити клин између две православне словенске државе и изазвати крвав грађански рат у Украјини, и то све са још једним Братунцем и Сребреницом.
*Искрено, што се Сребренице ништа не могу рећи, ни да ли је истина, ни да ли је лаж. Али радо бих прочитао неки чланак о догађајима који су водили ка и догодили се током тог ратног лудила. Сва ова политика, је замаглила читаву причу и спречила ме да сагледам стварни ток збивања.
“Спречавање нове Сребренице” био је casus belli за “хуманитарну интервенцију” “Запада” и отимање КиМ. Колико је у таквом разлогу било лицемерја, директног масног лагања, цинизма и онога што ни пас са маслом не би појео, нема потребе да разлажем. Када Руси користе исту флоскулу они, по мени, у ствари кажу “Западу” да задржавају право да искористе исти “разлог” да упадну у Украјину и откину свој део. А за наша осећања, право и правду, насекираше се баш и једни и други и трећи..
@ Главни даса
Јесте ван теме, али овде Вам, поштовани господине, са закашњењем одговорих на причу о фонтовима:
https://stanjestvari.com/2021/03/22/dusan-ilic-miljan-lazovic-sprevacanje-ili-afirmacija-diskriminacije-analiza-novog-paketa-zakona/#comment-169209
А. Л.